Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. povreda dostojanstva narodne Skupštine.

Gospodin Balša Božović nas je optužio za sve i svašta. Govorio je o tajkunima, a njegov savez lopuža i prevaranata vodi čovek koji je dok je bio na vlasti zaradio, prihodovao, verovali ili ne 500 miliona evra.

Direktor njegove stranke finansijski bio je Miodrag Kostić, dakle, tajkun, njemu dobro znan i njemu veoma blizak. Ja nisam video ni jednog tajkuna da je novostvoreni od 2013. godine do danas.

On je govorio o Vojsci. On? On je stvorio, zajedno sa Tadićem, Đilasom i Jeremićem, mnogobrojnu i dobro razoružanu vojsku. Od avijacije smo imali samo jedan avion i orlove na zastavi.

On priča o ubistvima i o Vojsci? Pa njima su ubili i treba da odgovore na ko je ubio dva vojnika u vojnom objektu. Ko je ubio dva vojnika dok je vladao Boris Tadić i njegova stranka? Da li su počinioci pronađeni? Ubijeni su samo zato što su njihovi prijatelji tamo štekovali jednu i po tonu droge. Za to postoje svedočenja.

On priča o mučeništvu i radnicima, oni koji su otpustili 400.000 ljudi? Dok se svi građani raduju ovim rezultatima koji su izneti, on tuguje i on je protiv novog zapošljavanja. Ovo je njihov znak za fabrike. Ovo su oni. Ovo je Balša koji kupuje kaiš od 450 dolara, koji kupuje dukseve od 600 evra, koji letuje za 30.000 evra. Ovo je njihov znak koji su dali radnicima. Ovo je njihovo zapošljavanje. Ovaj katanac treba da stave i ovo treba da bude simbol saveza lopuža, prevaranata i LJotićevaca. Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je neko govorio o vakcinama. Ja mislim da naša opozicija, onaj deo tamo, vakcinisan protiv sramote.

Boga se ne boje, ljudi se ne stide, i verujem da su vredni. Vredni su kao krtice, u potkopavanju svoje države.

Oni se raduju svakoj nevolji i nesreći, koja zadesi našu državu. Raduju se čak i svakom ubistvu Srbina na Kosovu, i zločin Albanaca uvek hoće da pripišu Srbima.

Oni u Srbiji ne navijaju za uspeh. Vi koji ih slušate ovih dana, posebno dragi gledaoci, mogli ste se uveriti da navijaju za neuspeh. Ja sam ovde doneo dva budžeta. Jedan iz 2018. za 2019. i jedan iz 2011. za 2012. godinu.

Moramo znati da je država zajednica ljudi i da svako srazmerno svojim sposobnostima u budžet ubacuje određenu sumu novca. Ne možemo svi sami sebe da školujemo i sami sebe da lečimo, ne možemo svi sami sebi da izgradimo put, ne možemo svi sami sebi da vršimo komunalne usluge, i zato služi javna potrošnja, odnosno za to služe budžeti da građanima to obezbede.

Građani su vlasnici države, ona je bila surovo istrgnuta iz njihovih ruku, zatekli smo potpuno obezglavljenu državu, bez ikakvog političkog ugleda, potpuno teritorijalno razvaljenu, a razvalili su je oni uz pomoć Albanaca, potpuno obogaljenu ekonomski devastiranu i socijalno nemoćnu, moralno unakaženu. Danas nam oni drže predavanja. Zato kažem da su oni vakcinisani protiv sramote.

Da krenemo redom. Oni su 2012. godine skupili 824 milijarde, 2019. godine je to 1.246 milijarde, što je 422 milijarde više nego 2012. Da imaju stida i srama, poklopili bi se ušima.

Ja sad mogu da pitam – gde se delo tih tri i po milijarde evra koje oni nisu skupili u istoj državi, sa istim poreskim osnovama, sa istim kursom? Gde se delo, gospodo, upropastitelji, gde se delo tri i po milijarde? Vi danas nešto pričate.

Da vidimo šta su bili prihodi poreski, iz toga ćemo videti standard građana i stanje u privredi. Vrlo je lako, ako nismo zlonamerni, ako ne navijamo protiv Srbije, ako navijamo za Srbiju. Lako ćemo utvrditi da su poreski prihodi za sledeću godinu 1.059 milijardi. Kod njih su poreski prihodi bili, čini mi se, 750 milijardi. Sad možemo da pričamo gde su im se deli 300 milijardi prihoda? Kako su to podelili? S kim su delili? Ko je bio amnestiran od plaćanja poreza?

Idemo dalje. Porez na dohodak građana je bio 42 milijarde, sada je 1.059. Bio je 42, sada 1.059, hiljadu milijardi više građani plate poreza na dohodak, što znači da je njihov dohodak 25 puta veći nego što je bio za vreme njihove vlasti.

Idemo dalje. Porez na dobit pravnih lica je kod njih bio 39 milijardi, nadam se da ministar prati, to je bilo 2012. godine, danas je porez na dobit pravnih lica 108 milijardi. Znači da je veći tri puta.

Porez na dodatu vrednost, a tu možemo da vidimo koja je potrošnja, danas je 539 a kod njih je bio 362 milijarde. Znači, to je uvećanje gotovo za duplo.

Sad ja njih pitam, stvarno, da li su vakcinisani protiv sramote, kad ovaj podatak nisu primetili?

Šta oni hoće da kažu? Hoće da kažu sledeće, dva dana ih slušam, da je bolje skupiti 824 nego 1.249 milijarde, da je bolji budžetski deficit od 200 milijardi, koliko je na kraju 2012. godine izašao, a projektovan bio na 134, nego imati suficit. Oni kažu da su bolje manje plate i penzije iz kredita nego veći od zarađenog novca. To sam čuo. Čuo sam da je bolje imati 400 otpuštenih, nego zaposlenih. To oni tvrde. Tvrde da je bolji minimalac od 160 evra, 2012. godine, nego danas 230 evra. Tvrde da je bolja prosečna plata koja je bila 320 evra od današnjih 430 evra. Oni kažu da je bolje imati pad BDP od 3,5%, koliko je bio, nego rast od 4%, koliko je sada. Kažu da je bolji manji izvoz od većeg izvoza. Tvrde da je bolja pokrivenost izvoza uvozom od 50% nego danas 75%.

Kažu da je bolje imati inflaciju i rast cena od 6%, nego je danas gotovo uopšte nemati i svesti je na 1%. Oni kažu da je bolje imati rast kursa godišnje, prosečno od 8%, nego da on miruje šest godina. Oni kažu da je bolje isplaćivati manje penzije iz kredita, nego veće od zarađenog novca. Da je bolje klanjati se i klečati, nego se uspravljati. Oni kažu da je bolje dati komad teritorije nego pokušati da se deo te teritorije vrati. Kažu da je bolje državni kapital prodavati jeftino nego skupo. Kažu da je bolje preduzeće prodati za tri evra, nego za 120 miliona, kao PKB. Kažu da je bolje da država proda kapital, nego da ga kupuje i uvećava. Sve se to iz njihovih diskusija moglo čuti.

Oni kažu da je bolje prikrivati nasilnike, nego ih otkrivati. Kažu da je bolje rušiti državu Srbiju, nego je graditi. Kažu da je bolje ne graditi, nego graditi. Kažu da je bolje nemati auto-puteve, nego ih izgrađivati. Kažu da je bolje nemati vojsku i oružje, nego imati.

Samo da podsetim, pretopili su 700 oklopnih vozila. Od avijacije nam je ostao jedan pokvareni avion i orlovi na zastavi.

Oni kažu da je bolje nemati proizvodnju nego je imati. Kažu da su subvencije u poljoprivredi od 19 milijardi iz 2012. godine veće od subvencija danas od skoro 42 milijarde. To oni kažu. Oni ne bi da seju, oni ne bi da sade, oni bi samo da beru. Ma, ne bi oni ni da beru, oni bi da mi naberemo pa da im donesemo.

NJihova ekonomska politika je sledeća: posade čvarak i sutra idu da obiđu da li je niklo prase. E, to je njihova ekonomska politika i reći ću zašto mislim da je to tako. To je Miki Maus politika.

Juče smo čuli da treba oterati strane investitore, da treba smanjiti poreze a povećati davanja. Ukinuti poreze, a povećati plate i penzije. Država ne treba da uzima, već samo da daje. Ne treba da se stvara, treba samo da se uzima. Ne treba imati strane investitore koji će dizati proizvodnju.

A da ih podsetim, ne treba ih subvencionisati, a zbog tih subvencija i nešto nižih ličnih dohodaka nego u Evropi, ja moram priznati, mi ne dovodimo investitore samo da bi zaposlili ljude i da bi kupili nove tehnologije i nova znanja, nego da bi danas-sutra, kao Kina i neke druge države, te jeftine snage i kupovine znanja mogli da napravimo malo bolji proizvod. To je njihova politika i to je ono što ja zovem Miki Maus politika.

Šta mi treba da radimo? Ja zahvaljujem na subvencijama za poljoprivredu. Oni kažu da je 19 milijardi više od 42. Ja moram da im kažem da smo to platili javnim dugom, to ministar zna, te njihove subvencije neisplaćene iz 2011. i 2012. godine. Platili smo javnim dugom od 10,2 milijarde i rebalansom budžeta pre tri godine, koji je iznosio oko pet milijardi. Ni to niste isplatili, ali zaboravljaju da smo mi subvencije preusmerili u stočarstvo, preradu, voćne zasade, u intenzivni razvoj poljoprivrede. Nećemo socijalnu. Hoćemo da reagujemo da to bude u korist proizvodnje, korist prerade, u korist ruralnog razvoja, da ono što seljaci na njivi, očevi, proizvedu, da sinovi u preradi prerade, da prerada povuče poljoprivrednu proizvodnju, da se pri tome koriste obnovljivi izvori energije koji će se stvoriti od žetvenih ostataka i od biomase. To mi želimo. Mi želimo da uspemo.

Šta oni žele? Oni ne žele uspeh. Merdevine uspeha su takve da se ne možete popeti sa rukama u džepovima do uspeha. Oni merdevine uspeha doživljavaju kao lift, lift u kome će staviti te ruke u džepove.

Oni misle da se do uspeha dolazi ispijanjem pića, obilaskom kafića. To je njihova politika. Zato su nas doveli gde su nas doveli. Zato smo bili na rubu propasti i zato tvrdim danas, kada oni zameraju napretku države, kada žele neuspeh države, da su vakcinisani protiv sramote.

Oni će mnogo kamenja baciti na nas. To će baciti kamenje kada budemo mi gurali taj njihov kamen uz brdo, taj teški kamen koji mi guramo uz brdo. Nama je pripala slava da podignemo državu Srbiju iz gliba i blata u koji su je oni uvalili i dok mi guramo taj kamen da izguramo, oni navijaju za kamen i bacaju na nas novim kamenjem. Mi ćemo to kamenje skupiti, iskoristiti. Neka nas gađaju. Skupićemo svo to kamenje i s njime izgraditi dobar temelj države, dobru osnovu na koju ćemo mi danas i neki sutra još odgovorniji i vredniji od nas nastaviti da grade ovu državu kamen po kamen. Više ne sme Srbija da bude zemlja golih zidova, kako smo je mi zatekli 2012. godine. Srbija treba da se takmiči, makar na Balkanu, sa zemljama koje su sad nešto ispred nas.

Ja želim Srbiji uspeh, želim ono što dobar domaćin želi svojim čeljadima. Želimo napredak i blagostanje.

Kada smo već kod kamena, moram vas podsetiti da morate da vodite računa da su oni veoma opasni ljudi, da su spremni da stanu na stranu Albanaca da bi srušili Vladu Republike Srbije.

Morate znati i to da bez obzira na količinu „laveži“, koja dolazi iz njihovih redova, od ljudi koji pljačkaju siromašne da bi ponovo bogatili Đilasa, oni se kao zalažu sa siromašne, a svi su otišli kod Đilasa. Oni više ne veruju ni u Boga kao onaj tamo „Boškić levoručica“, njima je sada Bog Đilas.

Dakle, oni su otišli kod Đilasa koji je kupio i NUNS i onu „drfokratsku stranku“, a koliko vidim kupio je i „Boškića levoručicu“, ne zato što je izdašan, već zato što je „Boškić levoručica“ bio jeftin.

I na kraju da vam kažem, Dostojevski je rekao – ako budete zastajkivali da svakog psa koji laje na vas gađate kamenjem, nikada nećete doći do cilja. Zato vam savetujem, bez obzira na količinu „laveža“ da idemo dalje. Oni nisu vredni ni zastajkivanja, ni kamenja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, znanje ima granice, neznanje nema.

Naprosto sam dirnut, dakle ovi iz koalicije, niko se od njih oznojio nije a kamoli znojav vode napio. Ovde pokušavaju da nam kažu da je bolje fabrike zatvoriti nego otvoriti, da je bolje imati manje penzije i dotirati ih iz budžeta 271 milijardu, nego imati veće penzije, veću uposlenost, veći broj osiguranika i da dotacije iz državnog budžeta padnu za 100 milijardi dole. Oni nisu fabrike otvarali, oni su ih zatvarali.

Dok ovaj gospodin koji je menjao veru, naciju, a verujem da je spreman i pol da promeni da bi bio u Skupštini, dok se on bahatio sa Vukom Jeremićem i gurnuo Lutriju sa Borisom Tadićem u minus, radnici su ostali bez posla. Stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla.

NJemu je bio dobar Koštunica. Pljuvao je Jeremića. Sad hvali Jeremića. Ja ne znam kad je on bio u pravu? Ne zna ni on sam. Dakle, ja verujem da on i dalje misli da je neki lider opozicije.

Našoj opoziciji se ne može pomoći, oni imaju više lidera, nego članova. Ja mislim da njima nije potreban lider, nego staratelj. Oni su juče govorili da treba rasterati investitore, treba smanjiti obaveze a povećati davanja. Miki Maus politika. I to je jedan od tih koji to zagovara.

Dok se Vuk Jeremić bahatio u NJujorku i dok mu je država plaćala stan, po njegovom vlastitom priznanju, bio je na plati kod Patrika Hoa, korupcionašu sa 330 hiljada dolara. Mi smo ga plaćali javnim sredstvima, a on je od javne funkcije napravio privatne biznise. I danas oni nama drže predavanja.

Oni hoće da kažu da investitore treba rasterati. Da li oni znaju da je država bez privrede, oni samo znaju kako se novac troši, a ne kako se zarađuje, kako treba Lutriju gurnuti u minus, opljačkati je i gurnuti u svoje džepove, da li oni znaju da je novac bez privrede, da je država bez privrede, da je to novac bez robe? Da li oni znaju da je država bez privrede kao automobil bez motora i menjača? Može s njime upravljati ko kod hoće, ali taj automobil više ne može ići, može ići samo nizbrdo, nikako uzbrdo.

I zato ću završiti svoj govor sa onim, Bože oprosti im, oni ne znaju šta rade. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja znam zašto su ovi Jeremićevi nervozni, ali da krenemo redom.

Ja ću krenuti od dama. Gospođi Đukić Dejanović - koliko novca je izdvojio njen resor za potrebe populacione pronatalitetne politike na nivou lokalnih samouprava? Koliko opština i gradova je apliciralo za dobijanje novčanih sredstava u okviru ove politike? To je za gospođu Đukić Dejanović.

Za gospođu Joksimović, s obzirom na ove takse, CEFTA, SSP, da li postoji šansa da Srbija podnese odštetni zahtev i koliko to može da iznosi? Dakle, Albanci moraju da plate za svoje vragolije.

Idemo dalje. Za gospodina Šarca - šta misli o dualnom obrazovanju,? Koliki je to značaj i šta se očekuje u privrednoj aktivnosti? Šarčevića, izvinjavam se. Koliki je to značaj za privredu, s obzirom da sam ja pobornik primenljivog znanja?

Idemo dalje. Ministar sporta, šta misli o nacionalnom stadionu? Koliko je to značajno, ne samo za građevinsku industriju, nego koliko je to značajno i za sportske priredbe i turizam, koji bi proistekao iz sportskih priredbi?

Za gospodina Lončara - šta misli o obnavljanju kliničkih centara i bolnica? Koliko je to značajno? I o u daljoj nabavci nove opreme.

Sada da se dodirnem ministra finansija, s obzirom da je pukla ova bruka Jeremića Vuka. Malopre je njegov poslanik, koji je promenio jedno pet-šest partija, ja više ne znam, izgleda da je sada njegov, dakle, njegov poslanik je pročitao ono što su zajedno pisali Haradinaj, verovatno su zajedno pisali Haradinaj i Vuk Jeremić. Oni poodavno sarađuju i učestvovali su zajedno u izgradnji divlje države KiM. S tim u vezi, on je umešan u jednu banditsku korupcionašku aferu, međunarodnu. I, ja pitam ministra finansija da li će poreski organi, odnosno organi Ministarstva finansija dostaviti našim organima za gonjenje odgovarajuće informacije da li je Vuk Jeremić prijavio prihode koje je ostvario od gospodina Hoa, odnosno da li je tih 666.000 evra plate koju je tamo ostvario dok smo mu mi plaćali, građani Republike Srbije, stan, kola, poslugu, vozače itd? Mi smo mu plaćali da on od javne funkcije napravi privatne biznise. Da li se s tim u vezi u Ministarstvu finansija pokreće neka kontrola koja bi sa organima gonjenja mogla da dovede do privođenja pravdi ovde Vuka Jeremića, ne samo zbog izdaje na KiM, ne zbog toga što puši tompuse od 1300 evra, već zbog toga da se zadovolji pravda?

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, želim da zahvalim na projekciji budžeta, na predlogu budžeta koji smo dobili.

Dodirnuću se i ovog vanagrarnog dela. Nama je posebno zadovoljstvo što su kamate pale, što se vidi da su za malo više od godinu dana kamate sa 133 milijarde pale na 103, to je 30 milijardi manje nego pre godinu i po, dve, što pokazuje da se zemlja razdužuje i da krediti koje uzima ova Vlada su po povoljnijim kamatama, a povoljnije kamate dolaze zbog boljeg rejtinga zemlje. Iz tog razloga želim i to da istaknem, kao što želim i da istaknem što uprkos povećanju penzija za narednu godinu visina transfera prema PIO fondu pada na 181 milijardu, to je 22 milijarde manje nego što je to bilo pre malo više od godinu dana. To pokazuje da je broj radnika, a da vas podsetim da je zapošljavanje u javnom sektoru ograničeno, ako ne u potpunosti zabranjeno, to pokazuje da su doprinosi u PIO koji se uplaćuju u većoj visini nego što je to bilo pre dve godine, a daleko više nego što je to bilo pre šest godina. To jasno pokazuje da je broj zaposlenih povećan i da ovi nesrećnici koji su otpustili 400.000 radnika i smanjili broj osiguranika mogu da se uvere da smo zapošljavanjem više desetina hiljada ljudi povećali broj osiguranika u PIO fondovima i na takav način doprineli da i proizvodnja poraste i da ovaj budžet bude rezultat zarađenog novca, da tu nema nekih prevelikih kredita kojima bi se finansirao deficit.

Dakle, mi smo imali pravo da koristimo 3%, što je normalno u EU, da deficit bude 3% bruto domaćeg proizvoda, znači, mogli smo da potrošimo više od milijardu evra, milijardu i po evra, ali Vlada nije želele, uravnotežila je budžet i to svakako treba istaći, posebno u agrarnom delu.

Da vas podsetim da je 2012. godine, ovi usrećitelji koji pričaju kako mi ne izdvajamo dovoljno za poljoprivredu, su ukupno izdvojili za Ministarstvo poljoprivrede 2012. godine 43 milijarde. Da vas podsetim da su to bila dva ministarstva, Ministarstvo za poljoprivredu i Ministarstvo za trgovinu. Dakle, dva ministarstva su izdvojila 49 milijardi, sada samo Ministarstvo poljoprivrede koristi 51 milijardu i 776 miliona, što je uvećanje gotovo 10%, ali s tim što su ono bila dva ministarstva, a ovo je samo jedno.

Što se tiče podsticaja subvencija one su 2012. godine, to isto kažem zbog ovih usrećitelja koji hoće da kažu da su oni više subvencionisali poljoprivredu, ukupno je za subvencije bilo izdvojeno 19 milijardi 945 miliona dinara, za sledeću godinu je planirano 41 milijardu i 580 miliona. Što je više nego duplo, znači to je uvećanje od gotovo 115% i to svakako treba istaći.

Takođe, treba istaći da su prošle godine subvencije iznosile 34 milijarde 315, a sada su 41 milijardu i 580. Sedam milijardi i 600 više je povećanje u odnosu na prošlu godinu, a iz vremena kada su se Vuk, Đilas, Borko Stefanović i drugi, kada su se bahatili na račun građana, kada je deficit bio gotovo dve milijarde, iz tog deficita nisu hteli ni poljoprivredu da finansiraju, povećanje je 115%, 19 milijardi 945 miliona je bilo 2012. godine, a sada je 41 milijardu i 580, a to je 22 milijarde više nego što su oni izdvajali ili od 110 do 115%.

Stoga, želim da zahvalim ministru finansija, da zahvalim svima onima koji su doprineli da ono što je Odbor tražio pet milijardi, da oni to razumeju i povećaju. Mi smo bili zadovoljni i sa pet, tražili smo malo više i dobili mnogo više nego što smo tražili i to želim da istaknem s obzirom da ovde stalno slušamo prigovore kako mi nedovoljno izdvajamo za poljoprivredu, od onih koji su izdvajali više od dva puta manje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i član 107. Kaže izreka – zlo dolazi iz nemoći. Onaj ko je vladao nad drugima, teško podnosi da neko drugi vlada nad njim. I to je upravo zadesilo mog kolegu poljoprivrednika, mog izabranog pacijenta, koji je ovde govorio o svemu. Govorio je o diktaturi, čovek koji se juče hvalio da je uhapsio kao premijer 12.000 ljudi, 12.000 ljudi je uhapsio kao premijer i on priča o diktaturi. To je diktatura bila koju je on sprovodio. Svojom voljom, premijerskom voljom hapsio ljude. To nije radio sud, nije radilo tužilaštvo, to je radio lično on, da ne govorio da je seo u fotelju ubijenog premijera za čiju bezbednost je on bio odgovoran.

On je govorio ovde o najmanjem rastu u regionu. Govorio je neistinu. On je zaboravio da Crna Gora ima deficit 7% BDP i ukoliko uzmete taj minus, zadužite se napolju i ukoliko to gurnete u potrošnju, onda vam je rast BDP, pre svega, proizvod zaduženja, to što ste za stranu robu uzeli strani novac i tako kupovali. Taj rast na trgovini Crnoj Gori će doći glave, zato što se trguje stranom robom za strani novac i proizvod takve vrste rasta je ili prodaja kapitala, što se radilo u njegovo vreme, u Đilasovo vreme, u Borkovo vreme itd. Ili će porasti zaduženje ili će inflacija buknuti. Međutim, on je završio školu u Bitolju i to ne mora znati.

Na kraju da kažem, kad bi se mržnja prema ovoj vlasti gospodina Živkovića pretvorila u energiju, mogli bi da obasjamo celu Srbiju i ceo Balkan. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je autobiografsko delo Balše Božovića i Boška Obradovića, zove se „Baron Minhauzen“. Nije čudo što je štampano na žutom. Ne znam zašto se Boškić žuti toliko ljuti danas.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo mali uvod.

Za ovog što je promenio naciju da bi došao u Skupštinu, od njega očekujem i da promeni pol sledeći put, pa da prođe na ovom malo manje zastupljenom polu…

(Vojislav Šešelj: Na koga misliš?)

… Đorđe Vukadinović, koji je promenio nacionalnost, da bi se dokopao Skupštine.

Dakle, dame i gospodo, nije Francuska ošamarila Srbiju. Francuska je ošamarila samu sebe, želeći da događaj iz Prvog svetskog rata prevede u današnje okolnosti, da izvrši reviziju, ona je Srbiju i srpskog predstavnika, na toj proslavi i obeležavanju, predstavila kao krivce. Nije Francuska ponizila i ošamarila Srbiju, već je zvanična Francuska ošamarila samu sebe. Nije Francuska samo Makron, Francuska je i onaj oficir Binel, koji je Srbima dostavljao informacije. Francuska je i Gujon, a ne samo Makron. I ja bih na mestu ovoga što je promenio naciju, a verujem da će promeniti i pol, bio pažljiv u osudi Francuske.

Dame i gospodo, moja pitanja su sledeća. Kao neko ko je bio žrtva političkog nasilja, koji je 2008. godine pretučen u Beogradu kao predsednički kandidat, uz prisustvo novinara Sarape koji je tada radio u gradskoj televiziji „Studio B“, snažno sam osudio nasilje koje se desilo nad političkim protivnikom Borkom Stefanovićem. Mada on nasilje, ni on, ni Tadić, ni Jeremić, ni Đilas, nisu osudili nasilje. Oni nisu poslali policiju da otkrije, već da prikrije. Oni nisu slali policiju da štiti, već da bije. Dok danas, mi pokazujemo i u praksi, da ne ličimo na njih.

Ali, s obzirom da su oni postali posluga Šiptara sa Kosova, ja ih pitam – ako oni misle da su Srbi ubili Olivera Ivanovića i traže da se otkriju ubice, ja sa punim pravom tražim da se otkriju ubice dece u Goraždevcu na Bistrici, koji su ubijeni za vreme njihove vladavine, da mi kažu ko su počinioci tog gnusnog dela. Ja ne mislim da su Srbi.

Takođe, da mi odgovore zašto prikrivaju ko je digao autobus na Zadušnice, 2002. godine, u Podujevu, sa 12 poginulih i 43 ranjena. Ukoliko oni pitaju šta se na Kosovu desilo pre nekoliko vremena, i moje je da pitam šta se desilo sa ubistvom tih ljudi, budući da očigledno sa Haradinajom imaju izuzetnu saradnju u rušenju države Srbije.

Dalje pitam – ko je ubio novinara Pantića? Kada ste otkrili počinioce za to ubistvo u Jagodini? Nadalje – ko je ubio Ranka Panića? Zašto ste prikrivali pet-šest godina ubistvo jednog demonstranta na mirnim demonstracijama, koga ste vi ubili, odnosno poslali policiju da to učini, a pri tome ste tukli opozicione lidere?

Još jednom podvlačim – ko je prebio Velju Ilića kao političkog protivnika 2009. godine u njegovom stanu? Ko je prebio Velju Ilića sa tetovažom Zorana Đinđića na ruci na javnom skupu u Knez Mihajlovoj? Ko je pobio sve te ljude?

Najvažnije, 2004. godine, za vreme vlasti Tadića, Jeremića, Đilasa, Borka Stefanovića ko je ubio dva vojnika gardista na „Karašu“ na Banjici, u vojnom objektu „Karaš“? Ko ih je ubio? Zašto niste otkrili počinioce? Zašto je vojni objekat bio štek za vaše prijatelje narkodilere sa 1,5 tona droge? Nikada niste otkrili ubice vojnika na „Karašu“.

Mi nećemo da ličimo na vas. Mi nećemo da prikrivamo kao što ste vi prebijanje kandidata i novinara u centru Beograda pod video-nadzorom prikrivali. Mi hoćemo da svako ko vrši nasilje bude otkriven. Nećemo da ličimo na vas, a vi, kućna posluga Ramuša Haradinaja, vama savetujem, budite protiv nas, budite protiv vlasti, ali nemoj da budete protiv svoje države. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bude prevare, u ruci mi je dopis Javnog tužilaštva iz Smedereva u kome kažu da je pred Višim javnim tužilaštvom u Smederevu u toku pretkrivični postupak, koji se odnosi na prijavljene zloupotrebe prilikom kupovine i prodaje zemljišta i objekata bivšeg doma JNA u Smederevskoj Palanci.

Takođe, drugi dopis iz policije, gde se tvrdi da je policijska uprava u Smederevu postupala po više zahteva itd, Osnovnog i Višeg tužilaštva, u vezi zloupotreba SO Smederevska Palanka, itd.

Zašto taj predmet još čuči u fioci Tužilaštva u Smederevu? To nije odgovor za mene i ne bi trebalo da vršim pritisak, ali s obzirom da sam dobio ove odgovore, dužan sam da obavestim javnost da je u toku predkrivični postupak u Višem tužilaštvu u Smederevu i Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu u vezi zloupotreba koje je izvršio gospodin Milojičić, koji je poznatiji kao hajne Kena, zbog zloupotreba izvršenih u opštini Smederevska Palanka?

Naime, ja sam pristalica da deca ne budu gladna, ali kada to kaže neko ko je iz opštinskog budžeta za jedno veče popio 470.000 dinara, ili 4.700 dečjih doručaka, onda je to, po meni, licemerno. Kada neko ko se zalaže za vojsku, kada neko za to veče popije jedan tenk, jer njegov partijski saborac je prodavao tenkove za 5.000 evra, a upravo tolika je suma koju je on popio za jednu noć. Dakle, to je osoba koja je kao predsednik opštine uspeo da popije jedan tenk za jedno veče.

Dakle, kada neko tvrdi za to, a ovde kod mene je više predmeta i zloupotreba za ukupno tri do četiri budžeta opštine Smederevska Palanka, a njega lično terete u obrađenim dokumentima o kojima sa govorio za zloupotrebe vredne 459.110.885 dinara. To je bio iznos kada sam dobio podatke pre šest meseci, verujem da to sa kamatama izlazi daleko više i samo to da pretvorimo u te doručke dobićemo da je to 4.500.000 doručaka za decu. I kada neko govori o tome da naša deca gladuju, treba i to da kaže da su lični dohoci porasli.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo barona Balšu Minhauzena, pa s tim u vezi tužno je što je DS posle Davidovća, Grola, Mićunovića, Đinđića, Nikole Miloševića, Vojislava Koštunice spala na Balšu Božovića.

Balša Božović je ovde pričao o zveckanju oružja. U njihovo vreme nismo imali čime da zveckamo. I da smo hteli 2012. godine, nismo imali čime da zveckamo, nismo imali ni, avijaciju ni vojsku, 700 tenkova su pretopili i oklopnih vozila, što pretopili, što prodali. Nikakve opreme ni naoružanja nije bilo. Imali smo ne vojno neutralnu Srbiju, već vojno neutralisanu Srbiju.

Kada on priča o zveckanju oružja, nisu se ni namrštili 2008. godine kada su Albanci proglasili nezavisnost na našoj teritoriji. Čak šta više, svojim rezolucijama, odlukama, svojim činjenjem su učestvovali u izgradnji KiM, divlje države na KiM, lažne države.

Zato ja predlažem da se Balši Božoviću i njegovoj ekipi Đilas, Jeremić i Borko Stefanović, negde podigne spomenik na Jarinju, spomenik srama, a verujem da će Albanci, pored samog onog Klintona, i kome su već podigli spomenik, podići i pomenutoj gospodi spomenik, spomenik zahvalnosti, zato što su učestvovali u izgradnji divlje države.

Balša Božović sve najgore priča o Beogradu na vodi, a sa povezanim licima trguje stanovima u Beogradu na vodi. To je jedan licemer koji hoće da vodi državu, a njegova stranka, DS, je preko hiljadu dana u blokadi. Četiri godine im je stranka u blokadi, a oni bi da vode državu koju su do 2012. godine gurnuli u blokadu, gurnuli u finansijsku nemoć i od nje napravili nemoguću državu, neodrživu državu. Tako da nije bilo promena više u Srbiji ne bi bilo zaposlenih.

Balša Božović priča o Beogradu na vodi, a sa povezanim licima je suvlasnik na čuvenoj zgradi na pašnjaku na Vračaru, sa gospodinom Šutanovcem, sa kojima su zajedno razoružavali vojsku, uništavali Srbiju. On priča o nekim Emiratima itd. On, čija stranka je po izveštajima međunarodnih organizacija iznela iz zemlje do 2011. godine 54 milijarde dolara. Nisu se oni borili protiv siromašnih, za koje se zalaže, navodno, već protiv siromašnih su se borili, ne za siromašne.

Dakle, Balša Božović treba da odgovara i anketni odbor treba da utvrdi sve činjenice vezane za ovog licemera. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da mogu Davidović Grol, Zoran Đinđić, Nikola Milošević danas da ustanu i da vide Balšu Božovića, barona Minhauzena kako zastupa DS, ja mislim da bi se dobrovoljno vratili u grob. Da mogu kojom srećom da ožive i da mogu da prisustvuju tiradi koju nam ovde priušti Balša Božović, ja verujem da bi oni dobrovoljno umri i još kada bi videli Dveri, to bi bio kraj.

Dame i gospodo, čuli smo rečenicu – naš tužilac. Naš tužilac treba da se pozabavi u Inđiji zamenom poljoprivrednog zemljišta koje je njegov rođak Miodrag Kostić, a on zna da su rod…

(Marko Atlagić: Čiji rođak?)

Balša Božović zna da su rod i to veoma blizak. Dakle, zamenili 1200 hektara najlošije zemlje, koju je kupio u privatizaciji, za 1200 hektara najbolje državne zemlje i sa nekoliko hektara pokrio kupovinu „Agrounije“.

Rekao je – naš tužilac. Tužilac je, koliko ja znam, Zagorka Dolovac, isti onaj tužilac koga su oni izabrali, a Zagorka Dolovac je poznata kao i Pajtićeva kuma.

Kažete da naš tužilac nema hrabrosti? Pa, što ste birali Zagorku Dolovac, Pajtićevu kumu, ako ste znali da nema dovoljno hrabrosti?

Ja se bojim da ona odavno nije imala dovoljno hrabrosti da proveri šta sve vi radite, a Balša Božović upravo uteče. Da imate hrabrosti mogla bi vrlo lako da proveri kako neko sa 1000 evra plate može da letuje na Maldive u sred zime za 30.000 evra, da toliko potroši. Odakle mu taj novac? Lako bi mogla da proveri da „Al Dahru“, koju on spominje, i Arape, koji su kupili Šarićeve kombinate, koje je prodala DS, a Balša Božović je sastavni deo toga, lako bi se moglo utvrditi da su njihovi investitori bili narkodileri. Lako bi se utvrdilo da je Miodrag Kostić sa još nekoliko tajkuna, sa njih četiri, kupio 100 hiljada hektara od ukupno 130 hiljada hektara društvene zemlje. To bi se dalo lako istražiti i uvideti da je 15 hiljada tona šećera Vlada Mirka Cvetkovića kupila za 13 miliona evra, što je iznad cene za sedam miliona evra. Lako je tako biti bogat, kada imaš rođaka, kada imaš Balšu Božovića preko koga ostvaruješ sve u Vladi Republike Srbije.

Dame i gospodo, posle tirade Balše Božovića mogu zaključiti sledeće – nemaju ni stida, ni srama. Boga se ne boje, ljudi se ne stide. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, profesor, penzioner malo kraće pamti. Moje pamćenje je malo duže, pa ću da evociram uspomene.

Ni jedna od tema, koje je izneo do sada, ga se nije ticala u vreme dok su DS i DSS vladali ovom zemljom. Kad je iz „Star“ projekta, koji je bio namenjen za oživljavanje stočarstva na Staroj planini, dobio 61.000 evra, nije mu bilo bitno što Ivana Dulić Marković uvozi sačmu od genetski modifikovane soje. To je onda bilo u redu. Nikakvu aktivnost u tom smislu nije pokazao. Kada dovoljno novca nabacite na njegovo Udruženje agrarnih ekonomista, on onda zaboravi da postavi pitanje.

Nije postavljao ni pitanje kako su Miodrag Kostić, kako su Matijević, kako su Nicović, kako su Mišković kupili preko 100.000 hektara zemlje i kombinate, stočare otpustili, stoku prodali, izazvali siromaštvo. Nije mu smetalo ni kad su penzioneri dobijali penzije iz kredita, ni kad su iz budžeta izdvajane znatne sume. Nije mu smetala ni seljačka penzija od 10.000 dinara. Sve je to bilo u redu dok su DS i DSS vršile vlast i na njegovo Udruženje agrarnih ekonomista nabacivali određenu količinu novca u džepove, pa i samog Ševarlića.

Dame i gospodo, njemu nije smetalo ni kada se ta prodaja kapitala završila, onda se prešlo na tzv. investicione, ne programe, nego investicione saglasnosti. Nije mu smetalo što su ogromne površine određenim prijateljima DS i DSS izdavane u zakup na 30 godina. Pazite, na 30 godina bez ikakvog investiranja. Znači, ukoliko ste sadili, voćnjak, vinograd, itd, od DS dobijete na 30 ili 40 godina zemljište i ne morate ništa da investirate, ne morate nikog da uposlite i ne morate da imate nikakvu preradu.

Sada mu smeta ukoliko neko želi da stočarstvo unapredi i da oživi preradu poljoprivrednih proizvoda, jer to su investicioni programi, pa je to i onaj „Tenis“ o kome je on ovde pričao. Dakle, nisu mu smetali ni Mišković, ni Matijević, ni Ivana Dulić Marković, ni genetski modifikovana soja, ni Miodrag Kostić, niko mu nije smetao u vreme kad je dobijao taj novac. Sada mu smetaju investitori koji treba da podignu preradu i da zaposle neke od onih koje su vlasnici kombinata u divljoj predatorskoj privatizaciji otpustili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada vas obučava CIA, kada narodnog poslanika obučava CIA, a ne BIA, kada to urade Amerikanci koji su toliko osetljivi za kontakte sa drugim stranim službama, da čak i predsednika hoće da pozovu, samo ako utvrde da je imao bilo kakav kontakt, pa makar i preko društvenih mreža, sa recimo Rusijom i Federalnom službom bezbednosti.

Ta ista Amerika obučava naše narodne poslanike. Obučava ih da lažu, valjda ih obučavaju da rade u interesu svih onih koji su protiv Srbije. NJima je CIA i mama i tata. Pa, da vidite kako to izgleda, kada poznata paorica, Aleksandra Jerkov, neće da kaže da je za vreme njihove vlasti prodato 300 hiljada društvene i zadružne zemlje za 200 evra hektar. Toliko se danas plaća zakup. Kada neće da kaže da su Šariću, narko dileru, prodavali kombinate. Neće to da kaže, a ona se tobože zalaže za paore. Sada mi je jasno zašto naskače na izbore u Popincima, po biračkim mestima, ja sam mislio da je to zbog izbora, a ona izgleda prema ljubavi prema paorima.

Ali, šalu na stranu, ona je pustila ovaj tvit – smrt fašizmu. Aludira da je Srbija fašistička. Valjda su je u CIA-i podučili da to radi. Srbija nije fašistička. Interesantno da to radi osoba čija je stranka u koaliciji sa Dverima, sa ljotićevcima, koji su jedini bili simpatizeri fašista, koliko se ja sećam, u Srbiji.

Ona je u stranci koju je Đilas gurnuo u dužničko ropstvo. Taj isti Đilas je Rome pakovao u kontejnere da bi Miško izgradio zgradu. Dakle, ona priča o fašizmu, a kreće se u društvu koje se vrlo lako može okarakterisati kao takvo.

Nadalje, gospođa Jerkov je pustila ovaj tvit – građani danas masovno, spontano dolaze da vide spomenik kralju, koji će danas prvi put videti Novi Sad, falsifikovani Novosađani, za falsifikovanu istoriju. Gospođa Jerkov treba da zna, nije se ujedinio Novi Sad i Srbija, ujedinili su se Srem dan ranije, a 25. novembra Banat, Bačka i Baranja. Nije se ujedinio Srem u današnjim granicama, već Srem sa Vukovarom. Srem sa Vukovarom, gospođo Jerkov.

Takođe, Baranja vam fali, gospođo Jerkov. I nisu se ujedinili Srbi i Novosađani i valjda Srbi koji su se ujedinili sa Banatom, Bačkom, Baranjom i Sremom imaju pravo da vide Novi Sad ili fašistički mislite da oni to pravo nemaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, mi koji smo slušali njega akademski čestitog, valjda je tu akademsku titulu stekao kupujući diplomu srednje škole u Makedoniji, u Bitolju. Dakle, da citiramo Konfučija. On je rekao da nam je priroda dala dva oka, dva uha i jedan jezik, da možemo više gledati, više slušati, a manje govoriti, jer se nikada ne može izreći mudrosti koliko se može prećutati gluposti. Dakle, to je rekao Konfučije, a verovatno je mislio na Zorana Živkovića.

Ne znam da li je danas pomešao pića, a mnogo toga je rekao. Rekao je da subvencije može da dobije, jer su to subvencije, sad da mi objasni gde mu je taj vinograd za koji je dobio podsticaj? Nema ga. Prodao ga odmah.

Da li je tačno da je zasadio vinograd na zemljištu koje je zakupio u novembru, a vinograd zasadio te iste godine u martu? Kao Hudini. On u martu sadi vinograd na parceli koju od države zakupi te iste godine, ali u novembru mesecu. Znači, on pre roka, zasadio ga u vazduhu.

Takođe, ta parcela je bila predmet restitucije. On kao bivši premijer je imao kao dosovac ugovor sa narodom da se to zemljište vrati prethodnim vlasnicima. On je uleteo u to zemljište i sada mi moramo da platimo još 500.000 evra da bi nadoknadili štetu za restituciju, jer zemljište koje je bilo predmet restitucije je on uzurpirao.

Dakle, to je istina o toj aferi. I, može on pričati šta hoće i očigledno da je ta pića ozbiljno pomešao, jer je još nešto rekao – da je Vlada Zorana Đinđića jedina demokratska Vlada, što znači da njegova nije bila, kao što nije ni išao na lekarski pregled, jer nije bio Đinđićev ministar. Kad je on postao premijer, ukinuo je lekarske preglede. Onda je pobrljavio načisto i rekao je da je kurs za vreme ove vlasti otišao 50%. Netačno. Godine 2012. i ove godine kurs je ostao isti.

To je uradila Vlada Mirka Cvetkovića, ona ista Vlada koja ti je dala vinograd, ona ista Vlada koja je, dok je tebi davala novac, otpustila 400.000 ljudi. I, zato treba da bude anketni odbor i zato treba da odgovaraš. I, nemoj ti da se pozivaš za tužioca. Tužilac je Pajtićeva kuma i ti to dobro znaš, zato što tvoja žena radi sa njom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aleksić je izrekao nekoliko krupnih laži. Može da se takmiči sa baronom Minhauzenom u tome ko koliko govori neistinu.

Samo trenutak, da mi ne pobegne. Gospodin Aleksić se ovde žalio na subvencije, rekao je da mi pljačkamo seljake. Pa, ovako, poljoprivrednici su 2012. godine, kad se Jeremić bahatio i on zajedno sa njim, kao podsticaj, ukupno, a isti kurs evra je bio, dobili 19 milijardi 945 miliona. Sad gospodin Aleksić lije krokodilske suze nad subvencijama i podsticajima koje ove godine, za sledeću je planirano 41 milijardu 580. Ne treba biti puno pametan i utvrditi da za podsticaju poljoprivredni ova Vlada, za razliku od one njegove, Jeremićeve bahate izdvaja 115% više. Umesto 19 milijardi 945 miliona, mi izdvajamo 41 milijardu i 580 miliona.

Razlika je u sledećem, ja za vreme njihove vlasti, kao poljoprivrednik nisam dobio ništa, a kamoli traktor. On za vreme naše vlasti je dobio traktor, podsticaj. Ja vas pitam, da li bi neko iz SNS ili ja koji sam bio opozicija za vreme žutih mogao da dobijem podsticaj? Naravno, da ne, ali mi ne vršimo diskriminaciju i sve što je rekao govori o njemu, a ne o nama. Ja vidim da uz duboke probleme koje su oni ostavili moramo da savladamo i plitke ljude.

Pa, da krenemo od Fonda za unapređenje ljudskih resursa. Evo, kako se gospodin Aleksić bahatio sa Vukom Jeremićem. Osnovao je udruženje građana kojima je Dinkić preko Nacionalne službe za zapošljavanje Trstenik, gde je šef bio njegov tast, prebacivao se na udruženje od tri člana, gde su bili on, tast i tašta. Fonda za unapređenje ljudskih resursa prebacivao je novac za skupljanje, recimo, lišća u februaru, za negovanje starih osoba, njih troje je negovalo stare osobe, a još nije pronađena stara osoba koja je negovana.

Pa, 17. aprila 2012. godine četiri miliona 277 hiljada, pa 12. aprila 2012. godine 11 miliona 876 hiljada, 28. februara 2012. godine četiri miliona 537, 4. maja dva miliona i 60 hiljada, 29. aprila tri i 900, 15. juna 947, ukupno 55 miliona.

Dame i gospodo narodni poslanici, i dok se gospodin Aleksić bahatio sa 55 miliona o čemu je zavedena prijava sa deset stavki u februaru 2016. godine koji će verujem anketni odbor ispitati, Vuk Jeremić je išao po ambasadama i pri tome lobirao da Boris Tadić ponovo bude predsednik Republike i tražio od američke ambasade da Albanci odlože proglašenje nezavisnosti sve dok Boris Tadić ne bude izabran za predsednika Republike Srbije. To se i desilo. Boris Tadić je položio zakletvu februara meseca, čini mi se 14, a 17. februara su Albanci proglasili nezavisnost.

Ovde držim nekoliko depeša Vikiliksa, vidim da se ovi iz Dveri smeju zato što su sada na istim talasnim dužinama, imaju istog gazdu u ambasadi SAD, 27. oktobra 2006. godine, broj depeše 06-7806. Jeremić je na sastanku sa Žakom Širakom tražio podršku za Borisa Tadića i tako dalje, stavio do znanja da su za ulazak u EU i NATO, njihovi najviši prioriteti. Pa, onda ulazak u EU i NATO ponovo. Jeremić je rekao da Srbija želi punopravno članstvo u alijansi kao da to isto želi i Boris Tadić. Petog oktobra 2007. godine depeša, 7. januar 2008. godine, Jeremić i australijski ambasador Piter Volkot, a Jeremić je rekao da bi on i Tadić više voleli da je sastanak otvoren za medije iz domaćih političkih razloga jer bi to pomoglo protiv Tome Nikolića i da bi oni uveli Hašima Tačija u Savet bezbednosti.

Dakle, potpuno je jasno da je Vuk Jeremić vodio izdajničku politiku. Verujem da ova država ukoliko ima volju, da može, ukoliko tužilac bude rešio da radi svoj posao da može posle povrataka Vuka Jeremića da pokrene postupak zbog veleizdaje zemlje jer isti čovek zajedno sa Tadićem, Đilasom, Borkom Stefanovićem, promenio rezoluciju UN, eliminisao Rusiju, Kinu i uveo EU u pregovore. Isti čovek je tražio mišljenje Međunarodnog suda pravde iako je znao da tamo sede sponzori kosovske nezavisnosti. Isti čovek je stavio granicu na Brnjaku i Arinju između Srba i Srba. Zato verujem da po povratku iz NJujorka, gde je umešan u korupcionašku aferu koja je teška 7,7 miliona evra, gde je prodavao zemlju za novac i fotelju. Dakle, verujem da preko anketnog odbora možemo da skupimo dovoljno materijala da se Vuku Jeremiću, Borisu Tadiću, Borku Stefanoviću i Draganu Đilasu sudi za veleizdaju. Hvala.