Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o biračkim odborima. Danima slušamo zablude ovih preko, koji su meni smešniji od crtanih filmova, kako smo pokrali izbore. Danima slušamo. Evo jedan se cereka primerak. Pravnik,cereka se. Da je iole malo pravnik, znao bi da njegova tvrdnja nije utemeljena u zakonu.

Dame i gospodo, vlast ne sprovodi izbore. Organi za sprovođenje izbora, ako pročitaju tekst zakona će videti da su organi za sprovođenje izbora Republička izborna komisija, tu može da bude Pokrajinska izborna komisija, može da bude Opštinska izborna komisija, Gradska izborna komisija. Organi su i birački odbori. Dakle, to su organi za sprovođenje izbora.

Kada se ovako slatko cerekaju, da ih podsetim da su oni imali većinu u tim organima u svim poslednjim izborima, zato što su prava članova izborne komisije i biračkih odbora ista u stalnom i proširenom sastavu.

Dakle, ako su izbori bili pokradeni, a što ste onda proglasili rezultate izbora, potpisivali zapisnike itd.? To su organi za sprovođenje izbora. Vlast samo obezbeđuje tehničke i materijalne uslove da se izbori sprovedu.

Nemate vi problem sa biračkim odborima, ni sa izbornim komisijama. Zašto bi imali problem sa biračkim odborima, kada imate većinu? Kada dođemo na biračko mesto ima tamo 30 članova biračkih odbora u stalnom i proširenom sastavu. Gotovo ne može da se uđe na pojedina biračka mesta.

Jedan pravnik je prekjuče govorio o kontrolorima. Pazite, valjda da bi to moglo da liči na krađu, članovi biračkih odbora nazivao kontrolorima, a pri tome je navodno vrhunski advokat. Evo jedan se sada preko puta cerio.

Zamislite advokate koji članove biračkih odbora i članove izbornih komisija nazvao kontrolorima? Kontrolori mogu da budu ovi strani kontrolori, mogu da imaju čak i neke nevladine organizacije, ne znam CRTA, može da ima kontrolore. Ovde

30/2 GD/MP

se radi o članovima biračkih odbora, o organima za sprovođenje izbora. Gospodo, ako se to kralo, onda ste vi lopovi. Imali ste većinu u svim izbornim republičkim komisijama, pa i u mnogim lokalnim u poslednjih pet, šest izbora, koliko se ja sećam, što predsedničkih, što parlamentarnih. Imali ste ubedljivu većinu u članovima stalnog i proširenog sastava. Pa zašto ste onda sami sebe krali?

Devalvirala se priča o vašoj krađi. Pa da bi se devalviralo, onda kao pa - kao kontrolori ne treba da se obučavaju. Tako odgovorno mesto člana biračkog odbora naravno da mora da prođe kroz obuku da vi posle ne bi tvrdili da vaši članovi biračkih odbora nisu znali, bez obzira što nisu „ćaci“. Eto, nisu znali, tako pismeni itd. Takva elita nije znala zakone, nije znala da se krađa desila itd. Pa zato je potrebna obuka, odnosno potvrda da članovi biračkog odbora i izborne komisije imaju određena znanja o sprovođenju republičkih izbora, za čega su oni odgovorni. Sudovi su neki konačni organ po pitanju žalbi itd.

Vlast, posebno izvršna, nema nikakvu funkciju prilikom sprovođenja izbora i zato pustite više tu svoju krađu. Nemate problem sa izbornim komisijama i biračkim odborima, sa biračima. Neće birači da glasaju za političke stranke koje tvrde da se u Srebrenici desio genocid, da su srpske ruke krvave, da Republiku Srpsku treba otpisati, da Kosovo i Metohija treba da bude nezavisna država, u čemu ste pomagali. Neće birači da glasaju za to. Država je previše dragocen, složen proizvod da bi bila prepuštena vama koji ne vredite ništa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj utisak je da ovi preko puta nas misle da se demokratija da naturiti, da je to proizvod koji spolja, EU takva kakva jeste, Velika Britanija, Nemačka ili ne znam ko, može naturiti ovoj zemlji. Demokratija se ne da pokloniti, za nju se treba truditi.

Mi koji smo krajem 80-ih godina na određen način krv lili i svoja meka leđa podmetali pod njihov komunistički pendrek znamo kako je bilo teško doći i do prvih višestranačkih izbora. Mi smo želeli i stvarali tu demokratsku državu i želeli da ona niče iznutra, ali se ja bojim da su preko puta nas protivnici demokratije.

Demokratija je neka vrsta dijaloga koji se treba voditi, rasprava. Dakle, opozicija treba da kritikuje vlast, treba da kritikuje, to je poželjno, ali ne treba da ruši državu. Dobra i prava opozicija u svakoj zemlji čuva svoju državu da bi kad dođe na vlast imala što uspešniju zemlju kojom treba da vlada. Kod nas je sve obrnuto – ruše i demokratiju i državu.

Nema lakšeg objašnjenja nego plenumi i zborovi. Šta su plenumi? Da li se vraćamo u komunizam, da li se vraćamo pre 1988, 1989. i 1990. godine, ukoliko je njima demokratija plenumi i zborovi?

Sloboda medija za koju se oni zalažu, koja je preduslov za demokratiju, je nepoželjna. Dakle, određene medije bi oni zabranili, bez obzira što je sloboda medija Ustavom zagarantovana. Oni bi to zabranili. Oni bi dozvolili samo medije koji su njima naklonjeni odnosno one medije koji njih ne kritikuju i koji ogledalce tvrde da su oni najbolji, najveći demokrati i najpoželjniji na svetu ali, eto, oni su na nekim izborima pokradeni.

U celom tom ambijentu, demokratija nije samo brojanje papirnih listića. Demokratija na izborima se utvrđuje političkom istinom, ko treba da vlada a ko treba da bude opozicija. Ta politička istina njima ne odgovara od 2012. godine do danas. Oni danas govore o korišćenju raznih resursa, preduzeća, itd.

Mi smo 2011. godine u rano proleće tražili prevremene izbore godinu dana ranije. Samo godinu dana ranije. U situaciji kada nismo imali ni jedan opozicioni medij, ne elektronski nego ni štampani. Jedino je gospodin Đukanović radio u radio "Fokusu" pa je mogao neku rečenicu da kaže.

37/2 VS/LjL

Mi smo to tražili po cenu štrajka našeg vođe, gospodina Nikolića, i nismo dobili. Bili su spremni da puste da on umre, ali da ne bude godinu dana ranije izbora. A onda kad su videli da će izgubiti, rešili su od 2008. godine da to do te 2012. godine, do zadnjeg dana vladaju tako što ni 2008. godine nisu pošteno došli na vlast.

Da bi to ostvarili, uradili su dva poteza – žrtvovali su deo teritorije Republike Srbije, dali su zemlju da bi očuvali Tadićevu fotelju. To su činjenice. Činjenice govore da depeše "Vikiliksa" kažu da su pred izbore išli u Američku ambasadu i tražili da Amerikanci samo utiču na kosovske albance, da nezavisnost proglase posle drugog kruga izbora, i da ne umanje šansu kako su rekli Tadiću da te izbore dobije. Zauzvrat su Amerikancima obećali da neće prelaziti crvene linije koje taj svetionik demokratije da. Otuda posle mišljenje međunarodnog suda pravde i sve drugo što je trebalo da potvrdi albansku nezavisnost, da to su oni radili pred izbore 2011. godine gotovo u zimu.

Drugu stvar koju su radili, prodaja NIS. Ovde je jedna lopuža juče govorila o prodaji NIS, govoreći kako mi imamo pravo sada preče kupovine, a ne govoreći kako su NIS prodali da bi dobili izbore, zato što je bilo vrlo jasno da te izbore mogu izgubiti, ali zašto su prodali NIS. Prodali su NIS da bi u glasačkom telu ostvarili utisak kako su oni dobri sa Rusima, kako Rusija stoji iza njih, odnosno da ljubav dela građana prema Rusiji iskoriste i tako uvećaju šansu Borisu Tadiću da dobije izbore.

Prodali su NIS, za teglu krastavčića, dakle za 400 miliona evra su prodali NIS, a Rusi su navodno investirali 500 miliona evra u NIS. Tih 500 miliona evra je bio kredit koji su povukli tako što su založili NIS. U principu taj kredit su finansirali manjinski akcionari, tj. država ali je to bilo neophodno da se prikaže kod Putina, kao prijatelju Rusa i kako su Rusi njihovi prijatelji, odnosno da Boris Tadić dobije izbore. Dakle, četiri godine je krvavo narod plaćao tu njihovu izbornu prevaru i da bi oni mogli da pokradu sve što se pokrasti može, otpustili su 500 hiljada ljudi i zato je moj apel svim biračima da taj glas je toliko dragocen, da ne nasedaju na prevare ovih neokomunista koji su se pojavili, svi do jednog moramo da izađemo na izbore, jer će ovaj spoljni faktor pre svega, ne pojedine zemlje EU, naterati sve njih u jedan tor, sve će ih naterati.

Ova njihova svađa međusobna su određeni baražni kvalifikacije ko će se od njih preko puta, kvalifikovati za tu listu koja ima naziv previše plemenit – studentska lista.

Dakle, prvih sedam koje smo imali prilike da saznamo su prosečno stari 58 godina. Stranka gospodina Krkobabića je podmladak za njihovu studentsku listu, onu za koju smo mi doznali da postoje određeni kandidati. Svi će oni ući na taj tor i sada je samo bitka koliko će se njih zavaliti u tu listu, koji lideri će ući a koji otpasti, ali će svi izaći zajedno zato što je cilj međunarodne zajednice da ih približi procentualno pa recimo u Evropi, kada neko pobedi sa dva ili tri posto razlike, kaže ubedljiva i velika i sjajna pobeda ne znam koga, uključujući i Mađarsku.

Ne znam da li je razlika bila proporcionalna negde 4 ili 5 posto, a to je bila velika i sjajna pobeda i kada bi primenili Mađarski izborni sistem, oni ne bi videli parlament, i na takav način i oni eto veličaju tu pobedu.

Cilj spolja je da ih približe i da može verodostojnije da tvrde kako se eto oni na izborima pokradeni i tako dalje. Nema nikakve izborne krađe, ima manjih i većih nepravilnosti posle 1997. godine, a mi to stariji znamo, Gonzales i tako dalje. To je bila poslednja izborna krađa koju je ova zemlja doživela.

37/3 VS/LjL

Dakle, više krađa nema, ima manjih i većih nepravilnosti, ima većih i manjih nepravilnosti, ali krađe nema i smisao ovih zakona je da unapredimo taj izborni proces i da bude što manje primedbi i nepravilnosti. Hajde da ih pitam da li bi želeli da se vrate u 2012. godinu, da imamo te izbore, da opet krenu malo peške u patikama, da li bi to želeli da se vrate na takve izbore?

38/1 GD/JG 17.20 – 17.30

Nesvestan, tako da sam sedeo jednom sa starijim ljudima negde 1995-1996 godine i shvatio da on ima birače koji su njemu verni. Tako i oni misle, kreću se jedni oko drugih, kreću se na „Tviteru“ i neki od njih stvarno misle da su pokradeni što nije slučaj.

Na kraju da zaključim da je država složen proizvod. Država Srbija, moram da ih podsetim, je rušena. Državu Srbiju su prvo srušili Karađorđevići, po meni, mada su moji ratovali za kralja i otadžbinu, za kralja koji je preporučio da stanu pod komandu Tita, što oni nisu želeli.

Dakle, te 1918. godine Kraljevina Srbija i Kraljevina Crna Gora, koja je takođe bila srpska država, su nestale. Karađorđevići su napravili jednu veliku državu koju su komunisti komunizirali i podeli u šest drugih država i veliki deo Srba je ostao navodno kao konstitutivni narod u tim republikama, da bi krajem devedesetih godina Srbi bili proterani, a teritorije zadržane.

Dakle, država Srbija je postojala od 1945. do pre nekako samo u nekim fragmentima. Dakle, bila je sve do kasnih devedesetih godina pod starateljstvom bivših jugoslovenskih republika, odnosno dobitnicima komunizma koji su najviše dobili, a Srbi su najviše izgubili. Srbi ponovo stvaraju i ponovo imaju svoju državu i ona je previše dragocena da bi bila prepuštena ovakvim neozbiljnim likovima kakvi su ovi prekoputa mene. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, čl. 106, 107, a u vezi sa članom 104. Znači, gospodin koji je iskoristio pravo na repliku, po meni, nije je dobio na pravi način.

Druga stvar zbog koje sam se javio je demokratija. Kaže ovako, geslo je da se stepen demokratije u određenoj državi prepoznaje po pravima nacionalnih manjina. Znači, ako se slažemo oko toga, a o tome je govorio gospodin Mićunović dok je bio poslanik i ja sam zbog toga na određen način poštovao taj njegov stav, mada mislim da je to izreka koju je on na određeni način samo saopštio.

Dame i gospodo, juče smo bili svedoci da je jedna nacionalna manjina, jel, poželjna da joj se aplaudira i kada kaže da su srpske ruke krvave. Dakle, isti gospodin je gromoglasno aplaudirao tvrdnji jedne nacionalne manjine da su srpske ruke krvave. Dakle, nacionalne manjine koje priznaju genocid u Srebrenici i koji tvrde da su srpske ruke krvave, nacionalne manjine koje vide Kosovo kao državu itd. su njima okej, ali nacionalne manjine, poput ruske, koja ima svoju registrovanu političku stranku, koju je ova vlast pomalo i stvorila… Samo da podsetim da je nekoliko puta, koliko se ja sećam, gospodin Nikolić tek na sudu dobio pravo da kandiduje svoju izbornu listu. To im je tada odgovaralo.

Prvi put kada je jedna stranka nacionalne manjine, koju predstavlja gospodin Nikolić, rešila da čini vlast u nekoj lokalnoj samoupravi, a onda ta nacionalna manjina nije podobna, a verovatno nije podobna zato što ne tvrdi da su

39/3 TĐ/IR

srpske ruke krvave, što ne tvrdi da je Srebrenica genocid, što ne želi da ukine Republiku Srpsku. Mislim da je na određeni način trebalo upozoriti govornika o kome govorim, ali ne tražim da se glasa. Čisto da se zna kakav je njihov odnos prema nacionalnim manjinama. Jedni su dobri, drugi su loši.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 109. Opomena se izriče narodnom poslaniku. Ta opomena nije izrečena i ja se osećam izuzetno pogođeno.

Na dnevnom redu su izborni zakoni. Demokratija se meri po pravima nacionalnih manjina u svakoj državi. Ova država je dodala 35% glasova pripadnicima nacionalne manjine. Većina njih poštuje ovu državu, međutim ima i ovakvih koji to ne rade, ali se ja, gospođo, osećam posebno pogođenim zato što su mi navodno ruke krvave…

Molim?

Nisam razumeo?

Osećam se pogođenim. Trebali ste izreći opomenu narodnom poslaniku zato što su navodno moje ruke krvave, a ja sam Srbin. S tim u vezi moram vam reći da je spaljeno u BiH selo mog oca i mog dede, da u stanu moja dva ujaka u Sarajevu žive sandžački Muslimani koji su bili aktivni učesnici rata iz devedesetih godina, bez ikakve naknade naravno, da mi je poginuo ujak sa 39 godina, ubili su ga, da je poginuo stric, 46 godina, ubili su ga u Goraždu, ujaka sa 39 godina u Sarajevu, kao i sina od drugog ujaka sa 23 godine, koji je ubijen u Sarajevu. Pripadniku moje familije su odsekli glavu i njome igrali fudbal i sada su njegove ruke čiste, a moje ruke su krvave?

Mislim da je trebao da dobije opomenu po članu 109. Poslovnika. Hvala.

40/1 AL/LjL 17.35 – 17.45

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao, posebno poslanike sa druge strane.

Ja sam 2014. godine, postao predsednik Odbora za poljoprivredu i nasledio na određen način poljoprivrednu politiku koja se vodila do te godine.

Dakle, IPARD nula. Nula. Zapeli pregovori, ne pitajte. Znači, bez ikakve šanse da se u dogledno vreme ostvare ta sredstva i taj program ali tadašnji premijer uz podršku nekih od nas je uspeo da kvalifikuje zemlju za IPARD.

Šta je problem sa IPARD-om? Problem je u tome što u njihovo vreme nije bilo ni IPARD-a, a ni nekih nacionalnih mera da su one iznosile svega devetnaest milijardi dinara.

Danas su nacionalne mere, a to je jedan od razloga zašto se IPARD manje koristi, nacionalne mere preko milijardu evra, znači 117 milijardi su suvi podsticaji plus iz Ministarstva finansija sredstva za gorivo 5.000 po hektaru.

To je jedan od razloga zašto se IPARD slabije koristi, jer su kontrole velike, a nacionalne mere izdašne, pa se većina milionera opredeljuje za nacionalne mere umesto za IPARD.

Ovde se govori da je mali posed problem. Nije tačno. Evropska unija kada je posmatrate tako treba da znate da dve trećine posreda je manje od pet hektara, a gotovo polovina manja od dva hektara. Dakle, mi moramo da napravimo takmičarsku poljoprivredu koja ima šanse da se takmiči.

Ovde je rečeno da smo mi izgubili neka poljoprivredna gazdinstva ili izgubili smo 9,9 ljudi, stari ljudi umiru, sela su stara, gradovi su prepuni, da se ne lažemo. Dakle, gradovi su upili stanovništvo uglavnom sa sela i uglavnom stanovništvo koje gubimo je seosko stanovništvo.

4/2 JD/IR

Da li znate koliko je Evropska unija izgubila gazdinstava? Od četrnaest miliona izgubila je preko pet miliona, sada ima samo devet miliona.

Dakle, postoje svi uslovi da ukoliko iskoristimo na pametan način nacionalne mere, plus IPARS mere, da možemo da napravimo takmičarsku poljoprivredu i da se takmičimo na evropskom tržištu, kao što se takmičimo na CEFTA tržištu.

Mnogi od njih nas ogovaraju, Albanija, paradajz i tako dalje. Da li znate da odnos uvoza i izvoza poljoprivrednih prehrambenih proizvodima Srbija CEFTA pet ili šest jedan u našu korist. Na svaki dinar uvoza iz Albanije mi izvezemo pet do šest dinara ili evra izvoza. Jedan prema šest u našu korist.

Pojavljuje se tu razni mudraci iz antinarodnog pokreta koji kažu – to sa Albanijom treba raskinuti, sa Makedonijom, iako nam to daje 1,5 milijardi viška.

Mi moramo da specijalizujemo naša poljoprivredna gazdinstva i da napravimo tu poljoprivrednu politiku.

Ali Bože moj, kao što ništa nisu uradili do 2012. godine, tako sada aktivno sprečavaju neku poljoprivrednu politiku koja je bila daleko bolja zato što koriste udruženja građana poljoprivreda koja su njima naklonjena da blokiraju puteve i teraju Vladu da podržava isključivo programe koje ne donose veliki profit, biljnu proizvodnju i tako dalje, koja nam donosi profit u poljoprivredu.

Dakle, na određeni način su smetali ranije, sada smetaju još više „ludovoljavanjem“. Od poljoprivrednika prave drumske razbojnike i to podržavaju.

Govore o sredstvima, kaže – odu naši seljaci i vide milionere u Evropskoj uniji. Okej, odu u Hrvatsku, vide milionere, tako su rekli. Da li oni znaju da oni imaju milionere? Da li znaju koliko je Kokanović dobio novca? Preko dvadeset miliona dinara. To je njihov Kokanović, jel tako? Da li je njihov Pajić dobio preko trideset miliona dinara? Ili onaj iz Knića dobio preko pedeset miliona dinara, oni što su protiv litijuma, veliki zaštitnici životne sredine? Kad smo postavili kontrole ispostavilo se da po pitanju zaštite životne sredine ne ispunjavaju uslove, niti su imali jame za osoku, niti su imali platformu za đubrivo i tako dalje. Nisu ispunjivali uslove da dobiju te milione dinara.

Onda su oni krenuli u zaštitu tih takvih poljoprivrednika koji su njima naklonjeni i svaki čas blokiraju puteve.

Ovde se pozivaju na Martu Kos, na Piculu, na Bartulicu, itd., pred kojima su davali zakletvu u Briselu posle biciklističkih trka i tako dalje.

Kaže – zabrinuta je. Ona zabrinuta. Ja sam zabrinut za Evropsku uniju. Dakle, ona kao kadar Staneta Dolanca, najcrnje državne bezbednosti u vreme komunizma je njima reper. Dakle, ona je zabrinuta za Evropsku uniju. Pa, kada je ona neki funkcioner u EU, ja sam zabrinut i za EU.

Zamislite državne zajednice koje su Hrvatska, Slovenija, zamislite državne zajednice u kome je Marta Kos, Picula, Bartulica, zamislite perspektivu takve EU.

Ja sam zabrinut za EU, tamo gde su Hrvatska i Slovenija državne zajednice propadaju. Zato sam iskreno zabrinut za EU.

Evropski narodi će doživeti ako ovako nastave sudbinu Srba sa Kosova. To mogu da se kladim za dvadeset godina. Vi to znate kao i ja ali ćutite.

Vi znate da bi nas sutra primili u EU da koristimo ove fondove. Sutra bi nas primili samo da priznamo Kosovo, otpišemo Republiku Srpsku i ne brinemo o srpskom narodu u Crnoj Gori i na drugim mestima. Sutra bi bili primljeni.

4/3 JD/IR

Onda se vi pojavite i kažete – jao, pa vi nećete biti na vlasti kada budu ovi fondovi, kada uđemo u EU. Pa, sutra bi mi koristili to da uradimo ono što vi obećavate da ćete uraditi, ali mi nećemo da priznamo KiM, bez obzira što je tu jedan primerak ugovarao datum kada Šiptari treba da proglase nezavisnost. Mi to nećemo uraditi jer nismo Indijanci. Nismo mi vi. Nismo Indijanci da prodamo zemlju za đinđuve. To da vam bude jasno.

Na kraju, ako mislite da na takav način uđemo u EU i da koristimo ta sredstva, mi bi to mogli ali nećemo. Vi to hoćete i kažete – nećemo mi biti na vlasti. I da ne budemo na vlasti, kada budemo koristili kao zemlja te fondove mi nećemo biti sebični. Nećemo kao vi tražiti da se ukinu i zamrznu ti fondovi zato što smo mi opozicija, mi to nećemo, vi hoćete zato što među vama ne da ima izdajnika, ima veleizdajnika. Hvala.

5/1 GD/MP 10.45 – 10.55

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, od 2003. do 2012. godine imali smo tri puta parlamentarne izbore. U poslednjih 13 godina u Srbiji smo imali šest puta izbore parlamentarne i tri puta predsedničke. Ja se sećam 2011. godine da smo samo godinu dana ranije tražili izbore, a da pri tome nismo tražili poverenje Vladi, da sprečimo izbore. Znači, oni koje traže izbore, sprečavaju izbore. Baš mi nešto čudnovato. Mi smo samo godinu dana tražili izbore ranije gde nijedan opozicioni medij nije postojao sem što je Đukanović bio na „Radio Fokusu“, nijedan opozicioni medij. Takvi smo hteli da izađemo na crtu i oni to nisu dozvolili, a danas pominju izbore.

5/3 GD/MP

Što se tiče poljoprivrede, govornik koji je pokušao nešto da replicira, uglavnom je poljoprivredu video kada je vršio veliku nuždu. U suprotnom ne bi znao razliku, recimo, između ječma, pšenice, kukuruza, bilo koje poljoprivredne kulture, ali bože moj. Neznanje ne opravdava. Ono što smo mi uradili u poljoprivredi, da smo sa 19 milijardi došli na 117 milijardi podsticaja. Oni u svoje vreme 117 milijardi nisu dali za 12 godina svoje vladavine.

Tačno je da sam ja podržavao Zorana Đinđića, a bio je i Branko Pavlović tu, pa može da posvedoči. Posle ubistva Zorana Đinđića, koga su ubili da bi napunili džepove divljom predatorskom privatizacijom, da su odma u „Sablji“ prodali DIN, DIV,

„Sartid“, „Bor“ i druge firme, prodali banke, doveli trgovinske lance. Sve su uradili. Divlja privatizacija itd. Ja tvrdim da su oni politička pozadina ubistva Zorana Đinđića. Branko Pavlović, njegova grupa i ja smo izašli iz takve vlade. Nismo hteli više da podržavamo, a oni su nastavili to i napunili džepove, uključujući jednog njihovog lidera koji je vodio tu izbornu listu sa 619 miliona evra.

6/1 TĐ/CG 10.55 – 11.05

Što se poljoprivrede tiče, seosko stanovništvo stari i zbog toga sam zabrinut. Inače sam optimista. Pre ili kasnije, mi ćemo biti članovi EU, ali ponavljam – sutra bi bili kada bi otpisali Republiku Srpsku, srpski narod u Crnoj Gori, kada priznali Kosovo i Metohiju, na šta su oni spremni, jer su sa Šiptarima dogovarali datum kada Šiptari da proglase nezavisnost. Takvi su spremni na sve, spremni su da prodaju zemlju za fotelju, što su već činili te 2008. godine. Mi to nećemo činiti. Ponavljam, mi nismo Indijanci, kao oni, da prodamo svoju zemlju za đinđuve. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam očekivao da po ovom zakonu, recimo gospodin koji je nekada imao neka patriotska obeležja, kaže o trgovini ljudima, kako su to Srbi na KiM u delovima ulazili u EU. Ja sam očekivao da bude malo patriota, ali čovek koji sedi sa ljudima koji kažu da je u Srebrenici bio genocid, koji kažu da je Kosovo jedna lažna država, da treba priznati nezavisnost, čovek koji otpisuje Republiku Srpsku, sedi sa onima koji su protiv Svetog Save, protiv Srpske pravoslavne crkve, koji su protiv patrijarha, nema šta nisu uradili antisrpsko, on danas sedi sa njima i nas za nešto optužuje.

Dakle, rekao je da je, verovatno je mislio na Aleksandra Vučića, diktator. Da je Aleksandar Vučić diktator, ti ne bi tako govorio. Da je on diktator, ne bi vi imali više hiljada javnih okupljanja. Da li vi znate uopšte šta je diktatura? Naravno da ne znate. Vi činite sve da dokažete da je Srbija poslednja zemlja u kojoj diktature ima. Ono što vam je on tolerisao, niko vam na svetu ne bi tolerisao. Mnogi od vas bi bili u nekim apsanama, zatvorima, itd. Vi treba u ruku da poljubite Aleksandra Vučića šta vam sve toleriše. Hvala.

Zahvaljujem.

Šta sada reći posle nastupa nesuđenog carinskog savetnika? Zamislite, čovek se kandidovao da bude carinski savetnik i sada kada je to došlo na dnevni red, on ćuti. Oni ga odbili. Teško je priznati da je dijagnoza kriva, nije kriv on. Tamo su nešto ustanovili i rekli su da on nema poslovne sposobnosti da bude carinski savetnik. Danas, umesto da nam kaže kako se to tamo odvijalo, on nastupa tako da potvrđuje onu moju tezu da su oni prekoputa smešniji od crtanog filma, da je Šojić bio naučna ustanova za nastupe, odnosno za delovanje ove grupe preko. Čast izuzecima. Dakle, Šojić je imao stranku „Zdravog razuma“. Ovi imaju stranku bez razuma. Tako sam ja zaključio slušajući ove nastupe.

Međutim, moram da kažem i sledeće, kada bi se na ovu njegovu delatnost… U međuvremenu je bio, šta je bio, zaposlio se u službi za zapošljavanje, jer je rešio da bude nezaposlen i zaposlio se tamo i, gle čuda, on priča o korupciji.

32/1 AL/MP 16.10 – 16.20

Samo za nekoliko meseci je stekao stan u Beogradu 100.000 evra. Dakle, tada još nije dobio od države pare za stranke itd. ali gde čuda on priča o korupciji, a ja ne mogu da verujem da neko za nekoliko meseci rada u Službi za zapošljavanje može da zaradi stan od 100.000 evra. Možda je onaj deda, koji ga se odrekao, možda je bio prevaren itd. ili mu je u nedostatku zdravog razuma u jednom trenutku dao tih 100.000 evra.

Dakle, ja cenim ovako – kada bi se na glupost plaćala carina ja mislim da bi on bio najveći carinski obveznik. Hvala.

Zahvaljujem.

Evo poslali me. Ima mnogo boljih ovde, posebno iz SNS-a, a ja nisam SNS. On je bio, ja nisam. Nisam još uvek. Oni su poslali mene spram kvaliteta protivnika. Kaže – kod nas ima stotine hiljada boljih od tebe, ali za onog tamo preko si dovoljan ti.

Dakle, o sopstvenom kvalitetu treba da mi odluči protivnik i to će biti svakako na moju štetu. Ali, dame i gospodo, da to malo uozbiljimo, ja sam sam kriv. Dakle, kad gospodin stavi na tanjir jednu šniclu treba da razmisli da li sam tu šniclu ja možda proizveo na farmi, protiv koje je toliko osetljivo govorio. Pa možda ako uzme komad hleba možda pomisli da je to od moje pšenice. Možda ako uzme neku salatu možda pomisli da to iz moje bašte. Iz njegove nije sigurno. Dakle, čak i kad priključi mobilni telefon treba da razmisli, možda je to struja koju je onaj koji nije nikakav itd. proizveo.

Ali, ja nešto da koristim što je on proizveo – teško. To ne postoji. Dakle, čovek koji ništa ne proizvodi, a troši. To naš narod na selu kaže – ništak.

Dakle, dame i gospodo, tačno je da se ja bavim stočarstvom, ali ovakav primerak kod mene u štali još nije bio. Hvala.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, i železničke nesreće i druge nesreće se dešavaju, ali retki su oni koji pokušavaju u svetu i bilo gde, da od toga prave politiku i da probaju svaku tragediju i da iskoriste, retki su oni koji trguju tuđom nesrećom, retki su oni koji trguju tuđim leševima.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, zašto ne kažu da su sa brze pruge krali delove da bi prouzrokovali nesreću, da bi naškodili vlasti. Ova vlast pravi pruge itd., koje oni nikada nisu ni želeli da prave, a onda se prisete da prave diverzije i kradu opremu i delove pruge od Beograda do Novog Sada, sada već i do Subotice.

Dakle, to su oni i to govori o njima šta su sve spremni da urade, da iskoriste nesreće koje se dese, ali i da prouzrokuju neke nove. U njihovo vreme, železnička nesreća je bila gotovo nemoguća. Dakle, sa nekim fatalnim ishodima. Dakle u njihovo vreme nijedna pruga nije mogla da podnese brzinu veću od 20 kilometara na sat, koliko ja znam. Jednom za vreme njihove vlasti kada su 10. novembra neki gosti krenuli prema meni za Svetog Aranđela da budu prisutni, od 10. do 21. novembra, nisu uspeli da stignu prugom Bar – Beograd.

Dakle, toliko se brzo železnica kretala, i toliko se aktivno vršio saobraćaj. Kaubojska divižanska je bila za njih svemirska brzina za vreme njihove vlasti i zato su nesreće bile teško moguće posebno železničke u njihovo vreme, pa i saobraćajne ove na putevima, bilo je više rupa nego puteva, auto puteva gotovo nije bila, i prethodni govornik da bude srećan. Kada krene na Skupštinu, naravno trezan, ne kao onaj njegovi pijani, on duplo manje vremena provede na putu, nego kada je bio ranije, kada je bio vlast. Zato što mu je ova vlast napravila auto put od Trstenika do Beograda. Dakle, zato treba da bude zahvalan.

Po pitanju SNS, ja nikada nisam poželeo da budem SNS, mislim da nisam bio dovoljno kvalitetan, jer ja imam svoju stranku i tako dalje. On je promenio tri, četiri stranke i treba da bude zahvalan SNS, a znam zašto kritikuje. Doveli su mu vodu u selu, napravili su mu auto put, a znaš zašto kritikuje SNS? Zbog Devenporta, Devenport je u njegovo ime tražio da on dođe u SNS da bude ministar poljoprivrede i sad je kivan zašto ga SNS nije primio i otuda taj jed, kritika i tako dalje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo je dirljivo slušati ove iz antinarodnog pokreta. Stvarno dirljivo.

Oni govore o kvalitetu života, a u njihovo vreme prosečna plata je bila 330 evra. Šta se moglo tada kupiti za 330 evra? Oni pokušavaju da dokažu da se moglo kupiti više nego danas sa 1.000 evra. Ali samo da ih podsetim da u njihovo vreme zaposlenih,

8/3 MZ/CG

ako su svi imali platu, bilo je 1.700.000. Danas zaposlenih na manji broj stanovnika, sada je manje 500.000 stanovnika, nažalost, nego ranije, ima 2.300.000, što sa većim platama, što sa novim platama, 600.000 ljudi prima 600.000.000 evra, sa onim povećanjem od 300 do 1.000 evra za onih 1.700.000. Znači, negde svakog meseca naši građani dobiju novca da mogu da kupe robe, da koriste usluge za 1.800.000.000. Neto plata u njihovo vreme je bila negde malo više od 500.000.000 evra mesečno, danas je to 2.300.000.000.

Oni nemaju stida nimalo, obraza nimalo, a kad dođu i još govore kako su prisutni neki batinaši, a pored njih sede jahačice policije, pored njih sede gospođe koje su britvom cepale antifašističke transparente, pored njih sede ljudi koji su ovde pravili nerede u Narodnoj skupštini, uključujući i topovske udare, pa vatrogasni aparati itd. A onda pričaju o nasilju, kako su oni žrtve. Znači, oni isti koji skaču po policajcima, otimaju opremu itd., oni isti koji pale, ruše sedišta vladajućih stranaka itd. Oni su prva opozicija koja tuče vlast. Ne postoji u svetu i Evropi takva opozicija, toliko nasilna, koja napada vlast i pri tome ima podršku dela tužilaštva. I danas oni dođu i kažu – kvalitet života je takav.

Ovde u ovom amandmanu se radi o otkupnim mestima u poljoprivredi, o poljoprivrednim proizvodima i o otkupu životinja. Ja imam specifično mišljenje o jednom specifičnom otkupu. Recimo, bogate strane službe lako nađu u našoj zemlji, nažalost, jeftine ljude. Znači, ti jeftini ljudi napišu neke izveštaje, predlog izveštaja Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu i onda preko antivladinih organizacija, tako antinarodni pokreti nama serviraju mišljenje Evropske unije, Marte Kos i ostalih ljudi koji obožavaju Republiku Srbiju, odnosno koji pokušavaju na svaki način da ometu u rastu koji sam pokazao i da prikažu.

9/1 JJ/MO 11.20 – 11.30

Trgovina životinjama je ovim zakonom precizirana i poljoprivrednim i ovim zakonom precizirana je i poljoprivrednim proizvodima, znači, otkupno mesto mora da sadrži ko otkupljuje cenu, uslove, kvalitet itd. To podržavam, ali ovaj otkup iz Evrope koji preko stranih službi, preko raznih Picula i „piculića“, gde strane službe kupuju jeftine ljude, to nikako ne mogu da podržim i nikako ne mogu da razumem da neko ode na magareću livadu u Brisel i da traži sankcije sopstvenoj zemlji.

Takav neko valjda treba da razmisli, valjda imaju nešto u glavi da razmisle da građani birači neće da glasaju za to da im neko uvodi sankcije, odnosno da traži da se sankcije prema rođenoj zemlji uvedu. Zato kažem da su to u suštini antinarodni pokreti, tu nema nikakvog kvaliteta i nije čudo što gube birače. Dok se zamajavaju time, neko drugi se prišunjao, uzeo im birače i sada po svaku cenu žele primedbama neosnovanim itd. da pokušaju uvredama da povrate birače koje su definitivno izgubili i to koliko vidim, te strane službe će sve manje davati novac njima, jer im više nisu potrebni. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ovo zaslužuje neku opomenu. Ne može neko da mi inputira ono što nisam rekao. Kao, nije čula dobro, pa neka sada čuje.

Recimo njihov lider je bio na vlasti u Trsteniku, vi to svakako znate. Znači, iznela je grubu neistinu da nikada nisu bili vlast, a svakako jesu bili vlast u Opštini Trstenik. To je jedno.

Drugo, ako se ona prepoznala u antinarodnom pokretu o kome sam govorio, svaka joj čast. Hvala.