Hvala. Opet se pozivate na građane. To smo pričali i prošli put. Ja sam rekla da su izbori najbolji pokazatelj šta građani misle, a ne to šta vi kažete ovde da građani misle i kako je građanima.
Jedino što je u Srbiji gore i gore je vaš rejting i broj vaših glasača. To je jedino što je u Srbiji sve gore i gore. Ako hoćete da vam ponovim još jednom rezultate, ja ću sa najvećim zadovoljstvom to da uradim i pokušavam stalno neke nove, jer sam pretpostavila da ćemo se ponovo igrati ovoga da vi paušalno a ja brojevima, vi paušalno ja brojevima, pa nisam htela odjednom sve.
Dakle, u prvom kvartalu priliv stranih direktnih investicija je 611,6 miliona evra. To je za 4,7% ili nekih 28 miliona evra više nego u 2017. godini, za koju je „Financial times“ rekao da je Srbija svetski prvak. Što se tiče suficita od početka godine, trenutno je suficit u budžetu 10,7 milijardi dinara, bio je planiran deficit od 37,7 milijardi dinara. Dobit privrede u 2017. godini, ako pričamo o građanima, to je privreda, građani, dobit privrede bila je 437 milijardi dinara, znači, 3,7 milijardi evra, više nego duplo bolji rezultat u odnosu na 2016. godinu.
Dakle, da ne uzimam dalje vreme. Ne znam šta je tačno sve gore i gore, ponovo, osim vašeg rejtinga. Odgovorila sam na sve izmišljene afere, i to nekoliko puta, i mislim da je bilo dovoljno. Odgovorila sam i za doktorat, rekla koliko se puta komisija sastajala, rekla vam datume, rekla vam glasanja, odgovorila sam vam i za ta famozna 24 stana, odgovorila sam vam, šta je još bilo, i za 45 bankovnih računa i ne znam šta je još bilo. U svakom slučaju, tri puta, četiri puta danas sam vam odgovarala, pa da se ne vraćam na to, mislim da su građani Republike Srbije u potpunosti čuli i razumeli.
Za kraj da vam kažem ponovo, reći paušalno da je ministar Vujović otišao iz nepoznatog razloga je stvarno više nego smešno. Ministar Vujović je napisao razloge zbog kojih je otišao. Ja sam zamolila, uz njegovo dopuštenje, da njegovo pismo bude potpuno javno. Čovek je otišao iz ličnih i privatnih razloga. Pored toga, čovek je rekao: „Bio sam četiri godine ministar u ovoj Vladi, zadovoljan sam saradnjom, prezadovoljan rezultatima. Ukoliko budete želeli ili imali potrebu da se vratim i budem konsultant, savetnik, hoću, doći ću, radićemo zajedno u timu“.
Tako da, nije otišao ministar Vujović iz ne znam kakvih, nepoznatih razloga, otišao, da se ne vrati. Čovek stoji iza toga šta je radio, iza toga šta je radila Vlada u poslednje četiri godine i neverovatno je da vi koji znate to, videli ste to pismo, govorite da je čovek iskren, otvoren, sada sumnjate u njegove namere koje je jasno rekao u tom pismu. Tako da te stvari nekako intelektualno nisu u redu. Hvala.

Hvala.
Pokušaću da odgovorim na vaša pitanja koja se tiču jelke i onda ću se vratiti samo na poštovanog narodnog poslanika, da nešto kažem o MMF-u, kako Vlada Srbije njih bespogovorno sluša i pravcima u kojima ide ova Vlada u smislu finansijske politike, javnom dugu itd.
Prvo, što se tiče jelke, ja najiskrenije sve ukrase koji se tiču nove godine gledam kao investiciju. Zašto kao investiciju? Slažem se sa vama. Možemo da potrošimo 80.000 evra i kupimo jedan stan jednoj porodici i to bi bila tačka, zbrinuli bi jednu porodicu i to je to. Ukoliko investirate, onda imate rezultate kakve mi danas imamo, da je u 2017. godini Beograd imao više od milion turista, što predstavlja rast od 20% u odnosu na 2016. godinu. Sad vi meni kažete – da, ali kakve to veze ima sa tom jednom porodicom kojoj nismo kupili stan umesto npr. te jelke? Pa, ima, zato što kad imate ovoliki porast broja turista, onda imate i potrebu da se otvaraju npr, samo u najmanju ruku da gledamo, i novi hoteli.
Potreba za hotelima i došli smo do toga da je pre četiri godine Beograd imao 67 hotela, da danas ima 104 hotela, da su mnogi dodatni u izgradnji zato što postoji potreba, zato što Beograd ima sve više turista. E, kad imate 104 hotela umesto 67 hotela, onda tih 104 hotela zapošljavaju neke ljude, ti ljudi imaju neke plate i od toga neke porodice žive i onda omogućavate da ti ljudi sami sebi mogu da kupe stan, što i jeste svrha državne uprave. Ne nikome da kupujemo sami stan, nego da im obezbedimo uslove da imaju radna mesta, da imaju plate da mogu sebi da kupe stan.
Tako da, ja u potpunosti vidim jedan smisao ekonomski u tome da vi novac trošite na investicije, a jelka i novogodišnji ukrasi jesu investicije koje će, na kraju krajeva, da privuku turiste.
Što se tiče jelke od 83.000 evra ili koliko je bila, tada je bila cena jelke 69.000 evra plus PDV koji ide državi, dakle, ono što sam ja čula o toj jelki je, prvo, hvala vam što ste rekli makar da je sve po zakonu i razumem da kažete ali da nije sve legitimno. Ta javna nabavka je bila objavljena na portalu javnih nabavki, u potpunosti transparentno. U redu, javila se jedna firma i ta firma je ponudila jelku te visine, tog izgleda, celog gabarita koja je 69.000 evra.
Nije se afera napravila oko toga što je jedna firma ponudila jelku, ne, nije se oko toga napravila afera, zato što oko toga ne može da se napravi afera pošto je bila objavljena transparentno za Portalu za javne nabavke. Afera se podigla, jasno se sećam tog dana, zato što ste rekli, neki ljudi koji su tada to kritikovali, ne vi, da je jelka najskuplja jelka na svetu, da je Beograd kupio najskuplju jelku na svetu.
Hoću da vam kažem da je najskuplja jelka postavljena ove godine u Evropi u Italiji, ispred autlet centra, tržnog centra koja je visine 31 metar, koja je nešto ispod 400 hiljada evra, ispred tržnog centra. Pretpostavljam da su mislili da je to investicija koja će onda tu dovesti neke ljude, neke porodice da tu kupuju, i da im se investicija u jelku od 400 hiljada evra isplati. Dakle, ovo je Italija, ali nije Rim, nego tržni centar.
„Rok Feler“ centar u NJujorku, sećam se to je bilo, naša beogradska jelka je skuplja od jelke u NJujorku. Dakle, ukupna cena jelke u NJujorku je 73.500 dolara, koja je za jednu upotrebu. Dakle, sledeće godine novih 73, 74 hiljade dolara za jelku. Najskuplja na svetu je jelka u Abudabiju u hotelu „Emirat palas“, koja košta 11 miliona dolara. Pitana sam za aferu i pokušavam da vam odgovorim.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Opet kažem, to što se vama istina ne sviđa, što se vama moj odgovor ne sviđa, ne znači da ja treba da prekinem da pričam, jel, pitali ste me, dajte da odgovorim.
Dakle, ni u jednom najbližem kontekstu beogradska jelka nije najskuplja jelka na svetu. Slične takve jelke u svim javnim nabavkama koštaju slično, ili malo skuplje. I, to je isto proverljivo.
Dakle, ta afera sa jelkom je realno afera koja nije bila oko javnih nabavki. Bila je afera oko toga da smo kupili najskuplju jelku na svetu, a ja sam vam pokazala sada da čak i tržni centar u Italiji imao je skuplju jelku nego što je beogradska jelka. Mislim da je Beograd svakako napravio u prošlosti sveukupno dobre investicione odluke, s obzirom na broj turista, na broj novootvorenih restorana, na broj usluga koje pružamo tim turistima, taksi prevoza, hotela, smeštaja i svega onoga što utiče na lokalnu ekonomiju.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Koliko vam se ne sviđa odgovor, ja ne mogu da verujem da vam se toliko ne sviđa istina. Ali, jel realno, da toliko boli? Tako da mogu da shvatim vašu ekonomiju da sve novca što imate vi potrošite na neke stvari koje su realno, kako da vam kažem, u tom smislu su populističke. Kupite stan za jednu porodicu i nemate više ništa da donesete svim ostalim porodicama. Ja mislim da Grad Beograd vodi jednu odgovornu politiku, što se na kraju krajeva vidi i po smanjenju stope nezaposlenosti u gradu. Sve to doprinosi tome. Ako smo imali stopu nezaposlenosti od nekih 15%, 2013. i 2014. godine, onda je to u stvari pokazatelj takve politike i tih investicija.
Sada ću odgovoriti malo oko MMF i to kako Vlada Republike Srbije bezpogovorno sluša MMF. Mislim da i vi zante, zato što je MMF, o tome stvarno javno govorio na svojim konferencijama za medije, kako se oni ne slažu sa Vladom Republike Srbije oko najvažnijih stvari, a to su podizanje plata i podizanje penzija. Međunarodni monetarni fond je svaki puta bio protiv ovoga, i svaki put je Vlada Republike Srbije, tada u mandatu Aleksandra Vučića. Posle toga kada ja preuzela Vladu, donosila te odluke uprkos neslaganju MMF zato što smo mi znali da je moguće da sa ovakvom fiskalnom politikom nagradimo i penzionere i da vratimo novac ljudima u javnom sektoru, i da pored toga, pre svega u zdravstvu i u školstvu povećamo plate za 10%, odnosno za 7% u odnosu na mere fiskalne konsolidacije. Međunarodni monetarni fond se sa ovim nije slagao, ali smo to uradili, svejedno.
Što se tiče pravaca fiskalne politike Vlade Republike Srbije, nisam puno o tome pričala, zato što sam stvarno realno mislila da je do sada svima jasan pravac i da su najjasniji prioriteti. Opet, ovo je Vlada kontinuiteta. Ti prioriteti, taj pravac je bio jasan i u mandatu Vlade Aleksandra Vučića.
Prva tri prioriteta. Prvi je održavanje fiskalne discipline i stabilnosti. Novi ministar finansija će morati ozbiljno da nastavi da pazi na kasu. Drugi je brži ekonomski rast, ali koji je zasnovan na zdravim, održivim osnovama. Šta to znači i kako se to ogleda u poslu ministra finansija? Prvo, zbog fiskalne discipline ministar finansija mora da obezbedi da mi imamo sredstva za što više javnih investicija, za što više javnih ulaganja, za puteve, za škole, za bolnice, za mostove, za kanalizaciju, za sve takve stvari. To je prvi pravac.
Druga stvar su manji nameti na privredu. Ministar finansija je tu da vidi, da napravi analize i da vidi kakva je fiskalna situacija i da li u odnosu na to možemo da imamo manje namete na privredu, ali da neugrozimmo ni u jednom trenutku fiskalnu stabilnost Srbije.
Treći cilj je svakako borba protiv sive ekonomije. Borba protiv sive ekonomije je u najvećoj mogućoj meri u resoru ministra finansija. U ovom trenutku fokus je u potpunosti na reformu rada inspekcijskih službi, što je krenulo 2015. godine i mi nastavljamo na implementaciju programa transformacije poreske uprave i prve dve stvari su svakako odvajanje tzv. kor od non kor aktivnosti, ključnih aktivnosti…
Ako narodne poslanike ne zanima šta je pravac fiskalni Vlade Republike Srbije, stvarno ne moram da govorim, ali mi se čini da ste pitali.
Dakle, transformacija poreske uprave, da razdvojimo ključne od onih aktivnosti koje nisu ključne kako bi se poreska uprava fokusirala na svoj posao, svoj ključni posao i imala prihod u budžetu, a i bila na raspolaganju privrede.
Imamo i konačno…
Teško mi je da koncentrišem zato što građani moraju da znaju da je grupi poslanika ovde ovo što ja pričam vrlo zabavno, nikako ozbiljno. Važno je da građani znaju pa moram da kažem.
Treća je naravno reforma parafiskala, nešto što je ovde bilo pomenuto.
Šta je cilj svega ovoga? Nova radna mesta, veći izbor ljudima za radna mesta, bolje plaćena radna mesta i bolje usluge za građane pre svega kroz zdravstvo i kroz školstvo i to je u najkraćem mogućem ono šta su prva tri cilja fiskalne politike Vlade, Ministarstva finansija i zbog čega.
Konačno, javni dug, probaću kratko, pokušavala sam još nekoliko puta u prošlosti da odgovorim na ovo. Dakle, prvo, u ovom trenutku je javni dug ispod 60% BDP, ispod nivoa mastrita. U tom smislu se Srbija konačno ponovo svrstava u grupu stabilnih zemalja.
Drugo, mnogo je drugačije kada vi imate sto dinara javnog duga po kamatnoj stopi od 7%, a to je ono kako se tada država zaduživala i kada odlučite odgovornom fiskalnom politikom da kažete – ja ću sada da uzmem sto dinara pod kamatnom stopom od jedan ili dva posto, da ih zamenim, da isplatim ovo od 7%, koje su gospoda uzimala, da bi vraćao po 1%. Zbog toga se, između ostalog, uvećava apsolutni iznos, ali je važno da mi danas možemo mnogo lakše da vraćamo taj javni dug i da je privreda mnogo jača zbog čega se javni dug smanjuje i zbog čega, na kraju krajeva, i svi objektivni posmatrači i svi objektivni partneri u stvari, govore da je danas Srbija, u smislu javnog duga, takođe, stabilna zemlja. Hvala.

Hvala.
Naravno, nadovezaću se pošto me narodni poslanik uvek inspiriše, a posebno kada govori o brizi za građane. Pretpostavljam brizi za one građane koji nisu imali vodu da operu, na primer, bebu, a žive u Smederevskoj Palanci, zato što je vodovod imao restrikcije vode u Smederevskoj Palanci, tu, nadomak Beograda ljudi nisu imali vodu. E, to je briga za građane.
Pretpostavljam da je briga za građane to što je račun opštine Smederevska Palanka neprekidno u blokadi od 19. decembra 2012. godine, pre toga je račun bio u blokadi 2011. godine, 2012. godine, 257 dana ukupno sa prekidima. Pošto je račun Smederevske Palanke bio u blokadi, da bi se novac izvlačio Smederevska Palanka je postala svojevrsni prvak Srbije, a verovatno i šireg regiona po tome što su imali čak 19 javnih preduzeća, jer kako jedno bankrotira, kako se iz jednog izvuče novac, tako se otvori drugi, pa drugo, pa tako 19. Sve javne institucije, poštovani građani Republike Srbije u Smederevskoj Palanci su imale blokiran račun, uključujući škole, domove zdravlja i za neverovati, uključujući i groblje. To je briga o građanima.
Niste mogli da vodite računa o osnovnim životnim potrebama jedne male Smederevske Palanke, ali imate obraza da govorite kako da se vodi finansijska i fiskalna politika Vlade Republike Srbije. Pa, da je ne daj Bože vodite, verujem da bi cela Srbija bila u restrikcijama vode. Verujem da bi, pretpostavljam, jer je to preslikano samo za celu Srbiju, da bi račun Republike Srbije bio u blokadi kao i svih javnih preduzeća, svih škola, svih bolnica, svih domova zdravlja, svih groblja u Srbiji. Sve bi bilo u blokadi.
Mi se borima iz petnih žila, već, evo od kada sam ja postala ministar u avgustu 2016. godine za državnu upravu i lokalnu samoupravu da nekako pomognemo Smederevskoj Palanci i građanima Smederevske Palanke. Zahvaljujući izdvajanjima iz budžeta, zato što tamo više ništa nema, mi smo uspeli da popravimo vodovodni sistem i da ponovo uvedemo vodu za građane Smederevske Palanke. Mi smo upravo pre nekih mesec dana iz budžeta Republike Srbije prebacili iz tekuće budžetske rezerve sredstva da se vrati dug „Intesi“ koji je na svu sreću, a „Intesa“ je bila jedina banka koja je Smederevskoj Palanci htela da pozajmi neki novac zato što niko drugi nije hteo, jer su videli da od toga vajde nema. „Intesa“ je pozajmila, mi smo uspeli da ispregovaramo sa bankom „Intesa“ da otpišu deo duga i sve kamate, iz tekuće budžetske rezerve smo prebacili 70 miliona dinara Smederevskoj Palanci da bi vratili dug banci „Intesa“ samo da kamate dalje ne bi išle, a dogovorili smo da 150 miliona dinara otpišu.
Dakle, stvarno ajmo samo malo opreznije oko te brige za građane zato što neki ljudi stvarno ne bi smeli da govore o građanima kada su jednu malu lokalnu samoupravu zaveli u crno toliko da cela Republika danas radi za te građane da im damo osnovne životne uslove. Hvala vam.

Hvala.
Proverićemo. Nemamo ove informacije u ovom trenutku, proveriću i da ću vam informaciju o tome da li se krenulo sa istragom i ako nije, kada će se krenuti sa istragom u najkraćem mogućem roku, danas u toku dana, dok smo ovde ili ćemo poslati pisanim putem, kao i za granične prelaze.

Ja bih u svakom slučaju zamolila građane kod kojih se neko pojavio da traži novac za izgradnju puteva, bez ikakvog dokaza da je nadležan za to ili priznanice, da prijave to policiji, ukoliko nisu prijavili, da bi mi mogli da imamo sve informacije i da bi krenuli u istragu. Meni je stvarno neverovatno da pomislim da je neko realno na području lokalnih samouprava koje nisu naročito ekonomski razvijene na taj način prikupio 1,5 miliona evra, ili više od toga. Ali, hajde da pogledamo, svakako, to je neverovatna stvar, ali mi ćemo ispitati. Molim građane takođe da ovakve stvari prijave nadležnim organima.

Poštovani narodni poslaniče, prvo, mislim da ćemo se složiti oko toga da kada god ste zatražili sastanak kod mene, kao predsednice Vlade, uvek sam našla vremena da se sastanemo i da razgovaramo o Preševu i Bujanovcu. Za sve što smo mogli, izašli smo u susret. Postoje neke stvari koje lokalne samouprave moraju da urade same za sebe.
Što se tiče nekih važnih stvari, npr. zdravstva, u Preševu je u julu 2015. godine otvoreno i počelo da radi vanbolničko porodilište koje je tražila lokalna samouprava. U ekonomiji koordinaciono telo podržava mala i srednja preduzeća. Krenuli smo ozbiljno u integraciju albanskog stanovništva u sve državne organe. Ono što je problem je svakako da albansko stanovništvo, posebno u Preševu, ne govori srpski jezik. Zbog toga je koordinaciono telo pokrenulo sveobuhvatnu akciju obuke učenja srpskog jezika na području opštine Preševo. Pored toga, u Bujanovcu smo otvorili odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Subotice, kako bi studenti mogli tamo da pohađaju fakultet. Pomerena je još ranije žandarmerija. Što se tiče udžbenika na albanskom jeziku, tu smo bili otvoreni za saradnju, nismo napravili pomak zbog problema u funkcionisanju Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.
Pored posebnih pojedinačnih sastanaka sa vama, kao predsednica Vlade i predsednica Republičkog saveta za nacionalne manjine, do sada sam imala, ako se ne varam, tri sednice Republičkog saveta za nacionalne manjine u kojima svi zajedno razgovaramo o tome kako što bolje da uključimo nacionalne manjine u društveni, ekonomski i politički život Republike Srbije. Ako se ne varam, 11. maja imamo sledeći sastanak Republičkog saveta za nacionalne manjine. Tako da se ne bih složila sa vama da Vlada Republike Srbije nije otvorena za transparentan dijalog sa vama.
Što se tiče lokalnih izbora u Preševu, kada je lokalna samouprava raspuštena zato što nije obezbedila kontinuirani rad, mi smo obezbedili da se oni na vreme raspišu i na vreme održe. Tako da, sve što smo mogli da uradimo, uradili smo. Možemo da posvetimo još dodatnu pažnju Preševu i Bujanovcu, ali svakako verujte – ni sa kim se češće od lokalnih samouprava ne srećem nego sa Bujanovcem. Hvala.

Moram da kažem ponovi i apelovaću stvarno na jedan otvoren dijalog i konstruktivan dijalog, pre svega, zbog građana Republike Srbije.
Kada čujemo jedno direktnu i otvorenu neistinu, onda mi je stvarno jako teško da dalje slušam pitanja, jel mi je neverovatno da neko toliko otvoreno ne govori istinu.
Kada se priča o mom govoru na otvaranju, na sednici Nacionalnog konventa i na svu sreću, postoje video materijali, snimljeni TV prilozi, vi kažete ja sam rekla – ne interesuju me ocene već preporuke. Ja sam rekla i citiram, još sam rekla da sam tu izjavu čula od Tanje Miščević, rekla sam – ocene su nam važne, a preporuke su nam još važnije. Neki drugi narodni poslanici su bili na tome i mogu da posvedoče sada. Dakle, kada ja kažem ocene su nam važne, a vi kažete da sam ja rekla – ne interesuju nas ocene. To je otvoreno obmanjivanje građana Republike Srbije.
Ponavljam, rekla sam – ocene su nam važne, preporuke su nam još važnije. Zato što su ocene sada iza nas, a preporuke su ono što tek treba da uradimo. I ocene su takve i sada ne moram ja o tome da pričam ili vi, koji ste opozicija Vlade Republike Srbije ili neko ko je pozicija Vlade Republike Srbije, bili su, samo ove poslednje nedelje u Srbiji i premijer Belgije i predsednik Saveta Evrope i predsednik Evropske investicione banke i svi do jednog su rekli da je izveštaj o napretku Srbije pozitivan, da postoje stvari koje treba da se unaprede od kojih mi ne bežimo i ja sam to rekla na predstavljanju izveštaja sa ambasadorom Sem Fabricije takođe, ali da je izveštaj o Srbiji pozitivan i da je Srbija postigla izvanredan napredak, da je u tome, a posebno u ekonomiji lider u regionu.
U onome šta treba da radimo dalje, pre svega u vladavini prava, ne postoji nikakva diskusija. Mi to moramo da uradimo i ja sam rekla – uradićemo i radimo, kao što sam juče sa ministarkom Kuburović pustila u rad elektronski servis za pravosuđe, kako bi potpuno transparentno mogli da vidimo sve statistike o broju predmeta koji su došli u sudove i o broju predmeta koji su u sudovima završeni i kada su završeni, kao i to da povezujemo baze podataka, da više šest meseci ne bi građani koji čekaju na parnicu u sudu, čekali na jedan papir, sve ono što je moglo da se uradi i pre 15 godina i trebalo uraditi.
Dakle, potpuna efikasnost i transparentnost u radu pravosuđa. Isto tako smo više od devet meseci radili na diskusiji javnom dijalogu oko reforme Ustava u domenu pravosuđa, kako bi napravili najbolji mogući nacrt amandmana koji ćemo onda poslati Venecijanskoj komisiji, a koja je, naravno, najpozvanija, čini mi se da kaže o tome da li su ti predloženi amandmani u skladu sa evropskim normama.
Podsetiću vas da 2006. godine kada su bile mnogo sveobuhvatnije izmene Ustava nije bilo nikakve javne rasprave, a taj predlog nije čak ni poslat Venecijanskoj komisiji na razmatranje, a sada imamo fantastične kritike oko toga kako je ovo nedemokratski zatvoren proces koji traje devet meseci i ide Venecijanskoj komisiji. Pri tom, smo ovo radili zajedno sa stručnjacima iz Saveta Evrope. To sve govori o našoj ozbiljnosti i ozbiljnom pristupu reformi vladavine prava, koji, zaključujem, ne radimo zbog EU nego radimo zbog građana Republike Srbije i privrede u Republici Srbiji.
Vlada nemam kapacitet. Takođe sam rekla, a pretpostavljam da vi spadate u tu neku demokratsku opciju, da je snaga jedne Vlade kada kaže nema kapacitet zato što nijedna vlada ozbiljna nigde na svetu nema dovoljno kapaciteta da radi sve zajedno, da ima ne bi postojale nevladine organizacije, ne bi postojala udruženja privrednika i razna neka druga udruženja koja se trude da u jednom demokratskom društvu Vladi daju preporuke iz oblasti u kojima one rade. Ova Vlada je otvorena, demokratska i odgovorna. I, kaže, tako je, postoje organizacije koje u nekim stvarima mnogo više znaju nego mi i mi ćemo sa tim organizacijama da pričamo, da ne bi gubili vreme i da bi što pre implementirali sve ono što treba da se uradi, da bi kvalitet života u Srbiji bio bolji.
Postojale su doduše vlade pre 2013. godine, otprilike u Srbiji i ja to znam, zato što sam bila u Nacionalnoj alijansi za lokalni i ekonomski razvoj, upravo organizaciji koja se trudila da vladama kaže šta treba da se uradi da bi povoljno, bilo bolje poslovno okruženje u Srbiji. Postojale su vlade koje su mislile da su najpametnije na svetu i koje su mislile da imaju kapacitet za sve i zbog toga nisu uradile ništa. Ovo nije takva Vlada, snage ove Vlade je da kaže, tako je, ne znamo sve najbolje na svetu, nemamo sve kapacitete, pričaćemo sa kim god treba da pričamo da bi reforme u Srbiji bili kvalitetnije i išle brže i ja se sa tim ponosim.
Konačno, kada dolazimo do rekonstrukcije Vlade, ponovo, kao potpuno otvorena demokratska Vlada, ja uopšte ne razumem, opet kao neko ko dolazi iz privatnog sektora, zašto je rekonstrukcija Vlade takva tabu tema. Gde je normalno da imate vladu koja kaže, ovo su sada ministri i da se ispostavi da neko možda ne radi dovoljno dobro svoj posao, da neko ima porodičnih problema, zdravstvenih problema, ovakvih problema, onakvih problema, da ne da sebe u punom kapacitetu za taj posao i da kažete, ne, zato što je to vlada takva mora da stoji tu takvi ministri četiri godine. Pa, čekajte ljudi, vi onda sve te godine trošite vreme svih građana Srbije.
Što je problem da kažemo, u redu, rekonstrukcija Vlade je uvek otvorena tema. Šta je problem? Imamo kvalitet, imamo isporuku rešenja i rezultate, ili su dobri ili nisu dobri. Građani su na prvom mestu. Ako možemo bolje, menjaćemo koga god treba da se menja da bi bilo bolje, uključujući mene kao predsednicu Vlade. Jedino je važno da se građanima svaki dan isporučuju neki rezultati. Hvala vam.

Vi ste u pravu. Da, ljutim se nekada zato što očigledno govorite neistinu i sa tim ne mogu da se pomirim. Zato se ljutim i mislim da imam pravo da se ljutim kada neko izvrće reči koje sam jasno i glasno rekla u ovoj Narodnoj skupštini, koje su lako proverljive i nalaze se na svim nacionalnim medijima.
Vi niste napravili lapsus – Savet Evrope ili Evropski savet, ne, vi ste rekli nešto potpuno suprotno. Vi ste rekli da sam ja rekla da me ne interesuju ocene, a ja sam rekla – ocene su nam važne. Dakle, od: „ocene su nam važne“, došli smo do toga da me ocene ne interesuju. Čini mi se da ljudski imam pravo da se ljutim kad se tako zloupotrebljavaju moje reči i kada se takva poruka šalje građanima. Vi znate da je to istina, ali vam je svejedno.
To da nema demokratije i da vlada jednoumlje, pa upravo ste vi rekli time da Vlada treba da ima sve kapacitete i ne treba ni sa kim da se savetuje, da ne treba da ima demokratije i da treba jednoumlje. Ja upravo tvrdim nešto suprotno.
Da li je ministar Vujović dao ostavku? Ministar Vujović je danas bio na sednici Vlade i sada ima neke druge obaveze zbog kojih nije mogao da prisustvuje Narodnoj skupštini. Ministar Vujović se sinoć vratio iz Vašingtona, gde je razgovarao o novom aranžmanu sa MMF. Ja ne znam više kako da odgovaram na ovakve neistine? Hvala vam.

Ovo poslednje pitanje je stvarno daleko najfascinantnije od svih ostalih koji su, kao i izjave, dosta neverovatne.
Da je izveštaj pozitivan, da je izveštaj o napretku Srbije, koji je izdala Evropska komisija pozitivan, sam rekla ja kao predsednica Vlade, ali isto tako i predstavnici EU, koji, pretpostavljam, da su možda najpozvaniji da ocene kakav je taj izveštaj, pošto su ga oni pripremali, a koji nisu uvek blagonakloni prema Srbiji i prilično su objektivni, ja bih rekla nekad, i za to mogu da dam i primere, dosta nefer prema Srbiji u odnosu na neke druge. Tako da su ti ljudi izjavili da je izveštaj o napretku Srbije jako pozitivan i da je Srbija lider u regionu.
Kažete da je Srbija devastirana, uništena država. Ja ne znam kako da počnem da odgovaram na to, s obzirom na to da se trudim da kao predsednica Vlade imam maksimalno poštovanje prema Narodnoj skupštini i da za razliku od premijera, u vreme dok ste bili na vlasti, ja u ovu Skupštinu dolazim redovno, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, da odgovaram na vaša pitanja i da vam dam izveštaj o našem radu. Svaki taj put se potrudim da napravim kratak izveštaj o tome šta je sve urađeno. Tako da ste svaki put mogli da čujete cifre koje govore sve suprotno tome, tvrdnji da je Srbija devastirana i uništena država.
Za ovaj put ću vam odgovoriti ponovo u ciframa. Dakle, Srbija je toliko devastirana i uništena država da je prošle godine „Financial Times“, za koji bih takođe rekla da je kredibilan i objektivan u ocenjivanju zemalja, proglasio Srbiju za svetskog lidera u privlačenju stranih direktnih investicija.
Mi smo bili prošle godine toliko devastirani i uništeni da smo privukli 2,6 milijardi evra stranih direktnih investicija, što je istorijski maksimum kada se uzme u obzir da nije bilo nikakvih većih privatizacija.
Januar i februar ove godine, i to je ono što sam pripremila za danas, zato što su to novi podaci od prošlog meseca kada sam bila ovde, govore da su direktne strane investicije samo u januaru i februaru, u odnosu na tu istorijski dobru godinu, prošlu godinu, porasle za skoro 22%, 21,8%, da su ukupno strane direktne investicije u januaru i februaru u Republici Srbiji iznosile 436 miliona 900 hiljada evra, što je za 80 miliona više nego u najboljoj godini do sada. Toliko smo devastirani.
Pored toga, Agencija za privredne registre, dakle ne Vlada Republike Srbije, nego Agencija za privredne registre, je prekjuče izašla sa izveštajem koji kaže – dobit privrede u 2017. godini bilo je 437 milijardi dinara, odnosno 3,7 milijardi evra više nego duplo bolji rezultat u odnosu na 2016. godinu. Toliko smo devastirani.
Javni dug smo spustili ispod 60%. Danas je 59,5%, dakle, ispod mastritskih kriterijuma, što znači mnogo bolje nego većina članova EU. Eto, toliko smo devastirani.
Na današnji dan stanje u budžetu Republike Srbije – suficit od 3,9 milijardi dinara, planiran deficit u prva četiri meseca bio je 40,1 milijarda dinara. Dakle, rezultat je bolji od očekivanog za samo 44 milijarde dinara. Toliko smo devastirani.
Kada pričamo o uništenoj državi, samo u prva četiri meseca je tu uništenu, devastiranu državu, vašu državu, za koju se ja nadam da bi trebalo da imate ponos u ovome što danas pričam, posetio: premijer Japana, predsednik Evropskog parlamenta, predsednik Evropske komisije, premijer Belgije, predsednik Evropskog saveta i predsednik Evropske investicione banke. Eto, toliko smo devastirani. Toliko je uništena ova država, pa su se oni svi zabrinuli i došli ovde da kažu kako je Srbija lider u regionu.
Neću da nastavljam dalje oko rezultata i toga koliko je besmisleno reći da je Srbija danas devastirana i uništena država. To stvarno može da kaže neko ko je samo izuzetno maliciozan i nema nikakvog respekta prema onome što rezultati i cifre govore.
Što se tiče FATF-a, još jednom ću reći, ako išta vredi, ne postoji nikakva crna lista i Srbija nije ni na kakvoj crnoj listi. Srbija jeste, nažalost, na listi za pojačani monitoring ili nadzor, iako je jedna od retkih zemalja koja je od ukupno 40 preporuka, u trenutku kada je jedna zemlja sveta iskoristila sav svoj uticaj da se nalazimo na listi za pojačani monitoring, od 40 preporuka ispunila 35. U tom trenutku, mi smo rekli – u redu, napravićemo kao Vlada koordinaciono telo, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova će voditi to koordinaciono telo i do kraja juna ćemo ispuniti sve ostale preporuke i usvojiti sve one zakone koje smo trebali da usvojimo u narednih godinu dana.
Od tada je usvojeno još dodatnih pet zakona koje ste usvojili vi kao Narodna skupština i još tri dodatna zakona, koje smo kao predlog usvojili mi kao Vlada i uputili na razmatranje Narodnoj skupštini, efikasnost koja mislim da nije viđena u zemljama EU koje su nam rekle da mi to sigurno nećemo uspeti da uradimo do kraja juna i videće kako ćemo sigurno uspeti da uradimo.
Što se tiče Kosova, mogu vam reći samo ovo – boriću se svaki dan da nađemo najbolje moguće rešenje iz teške situacije za sve građane Republike Srbije. Potpisaću sve ono što je potrebno da se potpiše da građani Republike Srbije budu bezbedni, da imaju sigurnu budućnost i da imaju prosperitet ispred sebe.
Tako da, hvala vam na tome. Očekujem nova pitanja. Hvala.

Zaboravila sam da vam odgovorim na ovo pitanje za koje sam rekla da mi je najfascinantnije za te lobiste neke. Ja ne znam uopšte ko su ti ljudi, ja nikad u životu nisam čula za te ljude, ja ne znam šta oni rade, ja uopšte ne znam odakle vama, nisam znala da su bili u Srbiji, ne znam kod koga su došli. Te informacije koje ima Vuk Jeremić, koje šalje preko Tvitera, koje su informacije na nivou istinitosti da Angela Merkel neće da se vidi sa Aleksandrom Vučićem, pa ga ona pozove dva dana posle toga su meni fascinantne.
Stvarno, hajde da se bavimo nekim stvarnim stvarima. Ja ne razumem, ok, ovo jeste vreme onih post-istina, ali vi ste ga baš odvukli u jedan onako ozbiljan ekstrem sa post-istinama.
Dakle, da budem jasna i glasna, za građane Republike Srbije, niti znam kako se zove taj čovek, čula sam da se zove slično kao neki poljski fudbaler, niti znam šta on čovek radi, niti sam se videla sa njim, niti sam imala vremena da se vidim sa njim, s obzirom na to da sam se samo ove nedelje videla sa premijerom Belgije, sa gospodinom Donaldom Tuskom, sa gospodinom Hojerom, predsednikom Evropske investicione banke, prošle nedelje sa predsednikom Vlade pokrajine Bedenvinterberg, gospodinom Krečmanom.
Dakle, ja nemam vremena da se viđam sa tim nekim lobistima za koje vi znate i koji su vam toliko bitni da ih pratite po svetu gde idu. Ne zanima me, ljudi.
Nemamo nikakve veze sa njima. Mogu da vam garantujem da Vlada Republike Srbije nikakve lobiste ne angažuje i da ništa od toga nije plaćeno ni ličnim parama ni iz budžeta Vlade Republike Srbije.
Ovo je jedna od neverovatnih post-istina. To su neke od tih stvari za koje, ok, reći ćete mi – ljutim se, ja ne znam kako da odgovaram na te stvari. Ne znam ko vam je lobista. To sam odgovorila.
Što se Kosova tiče, zašto insistirate o tome da ja vama kažem kakav ću ja sporazum da potpišem. Takvu ste grešku napravili sa Međunarodnim sudom pravde. Šta vi mislite da ćemo mi sada dok mi pregovaramo o Sporazumu o normalizaciji, vi insistirate da vam predsednik Vlade kaže kakav ja sporazum hoću da potpišem. Čekajte, gde je tu diplomatija. Koliko je neverovatno da vi ne možete da razumete da vam ja sada kažem kakav ću sporazum da potpišem.
Rekla sam svima šta će Vlada Republike Srbije da uradi. To se tako ne radi. To se možda tako radilo kada smo mi gubili poene na Međunarodnom sudu pravde zato što se diplomatija tako strateški vodila.
Hoću jasno da vam kažem zbog građana Republike Srbije koji gledaju ovaj prenos, neću se ni u jednom trenutku uplašiti, ni libiti da potpišem šta god treba da se potpiše da građani Republike Srbije imaju punu sigurnost, punu bezbednosti i punu garanciju daljeg prosperiteta. Neću se lično plašiti da uradim. To je moja odgovornost. To je moja obaveza koju sam preuzela ovim poslom.
Za rekonstrukciju. Molim vas, nemojte takvim stvarima da se igrate. Ja sam rekla da se rekonstrukcija stopirala nakon terorističkog akta na Kosovu, u Kosovskoj Mitrovici protiv našeg naroda i Marka Đurića kao direktora Kancelarije za KiM. Čovek je bio otet, besomučno vođen ulicama Prištine. Stvari koje ni najveći prijatelji Prištine nisu mogli da veruju. To je jedno srednjovekovno ponašanje.
U tom trenutku sa takvom situacijom bezbednosnom kada zaseda Nacionalni savet za bezbednost vama je normalno da ja kao predsednica Vlade razgovaram oko rekonstrukcije Vlade. Ne, meni je normalno da mi je potrebno puno nacionalno jedinstvo.
Molim vas da se sa takvim stvarima ne igramo. Hvala vam.

Poštovani narodni poslaniče, hoću samo da vam kažem da će sve svakako biti ispitano i svakako imamo ministre koji su kompetentni, a i dovoljno hrabri da takve stvari ispitaju, da to uradimo.
Htela bih samo da iskoristim ovaj trenutak da čestitam Milici Nikolić, koja je osvojila bronzu na evropskom prvenstvu u Izraelu u džudou. Ovo je posle 15 godina prva medalja za žene u džudou, tako da je veliki uspeh. Svaka čast, stvarno.
Kada smo kod toga, eto još jedne stvari zbog koje ćemo, kao što je jedan poštovani narodni poslanik rekao, biti upisani u istoriju. Ponosim se, mi ćemo biti upisani u istoriju kao jedna sledeća vlada u nizu, u kontinuitetu sa prethodnom vladom koja je za samo tri godine izvukla zemlju sa ivice propasti, bankrota do budžetskog suficita i ozbiljne domaćinske kase, zemlje koja samo u tri godine je postala od najgore zemlje po izdavanju građevinskih dozvola npr. jedna od prvih deset zemalja po izdavanju građevinskih dozvola, svetskog šampiona po privlačenju stranih investicija. Dakle, istina, bićemo upisani u istoriju.
Moram samo još nešto da vam kažem, građani će sami proceniti. Koliko puta želite da građani sami procene? Godine 2014. su građani sami procenili, pa su 2016. godine građani sami procenili, pa su 2017. godine sami procenili, pa su 2018. godine građani sami procenili i vama i dalje nije jasno. Građani su procenili i cene i svaki put, svake godine sve je veća vera i u SNS i u vladajuću koaliciju.
Treba reći da su građani sami procenili i vaš učinak, procenili su građani Beograda npr, koji je, ja mislim, centar snage ovih stranaka, gde je koalicija okupljena oko pet stranaka poštovanog narodnog poslanika osvojila veličanstvenih 2,24% ili 18.000 glasova. Građani jesu sami procenili. Hvala vam.

Nisam čula jasno pitanje, ali ću vam svakako dati odgovor na generalni komentar.
Hvala vam, u svakom slučaju, što ste primetili da dolazimo u Skupštinu i da time odajemo stvarno, čini mi se, potpuno iskreno poštovanje prema Skupštini kao Vlada i što odgovaramo na sva pitanja i mi ćemo nastaviti kao Vlada sa tim i dolazićemo svakog poslednjeg četvrtka u mesecu.
Kada kažete da bi voleli da živite u zemlji o kojoj ja pričam sa mojim timom, imam jednu fantastičnu vest za vas – vi živite u toj zemlji, tako da vam se ta želja ispunila. Sve reforme traže vreme i svi rezultati traže vreme. Mislim da ćemo se svakako makar složiti oko toga da je 2012. godine zemlja bila devastirana. Mislim da ako je nezaposlenost 26% ili između 24 i 26%, da to znači da je zemlja devastirana. Mislim da ćemo se složiti da je pravosuđe posle reforme koja je pokušana bilo devastirano. Mislim da je jako, jako teško, od toga gde smo bili na tri meseca od bankrota, da zaposlimo ljude, da podignemo plate, da imamo standard, da uložimo u zdravstvo, u javne usluge, u puteve. Kada nemate ni Koridor 10, nemate Koridor 11, da ne znate kako da dođete od Niša do Užica, mislim, te stvari traju i traže vreme.
Mislim da je po svakom objektivnom parametru, ali opet, ne nas u Srbiji, neko partnera iz EU, iz Svetske banke, Svetskog ekonomskog foruma, kreditnih agencija, rejting agencija, koje dva puta za dve godine povećavaju kreditni rejting Srbije, očigledno da je situacija u Srbiji mnogo bolja. Ne možete reći da ako je danas nezaposlenost između 12 i 13%, što je i dalje katastrofa, da je to gore nego 24%, ali je to i dalje jako teška situacija, situacija u kojoj, naravno, građani jako teško žive. Vi ne možete da imate dobre plate, kada ste imali nezaposlenost 26%. Pa vi tek treba da dovedete firme ili da podržite mala i srednja preduzeća da bi se napravili ti poslovi, pa onda da krenete u drugi krug, da se napravi konkurencija, da bi tržištem povećali plate. Ne možete da kažete – biće minimalna plata 180 dinara po satu. Vi možete, ali niko neće imati da plati tu platu. Jedino je tržište to koje može da podigne plate, a to traži vreme.
Ne možete da kažete – građani ne primećuju. Ako imate prvi klinički centar u istoriji Srbije završen, 52 miliona evra je uloženo u jedan od najboljih trenutno kliničkih centara sigurno u jugoistočnoj Evropi, onda to građani danas, koji nažalost moraju da se leče u tom kliničkom centru, svakako primećuju. Juče smo raspisali tender za izvođača radova za Naučno-tehnološki park Niš. Pre toga smo u oktobru otvorili Startap centar u Nišu. To ti studenti primećuju.
Da li treba bolje? Pa mora mnogo, mnogo bolje, ali Vlada mog prethodnika je tek napravila finansijsko ozdravljenje zemlje. Oni su jedva stigli da se bavi novim radnim mestima, zato što je valjalo, trebalo je zemlju izvlačiti iz bankrota. Ova Vlada je tek nasledila zdrav budžet, zdravu osnovu za brži rast i mi sada moramo da idemo u taj brži rast. Dakle, reforme traže vreme, rezultati se vide, ali sam ja sigurna da će se videti iz godine u godinu.
Na kraju krajeva, možemo da razgovaramo oko izbornih uslova. Ja se sa vama ne slažem svakako, zato što živimo u 21. veku, gde potpuno ne možete da iskontrolišete javnu reč, što svi vi znate, pre svega preko društvenih mreža, vi ste aktivni na „Tviteru“ i na ostalim društvenim mrežama, vi danas to ne možete da iskontrolišete, 21. je vek. Izborni rezultati pokazuju tačno ono što građani misle i pokazuju tačno ono što građani osećaju, da li osećaju boljitak ili ne. Hvala vam.

Reći ću vam ponovo da se u potpunosti ne slažem sa vama da građani Srbije ne koriste društvene mreže, jel mislim da je to jednostavno po bilo kojoj statistici nije tako. Srbija je, ako nešto jeste, a onda, eto za to moram da pohvalim pre 2012. onda je ona prilično dobro povezana. Signal mobilnog telefona je u Srbiji preko 90% teritorije pokriva, brodbend ili optički kablovi u proseku preko 60%, po čemu smo jako, jako dobri u Evropi. U proseku u Srbiji na jednog građanina ide dva mobilna telefona, tako da se ne bih složila sa vama.
Mislim da je to potpuno paušalna ocena i da građani Srbije proveravaju i da su aktivni na društvenim mrežama i da čitaju vesti preko mobilnih telefona, a takve vesti i veb sajtovi nikako ne mogu da se kontrolišu, pa ne može da ih kontroliše ni ta svemoguća Vlada Republike Srbije, koja kontroliše sve medije u Srbiji.
Juče sam videla jedan nacionalni list koji je za ništa manje nego 10 puta povećao broj prisutnih građana u Nišu na tzv. demonstracijama, protiv predsednika Vučića. Nije ih bilo 1000, dnevni list „Danas“ je rekao 10.000. Ja ne znam kako je bolji primer da sloboda medija, apsolutno i sloboda i kreativnost medija u Srbiji postoje samo tako. Ja se sa time ponosim, mislim da je Srbija dobra zemlja i bolja zemlja za život zbog toga.
U Briselskom sporazumu imali smo prišli put jednu ozbiljnu debatu, ja stojim pri tome, ja imam, rekla sam i tada, potpuno logički pokazatelj toga da je Briselski sporazum u interesu Republike Srbije, a da neki od prethodnih sporazuma koje su prethodne Vlade potpisivale, odnosno Vlade pre 2013. godine, nisu. Zato što ako imamo sporazume koji su potpisivani i koje Priština brže, bolje implementirala, nećete da mi kažete da su ti sporazumi bili u interesu Srbije. Jel, ako imate sporazum koji je u interesu Srbije onda Priština beži već pet godina da ga implementira. To je najbolji pokazatelj da je Briselski sporazum u interesu Republike Srbije, kao što npr. dogovor oko integrisanog upravljanja prelaza nije. Zbog čega danas imamo da stranci, to bez problema mogu da zovu granicom. To je potpisao Borko Stefanović, ako se ne varam. Hvala.

Hvala.
Prvo, koliko ja znam, mislim da je ugovor sa „Etihadom“ objavljen na sajtu Vlade. Evo, proverite, pa mi javite.
Što se tiče „Er Srbije“, mislim da je Vlada uradila dobar posao, zato što nije pustila da JAT samo propadne, da svi ti ljudi ostanu bez posla, a da dugovi svakako ostanu i da onda kada firma ode u stečaj, kao što je veliki broj firmi otišao u stečaj, onda da se pokrije šta može iz stečajne mase, a ovo ostalo da radnici ostanu bez ičega.
Dakle, mislim da je u svakom trenutku bolje da se napravi, a posebno zato što je ovo specifično, i „Er Srbija“ nije samo nacionalna kompanija. To je kompanija koja Srbiju promoviše širom sveta. To je, takođe, kompanija koja ima jako veliki uticaj na međunarodni Aerodrom „Nikola Tesla“. Bez „Er Srbije“, međunarodni Aerodrom „Nikola Tesla“ ne bi mogao da postane čvoršte. Bez toga mi ne bi mogli da imamo 2017. godinu, gde je međunarodni aerodrom prvi put u svojoj istoriji imao više od pet miliona putnika, nešto malo više od pet miliona i 300 hiljada putnika. To je nemoguće bez „Er Srbije“.
Dakle, „Er Srbija“ ne može da se posmatra samo kao „Er Srbija“, ali da posmatrate i samo kao „Er Srbija“ opet je bolje da ste spasili ono što se spasti moglo od JAT-a i napravili svog nacionalnog avio prevoznika.
Mada razumem, kada je bila priča o „Železari Smederevo“, uvek je bilo kritika gasi „Železaru“, završavaj to, nemoj da daješ pare, 5.000 ljudi, šta da radimo, takva je ekonomija, neoliberalni koncept, šta da se radi. Dakle, ne i „Železara Smederevo“ je spašena isto tako. U tom istom smislu mislim da je „Er Srbija“ bio dobar ugovor za Republiku Srbiju.
Za razliku od prethodnih Vlada i ugovora koji su bili u potpunosti pod doznakom poverljivo, mi nemamo, a ni prethodna Vlada nije imala taj princip, pa kada mi kažete oko ugovora sa „Vansijem“, koncesionog ugovora, on je od preključe objavljen na sajtu u formi u kojoj u ovom trenutku može da se objavi na sajtu Ministarstva finansija, mislim Komisija za javno-privatna partnerstva. Dakle, svi osnovni elementi ugovora su objavljeni.
Nakon, kao što sam rekla i prošli put, prošli mesec kada sam bila u Skupštini, nakon finansijskog završetka, financial close, finansijskog potpisivanja tog ugovora sa „Vansijem“ ugovor će biti objavljen, ali u ovom trenutku, potpuno u skladu sa zakonom, najvažniji elementi tog ugovora su objavljeni na sajtu Ministarstva finansija u odgovarajućoj formi.
Aerodrom „Konstantin Veliki“, niški aerodrom, nema nikakve veze sa koncesionim ugovorom za međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“. Aerodrom „Konstantin Veliki“ je drugo pravno lice i nikako nije pomenut, ni obuhvaćen koncesionim ugovorom sa međunarodnim aerodromom „Nikola Tesla“.
Opet dolazimo do jedne ekonomski potpune nelogičnosti da država koja razvije svoj međunarodni aerodrom u Beogradu, do toga da ima najbolje rezultate u svojoj istoriji i razvije ga do toga da može da napravi ugovor vredan nešto više o milijardu i 500 miliona evra sa jednom od najjačih kompanija za upravljanje aerodromima, francuskim „Vansijem“, u potpuno otvorenom transparentnom međunarodnom postupku na koji niko nije uložio žalbu, u kome učestvuju i najveće međunarodne finansijske institucije… Dakle, završimo tako dobar posao, važan posao, ostavimo aerodrom za milijardu i 500 miliona evra na upravljanje jednoj od najboljih međunarodnih kompanija i kažemo da sada kao Vlada Republike Srbije možemo još više da uložimo takođe u međunarodni aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, zato što možemo, zato što smo ovaj posao završili, a i pre toga je Vlada Republike Srbije ulagala mnogo više novca u „Konstantin Veliki“, nego lokalna samouprava, zato što lokalna samouprava nije imala kapaciteta, pa je 2014. godine gospodin Perišić, tadašnji gradonačelnik Niša, tražio od Ministarstva građevine, kao resornog ministarstva, da Vlada Republike Srbije preuzme upravljanje i finansiranje aerodroma „Konstantin Veliki“ zato što grad Niš to ne može da podnese.
Dakle, mi sada to preuzimamo da dalje investiramo u to, da ga razvijemo kao što smo razvili međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“. Postoji i tu neki problem. Dakle, meni je to ekonomski nerazumljivo. Ne znam šta može da se desi, niko neće „Konstantin Veliki“ da uzme i da ga prebaci u Beograd. Dakle, sve od investicija što može da se investira u Niš ostaje u Nišu za benefit građana Niša. Ne vidim i ne znam kako da tumačim više te potpuno ekonomske besmislene kritike na račun ovog posla.
Dakle, potpuno je jasno. Imate koncesiju na međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“, imate sredstva da uložite još veća sredstva u Niš i „Konstantin Veliki“. Benifit je i za građane Beograda i za građane Niša i za sve građane Republike Srbije i Srbije u celini. Hvala vam.

Hvala vam.
Prvo želim da pozdravim sve poštovane narodne poslanike. U principu probaću da budem što kraća da bi bilo mesta za što više pitanja.
Što se tiče demografske migracione erozije, mislim da smo svi apsolutno svesni toga. To je i Vlada Republike Srbije, a i u komunikaciji sa predsednikom Republike, stavila kao jedan od apsolutnih prioriteta. Ja to gledam na dva načina. Prvi je svakako ovo što smo uradili kroz usvojenu strategiju za podsticanje rađanja da bi imali više dece u Srbiji, a drugi je ravnomerni regionalni razvoj da ne bi imali unutrašnje migracije u Srbiji.
Što se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, Vlada Republike Srbije je tome prišla strateški. Jedan od razloga zašto koristimo subvencije kao podsticaje investitorima je upravo zato da bi malo bolje kontrolisali regionalni razvoj i usmerili investitore i preduzeća prema upravo onim delovima Srbije koji su manje razvijeni i koji imaju veću nezaposlenost. Time mislim da je najlepši primer u ovom trenutku, svakako, grad Niš na koji se posebno fokusirala prethodna Vlada, gde smo doveli značajne strane investitore gde su otvorena više hiljada radnih mesta i dodatno će se otvarati više hiljada radnih mesta, ali gde smo otvorili Klinički centar, prvi završeni Klinički centar u istoriji Srbije, gde u ovom trenutku radimo sa Evropskom investicionom bankom na tehničkoj dokumentaciji za naučno-tehnološki park Niš, za novu zgradu, odnosno laboratorijsku lamelu Elektronskog fakulteta u Nišu.
Dakle, danas Niš stoji na svojim nogama i danas se mi kao Vlada fokusiramo više na neke druge gradove, koji bi trebali da budu ti centri razvoja tih regiona. Svakako ćemo mnogo više pažnje posvetiti Loznici, Kraljevu, Boru, Zaječaru, kako bi imali u stvari jaku Srbiju u svim njenim delovima.
Tu je apsolutno neodvojivo od toga i ovo vaše drugo pitanje oko infrastrukture. Dakle, infrastruktura u Srbiji je bila, kao što svi građani Republike Srbije znaju, na jednom neverovatno niskom nivou.
Vi imate zemlju gde kada krenete od Niša do Užica ne znate kako da stignete. To je bila sramota Srbije, to je ono što se ispravlja i to je verovatno jedan deo uspeha koji i građani Republike Srbije najviše i vide.
Dakle, nastavljamo sa infrastrukturom kako bi povezali Srbiju, ne samo putnom infrastrukturom nego i železničkom infrastrukturom, kako bi ljude zadržali u onim mestima gde su rođeni, kako ne bi bilo teško da putuju iz jednog u drugo mesto zbog poslova.
U tom smislu, takođe, završiću sa tim, pa svakako ako hoće potpredsednica Vlade, ministarka Mihajlović ili ministarka Slavica Đukić Dejanović da kažu par reči više i oko infrastrukture i strategije podsticanja rađanja, svakako bih završila sa obrazovanjem.
Ja mislim da se vi i ja u potpunosti razumemo u tome da je to jedan od tri najveća prioriteta da Srbija treba da ulaže više u obrazovanje, da treba više da ulaže u nauku i da treba da iskoristimo bolje sve svoje potencijale, koje nesumnjivo imamo, a koji nisu dovoljno iskorišćeni i da bez ulaganja u obrazovanje i sve ono što stvarno hrabro i efikasno radi ministar Šarčević, mi nemamo dugoročno održiv dinamičan rast Srbije.
U tome mi je posebno drago, pored informacionih tehnologija za koje znate da ja stavljam veliki fokus na to, što uvodimo preduzetništvo. Dakle, nije sve u stranim investicijama, nije sve u velikim korporacijama. Mnogo toga je u početnicima preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima.
To je ono gde mi uvodimo obrazovanje, tako da deca od početka uče i za taj segment da sutra imamo školu u koju kada neko uđe i kaže koliko od vas želi da bude, da ima svoju firmu, imamo više od 50% dece koja žele da svoju ideju probaju da implementiraju u praksi. Ako uspeju odlično, ako ne uspeju, mnogo bolje nego da su sedeli i čekali posao. Hvala.