Hvala, potpredsedniče Orliću.

Evo, danas su predstavnici Vlade u ovom uvaženom domu sa zakonskim predlozima koji su pred nama, sedam tačaka, čini mi se, i uglavnom se tiču benefita koje običan čovek, radnik u Srbiji može imati. Kada kažem to običan, valjda shvatate da govorim pod navodnim znacima, jer da postoje obični i neobični ljudi u ovoj zemlji. Svi smo potpuno jednaki i pred Bogom i pred ljudima.

Dok mi skupa sa predstavnicima Vlade govorimo o ovim zakonskim predlozima, razmatrajući šta bi to možda još bolje moglo biti, što bi svakog čoveka u Srbiji, pa i samu Srbiju, guralo napred i u nekakav uspeh, s druge strane morate imati u vidu da vam uspeh neće lako oprostiti oni koji ne misle dobro ovoj zemlji.

Govoriti danas o onome što je Vlada poslala pred ovaj uvaženi dom, a ne osvrnuti se na događaje koji su aktuelni poslednjih dana u Srbiji, bilo bi nepotpuno, da ne kažem i neodgovorno, jer ono što radimo i mi danas ovde i Vlada, prvenstveno predsednik koji je na čelu politika koje se danas sprovode u Srbiji, je usko povezano sa onim što se dešava na ulicama.

Sve ono dobro što radi i politika koju predvodi predsednik ne oprašta se na ulicama od strane onih koji ne misle dobro državi i narodu.

Naime, gledajući upravo ove događaje poslednjih dana u Srbiji, postaje kristalno jasno da je cilj zaustaviti i Srbiju, ali zaustaviti i naš narod na Balkanu i te dve stvari su usko povezane, jer bez uspešne i jake Srbije nema ni uspešnog, ni jakog našeg naroda na Balkanu, gde god on danas živeo.

Naime, oni koji se danas trude urušiti ugled Srbije i naneti štetu Srbiji i našem narodu nalaze se u nekim centrima moći koji su van granica države Srbije, ali najveća tragedija u svemu ovome nije ni samo to, nego činjenica da najvernije saveznike u tom svom poslu imaju danas ovde u Beogradu, u sedištu srpske državnosti, u centru u kome svaki naš čovek, bilo da živi u granicama ove zemlje ili u regionu, gleda.

Svaki čovek u regionu gleda danas u Beograd, u Srbiju, u događaje u njoj. Zato, poštovane kolege, da se zaključiti da je sve ovo i te kako povezano, počevši od ovih zakona, pa do događaja koji se dešavaju u Srbiji i do posledica koje iz svega toga ima naš narod u regionu. Evo vam samo nekih argumenata.

Dok u Srbiji imate ljude koji vode nekakve rušilačke pohode na sve ono što je dobro u Srbiji, čitavo oduševljenje i medijska podrška takvim događajima dolazi iz medijskih centara u Sarajevu, u Zagrebu, u Prištini, a neretko i u Podgorici.

Ono što je upadljivo je i podrška javnih ličnosti iz Hrvatske i njihova neutoljiva želja da se priključe tom rušilačkom pohodu u Srbiji. Poslednji u nizu je Darko Rundek iz Zagreba, koji je izrazio želju da se priključi ovim stvarima u Beogradu.

Hajde da vidimo ko su ljudi koji danas vode te rušilačke pohode u Srbiji. Marinika Tepić, žena dugogodišnji politički radnik, koja je u celom svom političkom delovanju proteklih nekoliko godina, ničim izazvana, imala jednu čudnu potrebu da pokaže i da kaže da nije pripadnik srpskog naroda. Ne znamo ni zašto je to bilo potrebno, ali smo svi bili svedoci i u proteklom sazivu, a i ja lično. U moje uši sam čuo nekoliko puta njeno naglašavanje činjenice da nije neko ko pripada redu srpskog naroda. Naravno, to je ne čini ni manje važnom, ni više superiornom.

Imala je, takođe, potrebu, i to je dokumentovano i ostaje zauvek u ovome uvaženom domu, da je imala želju i nameru da taj srpski narod, kome ona ne pripada, proglasi genocidnim.

Pošto dolazim iz Vojvodine, iz severne srpske pokrajine, jedan od vođa tih rušilačkih pohoda u Vojvodini, najznačajnijih u Novom Sadu, je nekakav Brajan Brković, čovek sa Cetinja, unuk Jevrema Brkovića, jednog od najviđenijih crnogorskih fašista i jednog od najviđenijih protivnika srpskog identiteta u Crnoj Gori.

Kada sve ovo sagledate, postavljate pitanje, drage kolege, i vi i ja mislim svaki građanin u ovoj zemlji – da li mi, da li neko od naših najbližih srodnika može da ode na Cetinje i krene u nekakve rušilačke pohode i u direktne napade na državu Crnu Goru. Pitanje je da li možete i da odete na Cetinje uopšte, a ne da radite takve stvari. Danas je glavni vođa i protagonista proteklih događaja u Srbiji, kada je u pitanju njen sever, upravo taj Brajan Brković, čovek sa Cetinja, unuk Jevrema Brkovića.

Taman kada pomislite da je tu kraj, ne nije. Nije pošteđena ni Srpska pravoslavna crkva. Za napade na nju je zadužen Mlađan Đorđević, za napade na Srpsku pravoslavnu crkvu i na patrijarha Porfirija kao njenog čelnog čoveka, a Mlađan Đorđević je, gle čuda, kum Dragana Đilasa.

Međutim, ne treba izgubiti iz vida i ono što je činjenica, da podršku ovakvim politikama daju i pojedini političari iz dela Međunarodne zajednice i dela EU, poput Viole fon Kramon, koja je takođe jedan u nizu od lobista za nezavisnost Kosova i Metohije, jedan u nizu od lobista za ukidanje Republike Srpske i jedan od onih političara iz Međunarodne zajednice koja ima za cilj u svom političkom delovanju ugušiti srpski identitet u Crnoj Gori.

Ako sve ovo sagledate, ja mislim da stvari postaju kristalno jasne. Ne radi se poslednjih dana ni o kakvom protestu ekologa. Ne, cilj je srušiti predsednika države Aleksandra Vučića, napraviti nestabilnost u Srbiji, a onda, samim tim, lakše završiti ove poslove o kojima sam na početku govorio, lakše završiti sa samoproklamovanom nezavisnošću Kosova i Metohije, lakše završiti sa ukidanjem Republike Srpske i mnogo lakše završiti sa gušenjem srpskog identiteta u Crnoj Gori, a na kraju, ukinuti i Srbiju i SPC. I to je postalo neskriveno.

Naime, videli ste juče da je ista ta Viola fon Kramon negirala identitet SPC u potpunosti. U jednom svom javnom obraćanju je rekla da SPC uopšte ne postoji i da su episkopije, odnosno eparhije u Nemačkoj potpuno autonomne. I čak ni ne boli to od nje, ni ne čudi kada je u pitanju Viola fon Kramon, to smo negde i očekivali, i njoj slični, ne čudi to kada je u pitanju ni ovaj deo političara o kojima sam govorio u Srbiji, ali čudi kada na to ćuti tamošnji episkop Grigorije Durić, kada tamošnji episkop za neprijatelje crkve i države, nalazi ljude koji se bore za Srbiju i srpski narod na Balkanu, a na takve konstatacije evropskih političara uporno ćuti. To je ono što danas boli i Srbiju i srpski narod.

Nekako, ovih dana je ulazila u završnu fazu 1915. godine „Mojkovačka operacija“, o njoj su ispevane mnoge pesme, pa je jedan stih iz te epske pesme koja opisuje Mojkovačku bitku, glasio - Ali su se prevarili ljuto, sve to može biti i obrnuto.

E, pa, prevarili su se ljuto i ovaj put su se prevarili ljuto i Viola i Marinika i Brajan Brković sa Cetinja i Mlađan Đorđević i Đilas i samozvani i samoproklamovani ekolozi, prevarili su se. Niti će narod u Srbiji dopustiti ono što oni žele, niti će srpski predsednik i SNS podleći političkim pritiscima koji dolaze sa ulice. Priliku ćemo im pružiti uskoro. Veoma brzo će april mesec. To je jedini način da ostvare svoje političke ciljeve. A, narod sve vrlo dobro vidi.

Zašto sam vam sve ovo rekao? Pa, da bih svakako pokazao tu vezu između zakonskih predloga koji su danas pred nama i povezanost između onoga što radi Vlada i, evo, predstavnici koji su tu danas sa nama, i povezanost između onoga što radi predsednik, povezanost između uspeha ka kojem danas teži Srbija i srpski narod i onoga što se dešava na ulicama Srbije u proteklim danima. Upravo zato cela ova priča.

Vi, uvažena ministarka, dok god sledite te politike koje sprovodi i na čijem čelu stoji današnji predsednik, nemojte da sumnjate da ćete imati i za ovaj zakon podršku u ovom uvaženom domu, ali i za neke druge zakonske predloge koji jesu i donose benefit svakom našem građaninu, o kojima ste vi govorili na samom uvodnom izlaganju.

Toliko od mene. Hvala.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Prvo, iskoristiću priliku, dosta su kratka ta tri minuta, ali da pozdravim sve prisutne članove Vlade, na čelu sa premijerkom.

Ja dosta retko stojim, ali uvek stojim kada o nekim temama govorim kao što su one o kojima hoću danas da govorim i za koje hoću danas da pitam u ime poslaničke grupe Srpske napredne stranke.

Redak je ovo istorijski trenutak, moram reći, jer retko se dešava da predstavnik najveće poslaničke grupe ima priliku da postavi pitanje u parlamentu, ali to je valjda demokratija.

Naime, kažu neki istorijski spisi, uvažena premijerka, da je najuticajniji Srbin kod ruske države bio Sava Vladislavić, negde početkom 18. veka i da je bio čovek koji je prvi put na pravi način pokrenuo srpsko pitanje kod tadašnje ruske države, kod tadašnjeg ruskog cara Nikolaja Velikog.

Tadašnja pomoć ruske države prema srpskoj državi je bila u nekoj drugoj sferi i bilo je potrebno u sferi obrazovanja, a uglavnom je išla preko tog velikog diplomate i državnika koji je tada bio u službi ruske države.

Ogledala se u potrebama za knjigama za obrazovanje tadašnje Srbije, gde se obraćao tadašnji mitropolit beogradsko-karlovački Mojsije i počele su da stižu knjige i u Mitropoliju i u Herceg Novi i u Žitomislić na Neretvi, ali i toplu Boku Kotorsku. Radovali su se toj pomoći svi Srbi tada na Balkanu.

Šta bi danas rekao Sava Vladislavić i šta bi rekli svi mi prisutni ovde? Ko je najuticajniji Srbin kod moderne ruske države? Ne treba tu puno reči, čini mi se da bi bio ponosan i on što danas imamo jednog diplomatu, odnosno jednog državnika, Srbina, građanina Srbije, srpskog predsednika koji uživa najveći mogući ugled kod moderne ruske države, a koji je pri tome danas ne u službi neke države, nego u službi Srbije i građana Srbije. To je danas predsednik države Aleksandar Vučić.

Mnogo o ovoj temi su danas govorili svi mediji. To je bila i prva vaša rečenica kada ste počeli današnje svoje izlaganje i verujte da je to najvažnija politička tema u koju gledaju ljudi danas na Balkanu, ali baš kao u vreme Save Vladislavića, budite sigurni da nju ne gledaju samo građani Srbije i oni koji žive samo u ovim granicama, nego svi oni građani i svi oni Srbi koji žive van Republike Srbije, a u okruženju ih je dva miliona.

Pošto nemam mnogo vremena, trudiću se da sažmem i pitanje. Čuli smo danas od srpskog predsednika da će ta cena koju je postigao danas u razgovoru sa ruskim predsednikom i sa ruskom državom, gde je danas uvažen po 19. put u svojim mandatima, doprineti uštedi od 300 miliona evra u narednih šest meseci, a to je veliki novac.

Moje pitanje je da li Srbi kao u vreme Save Vladislavića mogu da se raduju tom uspehu srpskog predsednika i srpske države kod ruskih vlasti i u pregovorima, da li će ta dobrobit biti raspoređena kako u Beogradu i centralnoj Srbiji, tako i u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, gde živi naš narod? Zato sam i počeo ovu priču o Savi Vladislaviću i pomoći koja je tada stizala iz Rusije.

U tom svetlu, dokle smo stigli sa izgradnjom aerodroma u Trebinju? Šta se dešava sa izgradnjom autoputa i kakvi su planovi kada je u pitanju autoput ka Bijeljini? Kakvi su planovi kada su u pitanju hidroenergetski potencijali koji se grade na Drini zajedno sa Republikom Srpskom i da li će Vlada na čelu sa predsednikom ovako izdašno nastaviti da pomaže naše opštine, naše zajednice i u federaciji i u Republici Srpskoj, ali i u Crnoj Gori, jer se nadamo i nekom boljem odnosu crnogorskih vlasti, obzirom na prethodnu posetu crnogorskog premijera Krivokapića?

Ja sam malo više pitanja postavio, ali naravno vi ćete sve u jednom odgovoriti, pa ćemo naš razgovor nastaviti. Hvala vam.

Predsednice, valjda vam i snaga ovog aplauza prema vama i članovima Vlade i srpskom predsedniku govori o tome koliko su ove teme važne među nama narodnim predstavnicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali samim tim i među građanima Republike Srbije, a i onima koji žive van njenih granica.

Valjda negde po logici stvari ja kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu uvek se najviše interesujem za ta pitanja, ali ne samo ja nego i moje kolege iz poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

Inače, ovu Skupštinu prate naši sunarodnici širom regiona i širom sveta i dok ste vi govorili naravno dobio sam već otpozdrav iz Mostara i veliku zahvalnost sveštenstva i vernog naroda u Mostaru za sve ono što ste izgovorili u prethodnim minutima.

Inače, čast mi je da sam kao jedan mali deo jedne velike politike koju predvodi današnji predsednik Vučić mogao da prisustvujem tim posetama sa vama, sa predstavnicima Vlade i da vidimo šta su to potrebe našeg naroda u Republici Srpskoj. Svaka od tih poseta je bila sve samo ne protokolarna. Bila je veoma konkretna i veoma decidna.

Sada jedno pitanje vama naravno retoričko. Ne morate ni odgovoriti na njega i pitanje Srbiji – da li se sećate poseta iz nekih prošlih vremena ne tako davnih? Da li se sećate koliko su bile konkretne i koliko su urodile plodom i kakav je bio protokol?

Pošto sam rekao da ne morate ni odgovoriti na njega, ali to je na kraju krajeva vaša volja, reći ću vam ja – bile su sve samo ne konkretne. Ogledale su se u jednom teatralnom grljenju tadašnjih predstavnika vlasti sa našim narodom u regionu, nekakvim lažnim obećanjima, a iza svega se dešavao pravi pakao. U kom smislu? Na teritoriji Republike Srbije hapšeni su, progonjeni kao divlje zveri i slati u kazamate širom sveta oni koji su i Hrvatsku i Republiku Srpsku branili, ne samo to, nego branili su sebe i svoje domove. To je bila suština te politike.

Međutim, što bi naš narod rekao – bilo, ne ponovilo se. Nećemo o tome. Ono što još hoću da naglasim je da je Vlada, tu uživa veliku našu podršku, pored konkretnih projekata koje je radila pružala jednu ozbiljnu političku podršku u našem narodu i našim sunarodnicima u regionu.

Još jednom ću napomenuti. Ustanovljeni su zajednički praznici i tu se zahvaljujem Ministarstvu rada što je prepoznalo tu potrebu, zajednički praznici koje proslavlja Srbija i Republika Srpska. Od ove godine to je i Nevesinjska puška i to je nešto što je veoma značajno za naš narod i u Republici Srpskoj i u Srbiji, ali verujte mi i u Crnoj Gori.

Ono što me još interesuje – dokle smo stigli sa uvođenjem onih zajedničkih predmeta koje će izučavati deca u Republici Srpskoj i u Republici Srbiji a tiču se pre svega nacionalne kulture, jezika, istorije i da li u neko skorije vreme možemo da se nadamo da i tu vrstu pomoći ka našem narodu isporučimo kada je u pitanju Vlada u Beogradu? Hvala vam.

Hvala predsedniče.
Sreća pa je otišao potpredsednik. Još mi je rekao da se odreknem mojih dva minuta. Šalim se naravno. Trebalo bi mnogo više od ova dva minuta.
Iz svega onoga što smo mi danas u ovo kratko vreme mogli da čujemo i da vidimo možemo zaključiti da je Vlada i predsednik pre svega posvećeni boljitku i građana Republike Srbije tj. onih koji žive u njenim granicama, ali i onih koji žive van njenih granica.
Malo ću skratiti sada, uvažena premijerka, samo ću da vam kažem - vama, srpskom predsedniku, srpskoj Vladi velika zahvalnost nas poslanika SNS, pre svega, za sve ono što činite kada je u pitanju naš narod i u Republici Srpskoj i u Federaciji Bosne i Hercegovine, ali i sve ono što činite kada su u pitanju naši ljudi koji žive širom Balkana, i u Sloveniji, i u Hrvatskoj, i u Crnoj Gori, i u Makedoniji, i u Mađarskoj.
Ne postoji ni jedna država u okruženju u kojoj smo obavili razgovore, mi kao narodni poslanici predstavnici zakonodavne vlasti, gde naši politički predstavnici ili predstavnici udruženja građana ne pokazuju veliko zadovoljstvo i ne izražavaju veliku podršku politikama na čijem čelu stoji današnji predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.
Mi, poslanici SNS, ćemo svakako ostati verni toj politici, ostaćemo oni koji ćemo biti pomoć i vama i predsedniku, ostaćemo neko ko podržava takvu vrstu politike, ali verujte mi, najvažnije od svega toga, ostaće to naš narod u Srbiji i okruženju.
Apropo toga, siguran sam da će biti teško i siguran sam da će na izborima koji su sada već pred nama, stotinak i nešto dana, naš narod znati da oceni ovu politiku i da pruži podršku onome ko je zemlju i naš narod doveo u ovo stanje, u stanje u kojem Srbija može da napreduje i da pomaže onima koji se na nju oslanjaju.
Još jednom ponavljam – biće to težak zadatak, obzirom na silu sa kojom se politika predsednika države danas sudara, obzirom na novac, na politički uticaj stranih centara, na krimogene strukture koje su logistička podrška takvim politikama, ali sam siguran da će narod na kraju pobediti.
Hvala vam još jednom što ste saslušali nas poslanike u ovoj Narodnoj skupštini. Hvala vam na ovom što činite za naš narod u Srbiji i van nje.
Na kraju – živela Srbija i živeo naš narod na Balkanu.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Uvažene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, uvažena ministarka, poštovani građani Republike Srbije, definitivno u ovaj uvaženi dom ne ulaze bitni i manje bitni zakonski predlozi. Prema svakom radu i prema svakom poslu koji ljudi obavljaju vredno mi poslanici SNS se odnosimo sa poštovanjem, pa tako i prema ovom zakonskom predlogu koji dolazi iz vašeg Ministarstva.

Apropo toga, što se tiče samog zakonskog predloga koji je danas pred nama, budite sigurni da ćemo mi poslanici SNS u danu za glasanje pružiti apsolutnu podršku.

Međutim, prosto kao običan čovek i kao narodni poslanik ne mogu, a da se često ne upitam koliko je teško raditi poslove na razvoju Srbije unutar njenih samih granica sa jedne strane, a na tom tragu je i ovaj zakonski predlog koji je danas pred nama? Koliko je teško istovremeno čuvati regionalni mir i stabilnost sa druge strane i pomagati i voditi računa o položaju srpskog naroda u regionu, ali i svih drugih naroda koji sa njim žive? Koliko je sa treće strane teško u svemu tome održavati dobre veze i ugled Srbije u međunarodnim krugovima vodeći računa o ugledu Srbiju u Americi, u Ruskoj Federaciji, EU i svuda širom sveta?

Održavati zemlju u takvim uslovima, ići napred i čuvati regionalni mir i stabilnost, uz puno poštovanje svih važnih međunarodnih faktora može samo, ako bih bio slikovit, rekao bih – neko ko je politički čarobnjak. Ali, ne. Biću odgovoran i precizan. To može samo neko ko je danas ne političar, nego državnik. Pretpostavljate i znate i vi i cela Srbija, milim na današnjeg srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

Činjenica je, meni se čini, ali siguran sam da je to jedna objektivna činjenica da regionalne političke teme danas često nadmašuju sve one političke trzavice i probleme unutar same Srbije, međutim, pored svih pritisaka i napada na Srbiju i na srpskog predsednika danas lično, ne odustajem od takve politike.

Otuda, želeo bih da istaknem ono što se desilo danas, a to je poziv srpskog predsednika Bakiru Izetbegoviću, političkom predstavniku bošnjačkog naroda u Bosni i Hercegovini, na razgovor i na sastanak, makar on bio u Sedreniku, kako reče, u okolini Sarajeva, pa makar bio u kafani. To govori o otvorenosti srpske politike, o otvorenosti i miroljubivosti politike na čijem čelu je današnji predsednik Aleksandar Vučić i želji da se mir i stabilnost i u Srbiji, i u Republici Srpskoj, i u Bosni i Hercegovini sačuva po svaku cenu. Naravno, javili su se danas politički protivnici kritikujući tu činjenicu, ali smo sigurni da je to jedina politika ispravna, na čijem čelu je današnji predsednik, a mi poslanici SNS sledbenici i čuvari te i takve politike.

Mir i stabilnost je preduslov opstanka i Srbije i Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, ali mir i stabilnost su preduslov opstanka i razvoja i srpskog i bošnjačkog naroda na Balkanu.

Ne bih imao nameru i to je zadnje što želim, da današnji komemorativni skup koji se desio u holu ovog uvaženog zdanja koristim u dnevnopolitičke svrhe i ubiram sitne političke poene, ali čini mi se da je malo zapaženo prošlo današnje obraćanje sada već lidera Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlića i sina dosadašnjeg poslanika Muamera Zukorlića, gde je jasno i eksplicitno rekao da niko od dosadašnjih srpskih lidera u Beogradu nije poštovao i nije razumeo Bošnjake i Bosnu i Hercegovinu kako to razume predsednik Aleksandar Vučić. To je velika poruka kada je čujete od onih koji su politički predstavnici bošnjačkog naroda. E, upravo ta politika je ono što mi poslanici SNS, a što je još najvažnije i narod u Srbiji podržava.

Poštovana ministarka, mi ćemo na kraju u momentu glasanja, koje je sve bliže, podržati ovaj zakonski predlog, ali što je još važnije, budite sigurni, podržavaćemo politiku koju vodi Vlada, a čiji rodonačelnik je današnji predsednik Aleksandar Vučić. Hvala vam. Živela Srbija i živeo naš narod na Balkanu!

Hvala, predsedavajući.

Nekako na meni svaki put završava i da vam kažem čast je to, što bi rekli naši ljudi, krčma je uvek na meni.

Ne znam koliko imamo pravo na to, poštovana ministarka i poštovane kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, ali ću, pošto sam danas poslednji, iskoristiti priliku da možda uradim jednu rekapitulaciju današnjeg zasedanja i na neki način uradim to da pošaljem jednu zajedničku poruku iz ovog parlamenta.

Poštovana ministarka, šta je to što biste danas poneli kao glavni utisak sa zasedanja ovog parlamenta? Mogli ste zaključiti da samo pominjanje Zaštitnika građana u ovom parlamentu asocira na potrebu zaštite svakog građanina u ovoj zemlji, a ne zaboravite, građanin ove zemlje je i predsednik države Aleksandar Vučić i njegova porodica. Ono što ćete sigurno poneti kao utisak je poruka ovog parlamenta, a poruka i javnosti da sve institucije počevši od Zaštitnika građana, na kraju krajeva i vas i mene kao narodnog poslanika, moramo uraditi sve ono što je u našoj moći da zaštitimo svakog građanina, a pogotovo kada su u pitanju institucije kao što je predsednik države i pogotovo kada je u pitanju ono što je osnovna ćelija društva, a to je porodica.

Međutim, uvažena ministarka, vi ste mogli da primetite da napadi na predsednika države ovih dana ne idu samo iz granica ove zemlje, napadi na predsednika države dolaze iz nekih drugih centara koji su daleko od granica ove države, ali ono što je tragedija u svemu tome je što eksponenta za jednu takvu politiku takvi centri moći koji su daleko od granica ove zemlje nalaze upravo u Beogradu i u Republici Srbiji.

Ono što je takođe činjenica je da napada na predsednika države ne manjka ni iz regiona. Tu posebno mislim na napade koji dolaze iz Zagreba, iz Sarajeva, a neretko dolaze i iz zvanične Podgorice. Ovih dana ste videli da postoje čak i neki pojedinci iz srpskog političkog spektra iz Republike Srpske koji su se priključili jednom takvom frontu, ali to su još uvek samo pojedinci.

Kada bi Srbija i njen predsednik, uvažena ministarka, utonuli u ovu matricu međusobnih napada u regionu, budite sigurni da bi Balkan utonuo u haos. Taj put ne ulaženja u jednu ovakvu matricu je jedan od najtežih političkih puteva kojima može da ide bilo ko ko vodi jednu zemlju, ali je jedan od najodgovornijih i verovatno jedan od onih koji su jedini mogući u ovom trenutku, kada je u pitanju Srbija. To je put jednog državničkog odnosa ne samo prema Republici Srbiji i njenim građanima, nego put jednog državničkog odnosa prema svim građanima i na Balkanu, odnosno u regionu koji sa nama ili pored nas žive.

Uvažena ministarka, ovaj put može da predvodi jedino onaj ko je državnik, ko danas ne razmišlja o sudbini samo svog naroda, o sudbini samo svoje zemlje, nego i o sudbini svih onih koji okolo sa nama žive. Ovo je put kojim danas ide predsednik države, a vi kao Vlada sledite taj put.

Potvrda ovoj mojoj tvrdnji je i činjenica da je, pored svih onih političkih šamara koji su nemalo puta dolazili iz Podgorice, danas u Beogradu boravio i premijer Crne Gore. To je, siguran sam, a malo je ko to danas spomenuo, najvažniji politički događaj koji se desio u Srbiji na današnji dan.

Videli smo jednu veliku odgovornost prema ovom događaju i kada je u pitanju predsednik države i kada je u pitanju predsednica Vlade, videli smo njihov akcenat na infrastrukturnim projektima i svemu onome što nas povezuje sa Crnom Gorom i stavljanje u stranu svega onoga što nas razdvaja, a to može samo onaj koji ima državnički odnos prema politici i u svojoj zemlji i u regionu. Tom važnom političkom događaju danas se priključio i ovaj parlament. Predsednik Vlade Crne Gore boravio je i u poseti ovom parlamentu i to je bila jedna simbolička poruka podrške koju ovaj parlament daje i predsedniku i Vladi u vođenju jedne takve odgovorne, a nadasve teške politike, uzevši u obzir političko stanje u kome se danas region nalazi.

Videli smo i pozive za saradnju u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, čiji je inicijator, odnosno nosilac ideje današnji predsednik države Aleksandar Vučić. Poštovana ministarka, na kraju da vam kažem, videli ste jednu veliku podršku za zakonske predloge koje ste poslali u ovaj parlament i budite sigurni da će parlament podržati vaše zakonske predloge, ali ono što od vas očekujemo je da i nastavite ovu politiku čiji koreni sežu u 2014. godinu, pre svega. Da nastavite politiku koja se jedne strane podrazumeva razvoj Republike Srbije i borbu za bolji život svakog njenog građanina, a sa druge strane politiku koja brine o svakom našem čoveku koji živi u regionu i brine o regionalnom miru i stabilnosti. To je ono što mi kao poslanici pre svega govorimo u ime poslanika SNS, iako nisam ovlašćeni predstavnik, u ovom momentu očekujemo od vas, od cele Vlade, ali siguran sam da je to ono što očekuje i javnost u Srbiji, jer jedino mir i stabilnost danas mogu da doprinesu razvoju Srbije i razvoju regiona.

Imate put, započet je 2014. godine, danas se uveliko razvija, držite se toga puta, a podršku za zakon ćete imati, ne sumnjajte u to. Hvala vam puno. Živela Srbija!

Hvala vam, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama nekoliko sporazuma, odnosno zakona, koji, pored suštinske važnosti za život svakog čoveka u ovoj zemlji, imaju i jednu simboličnu važnost.

Naime, ovi sporazumi moglo bi se reći da su na neki način paradigma politike koju danas vodi Srbija, paradigma politike koju danas vodi SNS, čiju poslaničku grupu u ovoj raspravi predstavlja moja malenkost, ali pre svega paradigma politike koju danas vodi predsednik i Srbije i SNS.

Pored toga što ovi zakoni suštinski veoma jasno i veoma precizno utiču na svakodnevni život čoveka sa jedne strane, oni s druge strane podižu ugled Srbije, čuvaju mir i stabilnost u regionu.

Vi ste, uvaženi ministre Vulin, već više godina politički partner Aleksandra Vučića i SNS i možda mi vi na najbolji način možete reći nije li ovo politika i Aleksandra Vučića i SNS u celini, nije li to politika kojom svakom danom pokušavamo doprineti kvalitetnijem i boljem životu svakog pojedinca u Srbiji, sa jedne strane, i, sa druge strane, svakog dana i svakim potezom pokušavamo doprineti međunarodnom ugledu Srbije i očuvanju mira i stabilnosti u regionu. Verovatno ste zato i vi već godinama politički partner i Aleksandra Vučića i SNS.

No, da krenemo. U pitanju su sporazumi o zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, Sporazum o graničnim prelazima i verovatno jedan od najvažnijih sporazuma, Sporazum o pograničnom saobraćaju, a svi su između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, sa druge strane.

Kada su u pitanju zajedničke lokacije za granične prelaze, valjda je sad svima jasno da je to rešenje višegodišnjeg problema, odnosno višegodišnjeg pitanja kada je u pitanju most Bratoljub. Ovaj sporazum predstavlja osnov da Bratoljub konačno bude pušten u promet i da građani i Srbije i Republike Srpske, odnosno BiH konačno počnu da osećaju benefite onoga što smo radili u proteklim godinama.

Međutim, nije to jedini integrisani granični prelaz u Srbiji. Ja dolazim sa severa Srbije, pa znam da jedan takav granični prelaz postoji u Bačkim vinogradima i znam koliko on znači i za građane Mađarske i za građane Republike Srbije. Mi se nadamo da ovo neće biti jedini integrisani granični prelaz, ministre, kada je u pitanju granica sa BiH, odnosno Republikom Srpskom, jer generalno jedan ovakav sporazum otvara mogućnost da to ne bude samo granični prelaz na Bratoljubu, nego i na nekim drugim lokacijama.

Kada je u pitanju ovaj drugi sporazum, a tiče se graničnih prelaza, takođe, na jedan kvalitetan način on uređuje promet između Republike Srbije i BiH. Svakako se određuju mesta gde se šta carini, gde se prelazi granica. Siguran sam da će svakako ovo uticati na privredu. Siguran sam da ste u određivanju ovih stvari vodili računa o potrebama privrednika, pogotovo kada se uzme u obzir turizam, jer određuju mesta gde će prelaziti „Ćiro“ i otvaramo one granične prelaze sezonske na Perućcu, itd.

Međutim, na kraju, Sporazum o pograničnom saobraćaju. Ovo je nešto što, ministre, običan svet, kad kažem običan svet, nema običan i neobičan, nego čovek u Srbiji čeka decenijama, pogotovo u pograničnim delovima prema BiH, gde smo istorijski, rodbinski, kulturološki i na svaki drugi način vezani sa ljudima koji žive sa druge strane Drine. Ovo je verovatno jedan od najznačajnijih zakona kada je u pitanju pogranični saobraćaj koji ljudi već decenijama čekaju.

Zvali su me pojedini ljudi iz ovog naselja Trbušnica, valjda videći prilog o ovom zakonu, iz Sličajevca, iz Loznice, neki Zarići, Nikolići, ne znam već, i tražili od mene da vam se zahvalim u njihovo ime, jer će konačno posle više decenija moći da odlaze nesmetano, bez pasoša, bez lične karte, da rade svoja imanja, kod braće, prijatelja i rođaka u Republiku Srpsku. Manje-više naša zahvalnost svakako stoji, ali najvažnija je zahvalnost naroda, a narod je itekako pokazuje iz izbora u izbore i prema predsedniku i SNS, ako hoćete, i prema vama kao našem dugogodišnjem političkom partneru.

Ministre Vulin, mi ćemo ove zakonske predloge, odnosno ove sporazume podržati. Međutim, ono što zajednički tražimo od vas i što vam kažemo je ovo nije dovoljno. Ne možemo da stanemo na ovome.

Predsednik Vučić je davno, da kažem, proklamovao jednu ideju povezivanja našeg naroda, naših naroda na Balkanu kroz onu inicijativu „Mini Šengena“, sada se zove „Otvoreni Balkan“, gde je konačnici cilj ukloniti ove granične barijere.

Mi od vas, kao nadležnog ministra i člana Vlade, tražimo da sledite jednu takvu principijelnu politiku, jer uklanjanje graničnih barijera između država na Balkanu je u stvari jedna evropska tekovina. A šta nas drugo čeka pristupanjem EU nego uklanjanje graničnih barijera? Dobro je da to radimo unapred i koristimo benefite toga.

Tako da, očekujemo da u nekom periodu vi ili neki drugi predstavnik Vlade dođete sa nekim još poboljšanim zakonskim predlozima, a tiču se pograničnog saobraćaja.

Ako bi mene lično pitali, ministre, rekao bih da bih najviše voleo da je ovo sporazum sa Republikom Srpskom. Imam pravo da nekog volim i pravo da nekog poštujem. Međutim, kao odgovoran i principijelan čovek koji se dugo bavi politikom i onaj koji sledi politiku predsednika države, itekako se radujem što i kroz ove sporazume poštujemo integritet BiH i time pokazujemo jednu odgovornu i državotvornu politiku prema svojim susedima, što očekujemo i od njih kada smo mi u pitanju. Pokazujemo svakako volju za mirom i tolerancijom. Međutim, ministre, svedoci smo da zauzvrat veoma često ne dobijamo isto.

Evo vam jednog primera, primera pomirenja i napretka s jedne strane i primera izazivanja nestabilnosti sa druge strane i to ničim uzrokovanog izazivanja nestabilnosti.

Naime, juče su se u Subotici sreli srpski predsednik Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban, gde su na jedan simboličan način obeležili početak radova na pruzi Subotica-Segedin i to je bio jedan veliki dan i za Srbiju i za Mađarsku, ako hoćete, i za narod na severu Srbije, a taj uspešan dan je završen pesmom Tamo daleko, jednom od najtužnijih pesama iz Prvog svetskog rata, koja je komponovana na Krfu 1916. godine. Pesmu su pevali zajedno potomci nekadašnjih protivnika iz Prvog svetskog rata. Pevali su je potomci srpskih i austrougarskih vojnika. A celog dana smo koristili izreke – pevali smo srpske pesme, a koristili mađarske izreke. Jedan odličan primer kako možemo da prevaziđemo sve ono što je prošlost i iz nestabilnosti pređemo u stabilnost.

Danas srpski narod i mađarski narod zajedno i pevaju i tuguju, ali zajedno i rade i dele poslove.

Za ovakav epilog najzaslužniji je srpski predsednik Aleksandar Vučić i zašto ne reći, njegov i naš prijatelj mađarski premijer Viktor Orban i politike koje oni danas vode. Odličan primer kako prošlost tešku ili nekakve nesuglasice iz prošlosti možemo pretvarati u saradnju, mir i napredak na korist i jednih i drugih.

Šta smo imali sa druge strane? Istovremeno dok se ovo dešavalo u Subotici, iz Sarajeva su ničim izazvani krenuli sa uvredama na račun Srbije i na račun srpskog predsednika. Time su pojedini i u Sarajevu na sebe uzeli ulogu advokata svog nekadašnjeg okupatora, ničim pozvani i niko ih od tih nekadašnjih ni u primislima nije pozvao.

Posledica je ova politika koju danas, nažalost, u BiH vode Bakir Izetbegović, onaj nesretni Komšić itd, dela politike u BiH. Ali, da bi stanje bilo gore i da bi slika bila jasnija, nažalost, i u Beogradu nalaze saveznike. Verni saveznici tih politika destruktivnih iz okruženja danas su u Beogradu lideri i prvaci nekadašnje vlasti – Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić i njima pridruženi Boško Obradović itd.

Imali ste, ministre, juče primer kako i na koji način se gradi poverenje i suživot i primer obrnuti koji je došao iz Sarajeva. Mi vas molimo kao predstavnici naroda u ovom uvaženom domu da sledite ovaj primer suživota koji proklamuje i već od 2014. godine uporno sprovodi srpski predsednik i kada su u pitanju odnosi prema BiH, ali i drugi regionalni odnosi.

Pošto ste već tu, iskoristiću priliku da vam skrenem pažnju na to, svakako i da vas upitam – kakva je saradnja između MUP Republike Srpske i MUP Republike Srbije, obzirom da znam da ste prilično i vi Vlada angažovani na tom polju, a uzevši u obzir sve ono što se ovih dana dešava u BiH i Republici Srpskoj?

Taknuću se na kraju i dva sporazuma koja se tiču saradnje sa Austrijom i saradnje sa Egiptom. Nije li to dokaz politika koje danas takođe sprovodi i SNS i predsednik Vučić kao njen prvi čovek? Nije li to dokaz saradnje i sa zapadnim i sa istočnim partnerima, svuda tamo gde je to od koristi za Srbiju i njen narod?

Što se nas iz SNS, odnosno iz poslaničke grupe SNS tiče, stvari stoje ovako kako sam ih i predočio. Budite sigurni da ćemo mi, poslanici SNS, ove sve sporazume, odnosno, zakonske predloge podržati u danu za glasanje, a od vas očekujemo da se sa još boljim predlozima viđamo u ovom skupštinskom zdanju. Hvala vam puno.

Hvala vam, predsedavajući, ali samo par napomena.

Ministre, govoreći o ulasku u EU, sad već možemo govoriti hipotetičkom, jer uslovi za naše pristupanje EU su potpuno drugačiji od onih koji su važili za neke druge koji su u međuvremenu postojali članovi EU. Međutim, zato sam i napravio paralelu sa „Otvorenim Balkanom“, dok čekamo taj ulazak u EU, zamolio sam vas da predano radimo na onome što je proklamovana ideja od strane predsednika država. Zvala se „Mini Šengen“, a sada se zove „Otvoreni Balkan“. Mislimo da je to u svakom slučaju, dok svi čekamo taj ulazak u EU, nešto što će doprineti životu svakog čoveka i u Srbiji i svakog čoveka u zemljama u regionu.

Ono što bih još, ministre, da napomenem, obzirom da ste tu i nemamo često priliku da se susrećemo i što svakako možemo da podržimo, je to što dosledno primenjujete mere kada je u pitanju zaštita i zakona, ali i zaštita integriteta i bezbednosti Republike Srbije. Molimo vas da i u narednom periodu prema svima onima koji dolaze iz okruženja, a vrlo dobro znate na šta mislim, a potencijalni su kršioci zakona i na neki način bezbednosti Republike Srbije i dalje, na neki način, ograničavate ulaske u Republiku Srbiju.

Vi znate da su neke zemlje u regionu našim građanima zabranile ulazak, pa čak i ljudima koji su pisci, pesnici, diplomate, čak i ljudima koji su rođeni u tim, pa nije vama, vi ste rođeni u Hrvatskoj, da, primer Hrvatske, čak i ljudima koji su diplomate, a donedavno se u Srbiju moglo ući bez obzira kakvi su ljudi. Mi vam svakako čestitamo na toj meri koju ste počeli dosledno da primenjujete i molimo vas da u njoj ostanete dosledni.

Takođe, prenosim vam zahvalnost iz Republike Srpske u smislu ljudi koji su aplicirali za državljanstva, taj proces dobijanja srpskog državljanstva je znatno skraćen i u zadnje vreme se čekanje na to državljanstvo Republike Srbije svelo na par meseci, čini mi se, do dva meseca u odnosu na par godina što je bilo ranije.

To je veliki doprinos integraciji našeg naroda, svakako poštujući ovo o čemu ste govorili integritet države Bih, ali i drugih država u regionu. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Malo vremena je ostalo, ali trudiću se na kraju da u tih četiri minuta sažmem celokupnu današnju raspravu.

Poštovane kolege, poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, neko je ranije rekao da ne postoje dobra i loša vremena, postoje dobri i loši ljudi koji ta vremena čine dobrim ili lošim. Postoje njihovi postupci koji to vreme čine takvim kakvim ga čine.

Ceo dan danas slušajući raspravu mogli smo zaključiti da smo neki od nas svakako podržavali u punom kapacitetu ove predloge koji su se našli pred nama, da su opet neki nalazili im mane, a oni treći su pokušavali da daju neki bolji predlog i poboljšaju predlog i predlože neke bolje poslove i bolje postupke, kada je u pitanju posao Vlade u odnosu prema Republici Srpskoj i BiH.

Bilo je različitih predloga i bilo je velikih razlika između onih koji su danas govorili, ali jedna stvar je konstantna i jedna stvar je bila jedinstvena za celokupnu današnju raspravu. Svi učesnici, a tu pre svega govorim o poslanicima SNS, a zašto da ne i o našim koalicionim partnerima, su tražili način da predlože nešto što će doprineti boljitku kada je u pitanju odnos prema Republici Srpskoj i kada je u pitanju odnos prema BiH. To je bilo ono što je bilo jedinstveno za celokupnu raspravu, koliko god mi danas međusobno imali razlike u pogledu na ove predloge. To je ono što je posao Narodne skupštine.

Uvaženi ministre, ono što je posao Vlade Republike Srbije, vi radite na isti način. Vlada u celom kapacitetu pokušava, koristeći benefite napretka Republike Srbije, da prenese sve to na naš narod u Republici Srpskoj, ako hoćete i na ostale zemlje u regionu, ulažući u infrastrukturu, gde je dosad uloženo 88 miliona, sami ste rekli, pomažući policiju u Republici Srpskoj, pomažući zdravstvo, obrazovanje, kulturu, itd, ali i pomažući u svim političkim odlukama gde je to moguće.

Da bismo napravili poređenje, sećate li se, uvaženi poslanici i poslanice, sećate li se, uvaženi ministre i članovi Vlade, sećate li se uvaženi građani Srbije i Republike Srpske nekih prethodnih vremena? Sećate li se šta je bio posao Vlade Republike Srbije u odnosu prema Republici Srpskoj? Ne možete se setiti. Možete se setiti samo onog detalja koji se ticao posla bezbednosnih službi, a odnosio se na progon ljudi iz Republike Srpske i BiH, pogotovo onog dela koji su svoje najbolje godine života davali za odbranu i ove i one zemlje. Odnosio se na njihov progon, hapšenje i slanje u kazamate širom sveta. To je bio celokupan posao koji je radila država Srbija u odnosu prema Republici Srpskoj i BiH. Uporedite vremena. U stvari, uporedite ljude.

Ministre, građani, poštovani poslanici, u ovom pogledu živimo dobra vremena. Živimo dobra vremena, jer ta vremena čine dobri ljudi spremni da rade za narod i u Srbiji i u Republici Srpskoj. Vode ga ljudi koje danas predvodi SNS, a na njenom čelu predsednik i SNS i države Srbije Aleksandar Vučić.

U to ime, ministre, hvala vam na svim tim poslovima, hvala vam što sledite tu politiku. U ovom parlamentu i SNS ćete imati verne saveznike. Živela Srbija! Živela Republika Srpska!

Poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, uvažena ministarka sa saradnicima, evo polovina septembra. Verovatno termini, period u godini, dani, na koje je Srbija najponosnija ako se okrene malo unazad i pogleda svoju modernu istoriju.

Naime, upravo na današnji dan, načelnik Štaba srpske vrhovne komande, čuveni vojvoda Živojin Mišić je izdao svoju zapovest i proglas kojom je komandovao srpskoj vojsci na Solunu, konačni proboj, napad i juriš na otadžbinu.

Kaže veliki Živojin Mišić u toj svojoj zapovesti i u tom svom proglasu na kraju: „U smrt, samo ne stajte. Sa nepokolebljivom verom i nadom, junaci, napred u otadžbinu“.

Ja retko ustajem kada govorim sa ove govornice. Međutim, današnja tema i današnji dan, to i te kako zaslužuju. Naime, ova tema zakona koji je danas pred nama je mnogo više od njegovog formalnog značenja koje je sadržano u nekoliko stranica. Ovaj zakon i ova tema su upravo ispunjenje zaveta i želje onih koji su na današnji dan 1918. godine primili komandu od velikog Živojina Mišića.

Njihov zavet i njihova želja je bila upravo očuvanje jedinstva, oslobođenje i očuvanje identiteta srpskog naroda na Balkanu, a onda pored toga i oslobođenje svih drugih koji su sa njim živeli.

Za ovu želju i njihov zavet bili su spremni da umiru mnogi njihovi naslednici u ratovima koji su sledili, a kojih Srbiji i srpskom narodu na Balkanu u prošlom veku nažalost nije falilo. Za ovu želju oni su sami bili spremni da ostavljaju svoje živote u albanskim gudurama, u Plavoj grobnici, na Kajmakčalanu, na Solunskom frontu.

Mi danas kao neka nova politička generacija imamo čast da možda po prvi put konkretizujemo njihove želje na pravi način, da čuvamo jedinstvo kako su to oni želeli i da čuvamo identitet kako su to oni sanjali.

Mi poslanici SNS, pored toga što imamo danas i narednih dana veliku odgovornost koja inače prati svako donošenje, odnosno donošenje bilo kog zakonskog predloga, imamo i lični osećaj sreće što učestvujemo u jednom ovakvom sigurno istorijskom trenutku. Siguran sam da takav osećaj prati i našu sabraću, naše prijatelje i naše kolege u Banja Luci u Narodnoj skupštini Republike Srpske, gde će se skoro istovetan zakonski predlog usvojiti prekosutra.

Međutim, za sve ovo bila je potrebna i vizija, bila je potrebna inicijativa koja je došla prvenstveno od srpskog predsednika Aleksandra Vučića, ali i sprskog člana Predsedništva u Bosni i Hercegovini. Nadam se da će ovakav ili sličan zakonski predlog u nekom periodu biti usvojen i u Skupštini Crne Gore, jer istini za volju ćirilica kao pismo u proteklim decenijama, a možda to ne služi ni na čast Srbiji, najviše se koristila u Crnoj Gori. Na takvo mišljenje su me ponukali događaji od prošlih dana i nada da će oni koji su najveći protivnici srpskog identiteta i SPC u Crnoj Gori postati nešto drugo. Moja nada je proizašla iz događaja koji se desio u proteklih nekoliko sati, da kažem. Naime, članovi porodice dosadašnjeg premijera Crne Gore, Duška Markovića, donedavnog, do prošle godine i sadašnjeg poslanika i jednog od perjanica i vođa napada na SPC su se juče venčali, tj. njegova bratanica Milica se venčala u hramu SPC u Podgorici. Šta drugo može čovek da pomisli već da se u njemu probudi nada da će i oni koji su ustali protiv te crkve promeniti svoje mišljenje, a na to me naveo ovakav postupak članova porodice Duška Markovića. Ja im želim svu sreću u njihovom ličnom životu i da se konačno okanu posla koji su sprovodili proteklih dana na čelu sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem.

Što se tiče nas, da se vratimo na ovu Skupštinu i na Vladu Republike Srbije, uvažena ministarka Gojković, nadam se da ćete vođeni vizijom predsednika države nastaviti da se u ovom parlamentu pojavljujete sa ovakvim i sličnim predlozima zakona i vi i ministri u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Osnov za to svakako možete pronaći u Sporazumu o specijalnim i paralelnim vezama između Srbije i Republike Srpske i u Dejtonskom mirovnom sporazumu. Time ćete čuvati identitet našeg naroda sa obe strane Drine, a nećete rušiti ni zakonodavni, ni ustavni poredak BiH, niti međunarodno pravo. Evo vam primera u inicijativama predsednika države i srpskog člana Predsedništva.

Na kraju, predsedavajući, sigurno se pitate zašto sam stavio ove zastave pored sebe, nemam običaj da kršim Poslovnik, tj. da radim tako da vi budete taj koji krši Poslovnik. Ovo je svojevrsna poruka i u susret 15. septembru poziv svim našim sunarodnicima u regionu da dostojanstveno obeleže ovaj datum isticanjem zastava na prozore širom Srbije, Srpske, ako hoćete na kraju, krajeva i Crne Gore, ali i regiona i dijaspore u kojoj oni žive. Želimo da tog dana svi uradimo istu stvar, ovaj datum obeležimo dostojanstveno, ali ponosno.

Što se mene tiče kao narodnog poslanika, ja ću kao deo poslaničke grupe SNS ovaj zakon, uvažena ministarka, podržati u danu za glasanje.

Na kraju, unapred da čestitam ovaj veliki dan koji je pred nama uz jedan pozdrav našem narodu - živela majka Srbija, živela Republika Srpska, živeo naš narod na Balkanu. Hvala vam.

Hvala predsedavajuća.

Uvaženi građani, poštovane kolege poslanici, govoreći neki dan o ovom dosta širokom i obimnom zakonskom predlogu koji je nešto novo u srpskom zakonodavstvu, rekao sam da on sam po sebi reguliše odnose ponude i tražnje na tržištu Republike Srbije. Dosta dobro reguliše položaj potrošača, njegova osnovna prava, reguliše čak i nadzor i predviđa sudske, odnosno vansudske postupke kada su u pitanju sporovi, njime je definisano i informisanje samih potrošača i mnogo važnih stvari i jedan potpuno nov zakonski predlog u zakonodavstvu Republike Srbije.

Međutim u toj istoj načelnoj raspravi napomenuo sam da se ovo zakonsko rešenje ne tiče samo onih potrošača unutar Republike Srbije, tim pre imajući u vidu što sve više na zamahu dobijaju regionalne inicijative integracije. Tu pre svega mislim na inicijativu „Otvoreni Balkan“, donedavno se zvala „mini Šengen“, a koja je potekla od strane srpskog predsednika kao nekakav novi politički predlog za sve ljude koji danas žive na Balkanu i nalaze se van granica EU. Ovakva jedna regionalna politička inicijativa doživljava sve više podrške i u samim narodima koji žive u regionu, ali činjenica je i sve više na važnim međunarodnim adresama.

Naime, danas je sprski predsednik u Beogradu ugostio Kristijana Šmita koga je pre nekog vremena jedan veći deo zemalja Saveta za implementaciju mira u BiH imenovao za visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Ono što se danas desilo u Beogradu je i Šmitova podrška javna tim regionalnim integracionim procesima. On je naglasio da je važno da i BiH postane deo tih integrativnih, regionalnih procesa koji kao predlog kreću od srpskog predsednika.

Ova poseta danas u Beogradu govori i o još mnogo stvari, njime je gospodin Šmit naglasio važnost Srbije kao jedne, a to je javno i rekao, kao jedne od najvažnijih zemalja i regionu, ali je ovom posetom pokazao koliko je važna politička figura i najvažnija politička figura danas na Balkanu srpski predsednik, Aleksandar Vučić.

Ono što želim posebno da naglasim, jeste briga srpskog predsednika o Republici Srpskoj i o svakom našem čoveku u Republici Srpskoj Federaciji BiH uz potpuno poštovanje međunarodnog prava, ali i integriteta same BiH. Pored te političke brige o svakom našem čoveku napomenuću i onu brigu koja se tiče života svakog od tih naših ljudi, njihovog životnog standarda, a pogotovo briga o infrastrukturnom opremanju Republike Srpske, pa čak i nekih delova Federacije BiH gde žive naši ljudi.

Međutim, drage kolege, sećate li te brige do 2012, odnosno 2014. godine, sećate li se poštovane kolege i poštovani građani Republike Srbije u čemu se sastojala ta briga do tog perioda kada su vlast vršili oni koji sebe danas nazivaju opozicijom u Republici Srbiji. Dok su vršili Tadić, Jeremić, Đilas, sećate li se kako je išla ta briga i saradnja sa našim ljudima u Republici Srpskoj, i u Federaciji Bosne i Hercegovine i ako hoćete i u drugim delovima regiona. Pa, podsetiću vas.

Išla je tako što su se teatralno grlili sa nekim liderima iz regiona i na tome se završavala njihova ekonomska briga, a drugi deo saradnje sa građanima je išao tako što su ljudi iz Republike Srpske, oni koji su svoje najvažnije godine života davali za ovu zemlju, hvatanju u Srbiji kao divlje zveri i slati u kazamate širom sveta. Pa, čak i ako je to bila međunarodna obaveza nije se završavala na tome.

Tragedija je veća samim tim što su tadašnji lideri Srbije, današnja bivša vlast, to slavodobitno saopštavali Srbiji i slavili do duboko u noć. To su oni ljudi koji danas čine bivšu vlast i deo opozicije u Republici Srbiji. Ovo vam govorim da bi ste mogli da napravite poređenje.

Sa onim što danas na političkom, ekonomskom, privrednom i svakom drugom planu radi srpski predsednik kada je u pitanju Republika Srpska, a današnji dan je samo mala paradigma toga i sa onim što su ti ljudi radili do 2012. i 2014. godine.

Samim tim i ono što je ovo zakonsko rešenje, tiče se i tih ljudi. Kako Srbija bude napredovala u svakom, i u političkom, privrednom, ekonomskom i svakom drugom smislu broj potrošača će se povećavati, a ti potrošači će biti oni ljudi koji dolaze iz regiona, pa samim tim i važnost ovog zakonskog rešenja dobija još više na značaju.

Mi ćemo svakako kao poslanici podržavati i ovo zakonsko rešenje, ali što je važnije od svega podržavaćemo predsednika države u politikama koje sprovodi danas i u proteklim godinama kada se to tiče našeg naroda u Republici srpskoj federaciji i regionu uopšte. Hvala vam puno.

Hvala, potpredsedniče.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, ja ću prvo iskoristiti priliku da se zahvalim prof. Stojmiroviću na vremenu koji je ostavio, to je valjda ta njegova pedagoška crta i svest da je uvek spreman da pomogne mlađima, jer na mlađima nekako svet ostaje. No, da pređemo.

Uvažena ministarka, danas pred nama je Predlog zakona o zaštiti potrošača. Konačni cilj ovoga zakona preciznije i uređenje tržišta ili ako hoćete na kraju krajeva uređenje odnosa između ponude i tražnje. Dosta precizno ste vi, uvažena ministarka, ovde definisali i osnovne pojmove i krenuli ste od osnovnih prava potrošača, pa dalje kroz informisanje, došao si do sudskog i vansudskog postupka, a na kraju odredili nadzor, način kako se vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakonskog rešenja.

Ovaj zakon sam po sebi jeste usklađivanje sa zakonskom normativom najrazvijenijih zemalja Evrope. Međutim, zakon je i nasušna potreba Srbije i njenog tržišta, a Srbija postaje ozbiljno tržište. Posledica je to ozbiljnog i ekonomskog i privrednog i političkog i svakog drugog uspona u Republici Srbiji. Posledica je to razvoja našeg društva u celini, pa na kraju krajeva ako hoćete i uspon na Srbiju u zaštiti svih kategorija i svih segmenata društva, pa i samih potrošača.

E sad, ovakva Srbija i njeno tržište nije samo zanimljiva građanima Srbije koji žive u njenim granicama. Tržište Srbije je danas nešto što je zanimljivo i svim onima koji žive u regionu, pogotovo uzevši u obzir ono što su regionalne i političke inicijative poput otvorenog Balkana koji je donedavno nosio ime „mini Šengena“, pa dolazimo do zaključka da je tržište Srbije nešto što je zanimljivo i svim drugim regionalnim potrošačima, pa i regionalnim investitorima.

Napredak Srbije u tom pogledu se svakako ne može sakriti i sam po sebi istini za volju predstavlja veliku sreću građana Srbije. Međutim, kako bi to rekao naš narod u Crnoj Gori „đe je sreća, tu je i nesreće“, a nesreća je da je Srbija tako uspešna i u svom privrednom ekonomskom i svakom drugom usponu zanimljiva i onima koji su protivnici.

Videćete to proteklih dana na primeru sramnih dešavanja u Crnoj Gori. Videćete da je Srbija uspešna, pre svega trn u oku Milu Đukanoviću, koji je iskoristio priliku da napadne brutalno i Srbiju i njenog predsednika, da te događaje sramne na Cetinju iskoristi za jedan brutalan napad na srpski narod.

Pridružio se Milu Đukanoviću proteklih dana u tom poslu i Bakir Izetbegović iz Sarajeva i ne čudi ih što su u tom poslu se našli zajedno Bakir Izetbegović i Milo Đukanović. To je negde za očekivati, ali potrebno je skrenuti pažnju građanima Srbije na to da se tim napadima istovremeno, ali potpuno istovremeno pridružio i Dragan Đilas u Beogradu, pretnjama i uvredama se pridružio i Dragan Đilas uz pretnju rušenja Srbije.

Da li mislite, dragi građani, da li mislite uvažene kolege da je to slučajnost? Ja u takve slučajnosti ne verujem. Ne verujem da je slučajno u istom danu stigla pretnja od Mila Đukanovića iz Podgorice, u istom danu stigla pretnja Bakira Izetbegovića iz Sarajeva i u istom danu stigla pretnja Dragana Đilasa iz Beograda. Tu slučajnosti nema i u nju ne verujem. Siguran sam da ne verujete ni vi uvažene kolege i građani Srbije i treba uvek takve momente da imate u vidu, pogotovo termine koji se poklapaju.

Međutim, ono u šta ja verujem je takođe i principijelnost predsednika države kada kaže da će sve one strukture koje su prožimale državni vrh u prethodne tri decenije, a bile su usko povezane sa Milom Đukanovićem i njegovim saradnicima –čistiti i dalje iz državnih struktura Republike Srbije. Mi poslanici iz SNS i narod u Srbiji ćemo mu biti verni saveznici u tome.

Što se tiče vas, ministarka i predstavnika Vlade i zakona koji ste doneli u Skupštinu, i njega ćemo podržati u Danu za glasanje.

Hvala predsedavajuća.

Uvažene kolege, uvaženi predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, danas jedan Zakon o kulturi, a sa nama uvažena gospođa ministarka Gojković. Gospođo Gojković, ja se, hteo ja to ili ne hteo, vas sećam iz nekog potpuno drugog asocijacija, jer ste mi za neko drugo vreme, valjda i prirodno, u ovom parlamentu ste proveli dva mandata, koliko me moje znanje i sećanje služi, ne sećam se da je neko bio predsednik parlamenta u dva mandata osim vas.

Zašto to govorim? Vi ste asocijacija za sve ono što se dešavalo u nekom prethodnom periodu u ovom parlamentu. Vi ste neko ko je pretrpeo čak i ozbiljno nasilje braneći ugled ove institucije i vi ste u stvari personifikacija onoga što se dešavalo kada su u ovom uvaženom parlamentu sedeli tadašnji parlamentarni opozicionari, a današnji ulični i kada su se svim silama trudili da uruše ugled ove institucije i naštete ove države.

To je upravo ono što danas gledamo, kada je u pitanju predsednik republike. Naravno, bilo je to i tada, ali evo danas ti isti ljudi svoje napade usmeravaju na predsednika države. Napadi na predsednika države su personifikacija napada na Republiku Srbiju. Isti ljudi, isti akteri.

Vi ste, i mi vas pamtimo iz tog perioda, gospođo ministarka, kao čvrstog i odvažnog borca za ugled ovog parlamenta i ove institucije, a upravo to se očekuje od vas kada je u pitanju pozicija na kojoj ste sada. Čvrst stav i odbrana onoga što u stvari čini suštinu našeg naroda i naše nacije.

Još ranije postoji jedna anegdota, već dosta puta ispričana, nikada ona nije zvanično potvrđena, niti postoji istorijsko utemeljenje, kada su nemačke „štuke“ jurnule na Britaniju, tražeći sredstva za finansiranje odbrane u Velikoj Britaniji, neki ministri u Vladi su Čerčilu predložili da umanje sredstva za kulturu, a on je rekao - pa ako ne branimo kulturu, šta ćemo onda braniti?

Nije to nikada istorijski potvrđeno i ostalo je, kao anegdota, ali i kao podstrek za one koji rade danas poslove poput vas, koji brane kulturu, koja, opet kažem, je srž i suština postojanja jedne nacije, odnosno jednog naroda.

Naime, ne zaboravite, vi ste svakako dolazeći na čelo ovog ministarstva i najavili jedan ovakav deo i ovaj zakon ste nešto ranije najavili i evo ga danas pred nama. Na izgled, kratak i mali, ali veoma, veoma važan i suštinski sadržajan.

Međutim, ono što ohrabruje, ja moram malo proći i vratiti se unazad, je i povećanje sredstava, kada su u pitanju budžetska sredstva za kulturu. Ove godine su ona, oprostite ako pogrešim, za 15% do 20% veća u odnosnu na prethodne godine, ali ono što me posebno raduje, što je povećanje tih sredstava u procentima pratilo i povećanje u istim tim procentima onog dela sredstava koja su usmerena na finansiranje naših društava u regionu, svih onih koji se bave zaštitom kulture našeg naroda u regionu.

O tome smo malo i danas govorili i vi ste se dosta takli te teme i moje kolege, kroz diskusije o Nikoli Tesli, kroz diskusije o Andriću, ali mnogo je tih stvari, još i Selimović i Šantić, jer u poslednjim danima postoje jedne ozbiljne namere da se Šantić, tj. njegovo stvaralaštvo relativizuje i svede u nekakve, takozvane bosansko-hercegovačke okvire. Još jednom napominjemo sa ovoga mesta, Šantić jeste srpski stvaralac, čije stvaralaštvo pripada svima nama koji živimo na ovom prostoru.

Uvažena ministarka, na putu toga bih stvarno i da pozdravim ono što radite, kada je u pitanju saradnja sa institucijama u regionu. I ono što radite posetama u Rumuniji, i ono što radite kada je u pitanju Gradiška, gde ste nedavno sa predstavnicima institucija Republike Srpske otvorili jednu izložbu crteža slikara Milića od Mačve i to jeste pravi put čuvanja kulture identiteta kulturnog nasleđa našeg naroda u celini.

Međutim, moram napomenuti, SPC je jedan od najvećih čuvara identiteta i najvažnijih čuvara identiteta i kulturnog nasleđa srpskog nasleđa. Znate i podsetiću vas na događaj od prošle godine iz Crne Gore, gde su SPC i njeni vernici trpeli ozbiljne udarce, a suština svega toga je upravo pokušaj krađe identiteta i kulturnog nasleđa srpskog naroda u Crnoj Gori.

Dobro je što ste vi kao Ministarstvo i Vlada u Beogradu pokazali jedan potpuno drugačiji pristup. Naime, svakako da pozdravljamo to što ste u prethodnim danima uvažili zahteve patrijarha srpskog, njegove svetosti Porfirija, kada je u pitanju Zakon o kulturnom nasleđu i uvažili sve one primedbe kada je u pitanju SPC, odnosno nacrt zakona o kulturnom nasleđu. To govori o jednom suštinski drugačijem pristupu ove države i mnogih država u regionu, jer, ne zaboravite SPC pojedinačno gledano je najveći vlasnik duhovnog pokretnog i nepokretnog kulturnog nasleđa ovog naroda.

Molim vas da taj principi primenite i kada su u pitanju i druge crkve i verske zajednice i pokažete demokratičnost i društva Srbije i srpskog naroda, u celini.

Malo ste govorili danas i o infrastrukturi. Ubeležio sam da je za ovu godinu opredeljeno 350 miliona dinara za infrastrukturu u kulturi i mogu reći da ste mi na jedan način možda i ukrali temu o kojoj sam hteo govoriti, a u pitanju je Narodno pozorište u Subotici. Rekli ste sve ono što sam i sam hteo da kažem.

Molim vas u ime građana sa severa Srbije da nastavite u tom poslu završetka izgradnje Narodnog pozorišta u Subotici, gde će vam grad i gradonačelnik svakako biti veran partner. To je jedna od decenijskih stvari koje smo nasledili od onih koji su ustanove kulture rušili, kao što je to slučaj sa Narodnim pozorištem u Subotici ili su ih u najmanju ruku zatvarali, kao što je to slučaj u ostalim delovima Srbije, a o pomoći ustanovama kulture našem narodu u regionu, da ne govorim.

Sve u svemu, da ne bih dužio i da bi nešto vremena ostalo i za moje kolege, uvažena ministarka, pred vama i pred predsednikom države je svakako jedan težak posao. Pošto ova anegdota u Čerčilu i njegovom odgovoru, kada je u pitanju odbrana Britanije, nije istorijski potvrđena, postoji jedan istorijski potvrđen podatak.

Na današnji dan Austrougarska je objavila rat Srbiji 1914. godine, posle ultimatuma koji je objavljen, gle slučajnosti, 23. jula, na isti datum kada je još jedan novi Austrijanac Incko postavio jednu ultimativnu odluku u ovo vreme srpskom narodu i Srbija je na današnji dan odlučila da se brani. Neka vam to vreme i ti ljudi koji su Srbiju branili u to doba, budu vodilja i merilo kako danas da branite zajedno sa predsednikom države i srpski narod i srpsku državu, a u okviru toga srž onoga što je srpski narod, njegovu kulturu. Hvala.

Dobro. Biće opozicija kao opozicija. Zaboravili da dođu u parlament, ali dobro to je valjda svojstveno srpskoj opoziciji.

Elem, hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, nekako kad kažete poljoprivreda, ministre, i kad kažete Vojvodina to su nekako dva povezana pojma ili asocijacije ili jedno na drugo samo po sebi , uz dužno poštovanje prema svim drugim regionima i svim drugim poljoprivrednim proizvođačima.

Vi ste, ministre, pre nekoliko dana obišli Vojvodinu, Suboticu pre svega. Bili ste na licu mesta uverili se sa onim što je stanje i kakvo je stanje u poljoprivredi u Vojvodini, ali i sa onim što gradska uprava i gradonačelnik u Subotici rade kada je u pitanju ova oblast.

Jasno je da je ratarstvo jedna od udarnih stvari kada je u pitanju poljoprivreda u Vojvodini i činjenica je da u ratarstvu stvari dosta solidno stoje. Međutim, ne bi se to moglo reći kada je u pitanju stočarstvo i tu postoje određeni problemi, ali moram istaći i ono što radite i vaše ministarstvo i Vlada zajedno, kada su u pitanju subvencije pre svega za proizvođače mleka, koje su čini mi se nekih sedam dinara po litru ako sam u pravu, ako ne ispravite me, i ono što je važna prednost, što treba istaći i važna mera, jer u Vojvodini gde ima dosta državnog zemljišta poljoprivredni proizvođači, stočari, svi proizvođači mleka, hektar zemljišta dobijaju po 160 evra, što je daleko ispod tržišne cene koja je negde na 400 evra, ako se ne varam, i to je dobar podstrek za poljoprivredne proizvođače, odnosno za proizvođače mleka u Vojvodini. Ako bi sve to negde sabrali, čini mi se, sabirao sam ovde, da je otprilike ta pomoć države za svakog proizvođača negde na 600 evra, ministre, manje, više i to jeste dobra stvar.

Međutim, hoću da istaknem, kad ste već bili u Subotici, i doprinos gradske uprave, jer pored toga što smo iza sebe imali jednu ozbiljno tešku godinu opterećenu pandemijom, grad izdvaja 90 miliona dinara samo za poljoprivredu. Od toga otprilike polovina odlazi na uređenje ratarskih puteva i time je praktično ozbiljan partner Vladi i vašem ministarstvu u ovome poslu.

Zajedno vi i grad pratite politiku, odnosno vaše ministarstvo prate politiku Vlade, a pre svega predsednika. Mislim da je važno da u tome istrajete. Zašto ovo govorim? Pa, videli ste jutros procene Evropske banke za obnovu i razvoj gde su procene za razvoj srpske ekonomije podignute negde na 6% od jutros. Znači, predviđen je rast BDP-a na 6%. Da bi se ovaj trend nastavio potreban je ozbiljan posao i ozbiljno zalaganje i vašeg ministarstva i lokalnih samouprava i svakog od nas posebno, a na čelu ovih poslova i na vrhu politike koju danas sprovodimo, koja daje ovakve rezultate, stoji pre svega predsednik države.

Zato vam i govorim da je ovaj početak važno da istrajemo u ovome, jer poljoprivreda je jasan i važan deo ovoga što nas očekuje do kraja godine, rasta BDP-a od 6%, a takav rast BDP-a je uslov za bolji život svih nas, ne samo u Srbiji od toga zavise i naši poljoprivrednici i naši ljudi, ako hoćete i u Krupa na Uni u najzapadnijem delu Republike Srpske i u Vranju i naši ljudi u Igalu i ovi ispod Horgoša.

Ovo govorim da biste shvatili važnost, ja ne sumnjam da vi to radite, ali da biste još dodatno shvatili važnost posla kojim se danas vi bavite i o kome mi na kraju krajeva danas raspravljamo u ovom uvaženom parlamentu.

Na kraju, dok, ministre, vi svakako ovaj posao obavljate na ovaj način, dok Vlada ovako obavlja posao, ne sumnjajte da ćete i za ovaj zakon i za druge stvari imati podršku u parlamentu, a najvažnije u narodu.

Za kraj jedna zanimljivost. Na današnji dan 1877. godine je rođen Petar Kočić, srpski pisac i poslanik u Parlamentu BiH sa jednim od najznačajnijih dela „Jazavac pred sudom“, koje ne jedan metaforičan način govori o otporu srpskog seljaka prema velikim moćnicima tog vremena i velikim silama. Biće da je u to vreme srpski seljak bio neko ko je bio paradigma borbe za opstanak naroda i države.

Slučajno ili ne, danas u parlamentu opet rasprava o poljoprivredniku ili srpskom seljaku, a čini mi se da se mnogo toga nije izmenilo od toga vremena kada je ovo delo nastalo, da je srpski seljak i danas ostao brana i zaštitnik interesa države i naroda pred velikim moćnicima ovog vremena. Imajte to uvek u vidu, a zakon ćemo svakako podržati. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Kao što reče moj uvaženi kolega Režina, ako sam dobro zapamtio, prenosim i ja pozdrave iz jednog od regiona.

Obično smo navikli da u nekom mom obraćanju tematika celokupnog obraćanja se tiče stanja naše zajednice u regionu. Međutim, ovaj put imam drugo pitanje i tražim drugo obaveštenje, odnosno objašnjenje. Tiče se, pre svega, severa Srbije, odnosno Subotice, iz koje i sam dolazim.

Naime, da bi vam bilo jasnije, napraviću jedan mali uvod. Danas, kao što znate, u Subotici posluje Slobodna zona, mesto koje okuplja veliki broj stranih investitora, gde danas posluje devet priznatih svetskih kompanija, poput „Simensa“, „Svarovskog“, „Kontinentala“ itd. Ta Slobodna zona danas zapošljava 6.400 radnika, a ukupan promet je nešto oko 800 miliona evra. Znači, 6.400 radnika ili više hiljada porodica nalazi egzistenciju u Slobodnoj zoni.

Da bi vam bilo jasnije, 2012. godine na istom mestu je funkcionisalo nekoliko kompanija, a u Slobodnoj zoni je zaposlenje u to doba nalazilo 1.180 ljudi, a ukupan promet je bio oko 305 miliona evra.

Dobro je uporediti ove brojke. Dakle, 6.400 zaposlenih danas sa 800 miliona evra prometa i 1.180 zaposlenih te 2012. godine i 305 miliona prometa. Lepo je sve ovo i dobro ovo sve zvuči, ali nikada ne treba izgubiti iz vida jednu stvar – neko je u ovo morao uložiti ogroman trud. Neko je morao dovesti do ovoga da situacija u Subotici i u Srbiji izgleda tako kako izgleda danas.

Taj trud je prvenstveno ulagao predsednik države, srpska Vlada, zatim i pokrajinske vlasti, naravno, i gradonačelnik Subotice sa svojim timom, ali ja mislim, pre svega, građani Subotice i Srbije koji su podneli zaista jednu veliku žrtvu da bismo bili danas tu gde smo, a pre svega penzioneri. Naravno, tim ljudima dugujemo veliku zahvalnost. To su činili i penzioneri iz Subotice.

Međutim, ovde se postavlja još jednu veliko pitanje. Ja sam vam govorio o današnjem stanju, o stanju 2012. godine i kako je to izgledalo u Subotici i u Slobodnoj zoni, ali postavlja se realno pitanje – šta je bilo do 2012. godine i šta je dovelo do toga da Subotica od jednog industrijskog grada, za kakav je važila decenijama unazad, postane mesto nezaposlenih i mesto razrušenih fabrika.

To pitanje upravo postavljaju oni koji su stvarali te fabrike i koji su podneli najveću žrtvu da bismo danas bili tu gde smo - penzioneri, ljudi koji su živeli i radili u tim fabrikama, ljudi koji su stvarali te fabrike i taj grad.

Subotica je u tim godinama do 2012. godine, ostala bez najznačajnijih simbola, industrijskih naravno. Ostala je bez „29. novembra“, bez „Medoprodukta“, bez mnogih drugih firmi, ali kao paradigma pljačkaške privatizacije je „Sever“, firma koja je zapošljavala 2.000 ljudi i koja je u pljačkaškoj privatizaciji u potpunosti razorena.

Penzioneri i građani Subotice su me ovih dana pitali da li će tužilaštvo i pravosuđe učiniti nešto da oni koji su doveli do tog stanja, koji su razrušili subotičku privredu, konačno odgovaraju za sve ono što su priredili Subotici i Srbiji.

Kakvu poruku šaljemo ako ljudi koji su danas na čelu srpske opozicije, jer su bili direktno inkorporirani u tadašnje pljačkaške privatizacije, da li to znači da poručujemo da ukoliko ti ljudi ponovo dođu na vlast biće im dozvoljeno da urade isto?

Jedina logična stvar iz nereagovanja tužilaštva prema onima koji su pljačkali ovu zemlju može biti to. Ako im je oprošteno tada, ne vidim razloga da im ne bude oprošteno ponovo. To je pitanje građana Subotice, pitanje penzionera, onih koji su te fabrike stvarali. Hvala vam.