Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, mnogo je pitanja i ja bih povezao sa ovim amandmanom i prethodnim amandmanima i ovo o čemu ćemo da pričamo, ali pošto diskutujemo o setu ekonomskih zakona, stvari su povezane.
Hteo bih da kažem, kada govorimo o uštedama, uvek je pitanje ekonomskog razvoja, pomenuo bih ipak i povezao ovo sa povećanjem PDV na računare i računarsku opremu, sa 8% na 20%.
To je povećanje, ako gledamo tako, za 150%. U strukturi ukupnih prihoda u budžetu za sledeću godinu učešće PDV je oko 46%. Od tog poreza u budžet bi trebalo da se slije oko 460 milijardi dinara, što je povećanje od 25,6 milijardi u odnosu na rebalans za 2013. godinu.
Kao što sam govorio u načelu, a ove stvari su povezane, mislim da će planirani prihodi da podbace, jer ne moguće je ostvariti ovo povećanje prihoda u budžet, ako će sigurno u ekonomiji biti minimum isto ili lošije.
Posebna tema je povećanje najniže stope PDV sa 8% na 10% za osnovne životne namirnice i lekove, jer ona pogađa najosetljiviji deo stanovništva.
Mi smo u 2013. godini imali pad prometa u trgovinama oko 8%. Realno je bilo pretpostaviti da će to i da se smanji, odnosno da se poveća pad prometa, a sa druge strane, hteo bih da vam ponovim ono što sam govorio, od 1. januara imamo potpunu liberalizaciju poljoprivrednih proizvoda i mislim da će to dovesti do povećanja cena.
Ne vidim način da cene osnovnih životnih namirnica ostanu na istom nivou posle povećanja PDV, ali obično iz prakse je poznato da se u trgovinama iskoristi taj momenat, pa da cene, osim za taj procenat skoče još za neki procenat.
Tu dolazimo do ključnog problema. Kao što sam govorio i u načelu, imali smo pad naplate poreza, odnosno PDV posle povećanja stope, kada se povećala sa 18% na 20%. Govorio sam na istom ovom mestu u Skupštini i predvideo da povećanje PDV u uslovima ekonomske krize, obično u 90% slučajeva, ne dovodi do povećanja naplate, već samo delimično.
Vrlo često, zbog pada privredne aktivnosti sa jedne strane dolazi do smanjenja naplate, a sa druge strane zbog širenja pojave sive ekonomije koja danas, po nekim procenama verovatno dostiže i do 30% BDP.
U ovom trenutku, logičnije bi bilo rasterećivanje privrede, a ne povećavanje poreza.
Naravno, kao što sam rekao nekoliko puta, mi moramo u privrednom segmentu da tražimo način kako da napravimo taj inovativni skok i gde možemo da ga napravimo.
Mi nemamo naftu, gas, sirovine, teško je u ovom trenutku kada je građevina stala svuda u Evropi i zato su pale cene na čelik, zašto nema kupca za „Železaru“? Nema kupca za „Železaru“ i neće ga ni biti, vrlo verovatno godinu, dve ili tri, sve dok ne krene ekonomija u celoj Evropi, dok ne krene građevinska industrija.
Dokle god je građevinska industrija u padu, neće biti potrebe za čelikom.
U ovom trenutku, inovativni skok može da se napravi tamo gde su usluge, a pre svega u Srbiji, to je IT industrija. Srbija ima izvanredne inžinjere informatike i elektrotehnike i to su zaista momci koji rade svuda po svetu.
Znam desetine momaka, sede kući, rade za strane kompanije, zarađuju na taj načina, izvrsni su programeri. To je mesto gde stvarno možemo da napravimo inovativni skok, jer mi nemamo mnogo prostora, nemamo sledeće tri ili četiri godine, jer je Evropa u recesiji, i mi i ovo je oblast gde možemo da motivišemo o druge da rade ovde.
Najljubaznije vas molim da još jednom razmislite oko ovoga da se ne povećava porez u IT industriji, jer to je nešto što bi omogućilo ovim mladim momcima, a to je mladost, a to je zaista onaj polet. Nemamo mnogo mesta za inovativni skok, a ovde ga imamo, dakle, da razmislite o tome da se prihvati naša amandman.