Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Republike, moji saborci, braća i sestre iz Srpske liste, juče sam mislila da je svakom Srbinu bez ikakve razlike KiM kolevka, ali sam shvatila u stvari nakon jučerašnjeg dana da je to polje božurova puno, ali puno ne samo trnja, kao što reče i sada kolega politika prema Kosovu vam je bila čist amaterizam i avanturizam.
S druge strane, juče su pale sve maske, laži, pretvorene u istinu otkrivene. Ja samo želim prvo, pošto sam sa KiM da se vama predsedniče zahvalim na svemu, na svemu što činite za srpski narod na KiM. Hvala vam pre svega za iskrenu borbu za svako dete na KiM, hvala vam što čuvate mir i što svim svojim bićem se borite za celovitost ove zemlje.
Pokazali ste da zaista poštujete instituciju ove zemlje, poštujete parlament, već četvrti put dolazite da nas obavestite o svim važnim pitanjima i da govorite o ovoj značajnoj temi od nacionalnog interesa. Naravno, možda ih se ne bi na zahvalila na ovakav način da su svi vaši prethodnici vodili ovu zemlju na način na koji vi vodite i imali istu odgovornost ili barem minimum odgovornosti prema srpskom narodu na KiM i čitavoj Republici Srbiji.
Još jednom ste u stvari predsedniče pokazali jednu veliku razliku između jeftinog politikanstva i odgovorne politike državnika. Mihajlo Pupin je rekao - kad ljubav prema otadžbini zamre onda i država mora umreti. Zahvaljujući vama naša Srbija živi i živeće.
Mi sa KiM danima već apelujemo na jedan jedinstveni stav svih političkih partija u Republici Srbiji kada je u pitanju ova važna tema i zašto tražimo jedinstvo. Insistirali smo na jedinstvenom stavu kako bi narod shvatio važnost kosovskog pitanja i ne bi imao razlog za nedoumice, jer sva nada i vera srpskog naroda uperena je u Beograd i strašno je i očajno da Srbi sa KiM gledaju trvenja oko Kosova u Skupštini Srbije kao juče i izjave koje ste davali da je Kosovo izdato, prodato, itd. Pa, uvažene kolege poštujte barem minimum Ustava Republike Srbije i vi i to važi i za vas, ne samo za predsednika Republike koga ovde nazivate izdajnikom. Šta ste vi sve uradili mi sa KiM dobro znamo, dobro govorimo.
Govorite i za vas je prostor KiM u stvari samo iza nekog još prostora na Balkanu, interesna sfera, politička, diplomatska tema, za nas na KiM je kućni prag, koji nije samo ulazak u kuću, već Pećaršija, Gračanica, Dečani, Ljeviška i Banjska.
Za Srbe na KiM nema prava i pravde i to ste videli svih ovih godina unazad, a ja mogu da kažem odrasla i čitava generacija moja, uz krvavi utorak, krvavi petak, krvavu subotu, krvavo proleće. Čitave generacije su odrasle uz pretnju i uz albano teror, čiji smo svedoci koji će jednog dana verovatno, bez obzira što ga EU u jednom momentu i podržava, doći i na vrata EU. Taj albano teror će kad-tad biti problem i samoj Evropi.
Kada sam vas pitala da budemo jedinstveni kada sam govorila na Odboru za KiM i zamolila sve kolege da naučimo nešto od Albanaca, a to je kada su nacionalna pitanja i nacionalni interesi u pitanju da budemo jedinstveni, niste me poslušali. Juče ona slika koja je otišla u Prištinu, jel znate šta su rekli? Evo, oni škaveli, pošto nas tako zovu inače, evo, oni škaveli se nisu dogovorili, i dalje se svađaju oko Kosova. Dali ste krila onom njihovom orlu, a bolje reći vrani koja nam oči vadi, da slobodno leti kosovskim nebom, kolege moje, braćo Srbi.
Jel treba da vas podsećam da su Srbi na KiM izloženi albanskoj tiraniji u drugoj polovini 19, 20. veka i pravno nasilje nad Srbije do strane nekih zapadnih sila u periodu 20. i 21. veka još je intenzivnije. Istorijski je dokumentovano da u poslednja tri veka, od 1690. godine do 2006. godine iz nekadašnje stare Srbije, današnje KiM albansko nasilje nad Srbima rezultiralo je proterivanjem oko milion i 150 hiljada Srba, oko 200 hiljada ih je pobijeno, 150 do 200 hiljada albanizovano i prevedeno u islamsku veru.
Zverstva i nepočinstva nad Srbima nisu promenila ni oblik, ni cilj, zastrašivanje, kamenovanje, silovanje, uništavanje letinje, skrnavljenje grobalja, paljenje kuća, crkvi, otimanje imovine, pokušaj ubistva, napadi na sve što ima prefiks srpsko.
Albanci uz pomoć zapadnih saveznika pokušavaju da oduzmu 10.887 kvadratnih kilometara teritorije Srbije, a to je KiM koje je ustavno, istorijsko pravo koje je starije od etičkog prava iako međunarodno pravo, odnosno Povelja UN zabranjuje nasilno otimanje delova suverenih zemalja.
Deset hiljada osamsto osamdeset sedam kvadratnih kilometara istorijsko, duhovno i kulturno nasleđe srpskog naroda na kome se nalazi oko 1400 crkava i manastira i desetine svetinja sagrađenih u periodu od 12. do 14. veka, koje su uvrštene među najveća dostignuća hrišćanske civilizacije.
Svi događaji na KiM mere se dvostrukim aršinima. U takvim okolnostima nema prava i pravde za Srbe, a nasilje koristi samo onima koji nemaju šta da izgube. O stepenu ugroženosti Srba govori podatak iz izveštaja da je u protekla četiri i po meseca zabeleženo 68 etički motivisanih napada vlasti Aljbina Kurtija. Ja vas pitam, rekli ste da vas izveštaj ne interesuje, jel Kancelarija za KiM slagala nešto u ovom izveštaju? Ne priznajete 68 etički motivisanih napada?
Da li znate da svaka vaša izgovorena reč u Beogradu protiv ove vlasti se na Kosovu ne gleda da ste protiv ove vlasti, nego se gleda da ste nejedinstveni, da nemamo jedinstveni stav o važnom pitanju. Znate kako to završi? To završi sa jednim metkom u neko dete na KiM. To završi, jer se zapali nečija kuća, to završi na taj način. Svaka vaša reč protiv bilo kog Srbina sa KiM znači ispaljeni metak u neko dete. Ponavljam.
(Tatjana Manojlović: Strašno. Sram vas bilo.)
Vas sram da bude.
Pogledajte ove ljude gore na galeriji. Ovo nisu kriminalci, ovo su rodoljubi. Ovo su patriote. Lepo ih pogledajte. Lepo ih pogledajte sve.
(Predsednik: Ne vičite i ne dobacujte.)
Oni su krivi što su Srbi, oni su krivi što njihova deca žive na KiM, oni su krivi što su njihova deca rođenja iza žice i koja treba da nastave da žive u okovima.
(Srđan Milivojević: Koje ste im vi stavili.)
To ste vi stavili.
To ste vi stavili. Vi ste 2005, 2006, 2007. godine kriminalizovali ljude na severu Pokrajine, vi iz Demokratske stranke. Vi ste slali depeše stranim ambasadama kako na severu postoje neki loši momci. To je pošlo od vas. Kažite da nije tačno. To je pošlo od vas. Sram da vas bude.
Da li je dete Milana Radojčića, da li su sinovi Milana Radojčića krivi što su Srbi, što im je otac patriota, što se bori za svakog Srbina na Kosovu i Metohiji? Da li njegova deca treba da gledaju više od 100 do zuba naoružanih specijalaca koji su došli ne da ga hapse, nego da ga ubiju? To hoćete.
Da li su kriva deca Gorana Rakića, Igora Simića, Aleksandra Spirića, svih ovih ljudi ovde, deca Brace Nikolića koji sedi u šiptarskom kazamatu? Sram da vas bude. Pričate o Kosovu, vi pričate o Kosovu.
(Predsednik: Milivojeviću, da ne vičete i da ne dobacujete više.)
Juče mašete onim majicama ovde. Šta znače te majice na Trgu Nikole Pašića? Jel znate koliko je teška ta majica koja je juče ovde iznesena? Osam meseci robije Nikole Nedeljkovića. Toliko je teška na Kosovu.
Da li pričate o slobodi govora? Vučić vam je, izdajnik, zabranio slobodu govora. Vi ne možete da pričate, u Srbiji da kažete jednu jedinu reč. Sloboda govora Ivana Todosijevića košta dve godine. Dve godine robije. Evo vam ga Ivan Todosijević. On je rekao istinu. On je istinom podsetio na tragediju koja nas je sve zadesila i na nepopularnu reč da je Račak izmišljen, i to nije rekao u Beogradu, nego je rekao u Zvečanu, rekao je na Kosovu i Metohiji. Ko ga je podržao? Pa jedino predsednik Vučić. A znate zašto? Zato što se ne dodvorava NATO paktu.
Drugi bi se dodvoravali NATO paktu, pa bi prećutali. Rekli bi – jadan Ivane Todosijeviću, snašla nas muka, naći ćemo neke advokate da te brane. Ne, nego je stao uz njega i podržao ga je. A zašto ga je podržao? Nikog od vas nisam čula iz opozicije da je rekao – da, čovek je osuđen, karakteristika dela koje je napravio u svetu ne postoji, a to je on je izgovorio laž, odnosno tačnije da pročitam karakteristiku dela Ivane Todosijeviću, kaže – verbalni delikt, navedeno podsticanje na nacionalnu, rasnu i versku mržnju, nemir i toleranciju. To je delo koje je počinio Ivan Todosijević.
I onda šta se dešava? Onda se niko od vas nije oglasio, kao da te tomahavke nisu letele iznad vaših glava. Znate da je Račak bio povod za 78 dana smrti u ovoj zemlji. Neki od vas su pisali doktorate na temu NATO agresije, pa su čak i rekli da to nije bila agresija, nego je to bila intervencija.
Oni koji su jurili i žurili da brane zemlju autobusima iz inostranstva, tolike su patriote, pa su onda, nisu agresiju na svoju zemlju nazvali tako, nego intervencijom. To je bila intervencija NATO pakta. Jel mi, ljudi, živimo u istoj zemlji? Jesu li i vaše mostove u vašim gradovima bombardovali? Jesu i vaše kuće tomahavke rušile? Očigledno ne živimo u istoj Srbiji. I tako se i ponašamo i takav imamo odnos i prema Kosovu i Metohiji i prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
Verovaću vam možda volite Kosovo kada budete promenili narativ. Prvo u narativu nemate da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Svako od 90% vas u javnim obraćanjima govori – građani sa Kosova i Metohije. Nismo mi građani sa Kosova i Metohije, mi smo Srbi, Srbi Republike Srbije sa Kosova i Metohije.
Nisam ja kosovska Srpkinja, ja sam Srpkinja sa Kosova. To meni nije dao Aljbin Kurti, nego moja zemlja. I drugo, dok vi pričate o svima nama i na ovaj način nas ponižavate, unižavate, pustili ste Aljbina da se raduje i da je srećan zbog ovakve opozicije koju imamo. Ponadala sam se, kao kolege, prošlog puta sam vam skrenula pažnju, krajnje dobronamerno, da nikada niste i u jednom saopštenju osudili napad na srpsko dete, da nikada niste osudili teror nad srpskim narodom. To sam vam rekla da bih vas pozvala i izazvala na jedinstvo, da budemo svi zajedno oko važne teme. To je Kosovo i Metohija, bez obzira kako ko Kosovo i na koji način doživljava. A onda osudili ste u kratkim saopštenjima napad na Stefana Stojanovića, Miloša Stojanovića i onda ste nastavili po svom. Nemojte to više ni da radite onda, nema potrebe. Neće rane Stefana Stojanovića i Miloša Stojanovića i sve dece na Kosovu i Metohiji koja su žrtva terora, neće te rane zarasti na način ako ih vi tako paušalno i tek zbog mandata i mesta u poslaničkim klupama pominjete, budite sigurni u to.
Govorili smo o Zajednici srpskih opština. Sve sam ovo rekla kako se više ne bi ponovi teror nad srpskom decom, da se ovaj kamen spoticanja jednog dana zaustavi. Svesni da nemamo međunarodno pravo na svojoj strani, imamo pravo, ali nemamo pravdu, želja svih nas koji živimo na Kosovu i Metohiji je da živimo sa našim komšijama i prijateljima, i Bošnjacima i Albancima. Nemamo mi ništa protiv njih, ali smo svesni isto tako da je vreme Esada-paše Toptanija davno prošlo, Albanca koji je voleo Srbe, Albanca koji je sahranjen na francuskom groblju, u naselju Ptija, gde se od 756 pravoslavnih grobova nalazi jedan polumesec, to je grob po njegovoj želji, Esada-paše Toptanija. Nažalost, na Kosovu i Metohiji se vodi politika Džafera Deve, i toga smo svesni. I ne boli me onaj zulum njihov dole, koliko me boli ovo nejedinstvo ovde. Svakoga od nas zaboli. Da li gledamo u isto Kosovo? Ne. Očigledno ne.
Napadate predsednika da je izdao Kosovo, da je prodao, da će ga izdati. To je jedini čovek koji nije izazvao sukobe, koji želi mir, i to je moj predsednik, predsednik moje zemlje, i znam i verujem i ponosna sam na činjenicu da će Kosovo i Metohiju braniti dok diše, i on, i moja SNS, i moja Srpska lista i ja, branićemo ga dok dišemo, a vi ćete, kolege, dok vam traju mandati.
Optužili ste predsednika da, pa eto, tek tako, on je za mir, eto tek tako, on je za stabilnost. Šta je problem u tome što želi mir? Šta je problem u tome što želi stabilnost? Jel problem? Hoćemo li da ratujemo? Hoćete sanduke sa Kosova u Kruševac nazad i Kraljevo, Beograd? Hoćete to? Jel to naša politika?
Poštujemo ga i cenimo ga zato što hoće da zaustavi taj prokleti minut ćutanja koji traje vekovima. Dosta nam je tog minuta ćutanja za našom decom, za našom braćom. Zato smatram da smo rešenje i da ćemo ga naći u dijalogu. Smatram da je važno, smatram, neka i hiljadu godina pregovaramo, ali moramo da pregovaramo.
Da li želimo u EU? Da, želimo u EU. Želimo da budemo, da jesmo na evropskom putu i ne odričemo se toga. Isto tako želimo samo, ne samo ljudi na Kosovu i Metohiji žive, jer ekonomski jaka Srbija čuva i srpski narod na Kosovu i Metohiji. Želimo bolje pruge, mostove, još boljih puteva, a za deset godina je naš predsednik uradio ono što u 50 prethodnih nije ni jedan.
Kao da se vi ti putevima ne vozite, kao da neko od vaših prijatelja i rođaka ne radi u tim fabrikama koje je otvorio Aleksandar Vučić. Mi na Kosovu i Metohiji smo ponosni na tu činjenicu. Nemamo fabrike, ali imamo radna mesta, imamo nove vrtiće, imamo nove škole, imamo nove bolnice, imamo 35 obnovljenih crkava i manastira, sakralnih objekata SPC. Ovde kažu ne damo svetinje, pa kada ste na Kosovu bili da vidite obnovljene svetinje? Godine 2004. porušene i zapaljene. Pričate o Kosovu uz makijato na Vračaru i važno vam je dok vam se kafa ne ohladi, kada se ohladi onda nema više priče, Kosovo je završena tema. Lepo.
Danas je 3.573 dan od kako nemamo ZSO. Pošto vidim da je više niko nije pomenuo od mojih kolega iz opozicije, niti ih više zanima. Možda ih zanima šta Kurti kaže. Kurti kaže da ZSO može da postoji u planinama Rugova, Šar planini i Rijeci Lepenac, ali ne postojati ZSO zasnovana na etnicitetu. Namerno sam rekla Rijeci, zato što on čovek neće da kaže Reka. Zajednica srpskih opština je za nas u ovim okolnostima najrealnijem obliku institucionalna zaštita srpskih nacionalnih, verskih i kulturnih interesa. I kao takva je potrebna našem narodu. Ja se iskreno nadam da ćemo ove godine, i da su se stekli uslovi da formiramo ZSO, ako naravno i druga strana bude na tako nešto pristala, u odnosu na ispunjenje svoje međunarodne obaveze.
Dana 18.4.2022. godine sam kao koordinator upravljačkog tima obavestila Miroslava Lajčaka da su se stekli uslovi da se govori o statutu i pregovara o statutu ZSO. Do dana današnjeg nisam dobila odgovor. Kada će biti nova runda pregovora i kada ćemo konačno da uspostavimo ZSO koja je najbitnija? Sve je ovo važno da se sva prethodna stradanja i da je to način i rešenje, da se sva prethodna stradanja zaustave i da konačno srpski narod na Kosovu i Metohiji može u određenom trenutku i da odahne, nađe mir i bori se za svako dete, kao i u ostatku Srbije, a ne da naša deca se bude bombama, puškama i uz kalašnjikove.
Ono što sam na kraju želela da kažem, da je jako važno kada jednog dana se probudite, pošto čitate albanske medije, pogledajte malo i pogledajte šta Haradinaj kaže. Uvek uz Kurtija kada je u pitanju suočavanje sa Srbijom. Ako bar ne gledate srpsku stranu i ne gledate Srbe, pogledajte šta kažu Albanci. Nešto barem naučite i od njih. Da trebate u svakom trenutku da budete uz svoj narod, uz svog predsednika, institucija predsednika, jer više od dva miliona ljudi je izabralo ovog čoveka ovde da nas vodi ka budućnosti. Više od dva miliona ljudi je reklo da je on taj koji živi Srbiju.
Na kraju ću završiti, da je svaka žrtva na Kosovu i Metohiji vredna pomena i u svakom trenutku. Prošlog puta niste znali ko je Srećko Sofronijević. Evo vam ga ovde. Srećko Sofronijević je ranjen samo zato što je Srbin. Sin Dejana Pantića, evo ga ovde. Sin Dejana Pantića je svedok zuluma nad njegovim ocem. Imali smo barikade, zbog njegovog oca, zbog Trajkovića i Adžića. Nećemo posustati.
„Vinica Petrović“, kako je završio vredni domaćin u Velikoj Hoči. Zbog sve dece, sve moje braće sa Kosova i Metohije, sinova Dejana Živkovića iz Suvog Dola, Bojana Nakalavića iz Velike Hoče, dece Gorana Rakića, Milana Radojčića, svih ovih ljudi ovde, Brace Nikolića. Razmislite da svi budete jednog dana na istoj strani, da volimo Srbiju sa Kosovom i Metohijom i da brinemo o našem narodu kao jedan. Naučite nešto i od Albanaca.
Dužna sam i to da prenesem. Obavestite Vojislava Koštunicu da će Srbija pobediti sa ili bez Aljbina Kurtija.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Republike, braćo i sestre iz Srpske liste, moji saborci, uvaženi potpredsedniče Srpske liste Milane Radojčiću, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, na jučerašnjoj sednici konstatovali smo da nema važnijeg pitanja od pitanja…
Da li mogu da nastavim?
Ovo je odlična slika. Ja živim na Kosovu i Metohiji i odlično a vi samo pričate o Kosovu i Metohiji i smatrate da je nevažno šta trebam da kažem i da li uopšte nešto trebam da izgovorim kao Srpkinja sa Kosova i Metohije i to je poruka koju šaljete svim Srbima na Kosovu i Metohiji.
Puna su vam usta Kosova, a za vas je Kosovo nezavisna država, odavno bilo i više vam ne dozvoljavam da pričate o Kosovu i Metohiji na način na koji ste govorili sada, a to imam pravo jer sam Srpkinja sa Kosova i Metohije.
Na jučerašnjoj sednici ste konstatovali da je pitanje Kosova i Metohije najvažnije pitanje, pitanje svih pitanja, ali videli smo da nemamo upravo ono o čemu sam rekla, nemamo isti odnos prema Kosovu i Metohiji, ali isto tako nemamo i isti odnos prema institucijama ove zemlje, prema instituciji predsednika ove zemlje i prema građanima koji su više nego ikada ikome u novoj političkoj istoriji dali legitimitet. Reč je o više od dva miliona osvojenih glasova građana Republike Srbije.
Dozvolite da iskažem lično zapažanje, a to je da ste pokazali da se uz par priznanja grešaka iz prošlosti, kako se odnosite prema Kosovu i Metohiji i zaista niste ni u jednom segmentu pokazali poštovanje prema predsedniku ove zemlje, prema instituciji predsednika ove zemlje na način kada je predsednik ušao u ovu salu vi ste svi sedeli, ne poštujući instituciju predsednika Republike, ne poštujući srpski narod na Kosovu i Metohiji i političke predstavnike Srba sa Kosova i Metohije koji su ovde. Toliko vam je važna tema Kosova i Metohije i institucija predsednika ove zemlje. A da vam je ušla Viola fon Kramon ili Kurti, svi biste ustali i dali aplauz i oni bi zaslužili u ovoj skupštini od vas aplauz jer u lajvu prenose sve ono što vi govorite i sa čime se Aljbin Kurti sada sladi i on je srećan što imamo ovakve Srbe prekoputa u srpskom parlamentu, ali dobro.
Nadam se da ste sada u stvari shvatili zašto Aleksandar Vučić ima apsolutnu podršku Srba sa Kosova i Metohije, jer se kao niko do sada sveobuhvatno i politički zrelo borio za srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer se zapravo ne bavi praznim populizmom i manipulacijama koje su nas u prošlosti jako skupo koštale.
Patrijarh Pavle je rekao, da vas podsetim, na Kosovu je sve počelo, na Kosovu će se sve završiti. Kosovo i Metohija je naša sadašnjost, ali i trasa naše budućnosti.
U savremenoj istoriji evropskog kontinenta ne postoji država koja se suočava sa suštinskim, identitetskim, kao ni istorijskim pitanjem državnosti, suvereniteta i integriteta, od čijih odgovora zavisi budućnost celokupnog našeg društva, kao što je to slučaj sa Republikom Srbijom i pitanjem Kosova i Metohije.
Kompleksnošću tog pitanja, dodatni izazov predstavlja činjenica da smo savremenici tektonskih globalno političkih pomeranja koja se dešavaju u tek unipolarnom i multipolarnom svetu.
Nesporna je činjenica da je Republika Srbija još jedna, još zapravo pre više 200 godina odredila da se njeno mesto na zapadu. Međutim, za nas kao društvo zapad je uvek bio vrednosna, ali ne geografska odrednica, koja je garantovala demokratiju, slobode i ljudska prava, vrednosti iz kojih prava i obaveze koje proističu podjednako važe za sve.
Biti jednak u obavezama postaje se momentalno. Biti jednak u pravima je privilegija koja se stiče političkom, ekonomskom i bezbednosnom snagom i nezavisnošću.
Građani Republike Srbije su sa pravom prepoznali u vama, gospodine predsedniče, državnika čija vizija moderne, snažne i suverene države predstavlja okosnicu odgovora na sva pitanja koja danas imamo, a koja se tiču Kosova i Metohije.
Da vas podsetim da smo i juče i danas pričali, da su moje kolege, uvaženi narodni poslanici iz opozicije, pričali o Kosovu i Metohiji kao da su merili minute, da su ispevali pesme, da su pričali o jagodama i da smo pokazali kako smo unapredili parlamentarizam u Srbiji poštovanjem prema predsedniku Republike i instituciji predsednika Republike.
U periodu od 1999. godine, pa do 2012. godine, politička elita u Republici Srbiji je mislila da nam je najveći prijatelj u rešavanju ovog politički teškog pitanja i vekovnog nasleđa nekada bilo vreme koje se pokazalo kao izgubljeno, vreme izgubljenih diplomatskih šansi i mogućnosti da kosovsko pitanje dobije pravednije odgovore za srpski narod. Realna rešenja u skladu sa međunarodnim pravom i normama, Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, a u stvari, najveći neprijatelj u to vreme bile su predrasude o stvarnom životu Srba na Kosovu i Metohiji, dok je stalni pratilac bila poniznost ka delu Međunarodne zajednice koja je vodila uništenju srpskog nacionalnog bića i tako ste pokazali da ste dosledni svoje nedoslednosti.
Naredni period biće vrlo složen i težak za odbranu Srbije i srpskih nacionalnih interesa po pitanju Kosova i Metohije i toga smo svesni, zbog sve većeg pritiska međunarodnih faktora da se ovo pitanje reši na štetu Srba i Srbije, ali ste zaboravili da ste u prethodnom periodu donosili u moje ime, u ime svih Srba na Kosovu i Metohiji odluke. Nikada se niste konsultovali sa nama, niti ste ikada bili u stanju da nas barem obavestite o sledećim i važnim koracima za naš opstanak na Kosovu i Metohiji i takve odluke su bile pogubne vašom nediplomatskom aktivnošću.
Uzalud su kosmetski Srbi i pre 2012. godine pisali peticije, organizovano kretali put prestonice, uzalud su episkopi, raško-prizrenski, apelovali i dokumentovali stradanja srpskog življa i srpskih svetinja, sudbina Srba se rešavala u prestonici, stihijski i u skladu sa interesnim sferama tadašnjeg režima. Neretko vlasti su u to vreme prećutkivale stradanja i patnje Srba sa Kosova i Metohije.
Predsednik Vučić je više puta bio na Kosovu i Metohiji, ali isto tako, svaki, ali svaki put pred odlazak na pregovore se sastojao sa političkim predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije. Znao je, samo da se podsetimo, 2018. godine sate i sate da provede sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Setite se dugih razgovora sa našim narodom na Kosovu i Metohiji u Lapljem Selu, kada je došao da vidi šta nam zaista treba, šta je potrebno da se u uloži na Kosovu i Metohiji, kakve su to i koje su to investicije potrebne našem narodu, kako da život kosmetskih Srba bude smislen i da naša deca na Kosovu i Metohiji imaju približno iste uslove i život kao i sva deca u ostatku Republike Srbije.
Na moje pitanje 2009. godine ministru za Kosovo i Metohiju u Vladi Republike Srbije tada – da li Republika Srbija planira određena ulaganja i investicije na Kosovu i Metohiji, odgovor koji sam tada dobila je – imate plate. Da li su plate bile pre 2012. godine jedino što je prethodna vlast mogla da ponudi kosmetskim Srbima kao investicije?
Tada smo shvatili i shvatila sam da smo bili teret sopstvenoj državi. Štetili smo budžetu Republike Srbije u to vreme. Ali, zato na inicijativu predsednika, Kosovo i Metohija je prvi put uvršteno u Nacionalni investicioni plan 2025, gde je opredeljeno 160 miliona evra za kapitalne investicije. Moram da naglasim da je takođe značajna pomoć dodeljena za interno raseljena lica. O tome ste govorili, predsedniče, juče, za povratnike, socijalno ugrožene porodice, izgradnju vrtića, domova zdravlja, izgradnju Kliničko-bolničkog centra Priština, renoviranje Kliničko-bolničkog centra Kosovska Mitrovica, povratničko naselje Sunčana dolina, izgradnja turističkog kompleksa Rajska banja. Obnovljeno je 46 crkava i manastira i sakralnih objekata SPC.
Vlada Republike Srbije, takođe na vašu inicijativu, izdvojila je četiri milijarde dinara za pomoć srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Dolazak mandatarke za sastav nove Vlade, Ane Brnabić, i njena poruka da je Republika Srbija za mir i stabilnost je značajna u ovom teškom trenutku i važna ne samo za Srbe koji žive na severu pokrajine, nego i na jugu, u Štrpcu, Gračanici, Ranilugu, Klokotu, Novom Brdu, Velikoj Hoči, Prilužju, Suvom Grlu, da smo svi, i glavna poruka koju je ona ostavila je da je, pre svega, ona svoja na svome i da smo mi svi svoji na svome.
Svesni smo da je ekonomski jaka Srbija garant mira i stabilnosti. Ekonomski jaka Srbija čuva srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ja ću pitati sve one koji su bili u vlasti pre 2012. godine – da li su smeli, poput predsednika Vučića, da glasno i jasno celom svetu kažu u lice nećemo dozvoliti nove pogrome, nećemo dozvoliti nova stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji? Čime biste nas branili pre 2012. godine, kao što ste nas i branili? Pola svoje porodice sam izgubila 17. marta 2004. godine. Niste me odbranili.
Suvišno je govoriti koliko je za Srbe na Kosovu i Metohiji važan dijalog. To nam je poslednja nada da ostvarimo osnovna ljudska prava, pravo na slobodu kretanja, bezbednost, slobodu govora, nerikosnoveno pravo privatne svojine i imovine, pravo na rad, pravo na slobodan izbor, a sve to ne samo da bi ojačalo srpsku zajednicu, već bi povratak, kome se poklanja izuzetno jako malo pažnje, ali od strane Prištine, bio ekvivalentno i ostvariv, a da ne govorimo o imovini Republike Srbije, kulturnoj i istorijskoj baštini, koja je u ovom trenutku možda najugroženija, jer je na delu kontinuirano sinhronizovano nepočinstvo apsolutnim ignorisanjem struke, prava i zakona.
Ja sam pročitala delove i ono što se tiče EU i evropskih povelja, koje su sve o slobodi kretanja, slobodi govora, o ljudskim pravima, nestala na Jarinju i Brnjaku.
Da podsetim javnost, danas je 3.434 dan od kako nije formirana ZSO. Mnogi ovde i mnoge moje kolege zaista ne shvataju šta zaista znači ZSO. Zajednica srpskih opština je u ovim okolnostima, najrealnijem obliku institucionalne zaštite srpskih nacionalnih verskih i kulturnih interesa, kao takva potrebna našem narodu na Kosovu i Metohiji.
Od 15 tačaka Briselskog sporazuma u šest tačaka se govori o ZSO. Briselski sporazum je međunarodno priznati sporazum, a ZSO u tom slučaju za nas nije nevladina organizacija. Čuli smo disonantne tonove da se mi zalažemo za ZSO koja je u skladu sa najvišim pravnim aktom samouprave u Prištini. Ona da je takva i da smo mi o tome vodili računa i da smo takvu ZSO tj. asocijaciju kao nevladinu organizaciju prihvatili, prvo ne bi bilo pregovora, jer ona kao takva postoji u najvišem aktu privremenih institucija. Zašto smo onda pregovarali oko nečega što već postoji? I zašto se Albanci toliko bune ako su ZSO i Briselski sporazum u skladu sa njihovim pravnim aktima? Naravno, ono što se sa ovog mesta tražim od međunarodne zajednice i onu čuvenu rečenicu Miroslava Lajčaka - pakta sun survanda, a to je da sve što je dogovoreno mora da bude i primenjeno i ja se nadam da će biti primenjena zajednica i da ćemo imati ZSO sa svim pravnim i izvršnim ovlašćenjima onako kako je zapravo i u Briselu dogovoreno.
Ono što me je zaista zabolelo je da nijednog trenutka… Kolega je prethodno govorio da u Izveštaju koji razmatramo stoji da je bilo 158 incidenata na Kosovu i Metohiji i etički motivisanih i da je reakcija države Srbije, odnosno način da zaštitimo Srbe bilo nula. Nula je i u vašim saopštenjima i reakcije na sve ono što se dešava nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Nikada se niste oglasili. Nikada niste napisali jedno saopštenje i nikada niste osudili teror nad srpskim narodom. Za vas je Kurti, Haradinaj strana u koju vi gledate, a ne srpski narod na Kosovu i Metohiji.
(Tatjana Manojlović: Neistina.)
Nemojte se raspravljati sa mnom.
Kažite mi kada ste osudili napad na bilo koje dete? Da li vas isto bole kao i mene rane Pantelije Dakića, Jane Tučev, Borivoja Spasojevića, svih poginulih žeteoca, najmlađi je imao 17 godina? Da li vas isto bole kao i mene? Ne. Pokazali ste da ne, jer se niste okrenuli za srpskim narodom.
Da li je neko, osim predsednika, juče pomenuo Mitrovića čije su rane sveže, najsvežije, Srećka Sofronijevića. Vi ne znate ni ko je Srećko Sofronijević, ali zato znate ko su novinari „Reportera“, „Gazete“ i ostalih. To vas ne interesuje. To vas ne zanima. Biće prilike, razgovaraćemo o Kosovu i Metohiji, ali sam samouverena i drago mi je da su građani Republike Srbije videli kome su dali svoj glas i videli su kome veruju i videli su ko zaista brine o njima.
Te razgovore koje predsednik Vučić ima u Lapljem Selu, pa imao je i u ostatku Srbije, svuda gde je bilo potrebe da ode, razgovara satima sa svojim narodom. Naravno, osim lepih prilika da se otvore fabrike, zaposle ljudi, slavi život, mi na Kosovu i Metohiji nemamo tu priliku, možda još dugo nećemo imati, ali zato je učinio sve da naš život na Kosovu i Metohiji bude smislen.
Ne znam šta vam to znači. Pokažite mi sliku Mitrovića, pokažite mi sliku dece sa Bistrice, pokažite sliku žeteoca Staro Grackog, pokažite mi Livadice, pokažite mi sliku Jane Tučev, Borivoja Spasojevića, pokažite mi to. To mi pokažite.
Ja mislim da je RTS zabeležio sva ta stradanja koja vi niste uspeli da pogledate, ali mislim da vas Kosovo toliko interesuje da ste se priključili ovim „zelenim“ ovde koji se bave politikom, jer vidim da su Zeleni u politici. Neka tako i ostane.
(Kosovska Mitrovica, 28.10.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Nacionalna služba za zapošljavanje (Službenik za metodologiju programa zapošljavanja-mirovanje radnog odnosa) | Republika | Mesečno | 90294.00 | RSD | 10.01.2014 - 12.09.2022. | |
| Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini (Član) | Republika | Mesečno | 113484.00 | RSD | 15.10.2020 - | |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (na stalnom radu od 12.09.2022) | Republika | Mesečno | 130348.00 | RSD | 01.08.2022 - |