Gospođo predsedavajuća, nisam ja pominjao njihova imena, oni su moje. Oni su dobijali neosnovane replike, ali Bože moj, takva kafana nije postojala. To je jedno.

Ja sam poljoprivrednik od malih nogu. Dakle, radio sam u fabrici traktora i poljoprivredu. Uvek sam radio nekoliko poslova. Sada na zapadu ljudi rade po dva, tri posla da bi opstali i napredovali, očigledno da oni ne rade nijedan. Dokazao sam već da ja hranim njih, a ne oni mene.

Što se rupa tiče, ja znam jednu rupu u njegovoj glavi. Kroz tu rupu su prošli bulevari Novosadski koji su ne znam koliko bili dugački i negde su nestali u tim njegovim rupama i tako dalje. Dakle, ni ime supruge nije mogao da pogodi, a kamoli nešto drugo.

Ono čime se ja i sada bavim jeste poljoprivreda, imam 30 hektara zemlje. Dakle, ujutru rano ustanem u četiri, pola pet, a neki dolaze ovde na sednicu u pola pet popodne i onda pokušavaju nešto da se obračunaju sa mnom. Uostalom dokazao sam da su poljoprivredne kulture upoznali kada su vršili veliku nuždu, verovatno tamo kod onih rupa u bulevaru.

Ja sam bavim i stočarstvom, trenutno u tovu imam negde oko 200 junadi, ali ovakvu stoku kao što su ova dvojica još nisam video.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje imam utisak da ovo nije konflikt vlasti i opozicije, već politički sukob onih koji bi da stvaraju i onih koji bi samo da troše.

Mi smo imali ovde priliku, a reč je o deficitu. Deficit u njihovo vreme 2012. godine bio je 24%. Tim deficitom ništa nisu bili sposobni da naprave. Sada je deficit negde oko 11%, 12%. I dalje imam utisak, ovde smo imali priliku da vidimo da čovek koji je uništio dve banke dok je bio, čini mi se, državni sekretar za finansije, u Vladi čoveka koji je radio u njegovoj firmi. Dakle, Mirko Cvetković je radio u njihovoj firmi, bio je predsednik Vlade i angažovao vlasnikovog sina da vodi finansije. Rezultat toga je bio propast dve banke. Oni su profitirali 10 miliona evra, a dve banke – „Agrobanka“ i „Razvojna banka Vojvodine“ su propale. To smo morali kasnije da platimo novcem iz budžeta mi. Taj dug je bio negde, čini mi se, preko milijardu evra, koji se nigde nije vodio, jer smo morali to da platimo po dolasku na vlast da platimo mi. Njemu nije palo na pamet da to uradi.

Šta je za „CesMekon“ dve banke, šta je za našeg mačka goveđa glava? Šta je za „CesMekon“ dve banke da opljačkaju? Šta je za „CesMekon“ Azotara? Da li oni znaju da su u Azotari napravili štetu po poljoprivredu veću od milijardu?

Mi tri, četiri godine nismo mogli da nabavimo mineralno đubrivo, jer Azotara otišla, oni je upropastili, više nije proizvodila mineralno đubrivo. To je bila šteta milijardu. I znate šta su onda uradili? Da bi to nadoknadili, uvezli su 140.000 tona mineralnog đubriva čija je radioaktivnost bila tri puta veća. Za vreme Dragina, za vreme kad je ovaj ovde što govori o štednji, a opljačkao dve banke, u to vreme su uvezli mineralno đubrivo čija je radioaktivnost bila tri puta veća. Prvo su skinuli standard da može radioaktivnost da bude tri puta veća od dozvoljene, uvezli đubrivo, pa onda vratili ponovo radioaktivnost, na sreću vratili na normalnu normu.

Dakle, ovde ja i dalje mislim da je sukob onih koji stvaraju i onih koji razaraju. Moraju da vode računa, ljudska pamet je ograničena, ali glupost nije. Ovde sam čuo mnogo glupih ideja. Čuo sam one koji kritikuju državu Srbiju jer nije prodala MIG-ove Ukrajini, kao što je Rusija prodala Hrvatskoj. Čuli smo i to da nije rešio da pomene to da je, recimo, Rusija koja je meni bliža nego zapad, da je Rusija odlikovala za vreme Jeljcina Tuđmana. To smo čuli ovde.

Mi da smo imali pravo veta, mi bi ga sigurno uveli na sankcije Rusiji, bez obzira što nisu sankcije za celu zemaljsku kuglu, nisu sankcije UN, a Rusija je glasala za sve sankcije koje su uvođene SRJ devedesetih godina. To su činjenice. Zašto ne kažu da je Jeljcin odlikovao Tuđmana? Znate li vi to da je Jeljcin odlikovao Tuđmana? A znate li ko je odlikovao Mesića? Današnji predsednik Rusije. Znate li šta je bio razlog? Doprinos Hrvatske u borbi protiv fašizma.

Danas mi slušamo kritiku Srbija da je imala pravo na veto, ona bi stavilo veto na sankcije Rusiji. To je sigurno. Na određen način ga je i stavila. A mi smo sad imali prigovore da eto nešto mi otimamo od Rusije NIS. Možemo da govorimo za vreme vladavine ovih nesretnika da je na određen način Rusija, zbog nevolja u kojima je bila Srbija i nevolja Borisa Tadića, da poveća malo mogućnost da ponovo bude izabran, da prikaže sebe utiskom kako je eto on dobar sa Rusijom, a Toma Nikolić nije imao pravo da se buni, da ne bi bilo sad da je on protiv Rusa i na takav način su stvorili utisak da Boris Tadić bude izabran i četiri godine pakla smo zbog toga imali. I nemamo nijedan prigovor vezano za to, da su možda na takav način Rusi nama oteli NIS. A mi sad hoćemo da kupimo. Što je sramota kupiti? Valjda je sramota prodati.

Zato ja kažem, ovo je sukob onih koji žele da stvaraju, sukob sa onima koji žele da razaraju. Živela Srbija. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću malo o stvaranju. Uglavnom rasprava se, od ovih koji se bave kritikom kupovine NIS-a, svodi…

(Borislav Novaković: Ne čujemo te.)

Dobro, to je vaš problem. Obratite se lekaru, pa ćete bolje čuti. Možda čujete za onaj bulevar koji ste odneli iz Novog Sada, ne znamo, valjda na Mars kod ovih drugih, pa ćete možda bolje čuti.

Dakle, ja ću da govorim o tome da, po meni, možemo još više da se zadužimo, ali da taj novac upotrebimo u proizvodnji, pa ću govoriti o proizvodnji energenata, jer sam sticajem okolnosti ušao malo u tu temu.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče se uglavnom govorilo o uvozu gasa. Gas se može uvesti, ali se može i proizvesti. Dakle, ne moramo toliko uvesti, poljoprivreda može da isporuči velike količine gasa, ali gospodina koji je pokupio bulevar očigledno to ne zanima, iako živi u Vojvodini. Dakle, u Vojvodini po jednom hektaru kukuruza, silažni kukuruz daje 50 do 60 tona. Energetska vrednost jednog hektara… Ovo je zanimljivo i za hrvatskog časnika i Hrvatska ima te modele kako se proizvodi biogas i kako se proizvode rezervni časnici od srpskih načelnika Generalštaba.

Dame i gospodo, 50 tona silaže daje energetsku vrednost od 10 hiljada kubika gasa. Očigledno je da je ovima u tom stvaranju, kada pričate o tome, sve smešno, jer su se uglavnom bavili trošenje, prodajom privrednih objekata, fabrika itd. Nikada se nisu bavili stvaranjem i uglavnom su oni protiv nas uvek. Ako je Beograd na vodi, oni su, ako je gradnja, oni su protiv, ako je niskogradnja autoputeva oni su protiv. Oni su uglavnom za bulevare koje vode od Novog Sada do Marsa, pa im se izgubi trag. Uglavnom su oni za to.

Dakle, 10 hiljada kubika ide po jednom hektaru. U ovom trenutku mi imamo loše zemljište koje se loše obrađuje oko 300 hiljada hektara. Trista hiljada hektara, verovali ili ne, kada bi se u potpunosti iskoristili, moglo bi da da energetsku vrednost koja je tri milijarde kubika biogasa. Znači, to je neka vrednost koju mi trenutno sada uvozimo ukoliko bi se još više zadužili, što bih ja navijao, ali da se to iskoristi, recimo, u proizvodnji gasa.

Žetveni ostaci u Vojvodini kojih ima oko četiri miliona tona mogu da daju osam stotina miliona kubika gasa. Ukoliko bi imali novac i to iskoristili u proizvodnji, zato ja navijam. Dug nije velik, ukoliko se iskoristi u proizvodnji nove vrednosti, stvaranju itd.

Takođe, imate biljku koja se zove miskantus i masovno se koristi u Nemačkoj za proizvodnju gasa, a odakle se privreda snabdeva i ne mora isključivo da bude u toj opštini. Postoje cevovodi kojim se biogas sa jednog terena može prenositi na privredu u drugom delu i zato mislim kada se novcem zadužite u svrhu proizvodnje, kada se recimo zadužite 20 milijardi na 10 godina koje treba da vratite, a BDP vam svake godine raste za 50 milijardi, mislim da je to korisno zaduživanje, a za razliku od vas koji ste kao „CES Mekon“ pljačkali banke, uglavnom se bavili razaranjem, trošenjem, prodali ste svu društvenu imovinu, sav društveni kapital za par milijardi evra. Dva fabrička odžaka se nisu dimila u vaše vreme. Dakle, vi niste za stvaranje, vi ste jednostavno za razaranje privrede, za razaranje Srbije ne bi li se dokopali do neke vlasti. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici i dalje je rasprava između onih koji stvaraju i oni znaju samo kako se novac troši.

Statistika je čudna nauka, ali ona pokaže istinu. Ona kaže sledeće. Da kada su oni vladali koji sada kukaju o nezaposlenosti, o standardu itd, u njihove vreme na 500.000 stanovnika više bilo je 1.700.000 zaposlenih. Nema šta on ne bi upropastio. Radnici se zakucavaju ekserima za određene stvari da bi izvukli platu. Onda se proverovalo ne po doprinosima koliki broj zaposlenih ima, već po tome koliko je firma prijavila. Pola njih nisu imali plate uopšte.

Dakle, srećni dobitnici su imali platu, bilo je navodno što tako zaposlenih koji nisu primali platu, što onih koji su primali neku crkavicu od 300 evra, prosečnu itd. Nezaposlenost je bila 26%, koliko se sećam. Sada je negde 8% i nešto možda malo više.

Statistika pokazuje kako ste vi to vladali, koliko je bilo zaposlenih. Novca je bilo za „CES Mekom“, znate, banka može da se opljačka, može da se opljačka kalauzom i pištoljem, oružjem. Oni su smislili specijalni način , a to je „CES Mekom“. Dođe „CES Mekom“ i opljačka dve banke i onda uzme još i Azotaru, upropasti Azotaru i onda imamo štetu u poljoprivredi od milijardu evra, jer je zemlja bila ispuštena, a Azotara nije radila.

Oni danas kukaju i kukumaču. Ja sam kao opozicija u Inđiji, bio sam prvo tvorac industrijske zone, kao opozicija u Inđiji doveo šest fabrika od kojih su neke izvozno imale promet i po 300 miliona evra. Ko njima brani, oni su javni delatnici, isto kao i ja.

Ko njima brani da nekoga dovedu, nekog investitora da investiraju i zaposle koga hoće. Da li im brani neko gospodo? Naravno da im niko ne brani. Znači, ako sam ja mogao da dovedem šest fabrika, evo pitaćemo „Farminu“, ja sam bio opozicija, „Farmina“ danas ima 29 milijardi izvoza na proizvodnji hrane iz poljoprivrede, pšenice, kukuruza i dela životinjskog proizvoda, oni danas prave 29 milijardi. Šta ste vi napravili? Kućicu za papagaja, za vrapca, kućicu za psa? Ništa niste stvorili, vio samo raspravljate kako nešto prodati, ne kupiti, već prodati.

Kako je investirano u NIS? Hajde, objasnite vi, znate li kako je investirano u NIS 500 miliona? Znači, oni prvo kupuju fabriku za 400 miliona, postaju većinski vlasnici. Treba da donesu tih 500 miliona koje su investiraju. Ne, oni dižu kredit iz postojeće firme i tako oštećuju manjinske akcionare, državu koja ima 49%. Tako su investirali, mora da im je savetnik bio „CES Mekom“, ja drugačije ne mogu to da ocenim.

Dame i gospodo, ima izreka, kada hoćete da jedete većom kašikom, morate da obrađujete veću njivu i da nabavite veću motiku, a vi ste neradnici, dame i gospodo, nikada niste ni imali radne navike.

Evo, gospođa se smeje, „nosilja“ se smeje, njoj je to smešno. Ona ne zna šta je motika, ali ja nju poštujem. Ljudi, što ja nju cenim. Ona je upropastila naše najveće političke protivnike, Čedu, vrlo opasan, Čanak, bio veoma nezgodan, pa Živković, nismo mogli da ga savladamo. Pa, Jankovića, bre, onog kako se zvao, pa na kraju počinjem da žalim ovog njenog, počinjem da žalim šefa te liste, mašinskog mozga. Ja ga žalim stvarno. Ima kletva: „Dabogda ti nosilja došla u stranku“ i to je onda odmah raspad sistema.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi jeli većom kašikom, moramo da obrađujemo veću njivu. Vi terate investitore i žalite se na manjak investicija. Što ne dovedete nekog? Evo, vidite ovako, ovo je BDP do ovde. Da bi BDP bio veći, neko mora da investira da možemo da popijemo više, da stvorimo više. Moramo prvo da stvorimo, pa da onda konzumiramo.

Kod vas je obrnuto. Vi blokade, kao nisu blokade uticale. Ne, samo ste nastavili investitore, a investitor treba da izgradi fabriku, pa onda onaj iz „CES Mekoma“, legenda, kaže: „E, kao, bio manji društveni proizvod od gradnje“. Naravno kada ste terali investitore. Investitor gradi fabrike, ne gradi „CES Mekom“. On ruši fabrike, ruši fabrike po Srbiji, ruši Srbiju. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što ste nabrojali je radio Dinkić. Ne znam ko je to bio kod Dinkića, malo se okrenite tu oko sebe pa ćete se vrlo brzo pronaći.

Možete da pogledate malo i nestale bulevare tu oko sebe. Kao, niste vi vršili vlast? Jeste, i te kako, znate. Ali, kad krene vaš predsednik u Trstenik on treba da kaže – hvala Vučiću, hvala vladajućoj većini, hvala joj što je izgradila put pa mogu lepo autoputem da dođem do Trstenika, ranije to nisam mogao.

Kad dođe u svoju njivu treba da kaže – zahvaljujem vladajućoj većini, predsedniku odbora, predsedniku republike što su omogućili da dobijem traktor. Čak ni od Dinkića nije mogao da ga dobije, bez obzira što mu je bio onako verni sledbenik.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja vas pitam – što ne zaposlite ljude, ko vam brani?

Koliko je fabrika vaš predsednik digao u Trsteniku? Ja sam u Inđiji digao jedno 10, 15. Dakle, 10, 15 fabrika sigurno. Dakle, krenuo sam od „Fasta“, pa teraj dalje, pa „Parmina“, pa „Gunfus“, itd. To su izuzetno veliki izvoznici. Vi niste napravili ništa, bre.

Rekao sam – niste napravili kućicu za psa, a ovde vi nešto meni spočitavate.

Što se robnih rezervi tiče, samo da vam kažem – ja sam u njih ubacio 700 tona, nisam izvadio ništa, a vi niste posejali jedan gram. Niste ništa napravili u Bajinoj Bašti, ništa ne pravite sem što pravite probleme u ovoj državi blokadama, itd.

Što se tiče miševa, to je mala dimenzija za vas. Za vas generalno. Za vas generalno važi ono da je ljudska pamet kratka, ali je glupost velika. Dakle, da glupost boli vi bi jaukali od bola.

Što se miševa tiče, vi mi više ličite na pacove.

Hvala.

Vaše prostorije niko nije spalio, vi ste spalili najmanje 80 prostorija stranaka vladajuće većine.

Vi tvrdite nešto o „ćacilendu“, nije vam smetalo dve, tri godine ovde kada je bila tzv. vaša skupština slobodne Srbije. Da li se neko seća da su dve godine bili šatori bez ikakve dozvole? Dakle, vi napadate jedan javni skup. Jedan javni skup napadate koji je zakonit, prijavljen. Ustav kaže – okupljanja su slobodna. Javna okupljanja su slobodna, ali pod uslovom u skladu sa zakonom. Znači, mora da se podnese prijava. Ništa se nije desilo kod vas. Vi se skupljate sa nekim britvama, pa kažete – nije to nož, to je bio ribolovački alat. Vi ste time isekli transparent „bolje ćaci nego naci“.

Jel vi znate zašto vi upotrebljavate izraz „ćaci“? Zato što ne možete da kažete pravoslavac, Srbin. Vi nas smatrate „ćacijima“, smatrate nas nižom vrstom. Mi vas smatramo onako. Smatramo da ste ljudi, to što niste dovoljno intelektualno obrazovani… Sad znam zašto vas je Šešelj izbacio. Vrlo dobro znam zašto vas je Šešelj izbacio.

Što se tiče neke nestale pšenice, ja vam nudim da uđete u robne rezerve i sve da proverite. Ja sam neko ko nešto seje, ko nešto stvara, ko je nešto ubacio ili na određen način prodao Republičkoj direkciji za robne rezerve. Vi niste stvorili ništa. Vama su nestali bulevari. Vaš lider je uzeo za hendikepirane osobe 500.000 evra iz službe za zapošljavanje itd.

Vi ste bili vlast sa SNS, koji sad pljujete. Ali, da vam kažem zašto vas je Šešelj izbacio, zato što je meni rekao. Kaže kad je utvrdio da vam je IQ manji od broja cipela, odmah vas je pedalirao iz stranke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo nisam mu ništa dobacio, čitao sam nešto sa telefona, onu potvrdu da ne dugujem ništa. Znači, nikad ništa ne dugujem i tu potvrdu mogu da im pokažem. Vrlo je jasna potvrda, ali da krenemo redom.

Što se poljoprivrede tiče, ja se zalažem za obezbeđivanje prehrambene sigurnosti našeg stanovništva i naše države. Vi ste protiv toga. Vi te blokadere šaljete. Dakle, ja se zalažem za to…

(Borislav Novaković: Šta je sa „Cicinom rupom“?)

…da povežemo biljnu proizvodnju sa stočarstvom, i to gospođa predsednica zna. To je uporno odbijano. Bila je gospođa u Kisaču, sve zna, moje ideje su bile sasvim suprotne. Recimo, po hektaru, umesto 1.500 evra, proizvodimo nekoliko hiljada, pa sem prehrambene sigurnosti, sami seljaci imaju više novca, a umesto 1.500 po hektaru proizvode četiri, pet hiljada.

(Borislav Novaković: A „Cicina rupa“?)

Recimo da proizvodu deset hiljada kubika…

(Borislav Novaković: Kafanu nisi znao da vodiš.)

Slušajte, odgovoriću vam i za rupu, ali gledajte ovako. Umesto hiljadu, 1.500 evra, recimo, kroz miskantus, kroz kukuruz, kroz silažni kukuruz, kroz stočarstvo obezbede šest, sedam hiljada i tako zadovolje proizvodnju, sredstva i da njihovim porodicama ostane više.

Međutim, vi ih uporno iz političkih razloga šaljete na put i, umesto da budu poljoprivredni proizvođači, oni od njih prave drumske razbojnike. Ja sam protiv toga i tako mislim. Mislim da tu nema poljoprivredne politike koja vodi u to da isfinansiramo jednu dobru poljoprivredu koja će biti fizički spremna da se takmici sa vodećim poljoprivredama u Evropi.

(Borislav Novaković: „Cicina rupa“?)

Što se rupe tiče, naravno da sam ja bio i kafedžija, ali nisam u Vrbasu skakao po policiji…

(Borislav Novaković: A „Cicina rupa“?)

Samo trenutak, nemojte da mi oduzima vreme. Nisam u Vrbasu skakao i čuvao tuđi kafić, a što se…

(Borislav Novaković: Kako je propala „Cicina rupa“? Što su je zvali „Cicina rupa“?)

Jel mogu da završim? Upozorite ovog da ne viče preko puta. Ja se bavim stočarstvom, a takve baš nisam video.

Što se rupe tiče, ja sam, gospodine, mislio…

(Borislav Novaković: Kako je propala „Cicina rupa“?)

Jel mogu da dovršim, ljudi?

(Borislav Novaković: Jedino ti možeš da upropastiš…)

Pozliće ti, hajde polako.

Ja koliko vidim, Bog vam je dao mozak, mislio sam da vam je Bog dao mozak, ali ne uputstvo za upotrebu, a sada vidim da mozga tu nema i da je tu samo rupa. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, teško je raspravljati sa onima koji ne znaju kako se novac stvara, već samo kako se troši. Tu mislim na kolege preko koje uglavnom gledaju kako se novac troši, a ne kako se stvara, jer ga izgleda nikada nisu ni stvarali.

Dame i gospodo narodni poslanici, najviše prigovora je na dug. Navodno je Srbija prezadužena iako je dug spram BDP 44%.

Ja kao poljoprivrednik pitam ih - postoje poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom i koja povlače kredite i ja ih pitam da li bi povukli 20.000 evra kredita na 10 godina da bi svake godine proizvodili više od 50.000 evra? Znači, jednom dignu kredit na 10 godina, 20.000 evra, nadam se da me pažljivo slušaju i svake godine zarađuju 50.000 više. Da li je to isplativo?

Srbija upravo vodi takvu ekonomsku politiku. Zadužili smo se od 2012. godine dvadesetak milijardi, ali svake godine BDP isporuči više novca, nego 2012. godine za 50 milijardi. Znači, zadužili smo 20 milijardi na 10 godina, recimo desetak godina, a svake godine BDP nam isporuči 50 milijardi više nego 2012. godine.

Zato i kažem da je teško raspravljati sa onima kojima su nestali bulevari, kojima je nestao ogroman novac, pa pitam 2012. godine je kurs evra bio negde 117 do 120 dinara i danas je isti. Pitam, kako su to oni sa 500 hiljada stanovnika u budžet skupili svega 829 milijardi, a sada je skupljeno tri puta više? Pa, ih čisto pitam gde se delo 1.500 milijardi, gde je taj novac, kad je u to vreme bilo 500 hiljada potrošača više, mogućnost više poreza, itd, gde su onda te pare kad se oni stalno žale na neku korupciju?

Dame i gospodo da ne prekoračim vreme, bila je jedna uvreda za keramičarem. Rečeno je, a ovde nije časnik tu, rečeno je da keramičari nemaju časti. Keramičari i te kako imaju čast i za razliku od izdajnika koji su bez časti im uništili Vojsku Srbije u potpunosti razoružali i prema tome ja sam očekivao da se hrvatski časnik izvini zbog takvih izjava želeći da uvredi nekoga samo zato što on misli da keramičari nemaju čast. Izdajnici, oni koji su uništili Vojsku Srbije nemaju čast. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, mi smo od Vlade naroda, od Vlade iz naroda za narod dobili ovaj budžet, odnosno spisak prihoda i rashoda. Ono što ću ja pogledati, nadam se da neću biti dugačak, da pokušam da objasnim Ministarstvu odbrane i Ministarstvu poljoprivrede.

Dakle, 2012. godine, kada smo se konačno rešili ovih političkih zlikovaca koji su vodili zemlju, podsticaji u poljoprivredi su bili 19 milijardi 945 miliona, a to je u odnosu na taj budžet Ministarstva poljoprivrede bilo 40%, a 60% je išlo za administraciju.

Dakle, njima je važnije bilo da administracija bude sita i napita, a onako usput malo, podsticaji iz agrarnog budžeta tek toliko da ne bude da ništa nisu dali.

Godine 2026. od 136 milijardi za Ministarstvo poljoprivrede, podsticaji su negde 127 milijardi, zajedno sa podsticajima za gorivo iz Ministarstva finansija. To je odnos 90% za podsticaj, a samo 10% za administraciju. To govori o opredeljenju ove Vlade. Dakle, sporna je upotreba novca zato što oni sa udruženjima koji politički naginju ka njima prerastaju u drumske razbojnike i na bitan način utiču na upotrebu novca, odnosno na poljoprivrednu politiku.

Što se tiče Ministarstva odbrane, koliko sam ja video, u vreme kada je ovaj hrvatski časnik razoružavao našu vojsku, budžet za odbranu je bio 60 milijardi, 60 milijardi, sada je budžet za odbranu 277 milijardi, gotovo pet puta više. U tom smislu, za plate su izdvajali 15 milijardi, a sada prigovaraju na plate vojske, iako se za plate vojske izdvaja, koliko sam ja video, 60 milijardi. Dakle, izdvaja se četiri puta više, ali eto, oni koji su u siromaštvu držali vojsku su izdvajali četiri puta manje.

Za oružje su, čini mi se, izdvajali svega tri milijarde, sada se izdvaja 95 milijardi plus „Rafali“. Dakle, oni su radili na dobrom razorožavanju vojske, a seljak je kao nosilac državne misli uvek voleo vojsku i crkvu.

Dakle, po njima gotovo da nam vojska nije trebala. Naravno, ja ne zagovaram neke sukobe. Sun Cu kaže da je najlepše i najlakše pobediti protivnika bez borbe. Ali, mi moramo da stvaramo vojno moćnu državu, odnosno politički državu koja će nešto značiti, koja će biti ekonomski razvijena, ali takođe mora bitan novac izdvajati i veliki novac izdvajati za odbranu, odnosno mi koji radimo neke poslove koji su realni, kažemo da ono što strug i plug zaradi, mač mora da odbrani, odnosno moramo da imamo dovoljno i strugova, a bogami i plugova, ali dovoljno i mačeva.

Evo, poklonik tog načelnika bivšeg Generalštaba, odnosno hrvatskog časnika, upravo napušta, očigledno da mu ne prija kad se govori o snažnoj vojsci, o dobro opremljenoj vojsci, o naoružanoj vojsci…

(Petar Bošković: Prekini više sa tim hrvatskim časnikom.)

Nemojte mi dobacivati, nije lepo, ja vama nisam dobacivao, iako sam slušao raznorazne gluposti.

Dakle, ja sam mislio da je ljudska pamet na određen način ograničena, ali izgleda da glupost nije. Upravo smo videli jednoga koji je to demonstrirao. Ne prija mu ono što govorim o tome kako su razoružavali vojsku, odnosno recimo od avijacije su im ostale samo vinske mušice, koliko ja znam i načelnik Generalštaba.

Da ne dužim, da i druge kolege imaju priliku da nešto kažu o ovom budžetu, naravno da ću glasati za ovaj budžet koji je predložila Vlada naroda, iz naroda za narod. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima jedno šest, sedam godina kako sam ukazivao na kriminal koji čine „Junajted grupa“, „Junajted medija“, SBB, odnosno Šolakova ekipa. Bez obzira što cenim vreme u kojem živimo, nemogućnost da sam REM i ostali organi ispitaju sve ove moje navode, moram da vas podsetim da sam sa kolegom Komlenskim podneo krivičnu prijavu pre tri godine protiv organizovanog kriminala, tačnije, najozbiljnije krivično delo koje su učinili, sem što je prekršen Zakon o elektronskim medijima, Konvencije o prekograničnoj televiziji, krivično delo pranja novca.

Pranje novca je dovelo do finansijskog kriminala kojim su ova Junajted grupa, Junajted medija, SBB i Šolak osnažili svoj kapital i tako na kriminalan način stekli imovinu koju su prodali nedavno za jedan do 1,5 milion evra.

Mi smo poslali dokaze tužilaštvu, odnosno gospođi Dolovac i gospodinu Nenadiću. Na više naših pitanja, šta se dešava sa tom krivičnom prijavom, oni su rekli da je to u toku itd, to se razvlači tri godine. Krivično delo pranja novca obavezno vodi do krivičnog dela, na određen način, terorizma, što se vidi kroz podrške raznih blokadera, terorističkih ćelija, ovoj medijskoj grupi.

Naime, postoje dve grupe medija u Republici Srbiji. Jedna su iz nadležnosti Republike Srbije. To su elektronski mediji koji plaćaju sve, sve poreze i takse, i zbog toga imaju pravo na marketing na tržištu Republike Srbije. Sa druge strane, postoje elektronski mediji koji reemituju program, navodno reemituju program, u čega spada ova druga grupa, u stvari, piratski mediji koji su registrovani u Luksemburgu, a tamo ne emituju program, pa prema tome ne može biti ni reemitovanja.

Oni, po Zakonu o oglašavanju, koji se obilato krši, nemaju pravo da reemituju program, nemaju pravo na emitovanje reklama, izvornih reklama na teritoriji Republike Srbije, koje pravo baštine elektronski mediji koji plaćaju sve, odnosno oni mediji iz nadležnosti Republike Srbije.

Time što nezakonito emituju reklame – stiču prihode i na bazi tih prihoda taj novac ispumpavaju u Luksemburg, na adrese svojih 30-ak piratskih medija, koji su samo registrovani u Luksemburgu, a ne emituju program. Usluga reemitovanja ne postoji, ali oni na takav način, nezakonit način, izvlače novac koji se meri stotinama miliona evra. Dakle, na takav način je stečen kapital Medija grupe.

Predlažem da ovaj moj predlog bude znak tužilaštvu da konačno krene da goni tu vrstu kriminala. Ukoliko to tužilaštvo ne čini, onda treba goniti tužilaštvo koje ne želi da sankcioniše taj kriminal. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu je razmatrao tri poljoprivredna zakona, a i razdeo budžeta koji je namenjen poljoprivredi.

Želim da izrazim zahvalnost Vladi i Ministarstvu finansija na dodeli novca u agrarnom budžetu. Dobili smo nešto malo više nego prošle godine. To je ukupno 7% od ukupnog budžeta. Novca ima dovoljno ali se bojim da mi koji se bavimo poljoprivrednom politikom nismo, možda, čak ni zaslužili ovoliki novac, da budem iskren do kraja, zato što nije sporno da nam se dodeli još više para. Sporna je namena novca.

Dakle, da li ćemo podsticati takmičarsku poljoprivredu koja će dalje proizvoditi novac, odnosno uvećavati sume koje je dobila ili ćemo izlaziti u susret drumskim razbojnicima koji su ograničili ministarstvu pravo da sprovede neku kvalitetniju agrarnu politiku, odnosno da podsticaji budu namenjeni razvoju poljoprivrede, odnosno da se po hektarima stiču veći prihodi, a ne samo da vodimo računa o većim površinama.

Šta hoću da kažem? Odbor se već u više saziva zalaže da podsticaji budu namenjeni povezivanju naših hektara sa voćarstvom, povrtarstvom, stočarstvom, pa moguće i proizvodnjom obnovljive energije.

S tim u vezi navešću primer. Recimo, jedna kompozicija koja izveze u inostranstvo 1.500 tona kukuruza vredi ukupno 300.000 evra. Količina od 1.500 tona kukuruza je dovoljna da se utovi 5.000 tovljenika koja u prerađivačkoj industriji vredi od 2 do 2,5 miliona evra. Znači da na svakom kilogramu kukuruza izgubimo više od jednog evra s obzirom da on nije namenjen razvoju našeg stočarstva, naše priređivačke industrije već uglavnom služi kao sirovina za neku stranu prerađivačku industriju.

S tim u vezi moram da kažem da na 3,5 miliona hektara mi ne stičemo onolike prihode koliko su naši potencijali da ne koristimo tržišta koja je politika obezbedila. Što veće tržište veća šansa za razvoj.

Mi imamo ugovorom o SSP-u imamo pravo na Evropsko tržište, imamo pravo na CEFTA-u, imamo pravo na Kinu, imamo pravo na Carinski savez predvođen Rusijom, imamo pravo na slobodnu trgovinu sa nizom evropskih zemalja, i umesto da budemo dobitnici takve vrste poljoprivredne politike koja bi se sprovodila i ugovor o slobodnoj trgovini mi postajemo žrtva.

Dakle, ukoliko vi imate neku veliku pijacu i date mi slobodu da svoju robu plasiram kod vas, a ja imam tržište koje je daleko manje nego što je vaše, ukoliko ja nemam robu vi u kontri imate robu da osvojite moje malo tržište u Inđiji, jer ja za beogradsko tržište, recimo, nemam dovoljno robe i to se dešava upravo sa našom slobodnom trgovinom po pitanju poljoprivrednih proizvoda.

Bez obzira što imamo suficit u trgovini i poljoprivrednim prehrambenim proizvodima, ja mislim da mi možemo da postignemo daleko više ukoliko povežemo, ponavljam, što se Odbor zalaže, 3,5 miliona hektara sa grlima, sa voćarstvom i povrtarstvom naša poljoprivreda ne bi vredela osam milijardi ili 6-7 procenata BDP, naša poljoprivreda bi vredela u tom slučaju negde preko 30,40 milijardi i na određeni način bi mogli da se takmičimo sa razvijenim zemljama, ne samo sa Evropskom Unijom, sa CEFTA-om itd.

Mnogo prigovora iz opozicije dolazi na uvoz neki iz Albanije, itd. samo da podsetim da naš suficit upravo počiva u većini slučajeva na trgovini na CEFTA tržištu i naš odnos prema izvozu i uvozu je negde 6:1 u korist Srbije. Mislim da su zahtevi opozicije u tom smeru da se takva vrsta trgovine, sa recimo Albanijom, Crnom Gorom, Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom svede na ono što se njima dopada. To bi na određeni način bilo porazno.

Dame i gospodo, ljubav prema hrani je najiskrenija ljubav i Odbor se zalaže za to da mi tu ljubav unovčimo, odnosno da naša poljoprivreda i prehrambena industrija budu zajedno, odnosno da biljna proizvodnja bude namenjena razvoju stočarstva i da to bude karika prema prerađivačkoj industriji i da tako stičemo novac, a ne samo da ga od Ministarstva dobijamo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Mithauzen je sitnica za ovog pregovarača koji je prodao NIS pa posle tražio sankcije Rusiji. NJegov obraz je tako debeo da od toga možete da pravite pancire.

Dakle, čuli smo da on ne poznaje ni jednog urednika. Pa, šta radi u Beču pored tamo neke urednice? Kaže - znaš, on je išao o svom trošku, nije o trošku RTS-a, ali očigledno da je slagao. Takođe je slagao da "Informer" ima gradsku frekvenciju. Nije tačno. Može da pita svoje prijatelje iz REM-a, to nije tačno. "Informer" ima kablovsku dozvolu, ne frekvenciju. Eto još jedna laž vrsnog poznavaoca medija, s obzirom da je njegov lider opljačkao medije za 619 miliona evra. Dakle, na njega da ne obraćamo previše pažnju.

Dame i gospodo, sa ove strane su ljudi koji su za narod. To je vlada naroda, iz naroda, koja ima našu podršku. Sa druge strane nas su oni koji su za Šolaka, to je toliko očigledno. Šolak je bio gazda REM-a, da se ne lažemo. U REM-u su bili Nenad Janković i Goran Petrović. To su dva suosnivača SBB-a. Oni su bili vodeći ljudi u KTV, imali su 20% u osnivanju KDS a Šolak ih je vešto premeštao u REM odnosno u ono što se pre REM-a zvalo. I oni su štitili ne toliko vaše političke opcije, vi njemu ne trebate previše razvijeni, vi njemu trebate kao sluganerija kojom može da se posluži a ekonomski interes on potvrđuje sa REM-om.

Vi ste rekli da je "Informer" neregistrovan, odnosno da je dobio gradsku frekvenciju. Nije tačno. Ali, kad pogledamo u registru medija, N1 i Nova S nema, nije registrovana, barem ne na teritoriji Republike Srbije. A evo ga ovaj vrsni, koji je dopustio da se vrše prenosi evropskog prvenstva koji spadaju u najznačajnije događaje klasifikovane u samom REM-u, on je lično dopuštao da na takav način Šolak vrši prenose, iako nema nacionalnu frekvenciju, a najvažniji događaji se prenose isključivo, to je pisalo u zakonu ako ga je on uopšte pročitao, samo na medijima koji emituju program na celoj teritoriji Republike Srbije. Na tom evropskom prvenstvu Šolak je kroz nezakonite reklame iz člana 27. Zakona o oglašavanju, programi koji se reemituju nemaju pravo na srpske reklame, samo na tome, zajedno sa Šolakom, omogućio je Šolaku 20 i nešto miliona evra. I on se sad javio i nešto mi dobacuje.

Dame i gospodo, ni Nova S ni N1 nisu registrovani, sport klubovi nisu bili registrovani, barem ne dok su pripadali Šolaku, u Srbiji nisu bili registrovani. Ali, kad ih je kupila "Arena", gle čuda, 13 bivših sport klubova je registrovano u Republici Srbiji. Šta hoću da kažem?

Ne ulazeći u uređivačku politiku, ja smatram da oni podržavaju bezakonje samo da bi se našli na tim televizijskim programima a opet oni Šolaku služe kao sluganerija da bi osigurao svoj biznis, da govore o slobodi medija.

Ako ti navodno slobodni i nezavisni mediji, kako ih oni zovu, ako se žale na slobodu medija a registrovani su u Luksemburgu, zašto se žale na slobodu medija u Srbiji? Treba da se žale na slobodu medija u Luksemburgu, jer oni tvrde da tamo donose uređivačke odluke itd. i da odande samo preuzimaju program ovde, što uopšte nije sporno, to treba da se čini po Zakonu o potvrđivanju Konvencije o prekograničnoj televiziji, koja opet kaže u članu 24. da program koji se reemituje ne može sadržinski, pretežno i u potpunosti da bude namenjen zemlji prijema signala. Jer, to se smatra izbegavanjem jurisdikcije i kršenjem prava. Očigledan primer je Srbija.

Evo, da vam navedem još jedan primer. Recimo, u Crnoj Gori, kad bilo šta mediji u Srbiji objave o Crnoj Gori a tiče se Crne Gore, oni odmah zaustave reemitovanje programa. Ja pitam - da li je to ista konvencija? Znači, bilo šta da objavimo o Crnoj Gori na našim medijima, bez obzira što to nije ni pretežno ni u potpunosti, oni zaustave reemitovanje. A luksemburški mediji kod nas i nemaju nikakav drugi program već isključivo onaj koji je namenjen Srbiji.

Zamislite mi u APR-u registrujemo kao oni u Luksemburgu medij ali ne emitujemo program i odemo, recimo, Jovanov, Kena, Atlagić, mi organizujemo televiziju i uzmemo studio, recimo u Zagrebu, Parizu, Londonu, Rimu, i počnemo da emitujemo program isključivo za njihovo tržište. Čak i da ga reemitujemo, bili bi vrlo brzo zabranjeni, a zamislite još da ga ne reemitujemo i da kršimo Konvenciju o prekograničnoj televiziji, da vidimo koliko bi bili na slobodi. A evo onaj tamo sedi na slobodi, još mi dobacuje, iako je više desetina miliona evra doprineo da Šolak stavi u svoj džep.

Dame i gospodo, postoje dve vrste medija, jedni iz nadležnosti Republike Srbije, to su oni koji su kao "Informer" registrovani, bilo da su internet, bilo da su kablovski i bilo da su sa frekvencijom, samo je visina nadoknade koji se plaća REM-u u pitanju. Znači, oni koji su registrovani su u nadležnosti REM-a, u nadležnosti Republike Srbije. To su mediji koji plaćaju sve. Sa druge strane su programi televizija koje medijske usluge se reemituju, stvarno postoje "Si-en-en", "Skaj", itd, ali ovi luksemburški, 30 kanala, oni nisu televizije koje reemituju program, oni su piratske televizije, samo su fiktivno regitrovani u Luksemburgu a odande ne emituju program. Kad ne emituju tamo program, onda je pitanje šta reemituju a to je ništa. Čista zloupotreba prava. I vi to podržavate, jer kod vas je bolje biti nezakonito nego zakonito. Što ti zakon dade, niko ne ote, kaže Valtazar Bogišić, ali vi se držite uvek suprotno od toga i za vas su ove televizije koje su potpuno nezakonite i piratske za vas zakon.

Šta dalje kaže zakonodavstvo, koje smo i mi donosili? U članu 27. Zakona o oglašavanju, kažu da programi koji se reemituju, televizije koje reemituju program na teritoriji Srbije nemaju pravo na reklame iz Srbije. Oni imaju pravo samo na izvorne reklame koje objavljuju negde u inostranstvu pa ih ovde samo preuzmu. Dakle, još jedna krađa koja ugrožava nezavisnost medija. Usput budi rečeno, niko vam ne brani da otvorite neku televiziju, mi to pravo 2012. godine nismo imali, imali smo samo voditelja radio "Fokusa" i ništa više od medija nismo imali, ni štampane medije nismo imali, dakle, nijedan štampani elektronski medij i opet smo vas pobedili.

Apelujem na vas, nemojte puno da verujete RTS-u, jednog dana će i vas izdati. Dakle, osnujte neki svoj medij i sa te strane imate moju podršku, a to vam niko neće zabraniti, a to vam dozvoljava i član 50. Ustava.

Kršenjem prava o oglašavanju, odnosno Zakona o oglašavanju, zato što domaći mediji sve plaćaju, zato imaju prava na marketing. Ovi koji samo istovremeno se ovde preuzimaju ništa ne plaćaju i nemaju pravo na marketinško tržište u Republici Srbiji. Ali, gle čuda, oni uveliko emituju reklame, domaće reklame na svojim televizijskim stanicama, iako tvrde da reemituju program.

Po pitanju prava ponašaju se kao domaći mediji, a po pitanju obaveza ponašaju se kao televizija koja reemituje program. „Malo mačku goveđa glava“, „Il` si riba, il` si devojka“, ali ne možeš da budeš baš sirena po pitanju medija. To ovaj čovek koji je bio u REM-u svakako treba da zna, ali oni su uporno u REM-u koji je uvek bio pod Šolakovim uticajem, rekao sam da su samo sedeli njegovi osnivači, oni su uporno omogućavali Šolaku da napravi biznis koji vredi, koliko, milijardu ili dve koliko je vredeo i on je ta prava prodao.

Ljudi, nije dobro. Osnujte svoju televiziju, ne ulazim uopšte u uređivačku politiku, ali još da vam kažem i to, prikupljene pare od reklame i pretplate znate li kako se ispumpavaju u Šolakov džep? Znate, ali nećete da priznate. Znači, tako što plaćamo reemitovanje na 30 kanala koje ne postoji. Plaćena je medijska usluga koja ne postoji. Probajte vi iz vaše firme bilo kako da kupite nešto u inostranstvu i prikažete da ste kupili neku uslugu ili neku robu koja ne postoji, bićete automatski optuženi za pranje para, ali vas baš boli briga što on vrši krivično delo pranja novca, Šolak. Vama je bilo jedino da se pojavite na toj televiziji. Jedna trećina građana ili nešto malo više da je Isus Hrist na vlasti bi glasala protiv te vlasti.

Sad, ko će biti ljubimac te jedne trećine, određuje Šolakova televizija. Ja vas razumem da ako se ne pojavljujete tamo, onda nećete biti prepoznatljivi kod ovih birača, ali sve to je mana u demokratiji.

Zato je pod određenom sumnjom demokratija, ne zato što postoji neka diktatura, već previše slobode, da možete nezakonito da se okupljate, da imate komunističke plenume, fašističke zborove, da možete da blokirate puteve, da možete da podržavate nezakonite medije, ali to ima cenu po pitanju demokratije, bez obzira što ova vlast to dopušta, a protiv čega sam ja, ukoliko neko prati to što ja govorim, a mislim da ipak nekog ima, ali da vi niste u tom delu koji će da isprati moje zalaganje da se uvede red u državi.

Zato je moj savet nikada Šolak neće pustiti nekog ko od vas bude ozbiljan, napravi ozbiljan program. On to neće dopustiti i tog trenutka ćete vi odustati od njega, a vi takvi kakvi jeste, kod Šolaka kakve vas trpi, ste nagrada za nas.

Dakle, vi na takav način nikada nećete osvojiti vlast. Zato je moj savet ako treba da osnujete svoju televiziju, ne verujte RTS-u, ne verujte „N1“ televiziji, ne verujte „Novoj S“. Formirajte svoju televiziju i borite se na demokratski način.

Niko i neko ako vam dozvoli da nasilno osvojite vlast, ovo što sada sledi nije pitanje izbora, to je pitanje nekog leka da izleči ovo društvo, jer vi ako dođete nasilno na vlast, vas će možda neko spolja podržati da bi se ispunili ciljevi onih spolja, jer takva vlast koja bi nasilno došla na vlast bi bila servilna i činila ustupke po pitanju Kosova, po pitanju Republike Srpske, po pitanju sankcija, udarila bi u vitalne interese srpskog naroda. Jedan moj prijatelj je rekao – ako drugi određuju šta je naš nacionalni interes, onda on nije naš nacionalni interes. Ako neko misli, i to je rekao, da žrtvujemo svoj nacionalni interes da bi se nekom dopali, onda mi nismo neka suverena država.

Moj vam je savet da prestanete da radite za Šolakov džep, da se malo ugledate na nas. Vi za Šolakov džep, mi za narod i državu Srbiju. Živela država Srbija!

Zahvaljujem, dame i gospodo narodni poslanici, kada Ponoš nije odgovarao za veleizdaju, ja stvarno ne znam ko treba da odgovara.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je bilo dirljivo da gledam kako navodni antikomunisti brane komunističke simbole. Ja to tako mislim, a vi možete da mislite o meni šta god hoćete i to je vaša stvar.

Ja ću probati da to i dokažem ako mi ova komunjara to dozvoli.

(Petar Bošković: Komunjara, sram te bilo.)

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, a šta vi ste se prepoznali, molim smirite ovog čoveka i vratite mi to vreme koje je on meni oduzeo svojim urlanjem.

Dame i gospodo, ja ću probati da to i dokažem. Gledajte sada ovako, da li je to komunistički simbol? Za mene je komunizam bio mašina za rastrebljavanje Srba, i to mogu da dokažem.

Dakle, komunisti su jednu demokratsku Kraljevinu Jugoslaviju razorili. Krenuli su od 1928. godine iz Drezdena, pa su sa Mošom Pijadom, pa je Moša Pijade sa onim ustašom potpisao 1935. godine, pa ste 1941. godine digli ustanak Srba…

(PREDSEDAVAJUĆA: Kolege, ne dobacujte. Imaćete svi vremena. Pustite čoveka da kaže šta ima.)

Dobro, hoćete dopustiti da govorim, šta sad znači ovo?

Dakle, to su činjenice. Još nešto. Komunisti, gospodo i drugovi komunisti, vi ste naručivali bombardovanje Srbije i Crne Gore, to su činjenice. Dakle, vi ste osudili Boga, to su činjenice. Vi ste ubili Petra Bojovića 1945. godine, čuvenog ratnika, čoveka koji je školovan u Kraljevskoj vojnoj akademiji koju ste srušili 1949. godine, da bi napravili ovo ruglo. To je bio nekada pre rata Dom srpskih oficira, vojvoda, itd. Vojvode Mišića, vojvode Putnika, vojvode Bojovića, to je bio dom i za čoveka koji se zvao František Zah, koji je tvorac na određen način srpskog Načertanija Garašanina, itd.

Čiji je to dom posle bio? Gotovine, Tuđmana, Špegelja, jel tako? Bobetka, Antona Tusa, da ne nabrajam sva ta komunistička, ustaška imena koja su učestvovala u razaranju Jugoslavije. Bombardovali ste, naručivali ste bombardovanje, od 20. oktobra je 15 puta bombardovan Niš, do 1945. godine Beograd, čini mi se 11 puta, itd. To su naručivali komunisti, to je simbol komunizma.

Još nešto. Da se vratim na ekonomiju.

Za održavanje te gomile kamenja bi nam trebalo desetine miliona evra godišnje. Investicija, pa ja se radujem tom hotelu, u 1.500 stambenih jedinica i 155 soba ta investicija 600 miliona evra, to diže BDP, to zapošljava ljude, to diže godišnje BDP od turizma, itd. Između investicija od 500 i 600 miliona i vaše gomile kamenja, ja žrtvujem gomilu kamenja zbog Srbije. Živela Srbija!