Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj profesor mi se zadihao pa moram da vodim računa o njegovom zdravlju.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih možda voleo da imam energiju Aleksandra Vučića. Ja nisam Aleksandar Vučić. Ja se nikada na njega nisam pozivao i možete pregledati sve prepise stenograma i videćete da se nikada nisam pozvao na predsednika Vlade, pa ni kada je bio potpredsednik Vlade.
Ja sam Marijan Rističević i nemam energiju koju ima Aleksandar Vučić. Možda bih ja voleo da imam tu posvećenost, tu energiju. Ja je nemam, ali nisam zaslužio da me neko prekrštava u svojoj 58 godini. Dakle, kršten sam sa 30 dana.
Ne treba kada se neko nije ni rodio, kada neko sada retroaktivno želi mi bude kum, nisam zaslužio da me prekrštava niko, a posebno ne osoba koja je daleko mlađa od mene i fizički to nije bila u mogućnost da uradi kada sam ja imao 30 dana. Možda je on pokušao da prekrsti Ivana Pernara. Možda je njega uspeo da preksti, ali ni on ni Ivan Pernar više ne mogu da prekste mene. Hvala.
Ne znam iz kog razloga kolega pominje moje ime. Očigledno želi da istrenira svog kolegu profesora, koji uporno napušta prostoriju dok ja govorim i time krši Poslovnik.
Naime, pomenut sam dva puta od strane uvaženog kolege poslanika, koji treba da znam da produženje sednice iziskuje da poreski obveznici moraju dodatno da izdvajaju novac da bi se ova sednica održala. Pored nas, ovde je služba koja radi, ovde su kamere, sve to košta i neko ko uporno govori da mi zavlačimo ruke u džep poreskih obveznika upravo to čini i upravo davanjem prava na repliku produžava to vreme.
Za razliku od njega, ja nisam pobegao ni od poreske službe SAD, a ni od ove, za to imam uverenje, ali ga molim da u buduće prištedi da mi koji plaćamo porez ne moramo da plaćamo sve njegove greške, uključujući i ovo pravo na repliku. Hvala.