Dame i gospodo narodni poslanici, već sam rekao da po pitanju gospodina Majića sam prelomio, nema te cene koju neću platiti da pitam za zločin OVK terorista koji su ubili 80 Srba i pri tome metodom laganom uzimanja duše. Moja duša nije na prodaju. Sam mojim telom neka rade ovi sa N1 televizije i druge Srbije što god hoće, kad moja duša ode telo me ne interesuje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, verovao ili ne, dobio sam odgovor od REM-a. Odgovor je potpisala Rajka Galin i ja molim republičkog tužioca da obrati pažnju na izvršnog direktora REM-a, Rajku Galin, s obzirom da se radi o prevarama koje su teške više stotina miliona evra.

Gospođa mi je odgovorila da „N1“ televizija nije registrovana u Republici Srbiji, da nije davalac medijske usluge u smislu Zakona o elektronskim medijima u Srbiji. Dakle, nedvosmisleno je od danas jasno da „N1“ televizija nije registrovana u Republici Srbiji. Ali, gle čuda, odgovor mi nije dao REM, odgovor im je dao „Adria njuz“, koji u Srbiji vodi Jugoslav Ćosić.

Drugi deo odgovora mi je dala „United Media“ iz Luksemburga u kojoj su Šolak, Petreus i Đilas. Ovo je kao kada bi vam koza davala odgovor da li je pojela ili nije pojela kupus. Neverovatno je da REM, koji je zadužen za elektronske medije i kablovske operatere, odgovor narodnim poslanicima daje na osnovu odgovora upravo onih koji krše Zakon o elektronskim medijima, međunarodnu konvenciju itd. Ovo je nečuveno, ovo je teška prevara vredna više stotina miliona evra.

Samo da vas podsetim da SBB, da su međusobno trgovali Petreus, Šolak i Đilas i vrednost ovoga procenili na 2,6 milijardi evra. Znači, 2,6 milijardi evra REM ne može da iskontroliše, nego pušta da „N1“ televizija neregistrovana u Srbiji emituje program iz Srbije, neverovatno.

Dobio sam odgovor da „N1“ televizija i Sport klub, da su registrovani u Luksemburgu, a da program reemituju iz Ljubljane. Ljudi, u kom studiju sam ja bio u Beogradu dva puta, svi znamo da „N1“ televizija proizvodi program iz Srbije i da ima veliki deo radne snage u Srbiji. Oni drsko dogovore da su registrovani u Luksemburgu, pa onda u drugom delu kažu da program emituju iz Ljubljane. Šta je ovo? Onda Slovenci ne znaju da sam od Slovenaca već dobio odgovor da „N1“ televiziju i sportske kanale, Sport klub, 13 kanala oni u Sloveniji smatraju prekograničnim televizijama zato što su registrovane u Luksemburgu.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražim da se osnuje anketni odbor koji bi se pozabavio delima, a posebno nedelima Dragana Đilasa bivšeg ministra i bivšeg gradonačelnika grada Beograda, a ja po njegovim karakteristikama to zovem kradonačelnik.

Dakle, svi se sećamo da je most na Adi koštao četiri puta više, svi se sećamo radova u Bulevaru Kralja Aleksandra, svi se sećamo Bus plusa, svi se sećamo kako je Dragan Đilas postao izvoznik našeg novca. Izvoznik novca građana, tako što je prodavao maglu. Malopre sam opisivao na koji način su Dragan Šolak, Dragan Đilas, čiji je „Direct Media“ sastavni deo „United Media“, na koji način kroz reklame i emitovanje, odnosno reemitovanje prekograničnih kanala, a radi se o domaćim kanalima, što znači da su to piratski kanali, uzimaju stotine miliona evra godišnje.

Dakle, delima i nedelima Dragana Đilasa mora se stati na put i zato sam predložio anketni odbor, koji bi trebao da se pozabavi svim poslovima, pa i poslovima koje zajedno radi sa Dejvidom Petreusom, bivšim šefom CIA-e i komandantom vojnih snaga u Avganistanu, i sa Šolakom koji je postao građanin Malte, koji se posprdno ponaša prema Srbiji, govori da je on poreski rezident u Švajcarskoj, iako su svi njegovi biznisi u Republici Srbiji. Na način na koji sam opisao sa prekograničnim kanalima, sa SBB, sa REM-om, čiji je sastav on stavio, o REM-u se treba, o njegovom sastavu, da se pozabavi tužilaštvo. Preko toga on pere stotine milione evra zajedno sa Šolakom, Đilasom i Petreusom i moraju se ispitati svi poslovi, dela i nedela Dragana Đilasa koji je ovde kupio ceo jedan poslanički klub, šefa poslaničkog kluba i kupio celu opoziciju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o licu u državnim organima. Da li je sud državni organ? Jeste.

Sinoć ste mnogi od vas gledali emisiju, ko je imao živaca, Olje Bećković. U njoj je, gospođo ministarko, učestvovao i sudija Majić. To je sudija koji je zajedno sa Hadžiomerovićem, drugim sudijom, oslobodio, verovatno za novac, Gnjilansku grupu.

(Marko Atlagić: Tako je.)

Znači grupu OVK zločinaca iz Gnjilana, koji su imali taktiku ubijanja nealbanskog stanovništva po sistemu uzimati dušu polako.

Dakle, ne da su ubijali ljude, već su ih ubijali tako što su im razbijali lobanje, kidali komade mesa, ženama su sekli dojke i pekli. Dakle, to je bila taktika albanskih terorista, uzimanje duša lagano.

Dakle, taj sudija ne znam da li je imao dozvolu, a po meni trebala mu je, predsednika Apelacionog suda, da sinoć nastupi, ali vas ja pitam – s obzirom da je sudstvo nezavisno, da li je ono božanski nezavisno? Da li je nezavisno od zakona, s obzirom da se pojavio na sudu i svedok saradnik koji je upečatljivo svedočio šta su sa srpskim žrtvama radili, koliko su plivali u krvi, kako su ih pekli, kako su ih sekli u obliku krsta, itd. Veoma upečatljivo je svedok svedočio.

Međutim, sudija Majić se drznuo da oslobodi poput svojih mentora iz DOS-a, koji su oslobodili 2.108 terorista, uključujući i Fljora Brovinu, Kurtija, braću Mazreku, a da vas podsetim da je Brovina nedavno iznela lažni dokument želeći da optuži Srbe za genocid.

Dakle, ja tvrdim da je to koruptivna stvar i da su Albanci kupili tu presudu i prava je sramota da sudija Majić još uvek bude sudija Apelacionog suda, a kamoli da nastupa u javnosti posle takve sramne presude koju je doneo na štetu Srba, srpskog stanovništva i čovečanstva uopšte. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, sinoćni naslov sudije Majića me je malo potresao, s obzirom da je oslobodio 11 dokazanih po svedoku saradnika albanskih terorista, koji su najsvirepije zločine učinili u Gnjilanu na nesrpskim stanovništvom, pa, ako nešto iskoči, da imate razumevanje.

Gospođa Čomić nije trenutno ovde. To je žena koja se zalaže za demokratiju, za slobodu govora, za razmenu mišljenja, ali na parče. Kada naredi Đilas, gospođe Čomić nema, iako, navodno nije zadovoljna Poslovnikom Narodne skupštine i procedurom u Narodnoj skupštini. To je primer korupcije. Ne znam čime je Đilas korumpirao Gordanu Čomić, ali nje nema. Koliko ja znam, gospodine predsedavajući, gospođa Čomić je tako rado primenjivala kaznene odredbe Poslovnika, to gospoda iz opozicije, sa moje desne strane vrlo dobro znaju. To i gospodin Martinović zna, koliko je rado gospođa Čomić primenjivala Poslovnik koji reguliše proceduru u Narodnoj skupštini, a sada po naređenju Đilasa, ta velika demokratska gromada, kako se sve nazivaju tamo u Pećincima, odjednom po nalogu jednog čoveka vi bojkotujete rad Narodne skupštine koji se odvija po vašem Poslovniku. To pokazuje da Gordana Čomić, u suštini, nije demokrata, nego da je samo prividno ona za demokratiju, ali ako Đilas kaže, Đilas je preči od svake demokratije po svake razmene mišljenja, preči od slobode govora, preči od slobode medija, Đilas je za njih božanstvo. Prema tome, ja pozivam Gordanu Čomić da dođe i da negira ovo što ja kažem.

Što se tiče ovog mandata, svi se sećate gospodina Šabića. On je dobio, zajedno sa Sašom Jankovićem 80. 000 funti od Britanske ambasade da izradi Zakon o uzbunjivačima, koje je Vlada već bila izradila kao Predlog i mi smo to usvojili, u ovoj Narodnoj skupštini.

Radilo se o delu koji se odnosi na borbu protiv korupcije, gde su uzbunjivači vrlo bitno. Znači, za njih što su dobili 80.000 funti i od tog trenutka počinje njihova borba protiv Vlade Republike Srbije i vladajuće koalicije.

Ta moralna gromada Šabić i dan danas upravlja povereništvo zato što su poverenik i sva ta regulatorna tela, pričaću u nastavku o REM, u stvari drugopozivci, rezervni sastav DS. To je tzv. četvrta grana vlasti i mandat Šabića koji se tamo nešto pijan valja itd, glumi neku povredu, je dva puta produžavan, na moju žalost, i to je čovek koji nama podnosi razno-razne prijave sve do dana današnjeg, a videli ste njegovu moralnu kvalifikaciju i moralnu vrednost kada je pokušao da fingira napad na sebe i da nas prikaže kao nasilnike. E taj čovek je dobio 80.000 funti od britanske ambasade koja mnogo voli Srbe tako što je htela da nas proglasi genocidnim, i od tog trenutka gospodin Šabić i gospodin Saša Janković su u službi britanske ambasade protiv svoje države. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se delimično slažem sa gospodinom Martinovićem, a jednim manjim delom ne.

Dakle, jesu vezane oči boginji pravde, ali to nije razlog da i uši i oči sudije Majića, da budu vezane. Njemu su vezane i oči i uši. On je govorio o nečovečnom postupanju. On je to naučio iz svog predmeta. Za njega nije nečovečno osnovati logor sa 260 nealbanskog stanovništva. Za njega izgleda nije nečovečno ubiti svirepo 80 ljudi. Njemu su vezane oči sa više marama. Kod njega boginja pravde ima samo jedan tas, to je tas na koji legne. Njemu je bitno da Albanci ne daju sitno.

Nemoj da se lažemo, Albanci su kupili sve novcem od droge, dijaspore itd. Kupili su i lažnu državnost. Ja tvrdim da su kupili i presude i Međunarodnog suda pravde, a izgleda su počeli da kupuju presude i u samoj Republici Srbiji. Gospodin Majić i Hadžiomerović, nemojte onog drugog da zaboravite, su živi dokaz za to.

Postoji izreka - ko zlo ne kažnjava, taj novo zlo čini. Kad sudiji Majiću nije bilo bitno da se prže i peku dojke srpskih žena, njemu nikakva nečovečnost više nije granica. On je izgubio kredibilitet. Postoji još jedna izreka, da ljudi imaju pravo na pravdu, ali takođe, ta pravda ne zavisi samo od zakona, već i sudija. Nisu loši zakoni, loše su sudije i sudija Majić to najbolje potvrđuje. A, ja mislim da je sudija Majić verovatno gori od svih onih kojima je sudio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad smo već kod korupcije, kako god se okrenem, gde god zavirim, ono Dragan Đilas. Dakle, ja pitam šta se dešava sa korupcijom u REM-u? To je Regulatorno telo za elektronske medije. To su gospodin Karadžić i ekipa.

Pitam ponovo – zašto ne dobijam odgovor da li „N1“ televizija registrovana u Republici Srbiji, odnosno u REM-u, kao elektronski mediji, kao davalac usluge, da li plaća naknadu za emitovanje kao i svi drugi domaći mediji?

Naime, za mene postoji osnovana sumnja da se radi o visokoj korupciji, zato što se tu obrću stotine miliona evra, da se radi o korupciji vezano za SBB, kablovskog operatera i 27 prekograničnih lažnih televizija, lažnih prekograničnih televizija, koje ne reemituju program iz inostranstva, nego ga emituju iz Srbije. Time su se kvalifikovali za piratski medij. REM je takve kanale trebao da isključi, da naredi kablovskom operateru da isključi takve kanale.

Povezanost kablovskog operatera i tih nazovi prekograničnih 27 kanala je neoboriva. Televizija „N1“ je najbolji dokaz za to. Nije registrovana u Srbiji. Za razliku od domaćih medija, ne plaća naknadu za emitovanje, emituje program iz Srbije, emituje reklame iz Srbije i time dodatno ugrožava medije u Srbiji.

Dakle, da li možemo sad, to je kao kad bih ja na zgradi osnovao televiziju i prikupio pare od reklame i kažem – ja sam prekogranična televizija. Sistem lažnih prekograničnih televizija i SBB je pomogao da od pretplate i reklama domaćih, SBB ispumpava novac, Dragan Đilas i Šolak u inostranstvu. Radi se o pretplati koja je mesečno 15 miliona evra. Za 12 meseci to je preko 150 miliona evra. Taj novac se preko lažnih prekograničnih kanala, koji nisu registrovani u Srbiji, a emituju protivzakonito, jer je Zakonom o elektronskim medijima to zabranjeno i Međunarodnom konvencijom i Saveta Evrope, zabranjeno je da prekogranični kanali emituju ili prekrajaju strane programe. Oni emituju programe iz Srbije, ne plaćaju naknadu, ali pretplatu iz SBB-a plaćajući prekograničnim kanalima naknadu, izbacuju iz zemlje i tako utaje porez i tako novac na crno izbace van Srbije i tako se bogate Šolak, tako se bogati Đilas i tako se bogati ekipa oko njega.

Mislim da to nije moglo da prođe bez REM-a i Karadžića, i zato mislim da REM pod hitno treba dopuniti i treba ispitati na koji način je došlo do ovog scenarija, na koji način je došlo do ove šeme, na koji način je došlo do ovih kombinacija, preko kojih gospoda stotine miliona evra godišnje ispumpavaju van ove zemlje? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji više oblika korupcije. Mi uglavnom govorimo o onoj crnoj, kada se za novac učini neka usluga. To je onaj novac koji ja zovem lični porez, kada javni službenik ili javni funkcioner za nešto iz svoje oblasti dodatno uzme lično novac i tako utvrdi još jednom neku svoju ličnu poresku osnovu.

Samo da vas podsetim, dvostruko oporezivanje je zabranjeno, ma o kakvim funkcionerima se radilo, pa makar se radilo i o Đilasu. Postoji ona bela korupcija, to je usluga za uslugu. Ja vas pitam – zašto mislite da oni nisu prisutni ovde, ovi nesrećnici, koji rade uglavnom protiv svoje države od koje primaju platu? Možda su one apanaže spolja slađe, deblje itd, ali u suštini Narodna skupština plaća čak nekima od njih stan, recimo Bošku Obradoviću na Dedinju, a danas nijednog od njih nema.

Da li je korupcija kada obećate narodnom poslaniku da će dobiti uslugu za uslugu, da on bojkotuje rad Narodne skupštine da bi ga Đilas u budućnosti stavio na listu Saveza za Srbiju? Da li je korupcija kada na takav način na berzi poslanika, ili ne znam kako to da nazovem, odjednom preko noći kupite dve poslaničke grupe? Kada Vuk Jeremić da li za novac ili za obećanu uslugu da će poslanici ponovo biti na listi, da li je Vuk Jeremić tako kupio poslaničku grupu? Verovatno da jeste. Verovatno da se radi o toj beloj korupciji koja je takođe kažnjiva. Da li je Dragan Đilas kada ja kupio Mariniku Tepić i ostatak poslaniče grupe takođe izvršio nedelo, delo, ili nazovite to kako hoćete, bele korupcije?

U tih pet poslanika našla se i Ana Stevanović, ćerka funkcionerke ili da je nazovem službenicom u Agenciji za borbu protiv korupcije. To je uradio prethodno i Saša Radulović. Znači, najbezbednije je da u Agenciji za borbu protiv korupcije ili za sprečavanje korupcije imate nekog svog službenika, pa izvršite protivusluga i onda Anu Stevanović angažujete da bude jedan od potpredsednika svoje partije i u budućnosti stavite na izbornu listu i tako nemate nikakav problem sa Agencijom za borbu i za sprečavanje korupcije.

Dakle, postoji više vrsta korupcije i gde god zavirim nađem Vuka Jeremića i Dragana Đilasa. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u petak sam govorio o korupciji koja se odvija po opštinama i tu sam opštinu Inđiju istakao od 2006, 2007. godine pa do 2016. kao jednu od najkorumpiranijih, odnosno tamo gde je predsednik opštine bio veoma koruptivan.

Neki su mislili da ne govorim istinu kada sam govorio da je kao Sulejman Veličanstveni, odnosno bio uspešniji od njega, da je leteo u Beč i u centru kao Užička republika, njegov profil je Užička republika na „Tviteru“, Užička republika se revanširala tom nemačkom delu, tako što je upala u Beč i zauzela pozamašnu kvadraturu od 160 kvadratnih metara u centru Beča. To nije uspela nijedna Titova partizanska jedinica, ali je Goran Ješić uspeo. Znači, posle zauzimanja stanova na našoj teritoriji uspeo je da kao Užička republika, tako mu se zove profil, uđe u Austriju i zauzme pozamašnu kvadraturu u Beču.

Mnogo su sa nevericom to slušali, ali evo ga ovde dokument iz Republičkog javnog tužilaštva koji potvrđuje da se proces odnosi na stan u Beču, da je podnet optužni predlog Osnovnom sudu u Staroj Pazovi, protiv Gorana Ješića za navedeno krivično delo koje se zove neprijavljivanje imovine ili davanja lažnih podataka.

Dakle, ne samo da je zauzeo stan u Beču, već je mislio da kao Sulejman Veličanstveni, kada on to zauzme van Srbije, pošto nije funkcioner u Austriji mislio da nema pravo ni obavezu da to prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije. Zbog čega se vodi postupak? A postupak se vodi, gle čuda, niko ne pita odakle stan vredan 500.000 evra predsedniku opštine u Beču, niko ne pita kako je do njega došao, već se vodi postupak samo zato što ga nije prijavio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već kada smo kod stanova nezbrinutih funkcionera bivše vlasti, žutih krpelja, ja ću malo da pričam o osobi koja se zove Dragan Šutanovac, koga sam ja nazvao Dragan „zgrabinovac“. To je onaj kome su najbolji krojač na svetu Tadži iz Turske ako se ne varam, je šio specijalno odelo. Dakle, dolazio je specijalno za njega da mu uzima meru. Tadži je uzeo meru Šutanovcu i „zgrabinovcu“, i šio mu najskuplja odela na svetu. Tako smo imali odelo skuplje od ministra. Znači, na Šutanovac mestu ja to nikako ne bih uradio, na takav način postaješ jeftiniji od odela.

Ali, da se ne bi desilo da je jeftiniji od odela on se naoružao skupocenim satovima koji su vredeli po nekoliko desetina hiljada evra. Radi se o čoveku koji je primio naknadu za livenje uspešne srpske tenkove prelio je u američki čelik. Znači, čovek koji je bio gotovo mađioničar, alhemičar, koji je uspeo srpske tenkove i neke druge delove topove i neke druge delove naoružanja da pretopi u američki čelik. Čim su to uradili zatvorili su livnicu. A da ne pričamo o aferi „Ju-Es stil“ kako, na koji način je privatizovana, počela za vreme „Sablje“ i tako dalje.

Znači, taj Dragan Šutanovac je mnogo voleo novac i na računu mu je pronađeno 300 hiljada evra. Agencija za borbu protiv korupcije podnela je neku prijavu, a sud ga oslobodio kao Šutanovac je ovlastio nekog drugog da mu prijavi pentahaus od 200, 300, 400, 500 kvadrata, čini mi se da je bilo 500 kvadrata na Vračaru, pa on grešan nije znao da ovaj nije prijavio, da je to uknjižio u katastar, pa tako prijave nije došlo, pa nije kriv što je stekao i način na koji je stekao.

Pitam i ministarku pravde, pitam sve vas, pitam građane Republike Srbije, kako je neko sa platom od 1000 evra stekao stan koji se meri novcem od milion evra? Kako je to uspeo neki ministar, alhemičar, čuveni livac koji je srpske tenkove pretvorio u američki čelik. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo moram da ukažem na neku vrstu korupcije, jer korupcija je strašna stvar. Nema, ne postoje države bez demokratije. Još uvek postoje države bez demokratije zato što verovatno nisu pristale da demokratija bude uvozni imperijalni proizvod. Znači, postoje neke afričke zemlje koje nemaju naftu, pa nisu zanimljive, za uspostavljanje imperijalne demokratije, pa postoje države bez demokratije, ali nema demokratije bez države. Država je pretpostavka za demokratiju. Ako nemate državu onda nemate demokratiju kao Kurdi, Tibetanci i tako dalje, postoje narodi bez države ali korupcija je gadna stvar. Korupcija jede državu, jede institucije i zato je bila država bez države, privid države posle promena 2012. godine i 2013. godine, jer su nosioci koruptivnih aktivnosti svojim aktivnostima koruptivnim pojeli državu.

Dakle, korupcija je ono što najgore urušava državu i institucije i što je najgore takva vlast korumpirana je veoma opasna, kao u Crnoj Gori, ona ne dopušta nikakve reforme i promene, jer je previše profitirala iz korupcije da bi dopustila da se demokratija razvija.

Dragan Đilas je najviše profitirao iz korupcije, Dragan Đilas i Vuk Jeremić i oni ne dopuštaju da se u parlamentu odvija neki demokratski proces, da svojim političkim neistomišljenicima kažem ovo što im govorim i kad su tu i kad nisu tu jer u tom sukobu mišljenja dođemo do neke političke istine gde je bolje ubeđivati nego progoniti. Mi se opredeljujemo za ubeđivanje, a oni su nas progonili i da iz tog ubeđivanja se utvrdi politička istina, a ona se utvrđuje glasanjem. Većina utvrdi šta je politička istina i to je način donošenja odluke u demokratiji. Korupcija suzbija demokratiju. Dragan Đilas i Vuk Jeremić i ovaj bojkot kobajagi bojkot, je najbolji dokaz za to. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, volim sve da potkrepim dokumentima. Ja sam govorio o Draganu Šutanovcu, koga zovemo nas nekolicina Dragan zgrabinovac. Bivši ministar vojske, čovek koji je od vojske maltene napravio družinu Pere Kvržice. Tu je samo vojni orkestar funkcionisao, koliko sam video. Pretopio je sve što se moglo pretopiti, prodavao je tenkove za 5.000 dolara, a recimo njegov saradnik u Smederevskoj Palanci je za jedno veče popio piva u vrednosti više od 5.000 dolara. To znači da je Šutanovac prodavao tenk za jedno večernju zabavu gospodina Hajnekena. Znači, gospodin Hajnekena je popio ceo tenk.

Zanimljiva je presuda kojom je oslobođen gospodin Šutanovac, jer eto on nije znao da njegov punomoćnik nije prijavio nekretninu na Vračaru, pa je zato oslobođen. Ali u toj presudi ima zanimljivih detalja, stan 48 m2, kuća 157 m2, stan 63 m2.

Onda ovako kaže, 5.654 na jednom računu evra, na drugom 6.122, to nije tako strašno, a onda ide 90 hiljada evra na trećem računu, pa onda ide štedni ulog kod Banke Inteze, odnosno 260.856 evra, pa onda u gotovini na računu kod Banke Inteze ponovo 175 hiljada evra. Sve u svemu, to kad saberete dobijete neverovatnu cifru koja je 300, 400 hiljada evra, ili 300, 400 hiljada dolara u zavisnosti koju valutu imate.

Sad je veliko pitanje, kako neki ministar sa platom od hiljadu evra, može da ima ovoliko novca na računu i da se ovaj veliki, recimo sudija Majić, nije pozabavio ovim? Hvala.

Samo da vidim gde sam stao sa ovim nosiocem onih lepih odela. Gospodin Martinović je, ja mislim gospodine predsedavajući, da pitate gospodina Martinovića, on možda ima svežije podatke od mene, ali ovo nije sve.

Dakle, taj funkcioner koji je protiv udvajanja funkcija ili kako to već zovu ovi žuti krpelji, oni su protiv. Ako neko slučajno dobije neku drugu funkcijicu, gospodine Martinoviću, ako slučajno predaje negde, pa to Balša Božović odmah demonstracije, to je jao, ovi imaju dve plate iako predaju, to im je struka da budu profesori, odmah se dovode se žene, „N1“ televizija koja je neregistrovana, ja ne znam kako su oni uopšte ovde dobili akreditaciju. Dakle, odmah se pravi jedna velika priredba, kao eto nekorumpirani žuti se bore protiv korupcije. Neverovatna stvar.

Ali, kada uzmete, gospodin Šutanovac je imao u Upravnom odboru, to je nešto bilo povezano sa vazduhoplovstvom, koliko ja znam, mesečno je imao verovali ili ne, pored plate ministra, zamislite kada ministar ide u Upravni odbor da bi još mesečno dobio 671.835,00 dinara.

Dakle, to je neverovatno. Ja mislim da je gospodin Šutanovac, gospodine Martinoviću, morao da ima jedan veliki sef, da sve te novce, kako ono beše - čiko, zar je ovaj sav lebac tvoj? Tako da mislim da treba gospodina zgrabinovca pitati – gospodine zgrabinovac, da li je ovaj sav novac vaš? Za taj novac se može recimo isplatiti tri hiljade penzija. Za ovih 671.835,00 dinara mesečno ste mogli da isplatite ja mislim negde oko 30 penzija. Dakle, 30 penzija, 30 penzionera je bilo ožalošćeno i nije imalo penziju, zato što je gospodin zgrabinovac uzeo sebi za pravo da na platu od hiljadu i na sve one evriće, dolare, 300 hiljada, 100 hiljada itd, uzme još 30 penzija Upravnom odboru, odnosno 671.835,00 dinara. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da dopunim, gospodine predsedavajući recite gospodinu Martinoviću, da ta advokatska gromada, kako se zove, Gajić, je svojevremeno bio predmet baš borbe protiv korupcije. Ne znam kako se zvao direktor, već sam zaboravio, iz Demohrišćanske stranke i tako nešto, zajedno sa njim je privođen. Verovatno ga je ovo žuto pravosuđe, verovatno su ga pomilovali, ali da bude naravno protiv nas.

Uglavnom, ja mislim da je on hapšen u aferi „Geneks“, ako se ja ne varam. To je ta velika advokatska gromada itd, da ne govorim zašto je rođen u Marseju, do čudnih zaključaka bi došli, generacijskog onako niza, bolje mi je da ćutim, a za njega još bolje. Dakle, to bi onda, kad bi tu povuko neku krvnu liniju, do svega bi došli, mislim čak možda i do Gestapa, nisam siguran, ali bolje da ćutim.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji korupcija stranačka. Kako gospodin Boško Obradović Boškić Ljotić levoručica, kupuje svoje poslanike. Svi znate da je on bio protiv masona, a ispostavilo se da mu uz desno krilo, desno koleno sedi masonka Marija Janjušević. Ali, ima i Zoran Radojičić koji se usprotivio tome, koje se usprotivio stranačkoj korupciji.

Dakle, iznosio sam, kolega Martinoviću, i vi, iznosili smo podatke vezane za korupcij. Evo, kaže Radojičić, a za mene je pozitivno iznenađenje, piše svojim članovima Dveri - ćutimo i na finansijske malverzacije i ozbiljan kriminal u koji smo uvučeni bez našeg znanja. Finansije Dveri se kriju i od države i od članova i funkcionera stranke. Jedan izveštaj se šalje unutrašnjoj strukturi, drugi državi, a treći, onaj stvarni i poznat nekolicini ljudi, niko od nas ne zna stvarne tokove novca. Možda oni ne znaju, ali ja znam pa ću ubuduće pričati. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamislite kada jedna stranka u izbornoj kampanji za tri meseca potroši 5.665.000 na elektro radove i to sve na preduzetničke radove, PR, MK-TEL, samostalna elektronska radnja Stari Banovci itd, Branislav Simidžija PR, MK-TEL i potroše 5.665.000. Radi se o velikoj korupciji. Radi se o ispumpavanju novca koji je dobijen za kampanju na predsedničkim izborima kampanja se održavala krajem 2016. i 2017. godine, novac je država dala negde čini mi se oko 30-ak miliona i ukoliko se taj novac ne utroši u kampanju obaveza je bila, po zakonu, da se novac vrati državi, znači u budžet. Znači, radi se o pljački budžeta i vi uzmete taj novac da možete unutar da podmićujete određene članove u rukovodstvu, a dokazaću i kako.

Dame i gospodo narodni poslanici, znači, samo za elektro radove u dve radnje PR, zamislite, kao da su pravili zgradu pa uvodili struju. Mislim, trafostanice su verovatno kupili 5.665.000, ja sam proveravao, toliko koštaju dve trafostanice od 300 kilovata. Znači, dve su mogli da kupe, verovatno da poboljšaju onako napon unutar stranke.

Onda imate Željka Cvijanović PR, Ivan Cvijanović, Verica Cvijanović. Ivan Cvijanović, koliko se sećam, da li on ili Nenad Cvijanović, uglavnom su bili odbornici, odnosno bili su na izbornoj listi organizacije koja sebe zove srpske Dveri. Ja mislim da su to Đilasove Dveri, a ne srpske Dveri.

E, sada kada pogledate, oni su dobili na jednu kuću, na dve preduzetničke radnje 9.698.000 dinara, pa da ne bih zloupotrebljavao dalje vreme, dakle, gospodine Martinoviću, vi mislite da ovo nije tačno, i te kako je tačno, dakle, za sada sam naveo negde oko 15 miliona dinara koje su iz kampanje direktno presuti u džepove svetog Boškića levoručice, Boškića ljotića. Hvala.