Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i član 107. Gospodine predsedavajući, mislim zbog ove rečenice ili polurečenice „podanički sastavi“ koje je izrekla koleginica, da ste bili u obavezi da reagujete malo žustrije, mada cenim vašu popustljivost.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada pokuša da nas uvredi neko u čijoj su stranci, gospodine predsedavajući, zamislite stranku koju vode Jeremić, Aleksić i Bora Novaković. Ja to sa pravom mogu nazvati strankom „tri lopova“. Kad oni pokušaju da vas uvrede i kad još pričaju o nekim pravima zatvorenika, to mora da je iz iskustva Bore Novakovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto Pećinci nemaju, gospodine predsedniče, poslanika u obavezi sam da kažem da se oni zalažu samo za prava dva deteta od 83 ne upisana. Oni se zalažu samo za prava dece koja pripadaju, odnosno dece članova njihove stranke. Znači, oni misle da su ta deca posebna deca, a da deca koja ne pripadaju pripadnicima druge stranke ili koja pripadaju ljudima koji nisu ni u jednoj stranci nemaju nikakva prava.

Gospodine predsedniče, pri tome je o socijalnim pravima govorila na takav način da sam ja dirnut i za mene je to uvreda. Kada to govori osoba čiji predsednik puši tompuse od 1.500 evra i od 1.400 evra, kada takav poslanik priča o pravima, „200 dinara“ itd, „Kohibe“, „Romeo i Julija“ i razna ludila, to je onaj međunarodni lopov koji puši tompuse, koji popuši godišnje 25.000 evra.

Kad nas oni ubeđuju o pravima ljudi sa 200 dinara, to je uvreda i za te ljude i za sve nas. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju kuće za koju se kolega založio, mislim kada se pomaže ljudima da treba krenuti prvo od sebe, svoje okoline, pa i svog udruženja ili stranke. Ja predlažem da onaj gospodin Božović iz Aranđelovca ugroženima dodeli jednu kuću ili stan od one imovine, Zečević, pardon, Zečević iz Aranđelovca, od one imovine koju je oduzeo starim licima koji su mu zavetovali, pored svoje imovine, i svoju dušu. Najbolje da im on pomogne, s obzirom na to da je stekao veoma lako, a da kažemo onako, kao što pratim štampu, možda i na prevaran način.

Dame i gospodo, po pitanju železnice, 2012. godine kada sam se ponovo vratio u Narodnu skupštinu, naša železnica, naši vozovi su išli sporije od američke diližanse. Takvo je vreme bilo i to je ono što sam prvo izgovorio, kada su na temu dnevnog reda 2012. godine došla železnica.

Doduše, njima pruge za unutrašnji saobraćaj nisu ni trebale, samo za tranzit. Nije bilo nikakve proizvodnje, dovoza sirovina niti izvoza gotove robe. Nije bilo prevoza radnika, ni putnika, jer je otpušteno 500 hiljada radnika. Samo se tranzit odvijao i vozovi koji su iskakali provozeći u tranzitu stranu robu i strane sirovine. Toliko o železnici koju smo zatekli. Svakako je tu ostvaren napredak.

Dame i gospodo, razmislite svi da svako od nas zamisli da imamo jednu radnju koja pruža usluge, recimo obućarske, frizerske, ne bitno, trgovinske, bilo koje, zamislite sad, registrujete se u Srbiji, platite porez, platite druge takse i dažbine, obućar ste, frizer ste, pa pored vas dođe neko i otvori istu takvu radnju i ne registruje se, ne plaća ništa. Dođe neka inspekcija i taj neko dođe i kaže – da, ja ne plaćam porez, ja ne plaćam ništa, da, ja vršim usluge, ali ja sam registrovan u Luksemburgu. Zamislite tu situaciju.

Hajde sad da okrenem, s obzirom da su neke moje kolege branile tajkunske medije u Briselu, govoreći kako su ti luksemburški mediji ugroženi u Srbiji, kako je ugrožena sloboda medija. Ako neko tvrdi da je luksemburški medij, onda on treba da se zalaže u Luksemburgu, gde navodno donosi uređivačke i menadžerske odluke, za slobodu medija, njega ne dotiče niti Srbija, niti sloboda medija u Srbiji.

Gle čuda, neki poslanici u delegaciji onog poslaničkog odbora za pristupanje i stabilizaciju u Briselu su tražili slobodu medija za tajkunske medije, za Šolakove medije, „Junajted grupu“. Govorio sam o onim obućarima, frizerima, zamislite da ste to i dođe neko da to uradi.

Naš Zakon o elektronskim medijima definiše medije na dva načina. Jedni su oni koji su registrovani u Srbiji i emituju program, a drugi su oni koji su registrovani preko granice tzv. prekogranični kanali, koji nisu registrovani u Srbiji. Prvi imaju pravo da emituju program. To su ovi naši registrovani. Drugi imaju pravo samo da reemituju program, ne pružaju medijske usluge, nego reemituju program iz Luksemburga bez izmena, prekrajanja i ubacivanja reklama i zato ne plaćaju ništa. Prvi plaćaju sve poreze, doprinose, plaćaju Sokoju, plaćaju REM-u, RATEL-u mislim da ne plaćaju. Prvi registrovani u Srbiji imaju pravo da pružaju usluge u Srbiji i marketinške usluge, a drugi to pravo nemaju, već samo reemituju i medijske usluge i reklame koje idu tamo uz to.

Sada, RATEL treba da mi odgovori – da li uopšte oni reemituju program? Zato što je meni luksemburški regulator odgovorio da su oni samo tamo registrovani, fiktivno, kao onaj obućar, ali da uopšte ne pružaju medijske usluge u Luksemburgu. Ako nema emitovanja preko granice, a onda kako po zakonu i Konvenciji o prekograničnoj televiziji ima reemitovanja. To je kao kada bi imali revakcinaciju bez vakcinacije. Dakle, što kaže kolega – nemaju nijednu kameru. Sada, ako može da proveri RATEL da li oni uopšte reemituju program ili izvorni program ide iz Beograda, kao što postoji osnovana sumnja.

Dame i gospodo, oni nemaju pravo na marketing, ni na medijske usluge, ali sa jedne strane pružaju medijske usluge. Setite se onih prenosa reprezentacije. Takve prenose najvažnijih događaja, po zakonu član 64. Zakona o medijima, mogu da prenose samo, da emituju samo televizijski kanali koji emituju program, ne reemituju, i koji pokrivaju celu Srbiju. Žao mi je što je urednica iz RTS izašla, ali su Šolakovi „Junajted mediji“ prenosili prenose sportskih najvažnijih događaja i pri tome se RTS nije bunio. Ja sam se bunio, ali Bujke nije, čak mi je odgovorio na moje pitanje da je to stvar, ne znam, poslovnih tajni između njega, Đilasa itd. Dakle, pružali su medijske usluge.

Drugo, po članu 27. Zakona o oglašavanju, mediji koji reemituju program nemaju pravo na marketing u Srbiji, ali svakako pratite te Šolakove kanale – N1, Nova S, Sport klubovi i dvadesetak drugih kanala.

Da li znate da N1 nema PIB? Da li znate to? Dakle, N1 nema PIB, koristi se PIB-om „Adrie njuz“, koja čak nije ni osnivač N1 televizije, „Adria njuz“ d.o.o. registrovana je u Beogradu, nemaju ni PIB, a koriste sve vreme marketinško tržište u Srbiji protiv zakona.

Zato pitam Komisiju za zaštitu od konkurencije, ako jedan obućar plaća sve, a drugi ne plaća ništa a koristi i pruža usluge u Srbiji, da li je to nelojalna konkurencija? Tako je i sa medijima. Dakle, to je nelojalna konkurencija, to su piratski mediji. To što vama trenutno odgovaraju zato što navijaju za vas, to ne znači da su dobri za državu.

Oni dnevno na jednom kanalu emituju 10.000 sekundi, na jednom kanalu a ima ih tridesetak, preko 200.000 sekundi reklamnog prostora imaju dnevno, domaćih reklama, znate ono maksi akcija 799 dinara, očigledno da to ne ide u Luksemburg. Očigledno je da krše i zakon o oglašavanju. Pomnožite 200.000 sekundi samo sa dva evra, a zamislite na sportklubovima kad idu sportski TV prenosi pošto je reklama, to je 400.000 evra dnevno, puta 365 dana, preko 150 miliona evra uberu nezakonito.

Oni su nelojalna konkurencija zato što time guše domaće medije koji imaju zakonsko pravo na marketing u Srbiji, zakonom garantovano pravo. I onda govore o slobodi medija. Bez prihoda nema slobode medija.

I ovi koji su registrovani u Srbiji su računali na te prihode. Od njih su to oteli. Oteli su od plata, od hleba onih zaposlenih u tim medijima, ali vama to trenutno odgovara i zato ćutite o tome, ja ne ćutim. Ovo govorim već četiri, pet godina, to kolege znaju i podneo sam dve krivične prijave i nijedna još nije odbijena.

Evo, ja se pitam i pitam tužilaštvo – kada će krenuti u proceduru ta krivična prijava. Ako nije utemeljena neka je odbiju, ako je utemeljena neka procesuiraju Šolaka i njegove ovlašćene predstavnike ovde koji na tridesetak kanala nezakonito, kao piratski mediji, uzimaju 150 miliona evra domaćim medijima. Time im ugrožavaju slobodu medija u Srbiji.

Vi pričate o lopovima, o slobodi medija u Srbiji za lopove sa piratskim medijima, to pričate u Briselu. Umesto da pričate da je ugrožena sloboda medija u Srbiji zato što Šolak pljačka domaće medije i uzima im 150 miliona vredne reklame sa emitovanja u Srbiji, nezakonito emitujući reklame ovde. Vi mislite vama odgovara, ima crnogorska izreka „Što stražnjici godi, obrazu ne smeta“ i ja razumem tu vašu devizu.

Molim vas kao braću, vrlo je vreme nezgodno. Ti mediji imaju uređivačku politiku koja treba da dolazi iz Luksemburga. Ja u tu uređivačku politiku ne ulazim, ali vi morate da branite državu i pravo domaćih medija koji plaćaju sve da postoje i zato vas molim u ovo nemirno doba, gde taj čamac naš srpski treba provući kroz te nemirne vode, da ako nećete da veslate, nemojte da ljuljate čamac.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, gospodine predsedavajući, cenim vašu tolerantnost, ali reklamiram član 107. povreda dostojanstva Narodne skupštine iz razloga što smo imali neprihvatljivo vređanje dostojanstva Narodne skupštine i moram da upotrebim izraz kroz „rikanje“, preko puta nas. Dakle, to nije bila galama, to nije bila vika, ja moram to nazvati rikom.

Gospodine predsedavajući, već ste bili propustili priliku da kad je poslanik Milivojević govorio i pokazivao objekte koje je NATO pakt razrušio ,a on je lično bio lokator i navodio bombe na te objekte, vi ste propustili priliku da ga opomenete da ne pokazuje svoja zlodela.

Takođe, gospodine predsedavajući, dok je govorio gospodin Jovanov, već sam vam rekao da je bila neprihvatljiva vika i to sam nazvao čak i „rikom“. Bavim se poljoprivredom, to je opšte poznato gotovo 55 godina. Svih tih 55 godina smo se bavili i stočarstvom. Bavim se sad uzgojem goveda, ali ovakve kao što su Bora Novaković i Srđan Milivojević nikad nisam imao, ni video. Hvala.

(Borislav Novaković: Ovo nije za opomenu?)

(Dragana Rakić: Gde je opomena? Sram te bilo.)

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. st. 7. i 8.

Gospodine predsedavajući, pomenute dve povrede Poslovnika su korišćene kao klasične replike. Pri tome je to veoma opasno.

Znači, gospodin Jovanov je ovde govorio o napadu na sedmu silu. Samo da vas podsetim, gospodine predsedavajući, pomenuti gospodin je napao i policajca nedavno u Novom Sadu.

Takođe, gospođa koja je reklamirala Poslovnik je uradila jednu opasnu stvar. Taj navodni njen novinar se trenutno procesuira. Dakle, ne bih da se mešam u taj slučaj, ali on se ne procesuira kao novinar, što je velika podvala, na koju mi ne možemo da pristanemo zato što on nije izveštavao sa tog skupa, već ga je zakazao, u njemu učestvovao, govorio i na njemu pretio. Zato vas molim da ubuduće takvu vrstu replika sankcionišete oduzimanjem vremena onih dva minuta, mada cenim vašu popustljivost.

Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. povreda dostojanstva.

Prethodni govornik je govorio o nečemu o čemu treba da odlučuje Narodna skupština. Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam nekoliko predloga, gospodine predsedniče, nekoliko predloga koje sam podneo Narodnoj skupštini i oni iz nekog razloga još uvek nisu došli na dnevni red.

Sada bi ja trebao ovde da pravim scene i da kažem, e nije to i to na dnevnom redu. Poslanik koji je govorio pre mene mogao kao narodni poslanik, treba da ga naučite da ima pravo da predlaže akte, zakone itd. Rezolucija deklaracije da to pravo ima i da isti takav predlog podnese pa neka čeka da to dođe na dnevni red, kao što i ja sam čekam u prošlom sazivu sam imao petnaestak predloga koji nisu došli na dnevni red. Prema tome, vrlo je jasno da tu nema nikakve zle namere i morate da primenjujete neke mere da bi jednom upristojili poslanika, ima ona izreka da neki piju vodu, radosni neki od tuge, a naš drug Ćuta pio od prekjuče. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107 – povreda dostojanstva, zato što je prethodni govornik koji vodi ostatak ostataka, jedan derivat od nekad stranke sa kojom sam ja sarađivao.

Kao jedini narodni poslanik, gospodine predsedavajući, koji je glasao za Vladu Zorana Đinđića, kao učesnik 2000. godine i na izborima, septembra meseca, i kao neko ko je u gradskoj Skupštini pratio šta se dešava 5. oktobra, dužan sam da kažem da je stranih službi bilo, da je stranih donacija bilo, da je zahvaljujući tom novcu opozicija izašla jača i regularno pobedila na izborima, s tim što Koštunica nije imao neophodnu polovinu plus jedan.

Zoran Đinđić je hteo da se ide u drugi krug i rekao je – ajde, Vojo, da ga zgazimo. Koštunica po cenu da se odbije 100.000 glasova Srba sa Kosova to nije želeo da učini. Regularni su izbori bili za savezne poslanike, ali izbori za predsednika Republike, koje bi Milošević ubedljivije izgubio nego u prvom krugu, nisu bili regularni.

Zoran Đinđić, ovog se ne sećam ja, je bio pragmatičan čovek. Sa njim sam ja sarađivao. Recimo, Zoran Đinđić neke od njih nije hteo da primi u partiju, dok ga nisu ubili. Kad su ga ubili on se nije pitao. Politička pozadina veoma nejasna.

Ako vam, gospodine predsedavajući, kažem da je na mesto ubijenog premijera, za koga sam ja glasao, došao ministar policije koji nije glasao za njega i zauzeo njegovo mesto, onda će vam biti jasna i politička pozadina.

Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, ja cenim vašu popustljivost prema pripadnicima opozicije i evo već nekoliko puta da, umesto da pričaju o amandmanima, pričaju o zaštiti životne sredine.

Dostojanstvo je grubo povređeno za nas posebno koji živimo u Inđiji. Recimo, za vreme vlasti prethodnog govornika na vodozahvatu „Inđija“ je izgrađena fabrika za reciklažu olovnih akumulatora.

Dulić i ovaj što je malo pre govorio malim prstom nisu hteli da mrdnu prilikom izgradnje fabrike koja je, gle čuda, u Bugarskoj zabranjena u devastiranom području.

Ali su oni dozvolili, tim mi je povređeno dostojanstvo, da se ta fabrika sagradi na kilometar i 200 od centra Inđije i da se sagradi na regionalnom vodozahvatu tako što su dopustili da čuveni Ješić izbriše vodozahvat iz prostornog plana, da bi mogli da regulišu onu studiju o uticaju na životnu sredinu.

Ukoliko, ne daj bože, dođe do pomora stanovništva u Inđiji, a to može da dođe zbog olova koje se ispušta u upojni kanal iza fabrike, biće krivi Dulić i ovaj što ga je savetovao.

Ne tražim da se o ovome glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vreme je da vratimo onog žutog vola ispod stola, ali se njemu pridružio i „helpista“, ovaj što tvrdi da sam sa Pelevićem falsifikovao neke glasačke listiće. Imate li vi dokaz za to? Šta? To u onom staračkom domu? Te neartikulisane krikove možete da ponesete zajedno sa sobom na Adu safari, tamo možete da se opustite domile volje.

Ovaj preko, ispod stola, ono što ti misli onaj za stolom, to ti misli onaj ispod stola, ali čudna je ta veza između ovih i onih. Ja se bojim da je 2014. godine, da sam nekome pomogao ko ima neki starački dom, da sam pomogao da se uopšte kandiduju. Ja nisam bio na toj listi, vi ste bili na toj listi, vama sam pomogao. Pelević je pokojni, on ne može da svedoči, pitajte vašu predsednicu i tako dalje. Onda je te 2003. godine, recimo, ovaj iza vas, zna da je sve bilo regularno, sigurno, da zna da je sve bilo regularno.

Međutim, vi tvrdite da sam nešto falsifikovao. Pa, junače, podnesite krivičnu prijavu, šta čekate. Saznanje da je neko učinio krivično delo, a to ne govorite, ne podneti prijavu, to je takođe krivično delo, kao što je i lažno prijavljivanje krivičnog dela, krivično delo. Ali, ovaj neartikulisani, vama sam pečatom overio onu hamburgeriju, hokus-pokus, uđe pas, izađu pljeskavice. Pas je čoveku najbolji prijatelj, a Srki lokatoru, pas je najbolji sastojak pljeskavica. E, to je valjda ono što sam vam ja izoveravao, ali ste vi junaci, čudan je taj vaš savez. Naš, ono, popijete dve, sednete u Mercedes, osvojite sa lokatorom Kosovo i Metohiju, dignete tri prsta i vi ste junaci.

Šta beše sa tim „helpom“? Da li su vas nahvatali da u nehigijenskim uslovima držite stare osobe? Da li je tačno da je čovek umro u Aranđelovcu kao što svi tvrde? Da li je falsifikat tog pečata bio jednako onome što je vaš deda i Vučićev deda bili zajedno? S tim što su njegovog dedu zaklale Ustaše, jel? Tako, a vi ste iz tog istog sela, jel? Molim, eto, mašta, može svašta, ali vas pitam šta je bilo sa onim ostalim licima koja su umrla u nehigijenskim uslovima u vašem staračkom domu? Šta je bilo sa vašim penzionisanjem van Doma zdravlja u Aranđelovcu? Zašto ste bili nasilni? Zašto stalno pretite? Zašto psujete Atlagića? Zašto psujete mene? Da li je to overeno tim pečatom?

Molim, a onaj preko, što je pod stolom glumio, glumio nekog ludaka, koji kaže " eto niste mi dali reč i tako dalje. Govorili ste sedam sati više nego pripadnici vladajućih stranaka. I danas kad ja nisam bio tu, vi me optužujete za falsifikate , a u dobrom ste društvu.

A šta ćemo sa ovim vašima cica-mica varalica zavisnica. Šta ćemo sa tim? Jel je i ona možda sela u mercedes pa otišla i videla te falsifikate i tako dalje? Pa je pitajte da li je dobila 800 potpisa od mene. 2014. godina. Pitajte je. možda je u tom stanju da se sad ne seća. A možda je i bila pod nekim opijatima, pa se takođe ne seća? A vi gospodine lokatoru, razumeš ?

Ja stvarno ne znam zašto su Albanci tražili onaj dron? Zato što su tražili položaj Vojske Srbije na takav način. Kad vas angažuju, to je onda potpuno, potpuno jeftino i vi ste ovako najbolji saradnik te mafije.

Vi ceo dan pričate o nekoj mafiji, pa vi ste mafija. Vi ste bruka i sramota koje je vladala deset godina Srbijom. Vi ne znate da ste samo prepreka na putu. Vi ste samo bivša vlast, ali još niste svesni da ste vlast davno izgubili. Još se uvek uzdate na ostatke pravosuđa.

Vi govorite da cure informacije, pa vama policajci kada neko prekorači brzinu, podnose izveštaje, ne meni. Tako da ste vi stvarno bruka i sramota, vi pripadate stranci u kojoj je bio Pekić, u kojoj je bio Milošević, u kojoj je bio Mićunović, u kojoj je bio Zoran Đinđić. Vi pripadate, vi vodite stranku tu, vas su pustili da vodite tu stranku, a vi ste tek bruka i sramota. Legnete pod sto, sve druge kriminalizujete, šta ste vi uradili?

Vi kažete - mi ubili ovog, mi istrebili Indijance, mi ubili Kenedija, mi ubili Olivera Ivanovića. Pa vi ste pustili ubice Olivera Ivanovića, vi ste ih pustili sa sudijom Majićem onih jedanaest iz Gnjilanske grupe, vi ste ta bruka i sramota koja je vladala deset godina Srbijom, a sada su vam se pridružili ovi drugi, ovi drugi u čijim nehigijenskim uslovima u domovima za stare umiru ljudi, ovi koji uzimaju i idu po hodniku i prete ljudima, ne da su pretili samo meni, pretili su Atlagiću, psuje, on preti sa nekim svojim sinovima, pa mislite vi da vas se ja bojim?

Pa nisam se bojao ni kada su me tukli na ulazu u Narodnu Skupštinu. Vas da se bojim. Ne pada mi na pamet, ako mislite da imate neko saznanje o krivičnom delu, što niste podneli krivičnu prijavu?

Ćutali ste od 2003. godine, i čekali da izađem iz sale da to kažete, a ja sada kažem da ste imali starački dom, da vam je bio neregistrovan, da je bilo zabranjeno.

Kao što je onaj držao hamburgeriju, pootrovao ljude i onda se ogrnuo političkim ogrtačem i pobegao. Eto tako ide sa vama. I vi ste neki patriota, vi ste neki, dignete tri prsta, pa ono - Dedinje je srce Srbije, itd. Jel to vaša politika?

Patriotizam nije nesuvisla izjava, itd, ikone mi itd, ne, patriotizam je nahraniti, obuti i ogrejati narod, a vi niste sposobni ni za šta. Držite neregistrovane staračke domove, patite stare ljude, to je sramota.

Onaj tamo što je poklao sve kerove po Kruševcu, nema šta da zalaje sem njega, e toliko o vašem poštenju.

Ja vas pozivam da podnesete krivičnu prijavu a spreman sam da idem i na poligraf, pa da sve to proverimo, ali da proverimo i vaše navode. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. Poslovnika i tražim da se primene odredbe 7. i 8. pa da pokušate na te zloupotrebe da oduzmete vreme. Dakle, gospodine predsedavajući, ja ću vrlo kratko da vam se obratim, s obzirom da ovaj uzurpator privatne imovine i čovek koji u nehigijenskim uslovima umorio starce, ja sam u obavezi da kažem sledeće, da mi je jasno šta se ovde dešava.

"Od kad pijem srpsku šljivku i hrvatsku Jana vodu, ja se borim za slobodu", kao ovaj tamo i njegova predsednica. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o platama, platama sudija i ja sam mišljenja da ne treba posebno izdvajati predsednika Vrhovnog suda.

S tim u vezi sudije koje dobijaju te lične dohotke treba da pogledaju ovo. Žao mi je što je gospodin koji je držao nelegalni starački dom pobegao. Dakle, ja nikad ne govorim ništa napamet, dakle prvo proverim, pa onda kažem.

Ovde lepo piše: „Zbog nehumanog stupanja prema starim licima koja su boravila u staračkom domu „Help“, zabranjen rad Zoranu Zečeviću na adresi Knjaza Miloša 30“. Dakle, ovo možete da nađete, ali zabrana da ne mislite da je ovo zabranila vlast SNS, dakle ova zabrana je 19. februara 2008. godine, ali se gospodin dosetio, pošto ne može da ispunjava uslove koje starački dom treba da ima, gospodin se dosetio pa to sad registrovao kao pansion.

I zato ću ja tražiti od Ministarstva za socijalna pitanja, tražiću i od Tužilaštva da sve ove navode koje sam dobio proveri, da vidimo da li je gospodin pokušao da zaobiđe propise, a ovde i krivična prijava protiv njegovih potomaka da im ne govorim imena, dakle lepo ćemo proveriti šta je sve uradio.

Što se tiče onoga zašto je on mene osumnjičio, ja predlažem da se obojica podvrgnemo jednom poligrafu, postoje sad te privatne mašine, pa da vidimo ko je govorio istinu. Dakle, skandal je da je zbog nehumanih uslova čak jedna stara osoba preminula. Mislim da je za sudove sramota da se neko izvuče bez odgovornosti zbog propusta za koji je uzimao novac.

U mogućnosti je da pokaže spisak nekretnina koje su na osnovu toga što je gospodin držao i drži i dalje starački dom kao pansion, prešle u svojinu njegove porodice i ceo taj biznis je debelo nelegalan.

Hvala.

(Dragan Nikolić: Povreda Poslovnika.)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o platnim razredima i ja mislim da te platne razrede treba razvrstavati tako da svaki sudija ima onoliku platu koliku zaslužuje, a sudije treba da se bave suzbijanjem kriminala.

Recimo, ako ja slučajno ovlastim nekog kolegu da glasa umesto mene, ja onda moram da budem procesuiran i taj sudija onda treba da ima malo veću platu nego onaj sudija koji bi mi to oprostio. Zato mislim da te platne razrede treba tako urediti.

Takođe mislim da platni razredi treba da zavise i od toga ukoliko ja napišem prijavu za „Gnjilansku grupu“, gde je ubijeno 80 Srba, 34 se vode kao nestala, 153 mučeno, ja pretpostavljam da taj sudija treba da radi u platnom razredu bez plate. Dakle, onaj ko je amnestirao 11 albanskih terorista, onaj ko je amnestirao prethodno 1.800 albanskih terorista i sudija pri tome još pomogao, treba da ima platni razred koji zaslužuje, a to bi trebao da bude najniži platni razred.

Takođe mislim da sudije koje ne vode postupak protiv onog međunarodnog kriminalca „Vuka potomka Pozderca“ takođe treba da imaju manji platni razred nego oni koji bi ga procesuirali za to nedelo. Tako da mislim da primanja sudija treba da zavise od njihove aktivnosti. Hvala.

Zahvaljujem.

Neću nikoga ovlastiti da govori umesto mene, a posebno ne da glasaju, još zamislite da sam završio pravni fakultet pa da sam to učinio.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe se radi o primanjima sudija i ja mislim da svaki sudija treba da bude nagrađen srazmerno svojim aktivnostima poštovanja zakona. Sudije nisu božanski nezavisne od zakona, i tužioci.

Recimo, vrlo je interesantno da tužilaštvo nije zainteresovano tako što je jedna princeza od Morovića učinila sledeće. Dakle, ona je poželela da se protera jedan novinar iz grada i pri tome je angažovala narko dilera koji se zvao Novak Filipović. To je opšte poznata činjenica i u javnosti je više puta to isticano. Zamislite kakva primanja treba da ima tužilac, odnosno sudija, koji ne želi da procesuira takav slučaj, tim pre što se osoba i danas bavi politikom a, recimo, za sitnije prekršaje Alenu Selimoviću je bilo zabranjeno da se bavi politikom deset godina.

Zamislite kada ste narodni poslanik, zamislite kada ste pokrajinski funkcioner, zamislite kad tražite od osobe koju ste finansirali da iseli novinara i dalje je dopušteno da se bavite javnim poslom, a pri tome niste kažnjeni ni nebavljanjem politikom a kamoli nekom zatvorskom kaznom, makar uslovno. Zamislite još to kad se dogodi, kad ta osoba princeza od Morovića zatraži to od narko dilera koji je finansiran iz javnih izvora. Mislim da takav sudija ne treba da dobije platu, koji ne zabrani takvoj osobi bavljenje javnim poslovima na malo duži rok. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, reklamiram član 107, 108. i 109. Dakle, morali ste posle uvreda koje su ovde izrečene, da preduzmete neke mere i zaštite dostojanstvo Narodne skupštine.

Prethodni govornik je, rekao otprilike, da je on narodni poslanik, a mi smo svi Vučićevi poslanici.

(Aleksandar Jerković: To je i vaš kolega.)

Dakle, za mene je to na određen način uvreda, ali Aleksandar Vučić jeste bio nosilac izborne liste na kojoj smo mi izabrani. Mi nismo napustili tu stranku kao pomenuti kolega i on valjda misli da mi svi sada treba da napustimo izbornu listu da bi bili sa njim jednaki, odnosno on sada sebe smatra narodnim poslanikom iako i on kao i mi izabran na izbornoj listi proporcionalno izbornim sistemom i sada kada je napustio stranku, on je veran stranci svojoj ili neveran, on misli da svi mi treba da uradimo ono što je uradio i on.

Ostale kvalifikacije neću komentarisati, ali ovo ste svakako morali reagovati i opomenuti prethodnog kolegu, kao što sada treba da ga opomenete zato što sve vreme dok ja govorim dobacuje iako samo ponavljam ono što je on rekao. Hvala. Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema kojom se mi bavimo je veoma bitna za evropske integracije i nekoga ko je predsednik Odbora za stabilizaciju i pridruživanje bi to trebalo da zna.

Očigledno da ona to ne želi da zna i većina ovih amandmana je ustvari predložena da bi se protivili postojećoj vlasti, odnosno da bi to preraslo u, što kažu naši mladi, u pljuvanje.

Ja se dobro sećam kada smo na ovoliku količinu amandmana odgovorili svojim pravima, odnosno da prava predlaganja amandmana imaju narodni poslanici, bez obzira dal pripadaju većini ili manjini.

Kada smo mi odgovorili amandmanima na njihove amandmane, da bi mogli da se branimo od napada kojima smo bili izloženi, gospođa je zajedno sa drugima pobegla iz Narodne Skupštine i posle toga, dve godine primala platu, a da nije dolazila na posao. Danas priča da tek toliko izađu da bi jeli i ja verujem da su oni Đilasovi, stvarno prave štediše, oni jedu kavijar bez hleba. Hvala.