Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, slušajući mog kolegu predlagača amandmana, shvatio sam da nemamo boljeg predstavnika koji može da nam objasni šta je obmanjujuće oglašavanje.
Zamislite kada neko oglašavanjem od polovnih delova želi da napravi nova kola. Zamislite kada neko od polovnih političara, oglašavanjem želi da napravi novu organizaciju. Zato verujem da je veoma primereno bilo da nam predlagač amandmana prezentuje šta je obmanjujuće, lažno oglašavanje, odnosno predstavljanje kroz oglašavanje.
Takođe, kad su procenti u pitanju, koje često pominje, nema boljeg primera kako se šire narodne mase, kako se naši građani pokušavaju obmanuti i na koji način. Ja verujem da, kada su procenti u pitanju, da će moj kolega poljoprivrednik, šef te organizacije, da će smoći snage da izađe sam na izbore i da se ta organizacija koja sebe naziva novom ili ne znam kako već, predstavi biračima, ne samo oglašavajući ovde lažne procente, nego da to ima uporište u biračkom telu da će sami da izađu na izbore, da se izlože biračima, njihovoj volji, glas naroda je glas boga. Ja koji sam izlazio pet do šest puta na izbore, to najbolje znam. Moj najbolji rezultat je 72.000 glasova 2003. godine. Imao sam niz lošijih rezultata i verujem da će moj kolega predlagač ovog amandmana i moj kolega poljoprivrednik, smoći snage da sebe provere u biračkom telu, a, budući da su neki od njih doktorirali i na teoriji da se predstavnici u centru povremeno moraju izložiti volji birača, da bi se utvrdilo da oni imaju podršku da upravljaju državom, bilo kroz izvršnu vlast, bilo kroz zakonodavnu vlast. Uglavnom, ta teorija je zasnovana na tome da oni koji su u centru treba da budu provereni kod birača.
Verujem da će s obzirom da se da je oglasio već svoj procenat, da će u praksi, ne samo u teoriji,pokušati da to i potvrdi. Takođe među obmanjujuća oglašavanja može da bude i recimo oglašavanje lažnih vinarija, koje uopšte nisu proizvodile vino. Samo je bio razlog da se dobije podsticaj od države,a da nikada ni jednu kap nisu proizvele, da nisu proizvele ni toliko koliko je potrebno popu za pričest, mislim da i to možemo nazvati obmanjujućim oglašavanjem, budući da je to država i te kako skupo platila.
Kada neko tvrdi da je njegovo vino prilikom neke inauguracije ili prilikom izbora Vlade itd. služeno, to je takođe obmanjujuće oglašavanje pa mislim da nije bilo boljeg primera da sa puno reči neko nam prikaže šta je stvarno političko obmanjivanje odnosno obmanjujuće oglašavanje kako to piše u ovom članu i u ovom amandmanu.
Ima ona narodna izreka „Gde su usta prepuna reči, tu nema leba“, a izgleda ni vina. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz pristojnosti prema političkim strankama koje čine ovaj parlament, ovaj amandman treba odbiti.
Obrazlažući svoj amandman predlagač je govorio o pristojnosti, nepristojnosti, pa ću i ja govoriti. Nepristojno je da mi kao političke stranke prihvatimo amandman jednog udruženja građana. Zamislite, da nam se obratilo Udruženje pčelara Novi Karlovci. Zamislite da nam se obratilo Udruženje lažova Ljukovo? Bilo bi nepristojno.
Nepristojno je da mi kao šefovi, članovi, funkcioneri političkih stranaka ovde danima slušamo predavanje predstavnika koji pokušava da falsifikuje političku stranku i da se udruženjem od tri člana sebe predstavi kao vođu nekog pokreta za obrtaj itd.
Kad je već reč o pristojnosti, to je krajnje nepristojno zato što ta udruženja građana mogu da se finansiraju iz inostranstva. Mi političke stranke ne možemo. Oni mogu da se oglašavaju van izbornih kampanja, mi političke stranke ne možemo. Oni mogu da ne podnose izveštaj Agenciji za borbu protiv korupcije i razne druge akte za koje su političke stranke obavezne, mi to ne možemo. On može to da ne podnosi. On može da bude van kontrole svih državnih organa, uključujući i policiju, mi to kao vođe političkih stranaka ne možemo.
Dakle, kada se već govori o nepristojnosti, ja tražim od predstavnika i članova političkih stranaka da ovaj amandman jednog udruženja građana sastavljenog od tri člana odbijemo, jer nepristojno je i ono što oni čine povodom finalne utakmice, gde zabranjuju nama kao političkim predstavnicima ili članovima ili simpatizerima da budemo na jednoj utakmici. Mom kolegi predlagaču ovog amandmana se može pomoći, ali mora sarađivati. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, iz nekoliko razloga treba odbiti ovaj amandman. Prvo, zbog elementarne nepismenosti. Drugo, zbog neurednosti. Gospodine Martinoviću, vi kao šef Odbora treba da znate da amandmane mogu da predlažu narodni poslanici, to je njihovo suvereno pravo. Evo, ja držim amandmane jednog profesora, narodnog poslanika, profesora koji predaje pravo na fakultetu. U zaglavlju piše da amandman predlaže poslanik profesor. Nije narodni poslanik. Mi ovde nemamo funkciju poslanika. To su pokrajinske funkcije. Mi smo ovde narodni poslanici.
Niko ne spori narodnim poslanicima da predlažu amandmane. Ali, ovo je po ko zna koji put da nepostojeća funkcija – poslanik, to je pokrajinska funkcija, predlaže amandman. Da se to desilo meni, poljoprivredniku, pa hajde. Ali, desilo se profesoru prava. Znači, pogrešio je Ustav, zakone, Zakon o skupštini, Poslovnik, koji su oni pisali, čak je možda i učestvovao u pisanju Poslovnika, i ne zna da amandmane mogu da predlažu narodni poslanici i drugi predlagači, ali moraju da se potpišu kao narodni poslanik. Ovo – Pokret za preokret neću ni da tumačim, već sam rekao, to je ono – ja, žena i svastika i evo ti Pokreta za preokret. Sledeće.
Nepismenost. Pročitajte obrazloženje. Prva rečenica kaže: „Predloženi Zakon o javnom redu i miru, s jedne strane, ulazi se u materiju Krivičnog zakonika“. Bilo bi ispravno da se kaže: „Predloženim Zakonom o javnom redu, s jedne strane, ulazi se u materiju Krivičnog zakonika“. Ovde su sporni padeži. Ovo ni Šojić ne bi uradio. I zato, zbog nepismenosti i neurednosti, ovaj amandman treba odbaciti.
Treća stvar – briše organe. Po njemu, mislim da bi stranka bivšeg režima morala da održava javni red i mir itd. jer on svojim predlogom briše celu policiju, komunalnu policiju. On se ne zaustavlja, on briše sve one koji bi trebalo da pomognu građanima u održavanju javnog reda i mira, time i u fizičkoj i imovinskoj sigurnosti. Toliko od profesora prava na fakultetu i mislim da treba ovaj amandman odbaciti.
Ono što me vređa, a uvredio me kao strica trećeg golmana vaterpolo reprezentacije, koji je bio na utakmici, koji često ide na utakmicu, gospodina Stefanovića sam viđao, viđao sam gospodina Čedu Jovanovića, viđao sam gospodina Dulića, viđao sam glumca Cvijanovića na vaterpolo utakmicama često. Ovog predlagača sam video protiv Hrvatske, među hrvatskim navijačima i kada on kaže – bruka i sramota, moram da kažem da je bruka i sramota vladala 12 godina ovom zemljom i vreme je da stavimo tačku na tu bruku i sramotu, jer u Vojvodini vlada 15 godina. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač amandmana je malopre govorio o moralu. U obrazloženju jednog od svojih amandmana rekao je i to da narod teško živi. Evo, ja se s njim slažem. Narod teško živi zato što su on i stranka bivšeg režima u svoje vreme sa narodom podelili dobro i zlo – sebi su uzeli dobro, a narodu ostavili zlo.
U njihovo vreme se nije živelo od zarađenog, već od zaduženog. Filozofija je bila, a koja je dovela do prosjačenja, filozofija je bila - bolje uvesti nego proizvesti. Za tuđ novac smo kupovali tuđu robu. Tako su lustrirali radnike iz fabrika, njih 400 hiljada. Sada zamislite ovu državu, da imamo 400 hiljada poreza i doprinosa, da nemamo 400 hiljada radnika koje su sa prihodovane strane prebacili na rashodovanu stranu i tako napravili još veći socijalni trošak. Zamislite sada da imamo u proizvodnji 400 hiljada radnika, koji su izgubili posao dok su oni sa narodom delili dobro i zlo, uzimajući sebi dobro, a narodu ostavljajući zlo, ostavljajući lustrirane radnike bez posla, ostavljajući ih nezaposlene, slabo plaćene, zamislite tu dobrobit za državu da oni to nisu učinili i da nisu vladali u prethodnom periodu na način na koji su vladali.
Mislim da na ovakve amandmane koji su, uzgred budi rečeno, i neuredni, jer i ovaj amandman je predložio poslanik, a ne narodni poslanik i to kada napiše dr pravnih nauka, dr prava, to je onda gotovo nezamislivo i takve amandmane treba odbacivati. Mislim da ne treba na takve obraćati pažnju, jer ima ona izreka – lovci na lavove ne treba da troše municiju na zečeve. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo mislim da Zakon o javnom okupljanju ne dodiruje predstavnike opozicije. Teško da bilo koja njihova stranka, a posebno ne organizacija – nevladina udruga kolege predlagača može da okupi 20 ljudi. Oni gotovo imaju više stranaka i organizacija nego birača koji će glasati za njih. Tako da ovaj zakon njih ne dodiruje. Za javno okupljanje je potrebno 20 ljudi.
Sumnjam, izražavam sumnju da organizacija koja broji tri člana može da okupi 20 ljudi. Iz tih razloga ne vidim zašto se predlagač toliko upeo, ali kada već priča da je narodu ostala ulica, ja se sa njim slažem. Slažem se da je narodu ostala ulica.
Sećam se 2000. godine kada je ogromna energija građana bila uložena u jedne promene, ta ogromna energija građana je potrošena uzalud, ne zato što građani nisu hteli da srede društvo, već zato što su ih oni koji su ih vodili ostavili na ulici bez ikakvih prava, a za to vreme su sebe umesto pocepanih patika, farmerki, ubacili u odela „Armani“ i te neke druge luksuzne marke. Narod su ostavili na ulici a sebe smestili u dvorce. Tako su oni kao neka vladajuća elita počeli da žive kao u bajci, a narod je živeo kao u basni.
Dok su oni životarili, grickali jastoge na Maldivima zajedno sa svojim prijateljima tajkunima narod je praznih džepova, praznih stomaka besposlen, ostao bez posla, fabrika, tumarao po industrijskim predgrađima. Zato je narod na ulici i zato se slažem sa predlagačem amandmana da su upravo oni taj narod ostavili na ulici i to treba da bude više nego jasno.
Zato verujem da oni nikada, posebno ova organizacija – udruga za obrtaj, neće steći priliku da okupi 20 ljudi koji će podržati takvu opciju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče vremena okupljanja i mesta okupljanja, to naravno ne zavisi od policije, čak i najmanje od građana. Da ćemo da budemo prvaci u Latinskoj Americi u nekom sportu, to po našem vremenu dođe negde posle 24 časa. Naša omladina, to nekada nije bilo tako, sada počinje da izlazi u 11 sati uveče. Oni su uvek tu u Beogradu i vrlo se brzo okupe, gledajući uživo te prenose zahvaljujući satelitima itd, savremenim komunikacijama, vrlo brzo se okupe u želji da to proslave. Okupljanje se vrši po pravilu do 24 časa, ali eto, ja sam naveo jedan izuzetak spontanog okupljanja, a možda i zakazanog okupljanja, da posle neke velike pobede, poput ove koja je sada bila, osvajanje evropskog prvenstva, gde se sami vaterpolisti zahvaljuju na sjajnoj organizaciji i sjanom navijanju onih koji su imali karte, dakle, u takvim situacijama okupljanje je najverovatnije dozvoljeno i posle 24 časa.
Zato stoji ovde da se po pravilu okupljanje vrši do 24 časa, što ne znači da ne može u nekom drugom terminu, a već sam naveo objektivan razlog za to. Recimo, u Kruševcu okupe se uveče na sastanku Udruženja vinogradara. Nezadovoljni time što nisu ostvarili pravo na subvencije, iako se, evo ima kolega koje znaju da su takvi ljudi dolazi kod mene, nezadovoljni zato što nisu dobili subvenciju za zasade do 10 ha. Čuju recimo u prenosu u kasnim večernjim satima ovde da je neko dobio na 50 ha, da nije imao registrovano gazdinstvo u proleće, da nije ispunio uslov, da je to dobio, a da oni koji su ispunjavali sve te uslove nisu ta prava ostvarili. Recimo, oni tako nezadovoljni krenu za Beograd, održe sastanak uveče, oni u takvoj situaciji moraju da predvide da dok dođu oni do Beograda i da prijave to će biti posle 24 časa, posebno ako žele da recimo sačekaju Sveti Trifun rano ujutru itd, da tu bude sveštenik, da se to zareže, da se to po tradiciji obradi itd, oni za to javno okupljanje moraju da odaberu i mesto. Tako policija mora da ima pravo da to okupljanje bude na mestu koje je dozvoljeno, to ne može na privatnom posedu. Policija mora da kaže – izvinite gospodo, mi znamo da ste vi oštećeni, da je neko dobio sva prava na vaš račun, da vi niste dobili nikakva prava u tom smeru, da je neki seljak sa Vračara dobio pet puta više od vas, a da je vama osporeno da dobijete to pet puta manje, shvatamo vaše nezadovoljstvo, možete da dođete i posle 24 sata, ali nikako ne možete da dođete pred vinariju „Živković“, govorim o vinariji, da ne bude replike, jer ona ne proizvodi vino, nema tamo ni za pričest.
Kad neko izjavi kako su se služila njegova vina, to su uvozna, uzgred budi rečeno, ukoliko budu želeli da protestuju radnici „Empresa“ zato što je njihov direktor, moj kolega, poljoprivrednik, u nepoznatom pravcu otuđio 138 hiljada flaša vina, gospodine ministre, vi ste ministar policije, bez otpremnice, dokumentacije, itd. nekoj firmi za marketing na konsignaciju, iako ona nema uopšte magacin, i ukoliko oni nezadovoljni tim podatkom da je nestalo 137 hiljada flaša vina, uvoznog vina, vrednih 89 miliona dinara, ukoliko žele da nateraju ministra policije da reaguje, tužilaštvo, oni mogu da se okupe posle 24 časa, jer dolaze iz Trstenika, iz Kruševca, iz Župe, sa Fruške gore, iz Iriga i policija mora da vodi računa o tome da ta udruženja uveče kad održe sastanke mogu svoje članove da dovedu i posle 24 sata, ali da ih upozore – nikako pred onu vinariju, jer to nije javno mesto za okupljanje.
Kad već govorimo o Zakonu o javnom okupljanju, najčešće se javljaju oni koji ne mogu da okupe 20 ljudi. Njih moram da upozorim – ne može se stranka praviti od tri člana. Ne može stog sena da čine tri travke. Ne može jezero veličine tri kapi. Ne može stranku da čine tri člana. Hvala.

Povreda Poslovnika, član 105, 106, 107, pa možemo da nabrojimo sve članove koje je moj kolega poljoprivrednik povredio.
Dakle, gospođo predsednice…

Član 105. - niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč. To je moj kolega poljoprivrednik učinio.
Član 106. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Član 107. - govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, a da ne govorim o opomenama itd. koje predsednik Narodne skupštine i predsedavajući treba da izrekne.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne možete naterati nikog da vas poštuje, ali morate da se suprotstavite svakome ko vas ne poštuje. Da bi se poštovala tuđa vrednost treba imati svoju. To što neko to ne razume, to je njegov problem.
Međutim, vi ste bili u obavezi da reagujete na sve uvrede koje su upućene vama. Ja cenim vašu toleranciju, ali za manje stvari su ovde izricane opomene i molim vas da ubuduće primenjujete ove odredbe zato što se sednica može oteti kontroli, jer moj kolega poljoprivrednik jednostavno ne može da shvati da ne može da vređa nekontrolisano druge narodne poslanike. Da bi neko mogao da nas uvredi, mora prvo da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Stoga, molim da ubuduće vodite računa o tome zato što on permanentno vređa, omalovažava itd. i sam sam predmet toga i verujem da vi, kao predsedavajuća, morate da primenite odredbe iz člana 108, člana 109. Poslovnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada smo čili kako o policijskoj državi govori narodni poslanik, profesor prava, koji sebe predstavlja kao poslanikom, iako je za vreme vladavine stranke bivšeg režima, gde je i on pripadao, na jednom javnom okupljanju, ubijen demonstrant, tako što su nabačeni navijači  na skup, na kome sam ja bio sa suprugom, sa puno majki, sa puno male dece, gde su čak i lideri opozicionih stranaka dobili pendrekom preko leđa. I danas, čovek koji je sve to odobravao i koji je prećutao da je na tom protestu poginuo Ranko Panić od prebijanja, on govori o policijskoj državi.
O ovom drugom kako je biti majka, ja ne znam, morate pitati njega. Drugo, moje mišljenje posle svega ovoga, govori o lekarima, ja mislim da ovo sa predlagačem ne mogu da reše ni lekari, ni travari. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici ja sam strpljivo slušao obrazloženje ovog amandmana i meni je drago što je Vlada prihvatila niz tih amandmana, ali nije mi drago što se u ministarstvu kod onih koji pišu ove predloge, dešavaju pravopisne greške. U obavezi sam da kažem, s obzirom da moj prethodni govornik često osporava moje pravo, iako je predavač na Fakultetu političkih nauka i vrlo često osporava moje pravo da komentarišem zakone i amandmane, a samim tim osporava možda i da ih  predlažem, ali kada jedan predavač na Fakultetu političkih nauka kaže demokratski, a demokratija je zasnovana, pre svega na ravnopravnost, kada kaže da njegov kolega nema ta prava i kada ih ospori u svetilištu demokratije, kako je on to sam rekao, onda je to stvar za zabrinutost, ne samo u Narodnoj skupštini, u ovom parlamentu gde delamo, kako on kaže, već je to stvar da se zabrinemo i malo šire, i u obrazovanju naših studenata, ko to njima predaje na Fakultetu političkih nauka, s obzirom da ospori svom kolegi u parlamentu da komentariše zakone i amandmane, a to nije učinio samo jednom.

Ali, uprkos tome, ja ću se usuditi da prokomentarišem amandman i obrazloženje predlagača amandmana i moram da kažem da sam jedini poslanik ovde sa najvećim brojem glasova koji je dobio od birača. Niko se ovde od narodnih poslanika direktno nije izložio biračima sa 70.000 i nešto više glasova iz 2003. godine, to je moj najbolji rezultat, bio je lošiji, ali je proverljiv i nema ovde ni jednog kolege, a ja im ne zameram, jer smo svi ravnopravni koji nije sebe izložio biračima, odnosno ko je sebe izložio biračima i dobio taj rezultat.

Uprkos tome, smatram da smo svi ravnopravni, a oni koji sebe nikada nisu izložili biračima, imaju priliku da sada taj moj rezultat prevaziđu, da me na takav način poraze, a ako hoće, mogu i da me ponize nekim svojim rezultatom od 9,4%. Ja se nadam, s obzirom da su ubeđeni u svoju veličinu da će se usuditi da kao i ja sam što sam izlazio pet puta na izbore, makar jednom, da kažem figurativno, mišje rupice izađu i sebe demokratski izlože biračkom telu, a moj prethodni kolega to vrlo dobro zna, jer se za njega zalagao, za izlaganje biračkom telu onih koji vladaju u centru, se zalagao onaj na čijim radovima je doktorirao.

Verujem, s obzirom da je doktorirao, na Džonu Plamencu, koji je rekao da svi koji su u centru bi trebalo da prođu neku volju birača, bilo kada, a ja verujem da će moj kolega, ovog puta sebe i svog kolegu, odnosno mog kolegu poljoprivrednika, izložiti biračkom telu i dokazati tih 9,5%, a mislim da tu fali nekoliko nula ispred, ali to ostavljam biračima da procene da li valja za to glasati.

Verujem u rečitost mog kolege, ali znanje nije samo nabubati nešto, znanje može da se stekne i opažanjem, mora da bude primenjivo, a ja bih voleo da bude neka korist, sem za lektore, ovih zareza i ispravki i cenim što su one postignute, ali verujem da će moje kolege dobro razmisliti da znanje koje je samo teoretsko, koje je nabubano i nije neko znanje, jer ja smatram da je gram prakse jači i veći od tovara teorije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam za to da se ovaj amandman ne prihvati, iz više razloga. Mislim da se on prvo treba razraditi. Mora biti ugrađen u Krivični zakonik, mora negde biti ugrađen, a ovako kao što je predložen, po meni je nesprovodiv.

Svi su krenuli od toga da će muškarac da izvrši nasilje nad ženom ili eventualno žena nad muškarcem. Ukoliko nekoga udaljite na 14 dana, vi ste ga na određen način lišili slobode i morate da vidite šta ćete sa tom osobom, a ja vas pitam i sve češća je pojava, šta ako nasilje u porodici vrše maloletna lica nad roditeljima, i babom i dedom?

Znači, u takvim situacijama moramo da imamo od predlagača amandmana jasno i precizno uputstvo, šta se u takvim situacijama dešava, odnosno na koji način policija, udaljujući te osobe koje su maloletne, koje su izvršile nasilje nad roditeljima, starcima, babom i dedom, a to je sve češća pojava, možemo da čitamo u štampi, šta se u takvim situacijama dešava, tako da je predlagač u obavezi, mada mi se njihova ideja dopada i to moram da priznam, da malo temeljnije razradi bilo u ovom zakonu, u nekim drugim zakonima, da temeljnije uredi način na koji to policija radi i šta se dešava sa osobama čije udaljenje predviđaju, šta ako se radi o maloletnicima, a roditelji ili deda i baba su žrtve zato što siromaštvo, besposlica, slabo plaćen posao, donosi posledice?

Deca su često nervozna da nemaju ono što imaju druga deca i često pribegavaju nasilju prema roditeljima i prema babi i dedi, zato što ne mogu da im priušte ono što drugi mogu da priušte svojoj deci i svojim unucima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, rado bih primio taj poklon ako nešto ima od  Jova Kapičića, osnivača Golog otoka, s obzirom da predlagač amandmana i gospodin Kapičić dele zajedničke vrednosti iz LDP-a. To mislim da bi bilo autentičnije.
Što se tiče ovog amandmana, moram reći da je amandman koji je prihvaćen kompletniji, ima dva stava, dve radnje.
Prva radnja je policijski službeni postupak prema diplomati na način predviđen međunarodnim ugovorima. To je prva radnja.
Druga radnja, o tome obaveštava neposrednog rukovodioca, i starešinu i to je prihvaćeno rešenje. Amandman koji ne želimo da prihvatimo je sadržao samo ono prvo, dakle diplomata nešto uradi pogrešno, a policajac postupi po međunarodnim ugovorima, o tome nema obavezu da obavesti starešinu, dakle, o tome starešina nema nikakva saznanja. Iz tih razloga najverovatnije je prihvaćen amandman grupe poslanika poslaničke grupe SNS, a ne iz nekih drugih razloga.
O plagiranju, opozicija koja je toliko puta plagirala svoje amandmane u nekoliko poslaničkih grupa, u nekoliko grupa poslanika da bi dobila na vremenu, ne bi trebalo da pričaju i ja cenim da im je to zbog korišćenja vremena da plagiraju jedne i druge, ali moram reći da to takođe nije akademski čestito, ukoliko se predlagač amandmana poziva na akademsku čestitost.
I na kraju, što se procenata tiče, tih 9,5 ili 10% biće, ali ima ona narodna poslovica – kad na vrbi rodi grožđe a može i na sveti nikad.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, to što je neko priveden po nalogu tužilaštva, a nije osuđen, ne mora čak da bude ni dokaz nevinosti. To može da bude dokaz dodatne krivice stranke bivšeg režima zbog reforme pravosuđa, pa sudije iz njihove partije neće da osude one koji su ih iz te partije postavili.
No, da se vratim na vezivanje, recimo, navodim primer, to vezivanje je, kažem mogu se upotrebiti, znači, ne moraju, a recimo, može da dođe do samopovređivanja i, recimo, neko posadi zgradu na pašnjaku, i posadi jedan sprat, i na krovu posadi još jednu zgradu, i sada dođe do neke istrage i tužilaštvo da nalog za privođenje i policija dođe na pašnjak, vidi da je posađena zgrada, da je na zgradi posađena još jedna zgrada, popnu se gore, zazvone i moraju da procene da li to lice može, u trenutku nekog rastrojstva, uznemiren, što je pronađen, uhvaćen, itd, da bude suicidno. Možda neće da napadne policajca, možda hoće da se samopovredi, možda neće da mu se sudi. U takvim situacijama, policija, starešine moraju da procene da li je potrebno sredstvo vezivanja, da li je to sredstvo prinude potrebno ili nije.
Zato mislim da je član 114. precizan i da daje pravo policiji da može, a ne mora, ali recimo ako proceni da na tom pašnjaku postoji neka opasnost po njih ili po onog po koga su došli, oni su u obavezi da primene to da ne bi došlo do samopovređivanje. Hvala.

Dame i gospodo, ja ću vrlo kratko.
Ja sam spreman da glasam za ovaj amandman, ali ne znam da li sam dobro čuo, školovanje u beogradskom pašaluku ili pašnjaluku, ako je pašnjaluk ja ću onda da glasam. Hvala.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika. Dao mi je priliku.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se slažem da studenti policijske akademije kad diplomiraju imaju prednost, prioritet, ali da se po automatizmu preuzimaju, to mi baš nije logično. Možda neko neće. Možda je neko studirao 12 godina, pa se jedva provukao. Možda, a to nije novina, kao jedan student kod stranke bivšeg režima, možda pažljivo studiraju, kao pripadnici stranke bivšeg režima, po 12 godina da bi postali eksperti. Tri godine im je falilo do penzije. Petnaest godina je uslov za penziju, a potpredsednik stranke bivšeg režima i jedan kolega ovde studirali po 12 godina. Znači, još tri i obezbeđen uslov za penziju, kaže penzioner studentu.
Ali, ja verujem da oni nisu to hteli, pa se možda i na policijskoj akademiji provuče neko ko pažljivo i dugo studira da postane ekspert, da otpusti 400.000 ljudi, da uništi srpsku privredu, da ekonomski socijalno devastira ovu državu, pa zato je amandman, za mene barem, neprihvatljiv da se to radi po automatizmu. Ja se slažem da imaju prioritet, ali ipak treba da bude neka vrsta selekcije, odnosno da baš ne mora svako da bude primer samo zato što je studirao i diplomirao na policijskoj akademiji. Hvala.