Ja ću samo da kažem da ove kvalifikacije nisu bile normalne. Dakle, ja dopuštam da u Skupštini sede s jedne strane ljudi koji su za državu, sa druge strane ljudi koji su protiv države.

Dakle, da naši građani zaključe sami da li će da podrže ove sa moje strane koji su za državu, ili će da podrže one koji danima rade protiv države, devastiraju grad Kraljevo, fizički nasrću na građane Republike Srbije i pri tome nas koji smo za državu nazivaju mafijaškom organizacijom, a taj isti je nekoliko godina bio član, pristalica i imao više koristi od te navodne mafijaške organizacije, nego ja sam. Tako da ja ne mogu da razumem takve pendžetirane obraze, osam godina od 13, i on mene sad naziva pripadnikom mafijaške organizacije, on bio osam godina od 13 godina pripadnik te organizacije koju sad naziva mafijaškom i koja je njemu dala daleko više nego meni. Dakle, ja se ponosim što sam sa kolegama na strani države, kao što…

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo o osnovama obrazovanja treba da naučite neke kolege, koje su nas ovde pozivale mafijaškom organizacijom. Zbog osnova obrazovanja moram da kažem da su moji bili po poreklu ravnogorci, ali da nam nikada nije palo na pamet da menjamo kralja za Tita. Ima ovde kolega koji su profitirali na zalaganju za kraljevinu, dakle pridružili se po osnovama obrazovanja nama, da bi profitirali, a onda su kralja zamenili za Đilasa. I verovatno na tom Jutjubu, koji on pominje, verovatno ima i toga. I da ga podsetim po osnovama obrazovanja, da je ova navodna mafijaška organizacija zaposlila 500 hiljada ljudi, više od 500 hiljada ljudi, a da je njegov sadašnji kralj Đilas, toliko ljudi i malo više otpustio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju obrazovanja, ja sam pokušao da obrazujem kolegu i rekao sam da je ova vlast koju je on okarakterisao krajnje negativno zaposlila 500 hiljada ljudi. Dokazi su sledeći.

Statistika je matematika. Morate biti obrazovani da nešto poznajete iz matematike, ne morate biti samo, da tako kažem, kao narod, bezobrazni. Bilo je zaposleno 1.700.000 ljudi do 2012, sada je zaposleno između dva miliona i 200 i dva miliona i 300 hiljada. Očigledno da smo tu razliku zaposlili mi a ne Đilas.

Takođe, treba biti obrazovan i znati da je BDP u tom periodu uvećan gotovo tri puta. Dakle, svake godine zaradimo tri puta više, stvorimo nove vrednosti, nego što smo to stvarali kada je onaj koji mu je kupio stranku bio vlast u ovoj državi.

37/2 TĐ/LjL

Takođe, nije teško izračunati da je godišnji fond plata, što se viši u trgovanju i u saobraćaju povećan četiri puta.

E, sada, osoba koja kaže - Probudila se Srbija, upadne ovde u 16.00 časova i kaže - Probudila se Srbija, trebala je probuditi prvo sebe. Očigledno da je sanjao Marinu Raguš i vreme je da se umije hladnom vodom, da bude pristojniji. Njemu se može pomoći, ali mora sarađivati. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam poljoprivrednik i bavim se stočarstvom, ali ovakvu stoku kao što je ova preko ja još u životu nisam video.

Dame i gospodo narodni poslanici, država je zajednica ljudi. Država nije vlasnik ljudi, ali su ljudi vlasnici države. Država štiti ljude, ali ljudi moraju da zaštite državu od ovakvih neljudi. Terorizam je, po definiciji, smišljena upotreba nasilja, radi usađivanja straha, radi strašenja društva, radi realizacije političkih ciljeva koji mogu da budu ideološki, a mogu da budu i verski. Očigledno da je cilj ovih terorista preko, da im je politički cilj prelazna Vlada. Od te prelazne Vlade nema ništa. Nema te Vlade koju oni mogu voditi. Oni mogu samo da vode neku jadu, a ne Vladu.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas treba da raspravljamo o zakonu kojim profesori, prosvetni radnici, bolje rečeno i prosvetni neradnici, treba da dobiju povećanje plate od 16%. Početkom godine dobili su 11%, a još 16% treba da im uvećamo plate ovim zakonom. Ja sam lično protiv toga da prosvetnim neradnicima uvećamo platu, već prosvetnim radnicima.

Navešću vam jednog prosvetnog neradnika, jednog uličara, koji šeta sa nožem za pojasom, koji sprečava građevinske radnike da dobiju posao, da tako ostvare platu, zaradu, da svoju zaradu mogu da donesu svojim kućama, svojoj porodici itd. Danas je taj uličar koji nosi nož za pojasom, danas profesor prava, prosvetni neradnik kome treba da uvećamo platu za 16% još, danas je teže povredio nekoliko narodnih poslanica. Znači, mi danas treba da tom uličaru, prosvetnom neradniku uvećamo zaradu bez rada za njegovo uličarenje koje danima ispoljava.

Pomenuti prosvetni neradnik, prosvetni uličar, neradnik je poznat inače kao jedan beganović, pobegulja, koji kada je državi zapelo da se brani pobegao u Francusku. Neka taj uličar, neka taj prosvetni neradnik, neka taj profesor ode u Francusku, u svoju onu drugu državu i da proba da blokira neki omanji francuski sokak, neka proba tamo u Francuskoj da blokira neko gradilište. Mislim da bi ga odande vratili u komadima, a danas ovde divlja, iako mu kao prosvetnom neradniku, i njemu treba da povećamo platu za 16%.

Dame i gospodo, ja sam vas šest godina upozoravao na opasnost koja se zove tajkunski mediji. Šest godina sam pričao o tome. Danas su se tom tajkunskom mediju priključila i „Olja-vizija“ ili kako se to zove „Borko-vizija“, znači televizija vlasništvo bračnog para Stefanović-Kovačević. Danas ti mediji su medijski sponzori svog ovog terorizma, smišljene upotrebe nasilja. Upozoravao sam vas godinama da najmanje što će N1 i Nova S biti, biće medijski sponzori terorizma. To se i desilo. Luksemburški piratski mediji izdašno potpomažu ovaj terorizam. Organizuju ga, predvode, izveštavaju o tome. Novinari su najveći njihovi nazovi politički aktivisti. Mislim da regulator, kada se obrazuje REM, mora da naloži kablovičarima, operatorima da takve televizije udalje iz kabla. Sve i da je tačno da reemituju program, a lažu, ti programi, po Konvenciji o prekograničnoj televiziji, sadržinski, pretežno ili u potpunosti, ne mogu da budu namenjeni zemlji prijema i to se smatra zloupotrebom prava i izbegavanjem jurisdikcije. Te televizije sa punim pravom, primenom zakona, treba udaljiti iz kablovskih televizija.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što ovi rade, antihristi, koji ovo danas rade, meni liči na komunjare iz 1941. godine. Oni bi da preskoče neke godine i da odmah primene akcije koje su izvodili komunisti 1944. i 1945. godine. Danas su ovde oni koji jašu policajce, koji prete jahanjem, koji prete streljanjem, koji prete vešanjem, koji prete otimanjem imovine. To su oni koji se zalažu za demokratiju i pravnu državu, tako što krše Ustav, krše pravo na obrazovanje, krše pravo na slobodu kretanja, krše pravo na rad koji su Ustavom jemčeni, krše mnoge zakone.

Plenum je ilegalna organizacija, nezakonita, koja je zabranjena Zakonom o udruženjima, u istom stavu u kome su zabranjena i paravojna udruženja. Danas oni pokušavaju da otmu državu iz ruke građana. Ustav kaže da vlast može da uspostavi samo onaj ko to dobije na izborima, slobodno izraženom voljom građana. Oni koji se navodno zalažu za poštovanje Ustava i ovaj uličar profesor sa Pravnog fakulteta danas krše sve odredbe Ustava, krše Krivični zakon, pozivaju na rušenje ustavnog poretka države, što je krivično delo člana 309. Krivičnog zakonika. Molim državne organe da zavedemo red u ovoj državi. Ova „Antifa“, ova duboka država koja se iz Amerike preselila u EU, danas je stekla stanarsko pravo u Srbiji. Ja ovom prilikom neću da branim vlast, ja branim državu, država se teško gradi, to mi znamo, gradili smo je 12 godina, a lako se ruši. Ja branim državu, njeno pravo da postoji. Ovu državu koja na zastavi ima orlove ne mogu da vode uličari, kokošaneri i jajare. Živela Srbija!

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik na odboru na pitanje koliki je procenat ugljendioksida u vazduha nije znao odgovor. Ugljendioksid je inače najveći neprijatelj svih ekologa u svetu.

Ja da sam opozicija, ja bih se zalagao za bržu eksploataciju litijuma. Rekao bih Kosovo nije država, Srebrenica nije genocid, ne dozvoljavamo mešanje stranog faktora u izborna prava u Srbiji i rekao bih, ja hoću bržu eksploataciju litijuma. Ali, gle čuda, oni se zalažu sasvim suprotno od toga.

Dame i gospodo, ja se sećam izjave Bojana Pajtića o njegovoj stranci. On je svojevremeno rekao da je njegova stranka brod ludaka. Izgleda da je bio u pravu. Ima ljudi koji se zalažu za kraljevinu i sada sam video, mi nismo kraljevina, ali dvorskih luda nam ne ne dostaje. Upravo smo videli ovde jednog vrištećeg primerka i sada da se vratim na temu, pošto je ugljen dioksid najveći neprijatelj svih ekologa.

Svojevremeno je bio neki rat na Staroj planini. Naši vrljni ekolozi su sprečili proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora iz malih hidroelektrana. Znači, oni su u principu za to da se električna energija proizvodi od fosilnih goriva u termoelektranama. Ukoliko nećete obnovljivu energiju i gle čuda, ja sam se raspitao. Za to zalaganje ih je plaćao „River voč“, Austrijska organizacija koja je finansirala ove dične gore zelene koji glume da nisu žuti, već su zeleni. Glume da su ekolozi, ali „River voč“ je platio da se spreče male hidroelektrane u Srbiji. Austrijska organizacija. Pri tome, Austrija ima 4.000 malih hidroelektrana, a Srbija svega 100.

Obnovljivi izvori u Austriji iz malih hidroelektrana 60% struje, ukupno iz obnovljivih izvora 87%, mi nismo dostigli ni polovinu, ali bože moj, ekolozi su rešili da se bore za fosilna goriva. Dame i gospodo narodni poslanici, njihovi umovi ne bi dostigli parnu mašinu. Oni misle da bez privredne aktivnosti životna sredina nudi zdraviji život i duži život. Nije tačno. Pre parne mašine životni vek je trajao 40 godina. Danas je životni vek 80 godina. Znači da industrija, zdravlje i duži život ne zavisi nužno od pečinske Srbije za koji se oni zalažu.

Dame i gospodo, oni se ne bore samo protiv litijuma. Bore se naravno protiv rukovodstva Srbije i same države Srbije. Priča o dvoglavim ljudima koji će se pojaviti sa litijumom naravno šire praznoglavi i sa one strane takvih ljudi nema male. Oni se u principu bore protiv pete tehnološke revolucije. Da se vi pitate, ni do parne mašine ne bi došli, ali bože moj. I pljeskavice bi bile super kereće.

Dame i gospodo, do pete tehnološke revolucije se stiže obnovljivom energijom, veštačkom inteligencijom, što podrazumeva veću upotrebu električne energije i sa druge strane veće upotrebe litijuma. Evo javlja se ovaj kradljivac struje u budućnosti koji je sprečio da proizvodimo obnovljivu energiju iz hidroelektrana. Pri tome ga plaćao „River voč“ po njegovom vlastitom priznanju.

Dakle, neko ko se bori protiv ovoga u stvari se bori da se električna energija proizvodi od fosilnih goriva, što znači emisija ugljen dioksida. Sa druge strane, neko ko se bori protiv litijuma, baterija, električnih automobila, bori se recimo za saobraćajni transport koji će se vršiti na … goriva, opet takav ekolog se bori za veću emisiju CO2 koju emituju termoelektrane i saobraćajna vozila.

Dame i gospodo, navešću vam nekoliko primera.

Mi smo u Inđiji pre industrijske zone, u mom selu, zato što pričate o raseljavanju, u mom selu je živelo svega 2.500 stanovnika, bili smo u padu, škola se praznila, živeli smo od poljoprivrede, 15% kuća je bilo prazno. Mi smo žrtvovali 500 hektara za industrijsku zonu. Danas, 10 godina kasnije, škola je punija, nema više praznih kuća, ljudi su zaposleni, tako da smo naselili selo, a ne raselili, kako tvrde ovi nesrećnici preko.

Kad ste već kod poljoprivrede, ukupno će biti zauzeto 0,008% poljoprivrednog zemljišta ili osamstohiljaditih delova, a kad pričate o proizvodnji mleka, gubitak će biti, ukoliko baš niko ne bude više tamo držao krave, 0,0007% ukupne proizvodnje mleka.

Taj vaš vođa ekološki dole ili lider, koji je hteo da proda zemlju, je poljoprivrednik kome država za držanje krava svakog meseca daje 200 hiljada dinara. Da bi dobio tih 200 hiljada dinara, taj vaš lider je morao da poštuje ekološke mere. Ovde su zapisnici inspekcije koja je proveravala upotrebu sredstava, a ovde rešenje. Taj vaš vrsni ekolog je potpisao, a i u rešenju takođe piše da je svojim načinom bavljenja stočarstvom zagađivao životnu sredinu, zemljište, vazduh i vodu. Ovde su ta rešenja. Naloženo mu je da u roku od 90 dana otkloni nedostatke kojima ugrožava životnu sredinu.

Mi, gospodo, nemoj da dobacuješ, kradljivče struje u budućnosti, u principu sedimo na sanduku prepunom zlata i dijamanata. To su naši potencijali. Ali, mi ne otvaramo taj sanduk, zbog širenja glasina, teorije zavere, širenja straha, da su u tom sanduku otrovne zmije, otrovnice, zli zmajevi, dvoglavi ljudi, marsovci, itd. Sve što treba, treba pažljivo da otvorimo taj sanduk i da ta rudna blaga koristimo u našu svrhu.

Da sam opozicija, ja bih tražio da se ruda litijuma koristi u 80, 90 i 100% slučajeva za privredni razvoj Srbije, odnosno da se koristi za proizvodnju gotovih proizvoda i električnih automobila. To bi imalo smisla, ali za to treba imati dva grama mozga.

Ja ću vam navesti primer Dubaija. Dubai, sedam arapskih emirata, svakako vama poznati jer rado idete tamo, Abu Dabi, Dubai, ne prezate od toga jer znate da su to divni gradovi. Ti divni gradovi su nastali na eksploataciji nafte, a tu je negde bio i prodavac NIS-a, a nafta, odnosno njena eksploatacija, donekle zagađuje životnu sredinu, ali oni su iskoristili svoja rudna blaga. Danas Dubai prihodi od nafte sa svega 5%, zato što su im rudna blaga pogurala ekonomiju, finansije, trgovinu, turizam i danas su samo 5% prihodi od nafte. Isto tako treba da uradi i Srbija.

Navešću vam primer i Hrvatske. Zamislite, mi se odričemo svojih rudnih bogatstava, rudnog blaga, a zamislite kad bi se Hrvatska, koja ima dva miliona turista i 15 milijardi evra prihoda, odrekla turizma zato što turizam i 20 miliona turista i 100 miliona noćenja bitno ugrožava životnu sredinu u hrvatskom priobalju, znači, priprema hrane, prevozna sredstva, šest miliona ulazaka, šest miliona izlazaka, zamislite kad bi se Hrvatska odrekla onoga što joj je bog i Karađorđevići dali i ukinuli turizam, zamislite kako bi se tamo živelo.

U principu, gospodo preko, vi ste kradljivci pete tehnološke revolucije koju želite da sprečite u Srbiji. Vi ste kradljivci budućnosti Srbije, vi ste kradljivci budućnosti sadašnje i buduće generacije. Vi treba da se zalažete za eksploataciju litijuma po najvišim evropskim i svetskim standardima. Šta je problem, ako ste u pravu, a znate da niste, niste vi struka, vi ste bruka, vi ste bruka i sramota države Srbije. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam spreman da povučem sve amandmane koje sam ja predložio, ukoliko opozicija želi da završimo ovu sednicu na vreme, odnosno da njihova sednica se održi, ali koliko ja vidim Tito to ne dozvoljava. Tito, koji je ovde rekao, ne liči on na Tita, više mi liči na Luksa, znate, ovi stariji poslanici, kao što sam ja, vrlo dobro znaju ko je bio Luks, rekao je da možemo ovde da kopamo samo preko njega mrtvog. To je kod njega uobičajeno stanje, on je uvek mrtav pijan. Dakle, takav i dolazi na sednice Narodne skupštine.

Po pitanju mog amandmana, reč je o tome da sam investicije, sredstva za investicije povećao za jednu milijardu na, umesto 24, 25 milijardi, dok su oni tražili da se iz investicija oduzme 10 milijardi, da se to kao prebaci na IPARD, iako IPARD unapred ima dogovorena pravila sa EU i tačno se znaju iznosi, kolika je podrška, koja godina.

Dame i gospodo, investicije su investiranje novca u zarađivanju drugog novca. Dakle, država je kao automobil i ukoliko nema privredu, kao u njihovo vreme, onda taj automobil može da ide samo nizbrdo. Potrebno je da ima motor. Dakle, privreda je neki motor koji može da pokrene automobili, a investicije su kao gorivo. Da bi se vratili na vrh ili negde blizu vrha, kao što smo nekada bili, potrebno je da imamo dovoljno goriva, odnosno dovoljno investicija da taj automobil okrenemo i da može da se popne dovoljno visoko u korist svojih građana.

Očigledno da oni žele da smanje investicije, a ja kao neki začetnik industrijske zone u Inđiji znam koliko su bitne investicije. Recimo, na 47 hiljada stanovnika, mi smo imali negde oko šest hiljada zaposlenih. Danas posle svih investicija koje su bile u Inđiji na 47 hiljada stanovnika imamo 36 hiljada radnih mesta. Njihova ekonomska politika meni liči, ličila je na ono - posadiš čvarak i čekaš da nikne prase. Hvala.

Pravo na repliku.

Dakle, pogrešio sam kada sam ovog Titovog Reksa nazvao onako kao što on meni liči, ali izgleda da Đilas ima svog Reksa. Dakle, neko ko je krenuo u obnovu Kraljevine, ko je krenuo da dođe do kraja, pa došao do Đilasa i ne zaslužuje neki ozbiljniji komentar. On je dao sebi za pravo, iako u životu kućicu za psa nije napravio, da drži neka predavanja meni, kaže – on to ne razume. Naravno da ne razume zato što neko ko je proizvodi traktore, ko je proizvodio hranu, meso, voće i povrće itd. u svom životu, ko to radi 46 godina, naravno da ga neki zgubidan u potpunosti ne može da razume.

Dame i gospodo, šta on zna šta je Peta industrijska revolucija. On je sa svojim mozgom došao negde pred parnu mašinu. To je otprilike 18. vek i to je domet njegovih razgovora i njegovih uvreda, ako su to uopšte razgovori, uglavnom su to uvrede koje ovde upućuje.

Evo, čovek koji nas optužuje za izdaju Kosova i Metohije, šta on zna, recimo, evo šta je veštačka inteligencija, šta je digitalizacije, šta je robotika, itd. šta je zelena tranzicija. Ma njega to ne interesuje. On se bori protiv zelene tranzicije, itd. On se bori protiv zaokreta, očiglednog zaokreta u ekonomiji i privredi. On se bori za to. On se navodno bori za Kosovo i Metohiju, a sedi u grupi i bio kandidat na listi gde su, sa predstavnici te liste dogovarali datum kada Albanci treba da proglase nezavisnost. I oni nas zovu nekim izdajnicima. Baš mi čudni izdajnici.

Jedni od njih nas optužuju, recimo, da nismo dovoljno Rusi. Drugi kažu da nismo dovoljno Evropljani ili Amerikanci, a uglavnom smo valjda krivi zato što smo dovoljno Srbi. On nas optužuje za izdaju Kosova i Metohije, a na listi je onih koji su promenili Rezoluciju Ujedinjenih nacija, iz pregovaračkog procesa izbacili Rusiju i Kinu i morali smo da idemo u Evropsku uniju, jer sa njima pregovori su takvi da su takvi Rezoluciju doneli. On nas optužuje, a na listi onih koji su dogovarali datum kada Albanci treba da proglase nezavisnost i oni koji su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde da legalizuju ono što su Albanci proglasili, ono što su oni dogovorili kog datuma da se desi. I nemojte uopšte da pitate ovog sa dvora Dragana Đilasa - zašto? Pitajte ga samo – pošto? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman, tiče se ruralnog razvoja.

Ministar poljoprivrede je objasnio sa kojim pojavama se suočila Vlada koja je proletos izabrana.

Dakle, u pregovorima sa ortodoksnim političkim protivnicima, koji su, naravno, spojili litijum i poljoprivredu i na isti način se odnosili prema oba dva pitanja.

Ja sam sa gospođom predsedavajućom učestvovao u razgovorima prošle godine sa istim tim predstavnicima, ali oni su zaključili da sam u daljim pregovorima nepoželjan.

Dakle, s obzirom da su verovatno mislili da previše znam o poljoprivredi, s obzirom da sam sam poljoprivrednik, isključili su me iz tih pregovora, a onda su u nastavku svih pregovora do dana današnjeg se trudili da ja nikako ne prisustvujem takvoj vrsti razgovora da bi progurali neke svoje ideje, odnosno da bi favorizovali biljnu proizvodnju na štetu stočarstva, voćarstva, povrtarstva i prerađivačke industrije.

Odbor kojim ja predsedavam, ne samo ja, se zalaže da naša biljna proizvodnja bude posvećena našem stočarstvu, našoj prerađivačkoj industriji.

Nažalost, udruženja koja su vršila pritisak na način koji je ministar opisao su nas doveli do toga da i dalje se podstiče biljna proizvodnja. Od podsticaja treba podmazivati točak koji najviše škripi. Dakle, najviše nam škripi u stočarstvu, u uvozu mesa i mleka i onda oni koji nas pritiskaju da podsticaje usmerimo prema biljnoj proizvodnji, a ne prema stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, kažu – a vi uvozite meso i mleko. Pa, zahvaljujući i vama, vašoj poljoprivrednoj politici i vašim političkim pritiscima, zato što je poljoprivredna mehanizacija postala instrument političkih pritisaka na Vladu zato što se neki poljoprivrednici, pojedini, pretvaraju u drumske razbojnike.

Rezultat toga je povećan uvoz mesa i mleka zato što Vlada pokušava kroz njih da udovolji poljoprivrednicima.

Odbor i ja sam se zalažemo da naša poljoprivreda ne bude gotovo u celosti spojena sa stranim imputima, stranim preparatima, stranom mehanizacijom, a s druge strane, da bude vezana i namenjena tuđem stočarstvu i tuđoj prerađivačkoj industriji.

Mi onda raubujemo zemljište u korist strane prerađivačke industrije, u korist stranih imputa i za to dobijamo novca koliko ne možemo da vratimo kredite stranim bankama. Otuda se Odbor založio za povratak prehrambenog suvereniteta koji klizimo, koji narušavamo potpisivanjem SSP-a 2007/2008 godine. Da ne govorim ko ga je ispregovarao i koju štetu donosi.

Samim tim što gubimo stočarstvo, mi gubimo organska stajska đubriva, gubimo na kvalitetu zemljišta i jedemo na određeni način hleb buduće generacije. Zato sam i predložio da sredstva za ruralni razvoj budu uvećana ako ne sada, onda sledeće godine jer tu je nabavka uslovnih grla, tu je nabavka mehanizacije, tu su podizanja novih voćnih zasada, tu su plastenici itd.

Ne dobija se veći prihod u poljoprivredi samo u velikim površinama, dobija se i velikim prinosima po jedinici, odnosno velikom dohotku po jedinici površine, a to nam stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo garantuje i prerađivačka industrija tako stiče sirovinu.

Naši građani ne izdvajaju novac za podsticaje da bi obezbedili prehrambenu sigurnost Francuzima i Nemcima, oni taj novac izdvajaju da bi oni imali prehrambenu sigurnost koja je narušena, već sam rekao, od 2007. i 2008. godine. Stoga se Odbor zalaže za to i zato sam predložio ovaj amandman i u sezonske intervencije koje treba da obezbedimo, ali džabe ćemo dići voćnjake, džabe ćemo nabaviti uslovna grla ako ne obezbedimo jedan fond za sezonske intervencije kada cena mleka ode ispod, kada cene voća odu ispod, da Vlada ima instrumente i ministarstvo da to dotira i na takav način stičemo veće prihode po jedinici površine.

Ja vas sve pozivam da pokušamo da zajedno utvrdimo poljoprivrednu politiku koja je u korist potrošača, poljoprivrednika i u korist države koja može da podnese ne daj Bože neke nove ekonomske i vojne pritiske na našu zemlju.

Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi koji su gadljivi na devedesete, na SRS, a koji su navodno sledbenici Zorana Đinđića treba da znaju da je postojala saradnja te dve stranke u vreme kada je trebalo izabrati predsednika Skupštine 1993. godine. U najvećim ratnim godinama bilo je te saradnje, uspešne, polu uspešne i danas ljudi koje on nije hteo da primi u svoju stranku sve dok nije poginuo pričaju o lošim devedesetim godinama, a pri tome zaboravljaju da je postojala ta saradnja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam poljoprivrednik. Ovde je jedan bivši savetnik bivšeg premijera, koji je radio u njihovoj privatnoj firmi, ovde je tvrdio da su od 26. novembra, kada su bili pregovori u Kisaču, do sada obavljene tri setve. Ja za 10 meseci nisam uspeo, možda sam uspeo dve setve da ostvarim, ali tri nikada u životu, niti poznajem poljoprivrednika koji je na teritoriji Srbije, bilo kada, ostvario tri setve za 10 meseci. Mislim da je ovaj gospodin, bivši savetnik, koji je savetovao bivšeg premijera, a ko ga je savetovao mi smo još i dobro prošli, mislim da je on za Ginisovu knjigu rekorda.

Ovde smo čuli razne povike. Što gorivo nije jeftinije, povikaše oni koji su prodali NIS i sva nalazišta nafte i gasa na teritoriji Srbije. I, vode.

Dame i gospodo, onda smo čuli povike – male su seljačke penzije. Ja se u tome slažem, ali u njihovo vreme su bile 2,7 puta manje. Dakle, 2,7 puta manje. Onda smo čuli povike o podsticajima – zašto nema više podsticaja i zašto kasne? Moram priznati da u njihovo vreme podsticaji uopšte nisu kasnili, nije ih ni bilo, a kada ih je nešto bilo, poslednjih godina njihove vladavine, to je bilo negde oko 100, 126 miliona evra. Na izlazu 2012. godine ti podsticaji su bili šest puta manji nego danas. Danas je agrarni budžet 125 milijardi, sa akcizom negde između 132 i 135 milijardi ili milijardu i 150 miliona evra u apsolutnom iznosu. Čisti podsticaji su negde otprilike sa gorivom, akcizom oko 115, odnosno milijardu evra, milijardi dinara.

Danas oni kažu – zašto ti podsticaji nisu veći? Onda se pojavi savetnik vrli koji kaže – uvozite meso i mleko. Tačno je, ali zašto ga uvozimo? Upravo oni su ispregovarali SSP i deo koji se odnosio na poljoprivredu, a koji je omogućio autoput za uvoz mesa i mleka. Zato mislim, a moj amandman se odnosi na ruralni razvoj, da tu treba dodati sredstva za nabavku mehanizacije voćnjaka, kvalitetnih priplodnih grla da bi tu anomaliju ispravili.

Da bi povratili prehrambeni suverenitet, mi moramo napustiti poljoprivrednu politiku koja se delom još uvek vodi na način na koji su oni vodili, a zahvaljujući upravo tim udruženjima koja su u Kisaču pritiskala vlast, da se podsticaji, dok je naša želja bila da se vežu za uslovna grla, odnosno da budu izdašni, a da hektari budu pokriveni uslovnim grlima, voćem i povrćem, upravo su oni poslali svoje politikante i svoja udruženja koja su isključivo tražila da se podsticaji usmere za sertifikovano seme, što je ova Vlada udovoljila, a mislim da je bila greška, jer je samo to sertifikovano seme preko noći poskupelo 40%

Ja i dalje mislim da zbog ruralnog razvoja za mene država kontrola nad teritorijama. Da bi stanovništvo opstalo, te podsticaje treba usmeriti u ruralni razvoj, nabavku mehanizacije, grla, podizanje voćnjaka itd. jer se ne slažem sa njima, da se ukupan prihod od poljoprivrede stvori velikim površinama. Ja mislim da to mora da se stvori velikim prihodima po jedinici površine.

Još na kraju da kažem da je najiskrenija ljubav na svetu, ljubav prema hrani i vreme je da napravimo zaokret, da napravimo zaokret prema zelenoj tranziciji itd. električnim automobilima, obnovljivoj energiji i u poljoprivredi da napravimo zaokret posebno zato da tu ljubav maksimalno unovčimo. Hvala.

Po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre je govorio jedan državni trošak. Zašto naš napredak u poljoprivredi nije veći, brži? Iz prostog razloga što su neki poljoprivredni inženjeri koje je država školovala da bi unapredili poljoprivredu prerasli samo u politikante koji su od samog početka svoje karijere kao zaposleni bili isključivo u javnom sektoru.

Danas oni kukaju zašto nema dovoljno poljoprivrednika, a mogli su svojim primerom obzirom da ih je država školovala i dala ogroman novac na to školovanje, da se prihvate motike i tako dalje, ali očigledno da je bolje držati neki govor nego držati motiku u ruci i baviti se poljoprivredom.

Pokazao je fotografiju, tačno je da na fotografiji izvesni gospodin iz Stare Pazove, ali je zaboravio da kaže i to da je to kandidat na njegovoj izbornoj listi u Staroj Pazovi. Dakle, uglavnom se radilo o političkim razlozima zbog čega se taj traktor našao na površini i trebao je reći da je taj traktor vredan preko sto hiljada evra. Meni je prava čast da u naše vreme poljoprivrednici voze tako skupe mašine, jer kada su oni bili vlast, uglavnom su se vozili Fergusoni i tako dalje.

Ovde je neko govorio i o robnim rezervama. Nikad punije nisu bile, ali gle čuda oni nas po sebi vide. Dakle, od tih 20 hiljada tona o kome govori to je ono što smo zatekli minus u Krčedinu, a u taj minus je bio upetljan njihov državni sekretar koji se zvao Dobrivoje Surdžum, a ministar trgovine u to vreme je bio gospodina Milosavljević. Mislim da je to čak i rezultiralo i određenim hapšenjima.

Dame i gospodo oni govore o podsticajima pa da ih podsetim. U Evropi je prosečan podsticaj 260 evra. Evropski izvori, skinuti pre neki dan sa interneta. Pa da vidimo, Rumunija 180, Hrvatska koju spominju 310 evra, Srbija 18 hiljada, plus 17 hiljada, plus pet hiljada, to je 40 hiljada ili 340 evra.

Dakle, više nego u Hrvatskoj, više nego u Rumuniji, više nego u Bugarskoj, ali ove sve zemlje koji imaju nešto više imaju razvijeno stočarstvo, što i mi treba da težimo, ali oni nisu tražili.

Da povežemo našu biljnu proizvodnju, nisu tražili. U svim tim protestima, da povežemo, a vi to svakako znate. Da povežemo našu poljoprivredu sa našim inputima, sa našim stočarstvom, sa našom prerađivačkom industrijom, sa našim semenima, već su isključivo tražili da se to spoji sa sertifikovanim semenima koja su zbog njihove poljoprivredne politike dominantni na našem tržištu, u stvari tražili su novac da na takav način kroz biljnu proizvodnju subvencionišemo njihove inpute, strane inpute i strano stočarstvo i prerađivačku industriju.

Zato mislim da bez obzira na njihove proteste koji su uglavnom iz političkih razloga, pa se pokrivaju nekim poljoprivrednim razlozima i socijalnim, uglavnom su to politički pritisci da se na njih u buduće ne obaziremo, već da napravimo zaokret, malo hrabriji, izdržimo i da podsticaji budu izdašni, ali za hektare koji su pokriveni voćem, povrćem, stokom zato što mi to dugujemo našim potrošačima da im obezbedimo prehrambenu sigurnost, a i za državu da obezbedimo prehrambeni suverenitet i da u slučaju vojnih i ekonomskih pritisaka imamo dovoljno hrane za sebe i za okolinu. To je ono što mogu da govorim

Kada su rekli u Hrvatskoj gorivo, pa što ste prodali NIS i sve naftne izvore. Ponovo pitam, izvore nafte i gasa, što ste prodali? Hrvatska to nije uradila. Ona može na takav način da utiče na cenu goriva, ali razlika u ceni između cene na pumpama i poljoprivredne cene u Hrvatskoj preračunato u dinare 43 dinara, a naše Ministarstvo finansija dodeljuje 50 dinara, s tim što prethodno skine cenu sa 190 i nešto na 179, pa nije to ni 50 dinara, to je otprilike cena između 60 i 70 dinara niža za poljoprivredu nego što je na benzinskim pumpama. U Hrvatskoj samo 43.

Naravno, vi koji ste prodali NIS za tepsiju ribe nemate obraza. Kada već pričate o farmerkama, to pričaju oni čiji je obraz u pantalonama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se javio, mislim da prethodni govornik kao i Belivuk ima pravo da laže. Ima poslovica koja kaže – ljudska pamet je ograničena, glupost nije. On uporno pokušava da tu poslovicu dokaže. Javio sam se amandman se odnosi na budžetski deficit, ali ovom prilikom moram da kažem je poslanik koji trenutno nije tu, poslanik hrvatskog časnika, vlasnika putovnice, koji je ustanovio novu naciju Bosanci, dakle, pogrešan spisak pročitao. Pročitao je spisak konsultanata, a ne spisak radne grupe koja radi strategiju o poljoprivredi, i ako je bio na odboru, džabe školovan, ništa naučio nije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici ovde su pre mene govorili o siromaštvu, o siromaštvu govore ljudi koji su na listi jednog tajkuna koji se bavio prodajom reklamnog prostora što bi naši seljaci rekli – prodavao je sitno seckanu maglu i to propuštao kroz rešeto.
Dakle, na listi su jednog tajkuna koji je zaradio, zaradio 620 miliona evra, 620 miliona evra pljačkajući milione građana Srbije opljačkao je jedno šest miliona ljudi. E, danas oni pričaju o siromaštvu i koliko košta život na mesečnom nivou? Siromaštvo još uvek postoji, ali siromaštvo nisu pravili, ne prave siromašni nego bogati kada pričate o siromaštvu treba da se setite vašeg lidera izborne liste da je on uglavnom pravio to siromaštvo, jer on se bogatio i što je još gore taj novac od tog svog bogatstva ako je uopšte i njegovo nije upotrebio u Srbiji već ga je izneo na Mauricijus. Znači, izneo je taj novac van zemlje i on više nije u prometu ove države već je u prometu na Mauricijusu sa Devičanskih i belosvetskih ostrva.
Ako je neko kriv za siromaštvo, on je taj koji je opljačkao građane Republike Srbije, on je taj koji je izneo novac, on je taj koji je aktivno proizvodio siromaštvo o kome vi govorite. On danas je u politici samo zato što sva bogatstva ima samo još strah da ga ne izgubi. Hvala.

Reklamiram član 106. član 107.

Dakle, Dame i gospodo narodni poslanici, vi se sigurno sećate na nekim prethodnim sednicama gospođe i mene i koliko ja vidim, ja sam slobodan. Free.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106, 107, 108. i 109. Mislim da ovo nije bilo za opomenu, mislim da je ovo bilo i za težu kaznu. Usuđujem se reći da je ovo bilo za oduzimanje reči.

Gospođo predsedavajuća, ja cenim to što ste tolerantni prema opoziciji, ali ovo je malo previše.

Govornik je izabran na listi Dragana Đilasa, koji je, kako to mladi kažu, klepio 619 miliona evra i pretpostavljam da na taj autoput u izgradnji je mislio prethodni govornik, na šta vi niste obratili pažnju, jer jedini autoput koji je DS napravila bio je autoput prema Đilasovim džepovima. Znači, novac autoputevima u šest traka ide u Đilasove džepove.

Ono što je po meni malo i skandalozno je to što nas je on optužio za izdaju Kosova i Metohije. Gospođo predsedavajuća, više puta sam upozoravao da čovek pripada stranci čiji je predstavnik krajem 2007. godine u američkoj ambasadi direktno pregovarao o datumu kada će Albanci da proglase nezavisnost, što je na kraju i učinjeno, jer je dogovor bio da se to desi posle drugog kruga izbora da bi Boris Tadić mogao da bude izabran 2008. godine za predsednika Republike. Doslovce je ispoštovana želja predstavnika DS u toj ambasadi. Zato mislim da je to skandalozno.

Po pitanju njihovih stradanja, gospođo, izvinute, ali morali ste ga prekinuti. Ja nisam znao da je NATO pakt gađao svoje lokatore. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 107, 108, 109. Kažu u narodu da kada vam neko čini nešto loše i nešto zlo mora da ste ga nečim dobrim zadužili.

Gospodin koji je govorio sve najgore o nama je od ove zle vlasti, kao neki političar junior koji se zalagao za kraljevinu, zalagao se za kralja, a došao do Đilasa, gospodo, je za vreme ove zle vlasti obezbedio prvi posao, dobru platu u Službi za zapošljavanje, obezbedio i stan kao junior, a evo on je rekao da smo mi veoma zla vlast, da smo upropastili državu, predali Kosovo i Metohiju itd. Zato je jedna opomena bila veoma mala, gospođo predsedavajuća, jer je on na listi čoveka koji je opljačkao državu za 619 miliona evra. Više nije za kralja, sad je za Đilasa. Iz monarhije u komunizam, za njega je to sasvim moguće.

Još nešto, gospođo predsedavajuća, on je na listi ljudi koji su dogovarali u američkoj ambasadi kada da se proglasi nezavisnost Kosova i Metohije i takav čovek, gospođo predsedavajuća, danas ovde najgrublje vređa pripadnike vladajuće većine, a pri tome su na listi upravo oni koji jesu ekonomski unizili, upropastili ovu državu i koji jesu Kosovo i Metohiju u američkoj ambasadi predavali Šiptarima, Kurtiju, da ne govorim da su ga svojevremeno pustili.

Ima, i na kraju da zaključim, izreka, ne tražim da se glasa, koja glasi - iz zle glave, iz zlih usta, ne može nego zla reč izaći. Hvala.