Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. u vezi sa članom 104. i članom 107.

Ja ću po amandmanu sve ovo isto uraditi da me ne bi kolega Vukadinović prozivao za kukavički nastup.

Ja kukavica nisam i nudim mu duele ako hoće u N1 televiziji itd, gde on ode i četiri puta me prozove, naravno, bez mog prisustva.

Kolega Vukadinović je rekao da sam ga ja uvredio. Ja sam izneo dve stvari. Jedna je bila da je bio drugi na listi vlaške nacionalne manjine. On treba jasno da odgovori – da ili ne. Ako je bio, a bio je, onda tu nikakve uvrede nije bilo.

Drugo što sam bio izneo je da on i ja imamo ista prava i da su ta prava veća nego prava SNS i SRS, odnosno da po poslaniku u pojedinostima SNS ima 1,35 minuta, a nas dvojica imamo po poslaniku 4,2 minuta. U raspravu u načelu to je nešto više. Dakle, oni imaju 5,2 minuta, ja imam 5,2 minuta, a poslanici SNS i SRS imaju daleko manje.

Dakle, ja sam izneo to i ne znam šta je bila uvreda i šta je bila neistina i šta je tu bilo kukavički. Ovo isto, a ne mogu po amandmanu da ponovim, imam želju da ponovim i da mu dam priliku da vodi replike sa mnom i mislim da će tu proći veoma loše.

Očekujem da posle ovoga jedino što njemu ostaje je da baci neku vlašku magiju, da ubaci krestu od petla, da ubaci dva krila od slepog miša i da pokuša tako da eliminiše mene i moje kolege.

Nije se ogradio ni od nosioca svoje izborne liste, koji je pozvao, teškim krivičnim delom, vojsku i policiju da izvrši puč i da preuzme vlast. Nikad se ni od čega nije ogradio, a ja se ograđujem od svake izjave takve vrste, bilo da dolazi sa naše ili sa njihove strane.

Ne tražim da se o ovome glasa, ali ja nisam kukavica i na raspolaganju sam mu kad god hoće, ali nemoj da dolazi u jedan sat onako krmeljiv i pospan, jer u tom trenutku možda neću biti prisutan. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 103, 104. i 107.

Mislim da kolega Vukadinović ima sve prednosti nad nama. On je narodni poslanik. Za vreme sam već rekao da ima isto vreme u načelu, u pojedinostima kao i ja, a da ima tri do četiri puta više nego što ima SNS i što ima više vremena nego što ima SPS i SRS.

Hoću da vam kažem da ima još niz prednosti. On je i novinar. On sam o sebi može da izveštava. Ja to nisam. Moje kolege to nisu. On je ujedno i analitičar. Znači, političar, analitičar, novinar i istraživač javnog mnjenja. On može i da dopinguje podršku, kao što je to uradio Vuku Jeremiću, Vuku potomku, poznatijem u narodu pod tim imenom. Dakle, njemu je dao 35%, ovaj osvojio 5% na izborima.

Mi njega znamo kao analitičara koji je istraživao za „Lutriju Srbije“, a istraživao je da li ste zadovoljni svojim životom i za to je naplatio dva miliona i 400.000 u vreme Borisa Tadića, a „Lutrija“ je tad otišla u minus. Na, kako kažete, da je dobio u igrama na sreću, a da nije kupio „Lutriju“, ništa nisam slagao, niti sam ga uvredio.

Takođe, gospodin Vukadinović ne sme da se ogradi od najtežeg krivičnog dela u politici, a to je poziv na državni udar i na puč. Evo, neka ustane i neka kaže da se on ograđuje u potpunosti sa izjavom Boška Obradovića, koji je bio nosilac njegove izborne liste, da je on pozvao oficire i policiju na puč da smene predsednika Republike i da smene Vladu, iako predsednik Republike Srbije uživa podršku preko 50% upisanih birača. Neka ustane i neka kaže da se on od toga ograđuje u potpunosti, od izjava Boška Obradovića, i ja ću mu prvi aplaudirati. Hvala. Ne tražim da se glasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja teorija je da se penzije moraju zaraditi, da se one moraju isplaćivati iz proizvodnje i zato podržavam predlog Vlade, da se svako povećanje vrši iz BDP 11%.

Dakle, predlog dela opozicije da se to vrši iz inflacije. Recimo, ove godine kada je povećanje BDP 4,9, gotovo 5%, a inflacija 1,5 oni direktno udaraju po džepu penzionera, a ovamo tvrde da mi otimamo penzije.

Ja, kao navodno lažni poljoprivrednik, sa stažom od jedno 50 godina u poljoprivredi, neko ko je rođen na selu, neko ko je sa devet godina pošao na njive, eto, doživeo sam da budem lažni poljoprivrednik. Ja se zalažem da se poljoprivrednicima i radnicima, što više uvećaju penzije, da se onaj raspon između najveće i najmanje penzije smanji. Da novac raspodelimo sirotinji, jer oni to troše, ne na Maldivima, ne troše na raznim odmaralištima, oni to troše u robnim kućama. Oni kupuju hranu, odeću i obuću, 20% država vrati sebi kroz poreze i doprinose.

Od jahti nemamo ništa. Novac koji se troši napolju izaziva siromaštvo u Srbiji. On je deponovano negde tamo i nije opticaj ovde i dvostruka je šteta. Em su ga pokrali, em se za taj novac ovde ne vrši trgovina, već tamo negde napolje se ubiva porez, a ne ovde.

Zato podržavam Vladu i njenu nameru da se penzije povećavaju srazmerno BDP. Ja nisam lažni poljoprivrednik. Ja ne lažem. Postoje lažni Vlasi.

Ovo je izborna lista iz 2012. godine, nijedan od ponuđenih odgovora, to je lista vlaške nacionalne manjine. Na drugom mestu je ĐV 1962, politički analitičar Novi Sad, Ja verujem da gledaoci, vi znate o kome se radi. Rekao sam da je nova srpska politička misao za koju radi pomenuti gospodin, da je dobijao od „Lutrije Srbije“ novac u trenutku kad je Boris Tadić to delio šakom i kapom. Evo i dokaza – Ugovor 2009. godine, evo isplata 2.400.000. Dakle, ako lažem ja, papiri ne lažu. Dakle, to je ovaj gospodin, zove se Boris Tadić i vidi se očigledna veza između njih dvojice i ono na šta nisam dobio odgovor, a to je nasilna promena vlasti.

Da li, a ovde govori da su penzije smanjene protivustavno, a Ustavni sud je rekao da je sve u skladu sa Ustavom. Dakle, mi poslanici moramo da poštujemo Ustav. Mi smo dali zakletvu. Nisam dobio odgovor na pitanje – da li se kolega ograđuje od izjave Boška Obradovića, koji je pozvao na puč? Pozvao oficire i policiju da se izvrši puč i da se legalno izabrani predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, smeni pučom?

Dakle, ja nisam dobio odgovor zato što je pomenuti gospodin bio nosilac liste na poslednjim izborima, gospodin o kojem sam govorio i koji je mene nazvao lažnim poljoprivrednikom. Ja ga pozivam da dođe kod mene u selo, da od zbirke mojih poljoprivrednih mašina iskoristi bilo koju i da se makar jednom pošteno u životu oznoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam razumeo. Jedan deo penzija se isplaćuje iz PIO fonda, srazmerno uplatama pre penzionisanja, drugi deo penzije od 30% se isplaćuje iz budžeta, dotacija, od svih građana, ne samo od osiguranika. Dakle, tih 30% plaćaju svi građani, plaćaju i oni sa najmanjim penzijama, recimo, poljoprivrednici. Najmanja penzija je, čini mi se, 14.000, a poljoprivredna je oko 11.000 dinara. Da bi Vlada mogla da najugroženije kategorije potpomogne, ona može da izdvoji sredstva samo za poljoprivrednike i one sa najmanjim penzijama, da tako smanji raspon, jer kad povećate penzije za 10%, onaj koji ima penziju od 100.000 ili 110.000, on dobije povećanje od 11.000 dinara. Kada povećate poljoprivrednicima 10%, on dobije 1.100 dinara, tako se stvara sve veća i veća razlika.

Vlada je ostavila prostor da može iz one sume o kojoj smo govorili, ukoliko zaradimo više nego što smo potrošili, da ta sredstva usmeri tako što će pomoći najugroženijim kategorijama, a ja verujem da će to biti oni sa najmanjim penzijama, a da će to biti oni čiji radni vek traje po 70 godina, da će to biti poljoprivrednici i da će Vlada njima na kraju godine, ukoliko budemo dobro poslovali, njima i svim penzionerima sa malim penzijama pomoći i uvećati i obezbediti dostojanstveniju starost. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, niko od nas ne može biti mlađi nego što je ovog trenutka. Svi bi mi da živimo dugo. Postoji izreka: „Svi bi mi da živimo dugo, ali ne bismo da budemo starci“.

S obzirom da ne možemo biti mlađi nego što smo ovog trenutka, svi smo mi budući bivši i svi smo mi budući penzioneri, oni koji trenutno nismo i svima želim da budu penzioneri veoma dugo.

Ja ću da pričam o poljoprivrednim penzijama koje su izgleda manje nego socijalna pomoć. To je veoma loša poruka i Vlada u buduće to treba da koriguje, posebno onim dodatkom koji može da doda po svojoj odluci, zato što je to poruka – bolje biti socijalni slučaj nego seljak. Ako je to tako, onda to dovede do prodaje imanja.

LJudi da bi se penzionisali pre vremena, a prosečna starost na selu je 59 godina i najveće siromaštvo je na selu. Oni pribegavaju odlasku ne u penziju, već odlasku u socijalne slučajeve zato što rasprodaju imanje ili ga prevedu na nekog drugog i onda prikažu da ništa nemaju i budu teret državi samo na drugi način.

Bolje da država nešto doda poljoprivrednim penzionerima i da oni nastave da rade svoja imanja, nego da ih fiktivno otuđuju i da ih stvarno otuđuju i da tako prestaju da rade i da postaju socijalni slučajevi koji ispijaju flaše piva ispred prodavnice.

Prosečna starost na selu je 59 godina i mi moramo voditi računa i moramo videti šta ćemo sa onim tajkunima, recimo onima koji su opljačkali PKB. Ako neko za malo više od godinu dana PKB-u napravi dug od 9 milijardi i 900 i nešto miliona ili 990 hiljada poljoprivrednih penzija, ako neko u tom istom periodu, kada su svi siromašni, kada je 400 hiljada ljudi ostalo bez posla, kada su seljačke penzije bile manje od socijalne pomoći, ako taj neko, vođa saveza lopuža, prevaranata i secikesa, ljotićevaca, ako taj neko za nekoliko godina na javnoj funkciji prihoduje na svojim firmama 100 miliona evra ili milion poljoprivrednih penzija, ja preporučujem pravosuđu, pre svega, organima gonjenja da se ozbiljno pozabave tajkunima iz saveza lopuža, prevaranata i ljotićevaca i da taj novac iskoriste ne samo za poljoprivredne penzije, već i za podizanje poljoprivrede. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se sećam 5. Oktobra. Do duše ja sam došao uveče jer sam taj dan brao kukuruz, ali moja stranka je imala jednog ranjenog i taj ranjeni je prvi ušao u Skupštinu. Među milion ljudi, koliko se tvrdi da je bilo, nikakva DB nije mogla ući, da se razumemo, niti je mogla spaliti RTS, pitajte DŽoa bageristu, on će to najbolje reći.

Hoću da kažem nešto drugo. To je polazak u Beograd 5. oktobra. Mi smo znali da je stvar nameštena. Upozorio sam svoje članove da se čuvaju gužve, ali da je, po informacijama koje smo imali, stvar dogovorena sa policijom i sa vojskom, da se Milošević svrgne preko demonstracija. Kada su rekli da će doći tenkovi, ja sam krenuo iz Inđije. Na centru Inđije je stajao Goran Ješić. Gledaoci iz Inđije mogu to da potvrde. Ja sam spreman da idem na poligraf, a nadam se i on, mada ne verujem. On je stajao i mahao razvaljenom foteljom iz Skupštine Srbije, na sred Trga. Mi taj dan u Inđiji zovemo – dan svete nogice, zato što je on pobedonosno ušao u Inđiju, oslobodio Inđiju nogicom od fotelje, onako mahao, mahao i mahao sa njom, a posle priredio u tu čast pečenog vola.

To je istina o 5. oktobru, kao što je istina da smo mi svi znali da Milošević ubedljivo gubi, ali da Koštunica nema 50% plus jedan glas. Još istine radi da kažem, Zoran Đinđić sa čijom politikom ovi nemaju blage veze, je hteo da ide u drugi krug, ali Koštunica nije hteo da ide u drugi krug. Znači, Zoran Đinđić je predlagao da idemo u drugi krug, da ga zgazimo, ali Koštunica nije hteo da ide u drugi krug i tako je Milošević izgubio izbore, bez neophodnih 50% plus za Koštunicu. Odbijeni su svi glasovi sa KiM, da bi Koštunica bio predsednik. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danima slušamo kako smo mi nekom oteli penzije.

Mi penzije želimo da isplaćujemo od zarađenog. Teško je to objasniti ovoj Đilasovoj bulumenti, koja kad je vladala, nije im bilo bitno da privreda proizvodi novac. Oni nisu živeli od zarađenog, već od zaduženog. Penzije se nisu delile od zarađenog, nego su se delile od duga i od prodaje kapitala. Prodajom kapitala, prodajom fabrika su eliminisali 400.000 osiguranika i onda su se snalazili kako su znali i umeli i dodatno zaduživali zemlju da bi isplaćivali penzije. To je imalo svoje limite, a taj limit se zvao inflacija. Dakle, onog trenutka kada su za tuđi novac kupovali tuđu robu, tog trenutka se pojavila inflacija, odnosno rast cena, koji je bio od 7% do 10%. Ova Vlada to ne želi.

Ono što ja mislim, a to je da ispravimo nepravde prema poljoprivrednicima. To su osobe koje ne znaju šta je letovanje, šta je zimovanje. To su osobe koje su finansirale Balši Božoviću Maldive. Da bi Balša Božović mogao da troši 15.000 evra, da bi mogao 1.500 evra na dan da troši za letovanje, neko je taj novac morao da zaradi. To su svakako seljaci i radnici, braća po muci, braća po znoju, braća po žuljevima, zato što ja i dalje smatram da se novac zarađuje i da moramo da živimo od zarađenog, a oni ne znaju kako se novac zarađuje, već samo kako se troši.

Zato je ova zemlja i došla u taj položaj. Najbolji primer je i PKB. Dakle, sa sindikalcom Đorđevićem, Dragan Đilas, glavni stožernik te nove koalicije, kojoj je prisegnuo i Boško Obradović, taj glavni stožernik je PKB preveo na gradsku kuću. U vreme kad je on zarađivao ogroman novac na svojim privatnim firmama, a zaradio je 100 miliona evra, a da podsetim da je to 500.000 penzija, a moje kolege poljoprivrednike da podsetim da je to milion seljačkih penzija, dakle, u vreme kada je svojoj privatnoj kompaniji sticao 100 miliona evra, on je u PKB napravio dug od 87 miliona evra, zajedno sa sindikalcom Milisavom Đorđevićem, koji je, gle čuda, sad na njegovoj izbornoj listi i odbornik je u gradu Beogradu.

Ja tražim od ove Vlade da detaljno to ispita kako je za samo godinu dana PKB od duga od 2 miliona i 400 miliona dinara došao do duga od devet milijardi i 900 miliona dinara, što je bilo stotinu miliona evra ili 7,5 milijardi naših dinara.

Dakle, taj dug koji je on napravio u PKB, koji je bio gradsko preduzeće u tom trenutku, pokazuje da je Dragan Đilas, stožernik ove nove koalicije, kojoj je prisegnuo i Boško Obradović LJotić, da je imao dva modela poslovanja. Jedan model je bio kad je privatna kompanija, tu se pravila dobit, a sa druge strane, kad je bilo u pitanju gradsko preduzeće PKB, tu je pravio ogromne gubitke.

Ja hoću da verujem i čvrsto verujem da je došlo do presipanja, tim pre što mu je menadžment u tom trenutku, uz podršku sindikalca Đorđevića, koji je sada njegov odbornik, doveden iz Delte, prva tri direktora, koja su sve što su kupovala te godine kada je napravljen astronomski gubitak, kupovali od Delte, uključujući od traktora do zalivnih sistema. Napravili su i štale, po tri štale, za sedam miliona evra, koje je pravila firma iz Kikinde, koja se zvala „Turbo gas“ i koja je imala jednog zaposlenog, čiji vlasnik je od sebe kupio njivu za 650.000 evra od svega 90 ari, što je negde sto puta iznad cene, da bi oprao novac i stekao keš za podmićivanje verujem i samog Dragana Đilasa.

To je seljake dovelo da imaju penziju od 100 evra, da penzija bude manja od socijalne pomoći i da poruka bude da je bolje biti socijalni slučaj nego seljak. Sa tom praksom treba prekinuti i ubuduće ja hoću da se seljačke penzije i najmanje penzije malo više ujednače sa najvećom, da raspon bude ne jedan prema deset, jedan prema trinaest, da taj raspon bude makar negde jedan prema pet, jer svi ljudi, svi naši stari ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost, primerene penzije u odgovarajućem iznosu, ali da te penzije mi međugeneracijski solidarno za njih zaradimo, da ih ne isplaćujemo iz kredita. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ja se slažem sa jednom rečju koju je rekao gospodin Aleksić, a to je odgovornost.

Pročitaću vam depešu američke ambasade od 17. decembra 2007. godine. Zvaničnik Demokratske stranke predsednika Tadića, Vuk Jeremić, uporno je molio Sjedinjene Američke Države da odlože priznanje Kosova do okončanja Tadićevog reizbora, kako bi osigurale demokratsku pobedu i održale put Srbije ka evropskim integracijama. Dalje kaže američka ambasada u toj depeši koju je objavio Vikiliks – Borislav Stefanović, koji je blizak predsedniku Tadiću, rekao je da je predsednikov reizbor od kritične važnosti za ostvarenje DS-ovog cilja, uspostavljanju snažne veze između SAD i Srbije. U tom smislu, Stefanović je uporno molio Sjedinjene Američke Države, svetionik slobode, kako je on rekao, da odlože priznanje Kosova do okončanja drugog kruga predsedničkih izbora. Odlaganje kosovske deklaracije omogućilo bi Tadiću da izbegne poraz, to kaže Stefanović u depeši Vikiliksa. Pitam ministra unutrašnjih poslova i ministarku pravde, ako se vrati, da li je ovo krivično delo koje se zove krivično delo veleizdaje?

Po pitanju graničnih prelaza na Brnjaku i Jarinju, 26. jul u 23.17 časova, „Srbi večeras na blokadama kod prelaza Brnjak, situacija u opštini Zubin Potok večeras je mirna, ali napeta, predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić rekao je večeras Tanjugu da su ljudi uznemireni zbog poslednjih dešavanja u toj opštini i da će ostati na blokadama na prelazima do jutra, ali i narednih dana“, 26. jul u 23.17 časova. Ako laže Slaviša, ne lažu papiri.

Sledeće pitanje je za ministra odbrane. Šta će Srbija preduzeti u daljem naoružavanju, jer postoji izreka da je suludo reći – ali samo dobro naoružana i opremljena vojska može sačuvati mir, imajući u vidu neke spoljne sile koje žele da zavade balkanske državice i balkanske narode? Ja mislim da i mi samo dobro naoružani i opremljeni možemo sačuvati mir. I s tim u vezi, koliko može, da nam kaže nešto u vezi sa modernizacijom vojske i dobrom opremom.

Pitanje za ministra zdravlja – koliko je dece lečeno u poslednjih pet godina o trošku RFZO-a, koliko u poslednjih godina iz budžetskog fonda i da li je njemu poznato da je neko iz ta dva fonda odbijen, a da je podneo uredni zahtev?

Pitanje za ministra životne sredine – šta će preduzeti u zbrinjavanju životne sredine, uklanjanju divljih deponija?

Pitanje za ministra policije i pravde – šta će preduzeti…

(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo, sledeće pitanje je za ministra energetike, ujedno i za ministra životne sredine – šta misli o toplovodu Obrenovac-Beograd, da li će to smanjiti zagađenja i uticati na efikasnije grejanje u Beogradu i jeftinije?

Sledeće pitanje je za ministra energetike – šta Srbija preduzima da povećamo procenat obnovljive energije, posebno iz poljoprivrede, od biomase i zelene mase?

Dalje, pitanje za ministra Šarčevića – kako se sprovodi dualno obrazovanje, koja je odgovornost direktora u osnovnim i srednjim školama, šta misli o vršnjačkom nasilju, kako to da sprečimo u osnovnim, pa i u srednjim školama?

Pitanje za ministra policije. Naime, pre šest meseci je iz jedne političke organizacije, Dveri, stigao materijal u moju kancelariju o zloupotrebama sredstava za izbornu kampanju. Žao mi je što ministar finansija nije prisutan. Radi se o sumi od oko 30 miliona dinara, koja je uplaćena uglavnom za predsedničku kampanju i nešto za redovno finansiranje.

Sredstva, po dokumentaciji sa kojom raspolažem i koja je meni upućena, iznutra te organizacije su zloupotrebljena. Vi svakako znate da sredstva koja se ne upotrebe u izbornoj kampanji, izborna lista ili izborni kandidat ili predlagač je u obavezi da ta sredstva vrati u državni budžet. To nije učinjeno nego je novac, koji je politička organizacija Dveri dobila za predsedničku kampanju, ispumpan na preduzetničke radnje njihovih članova, uglavnom kandidata sa prethodnih izbora sa izborne liste Dveri nekih odbornika.

Ukupno je tako ispumpano na preduzetničke radnje, ja ovde imam i šemu, negde oko 30 miliona dinara. Uglavnom se radi o fiktivnim poslovima. Daljom proverom ustanovljeno je da su sredstva podignuta u kešu i verovatno vraćena licima koja vode organizaciju Dveri. Ovde se radi o krivičnim delima i zato mi je žao što ministar finansija nije prisutan, s obzirom da ovi poštenjaci oko Đilasa su svakako prepošteni i prečestiti, pa da se ovo ispita.

Dakle, radi se o utaji poreza, radi se o pranju novca i stoga mislim, a obavestio sam i Upravu kriminalističke policije, što je bila moja obaveza, obavestio sam Više tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal, što je takođe bila moja obaveza i zato pitam ministra policije, a kasnije i ministra pravde šta će preduzeti da se ova finansijska malverzacija goni, odnosno da se na pravedan način istraži, jer mislim da se politikom ne može abolirati određeni kriminal.

Dame i gospodo ministri, nadam se da delite utisak da neke naše kolege jednostavno su vakcinisane, da kažem tako, od sramote. Ja vama i nama predlažem, mislim da dolaze neka vremena kada ovi spolja što nas ugrožavaju koriste ove unutra koji su nas nekad potkradali, da moramo biti spremni na ta vremena, da bez obzira na pljuvanja, na harange koje se budu vodile, na pretnje koje budemo svakodnevno dobijali, neke dobijam i ja, da moramo da budemo otporni na takvu vrstu bezobrazluka, da ga tako nazovem, jer ne mogu drugačije da ga nazovem, da budemo otporni, da budemo jedinstveni.

Ja kao poljoprivrednik, a poljoprivrednici seljaci su stecioci ove države, to Karađorđe svakako naznačava na samom ulazu, želim ono što dobar domaćin želi svojoj kući, svojim ukućanima, ja želim a verujem i svi vi, da ne kažem nečast izuzecima, verujem da svi vi želite ono što dobar domaćin želi svojoj kući, da vi želite to Srbiji, da želite da Srbija se takmiči ne samo na Balkanu, već sa nekim zemljama Zapadne Evrope po kvalitetu života i standardu svojih građana.

Zbog toga moramo biti hrabri. Oluja čini da hrastovi puštaju sve dublje korenje, to je izreka i ja se nadam da ćemo svi zajedno, mi koji želimo dobro Srbiji, to učiniti.

Ja pozivam i one druge da se manu nekih bespotrebnih zađevica, da budu kreativni a ne spolja kreirani i da pokušaju zajedno sa nama da vuku taj plug u jednom smeru.

Ako ga svi budemo vukli na različite strane, onda nećemo mrdnuti sa mesta. Ja ne branim vlast, ja ne branim državu, ja branim sve one koji podižu državu. Nije čast vladati državom, već je čast podizati državu. Ja branim tu državu i sve one koji joj žele dobro od onih koji su kao krtice vredni u potkopavanju svoje države i sve čine da rade protiv nje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. – povreda dostojanstva.

Gospodine predsedavajući, poštujem što ste vi tolerantni prema Bošku Obradoviću, ali on ovde govori da mi zavlačimo ruku u džep penzionera, najgrublje vređa i pri tome vi to tolerišete. Nemam ništa protiv, ali to mora da se smanji na manju meru.

Ko zavlači ruku u džep penzionerima? Ja sam ovde došao iz žetve, iz berbe, iz pripreme setve, prethodni govornik me za to optužio. Ne možemo svi da budemo bibliotekari ili da budemo potparoli čačanske biblioteke. Ne možemo svi od Kolubare da uzmemo 50 hiljada evra od rudara. Taj je zavukao ruku u džep penzionerima.

Godine 2011. stranka bivšeg režima uz dopunu njegove malekonsti je prikupila ukupno 854 milijardi dinara uz isti kurs evra, mi danas prikupljamo hiljadu i sto milijardi u budžetu Republike Srbije. Sada ja pitam, gospodine predsedavajući vas, zašto tolerišete da neko kaže da smo mi zavukli ruku u džep penzionerima, neko ko je sa onima koji su ukrali iz budžeta, dokazano, to je ista država, 250 milijardi dinara, što je dve milijardi eura. Zašto tolerišete da neko ko je dvorska posluga, da ne kažem, dvorska luda, riđokosog gusara koji je dok su svi siromašili, dok je PKV bio u gubitku 87 miliona evra, da neko sada ko je sa njim govori kako smo mi zavukli ruku u džep penzionera. Ne, nismo mi, već onaj koji je u PKB pravio gubitak od 87 miliona, onaj ko je na svoj račun ubacio 100 miliona evra. Dok su svi siromašili on se bogatio zajedno sa ovim koji ga danas brani. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104.

Gospodine predsedavajući, ja uvažavam vašu toleranciju prema opoziciji, ali gospodin Ćirić je, po meni, na veoma prizeman način želeo da nipodaštava gospodina Atlagića i njegovu doktorsku diplomu. Gospodin Atlagić se javio za repliku koju mu niste dozvolili. Dakle, gospodin Atlagić je doktorirao u stara dobra vremena. Gospodin Atlagić nije studirao 12 godina kao Goran Ješić, falilo mu tri godine do penzije. Gospodin Atlagić nije studirao kao njihov predsednik nekadašnji, oni to često menjaju, gospodin „zgrabinovac“ ili tako, ne znam kako se zvao, koji je studirao 13 godina, dve godine mu falilo do penzije. Gospodin Atlagić nije završio dva fakulteta, kao Beba Balašević. Dakle, ja verujem da je ona završila dva fakulteta, sad može da pređe da čisti treći, s obzirom da nije znala ni ko je Ilija Garašanin, diplomirala književnost a ne zna šta je „Načertanije“, da su je pitali godinu, to bi bio opšti haos.

Dakle, ja poštujem gospodina Ćirića, poštujem njegovo znanje o telekomunikacijama, poštujem njegovih 150 hiljada dinara koje dobija od Vlade Srbije kao savetnik, poštujem i to što je za tri-četiri meseca, dok je bio direktor „Pošte“, stekao stan u blizini „Pošte“ od 100 i nešto kvadrata, sve ja to poštujem, ali vi morate voditi računa i o pravima gospodina Atlagića i ja zahtevam da uvažite moju primedbu. S obzirom da je dolazilo do rotacije predsedavajućih, nisam siguran da ste vi predsedavali, ali, treba da dozvolite Marku Atlagiću da dostojanstveno odbrani svoju doktorsku titulu. Ne treba njemu znanje koje ima Beba Balašević, niti mu treba neko ko će kao Beba i njen otac opevati narodne poslanike, poljoprivrednike i nazivati ih smradom sa farme koji, eto, nešto izvale, pa evo prilike da i ja pitam Đoku Balaševića – ko to izvali onako o Garašaninu kao kupcu PKB-a? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, teška srca, ali moram da reklamiram ponovo član 107. posle izlaganja gospodina Ćirića.

Naime, on je obmanuo Narodnu skupštinu i smanjio javni dug u vreme njihove vlasti. Gospođa Tomić to zna, dug na kraju 2012. godine je bio 17,7 milijardi, a ne 15. Nije problem bio sam dug, problem je bio i veliki deficit. Problem je bio rast kursa, problem je bila inflacija od 7% …

Član 107. povreda dostojanstva Narodne skupštine, niste opomenuli gospodina Đirića da se ne služi neistinitim lažnim podacima. Dakle, kompletni podaci koje iznosim, a to gospođa Tomić svakako kao ekspert iz te oblasti može da potvrdi. Najveći problem je bio i ne toliko što su ostavili taj dug, već što su rasprodali kompletnu privredu, otpustili 400.000 ljudi koji su trebali da vraćaju taj dug i prebacili ih umesto sa prihoda na rashodovnu stranu.

Najveći problem pored tog je što nisu napravili izvor za vraćanje duga. Dakle, nije bilo izvora za vraćanje duga i još od gore je bila Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine. Potop koji su oni napravili otišao je u nabavku stanova, odseliš se iz Niša, jer tako, ne dopada ti se više ljubav prema Srbiji, samo ljubav prema Beogradu. Posebno su Nišlije bile istaknute u toj ljubavi, da podsetim na kolegu Živkovića, kupite stan za 230.000 evra u centru Beograda, na 200 metara od svog radnog mesta, onda vas vozač, ljubav prema otadžbini i kresati troškove državne, onda uzimate državnog vozača koji vas 200 metara u papučama vozi do radnog mesta. To je bila ta ljubav prema otadžbini njihova koja nas je kao narod i državu skupo koštala. Ne tražim da se glasa. Hvala

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da mudrost dolazi sa godinama. Mom kolegi poljoprivredniku izgleda idu samo godine. Kada bi se na zlu pamet, na bezobrazluk naplaćivao porez i akciza, i to išlo u penzijski fond, u PIO, mislim da penzioneri ne bi imali nikakav problem i da bi automatski penzije mogli da im povećamo pet puta. Toliko o njemu.

Podržavam ove zakone, ali moram vam reći da ubuduće, barem po meni, moramo smanjiti raspon između najveće i najmanje penzije. To je problem starog sistema. To je problem koji smo nasledili.

Mi smo se odrekli da, kao ovaj što je govorio, penzije isplaćujemo iz prevare, prodaje kapitala i kredita. Mi nećemo povećavati penzije za 14,3%, a onda pustiti za tri godine inflaciju od 40%, da ono što su dobili na drumu penzioneri na ćupriji izgube tri puta više. Ako bi mi pustili inflaciju od 10%, kao što je to bilo kod njih, penzioneri bi bili u debelom minusu ili bi mi mogli da im povećamo za toliko penziju, možda i nešto više i onda da se igramo sa njima. Oni zaslužuju dostojanstvenu starost.

Najveći problem je sa poljoprivrednim penzijama i mi sistemski to treba da rešimo. Da bi smanjili taj raspon između, jedan na prema 13 će biti sada, predlažem da u promenu sistema sve što je uplaćeno u PIO fond srazmerno uplatama se deli penzionerima, a onaj deo koji se uplaćuje u budžet, a to je gotovo 30%, u njihovo vreme 50%, da se taj deo koji svi građani pune iz budžeta ravnomerno podeli svim penzionerima u tom dodatku. Tako bi se raspon između najveće i najmanje penzije smanjio i približile bi se najmanja i najveća penzija zato što svi naši ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost i neki pojedinci imaju daleko više, 13 puta više nego što imaju poljoprivredni penzioneri, i to je loša poruka za mlade na selu.

Moj kolega poljoprivrednik je ćapio u jednoj aktivnosti, jedne godine 550.000 evra, odnosno 2.600 poljoprivrednih penzija i prava je sramota da ovde on, koji će imati kada se penzioniše, kao što je rekao, sedam puta do osam puta veću penziju od tih poljoprivrednika, prava je sramota, ne samo što je taj novac ćapio, oko 2.600 penzija, već što se time ovde ponosi.

O kvalitetu mog kolege poljoprivrednika, Z.Ž. najbolje govori gomila flaša ispred kafana u blizini Narodne skupštine. On takav kakav jeste, ali živi dokaz je da nije baš hm, nije dorastao ni da ga prime u savez lopuža i prevaranata i ljotićevaca koje vodi riđokosi gusar. Hvala.