DANIJELA VUJIČIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Danijela Vujičić je do sada bila narodna poslanica u jednom, 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 12. sazivu bila je članica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, i zamenica člana Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za evropske integracije.

Tokom 12. saziva u plenumu se obratila dva puta, dok nijednom nije učestvovala u postavljanju poslaničkih pitanja Vladi Srbije, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Na redovnim skupštinskim zasedanjima provela je 494 sata, i učestvovala u glasanju o 388 akata, od čega je 248 puta glasala “za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 37. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE. Članica je Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, i zamenica člana Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i Odbor za prava deteta. Takođe, zamenica je člana i Delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1978. godine, pravnica je i magistar komunikologije. Do 1999. godine živela je u Prištini. Na Radio Prištini imala svoju autorsku emisiju za mlade. Bila je i volonterka UNICEF-a. Iz Prištine je 1999. izbegla u Kruševac, odakle se nešto kasnije preselila u Kosovsku Mitrovicu, gde i danas živi.

Bila je savetnica za međunarodnu saradnju u kabinetu ministra za finansije i privredu Srbije i direktorka pokrajinske Nacionalne službe za zapošljavanje.

Politikom je počela da se bavi 2001. godine kao članica stranke G17+. Sa liste ove stranke je izabrana za odbornicu Skupštine opštine Kosovska Mitrovica na poslednjim lokalnim izborima po izbornom sistemu Republike Srbije. Bila je jedina žena nosilac liste od 13 prijavljenih izbornih lista.

Na prvim lokalnim izborima nakon Briselskog sporazuma, 2013. godine, predvodila je listu Građanska inicijativa - Srpska, i ponovo dobila mandat odbornice u Skupštini opštine Kosovska Mitrovica.

Još jedan mandat odbornice u Skupštini opštine Kosovska Mitrovica dobila je i nakon lokalnih izbora 2017, kao predstavnica Srpske liste.

Na listi Ujedinjenih regiona Srbije, naslednika G17+, bila je na parlamentarnim izborima 2014. godine, ali ta lista nije prešla cenzus. Neposredno nakon toga, Ujedinjeni regioni Srbije su nestali, a ona zatim prešla u Srpsku naprednu stranku.

Poslednji put ažurirano: 02.09.2022, 18:47

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Republike, braćo i sestre iz Srpske liste, moji saborci, uvaženi potpredsedniče Srpske liste Milane Radojčiću, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, na jučerašnjoj sednici konstatovali smo da nema važnijeg pitanja od pitanja…

Da li mogu da nastavim?

Ovo je odlična slika. Ja živim na Kosovu i Metohiji i odlično a vi samo pričate o Kosovu i Metohiji i smatrate da je nevažno šta trebam da kažem i da li uopšte nešto trebam da izgovorim kao Srpkinja sa Kosova i Metohije i to je poruka koju šaljete svim Srbima na Kosovu i Metohiji.

Puna su vam usta Kosova, a za vas je Kosovo nezavisna država, odavno bilo i više vam ne dozvoljavam da pričate o Kosovu i Metohiji na način na koji ste govorili sada, a to imam pravo jer sam Srpkinja sa Kosova i Metohije.

Na jučerašnjoj sednici ste konstatovali da je pitanje Kosova i Metohije najvažnije pitanje, pitanje svih pitanja, ali videli smo da nemamo upravo ono o čemu sam rekla, nemamo isti odnos prema Kosovu i Metohiji, ali isto tako nemamo i isti odnos prema institucijama ove zemlje, prema instituciji predsednika ove zemlje i prema građanima koji su više nego ikada ikome u novoj političkoj istoriji dali legitimitet. Reč je o više od dva miliona osvojenih glasova građana Republike Srbije.

Dozvolite da iskažem lično zapažanje, a to je da ste pokazali da se uz par priznanja grešaka iz prošlosti, kako se odnosite prema Kosovu i Metohiji i zaista niste ni u jednom segmentu pokazali poštovanje prema predsedniku ove zemlje, prema instituciji predsednika ove zemlje na način kada je predsednik ušao u ovu salu vi ste svi sedeli, ne poštujući instituciju predsednika Republike, ne poštujući srpski narod na Kosovu i Metohiji i političke predstavnike Srba sa Kosova i Metohije koji su ovde. Toliko vam je važna tema Kosova i Metohije i institucija predsednika ove zemlje. A da vam je ušla Viola fon Kramon ili Kurti, svi biste ustali i dali aplauz i oni bi zaslužili u ovoj skupštini od vas aplauz jer u lajvu prenose sve ono što vi govorite i sa čime se Aljbin Kurti sada sladi i on je srećan što imamo ovakve Srbe prekoputa u srpskom parlamentu, ali dobro.

Nadam se da ste sada u stvari shvatili zašto Aleksandar Vučić ima apsolutnu podršku Srba sa Kosova i Metohije, jer se kao niko do sada sveobuhvatno i politički zrelo borio za srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer se zapravo ne bavi praznim populizmom i manipulacijama koje su nas u prošlosti jako skupo koštale.

Patrijarh Pavle je rekao, da vas podsetim, na Kosovu je sve počelo, na Kosovu će se sve završiti. Kosovo i Metohija je naša sadašnjost, ali i trasa naše budućnosti.

U savremenoj istoriji evropskog kontinenta ne postoji država koja se suočava sa suštinskim, identitetskim, kao ni istorijskim pitanjem državnosti, suvereniteta i integriteta, od čijih odgovora zavisi budućnost celokupnog našeg društva, kao što je to slučaj sa Republikom Srbijom i pitanjem Kosova i Metohije.

Kompleksnošću tog pitanja, dodatni izazov predstavlja činjenica da smo savremenici tektonskih globalno političkih pomeranja koja se dešavaju u tek unipolarnom i multipolarnom svetu.

Nesporna je činjenica da je Republika Srbija još jedna, još zapravo pre više 200 godina odredila da se njeno mesto na zapadu. Međutim, za nas kao društvo zapad je uvek bio vrednosna, ali ne geografska odrednica, koja je garantovala demokratiju, slobode i ljudska prava, vrednosti iz kojih prava i obaveze koje proističu podjednako važe za sve.

Biti jednak u obavezama postaje se momentalno. Biti jednak u pravima je privilegija koja se stiče političkom, ekonomskom i bezbednosnom snagom i nezavisnošću.

Građani Republike Srbije su sa pravom prepoznali u vama, gospodine predsedniče, državnika čija vizija moderne, snažne i suverene države predstavlja okosnicu odgovora na sva pitanja koja danas imamo, a koja se tiču Kosova i Metohije.

Da vas podsetim da smo i juče i danas pričali, da su moje kolege, uvaženi narodni poslanici iz opozicije, pričali o Kosovu i Metohiji kao da su merili minute, da su ispevali pesme, da su pričali o jagodama i da smo pokazali kako smo unapredili parlamentarizam u Srbiji poštovanjem prema predsedniku Republike i instituciji predsednika Republike.

U periodu od 1999. godine, pa do 2012. godine, politička elita u Republici Srbiji je mislila da nam je najveći prijatelj u rešavanju ovog politički teškog pitanja i vekovnog nasleđa nekada bilo vreme koje se pokazalo kao izgubljeno, vreme izgubljenih diplomatskih šansi i mogućnosti da kosovsko pitanje dobije pravednije odgovore za srpski narod. Realna rešenja u skladu sa međunarodnim pravom i normama, Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, a u stvari, najveći neprijatelj u to vreme bile su predrasude o stvarnom životu Srba na Kosovu i Metohiji, dok je stalni pratilac bila poniznost ka delu Međunarodne zajednice koja je vodila uništenju srpskog nacionalnog bića i tako ste pokazali da ste dosledni svoje nedoslednosti.

Naredni period biće vrlo složen i težak za odbranu Srbije i srpskih nacionalnih interesa po pitanju Kosova i Metohije i toga smo svesni, zbog sve većeg pritiska međunarodnih faktora da se ovo pitanje reši na štetu Srba i Srbije, ali ste zaboravili da ste u prethodnom periodu donosili u moje ime, u ime svih Srba na Kosovu i Metohiji odluke. Nikada se niste konsultovali sa nama, niti ste ikada bili u stanju da nas barem obavestite o sledećim i važnim koracima za naš opstanak na Kosovu i Metohiji i takve odluke su bile pogubne vašom nediplomatskom aktivnošću.

Uzalud su kosmetski Srbi i pre 2012. godine pisali peticije, organizovano kretali put prestonice, uzalud su episkopi, raško-prizrenski, apelovali i dokumentovali stradanja srpskog življa i srpskih svetinja, sudbina Srba se rešavala u prestonici, stihijski i u skladu sa interesnim sferama tadašnjeg režima. Neretko vlasti su u to vreme prećutkivale stradanja i patnje Srba sa Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je više puta bio na Kosovu i Metohiji, ali isto tako, svaki, ali svaki put pred odlazak na pregovore se sastojao sa političkim predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije. Znao je, samo da se podsetimo, 2018. godine sate i sate da provede sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Setite se dugih razgovora sa našim narodom na Kosovu i Metohiji u Lapljem Selu, kada je došao da vidi šta nam zaista treba, šta je potrebno da se u uloži na Kosovu i Metohiji, kakve su to i koje su to investicije potrebne našem narodu, kako da život kosmetskih Srba bude smislen i da naša deca na Kosovu i Metohiji imaju približno iste uslove i život kao i sva deca u ostatku Republike Srbije.

Na moje pitanje 2009. godine ministru za Kosovo i Metohiju u Vladi Republike Srbije tada – da li Republika Srbija planira određena ulaganja i investicije na Kosovu i Metohiji, odgovor koji sam tada dobila je – imate plate. Da li su plate bile pre 2012. godine jedino što je prethodna vlast mogla da ponudi kosmetskim Srbima kao investicije?

Tada smo shvatili i shvatila sam da smo bili teret sopstvenoj državi. Štetili smo budžetu Republike Srbije u to vreme. Ali, zato na inicijativu predsednika, Kosovo i Metohija je prvi put uvršteno u Nacionalni investicioni plan 2025, gde je opredeljeno 160 miliona evra za kapitalne investicije. Moram da naglasim da je takođe značajna pomoć dodeljena za interno raseljena lica. O tome ste govorili, predsedniče, juče, za povratnike, socijalno ugrožene porodice, izgradnju vrtića, domova zdravlja, izgradnju Kliničko-bolničkog centra Priština, renoviranje Kliničko-bolničkog centra Kosovska Mitrovica, povratničko naselje Sunčana dolina, izgradnja turističkog kompleksa Rajska banja. Obnovljeno je 46 crkava i manastira i sakralnih objekata SPC.

Vlada Republike Srbije, takođe na vašu inicijativu, izdvojila je četiri milijarde dinara za pomoć srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Dolazak mandatarke za sastav nove Vlade, Ane Brnabić, i njena poruka da je Republika Srbija za mir i stabilnost je značajna u ovom teškom trenutku i važna ne samo za Srbe koji žive na severu pokrajine, nego i na jugu, u Štrpcu, Gračanici, Ranilugu, Klokotu, Novom Brdu, Velikoj Hoči, Prilužju, Suvom Grlu, da smo svi, i glavna poruka koju je ona ostavila je da je, pre svega, ona svoja na svome i da smo mi svi svoji na svome.

Svesni smo da je ekonomski jaka Srbija garant mira i stabilnosti. Ekonomski jaka Srbija čuva srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ja ću pitati sve one koji su bili u vlasti pre 2012. godine – da li su smeli, poput predsednika Vučića, da glasno i jasno celom svetu kažu u lice nećemo dozvoliti nove pogrome, nećemo dozvoliti nova stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji? Čime biste nas branili pre 2012. godine, kao što ste nas i branili? Pola svoje porodice sam izgubila 17. marta 2004. godine. Niste me odbranili.

Suvišno je govoriti koliko je za Srbe na Kosovu i Metohiji važan dijalog. To nam je poslednja nada da ostvarimo osnovna ljudska prava, pravo na slobodu kretanja, bezbednost, slobodu govora, nerikosnoveno pravo privatne svojine i imovine, pravo na rad, pravo na slobodan izbor, a sve to ne samo da bi ojačalo srpsku zajednicu, već bi povratak, kome se poklanja izuzetno jako malo pažnje, ali od strane Prištine, bio ekvivalentno i ostvariv, a da ne govorimo o imovini Republike Srbije, kulturnoj i istorijskoj baštini, koja je u ovom trenutku možda najugroženija, jer je na delu kontinuirano sinhronizovano nepočinstvo apsolutnim ignorisanjem struke, prava i zakona.

Ja sam pročitala delove i ono što se tiče EU i evropskih povelja, koje su sve o slobodi kretanja, slobodi govora, o ljudskim pravima, nestala na Jarinju i Brnjaku.

Da podsetim javnost, danas je 3.434 dan od kako nije formirana ZSO. Mnogi ovde i mnoge moje kolege zaista ne shvataju šta zaista znači ZSO. Zajednica srpskih opština je u ovim okolnostima, najrealnijem obliku institucionalne zaštite srpskih nacionalnih verskih i kulturnih interesa, kao takva potrebna našem narodu na Kosovu i Metohiji.

Od 15 tačaka Briselskog sporazuma u šest tačaka se govori o ZSO. Briselski sporazum je međunarodno priznati sporazum, a ZSO u tom slučaju za nas nije nevladina organizacija. Čuli smo disonantne tonove da se mi zalažemo za ZSO koja je u skladu sa najvišim pravnim aktom samouprave u Prištini. Ona da je takva i da smo mi o tome vodili računa i da smo takvu ZSO tj. asocijaciju kao nevladinu organizaciju prihvatili, prvo ne bi bilo pregovora, jer ona kao takva postoji u najvišem aktu privremenih institucija. Zašto smo onda pregovarali oko nečega što već postoji? I zašto se Albanci toliko bune ako su ZSO i Briselski sporazum u skladu sa njihovim pravnim aktima? Naravno, ono što se sa ovog mesta tražim od međunarodne zajednice i onu čuvenu rečenicu Miroslava Lajčaka - pakta sun survanda, a to je da sve što je dogovoreno mora da bude i primenjeno i ja se nadam da će biti primenjena zajednica i da ćemo imati ZSO sa svim pravnim i izvršnim ovlašćenjima onako kako je zapravo i u Briselu dogovoreno.

Ono što me je zaista zabolelo je da nijednog trenutka… Kolega je prethodno govorio da u Izveštaju koji razmatramo stoji da je bilo 158 incidenata na Kosovu i Metohiji i etički motivisanih i da je reakcija države Srbije, odnosno način da zaštitimo Srbe bilo nula. Nula je i u vašim saopštenjima i reakcije na sve ono što se dešava nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Nikada se niste oglasili. Nikada niste napisali jedno saopštenje i nikada niste osudili teror nad srpskim narodom. Za vas je Kurti, Haradinaj strana u koju vi gledate, a ne srpski narod na Kosovu i Metohiji.

(Tatjana Manojlović: Neistina.)

Nemojte se raspravljati sa mnom.

Kažite mi kada ste osudili napad na bilo koje dete? Da li vas isto bole kao i mene rane Pantelije Dakića, Jane Tučev, Borivoja Spasojevića, svih poginulih žeteoca, najmlađi je imao 17 godina? Da li vas isto bole kao i mene? Ne. Pokazali ste da ne, jer se niste okrenuli za srpskim narodom.

Da li je neko, osim predsednika, juče pomenuo Mitrovića čije su rane sveže, najsvežije, Srećka Sofronijevića. Vi ne znate ni ko je Srećko Sofronijević, ali zato znate ko su novinari „Reportera“, „Gazete“ i ostalih. To vas ne interesuje. To vas ne zanima. Biće prilike, razgovaraćemo o Kosovu i Metohiji, ali sam samouverena i drago mi je da su građani Republike Srbije videli kome su dali svoj glas i videli su kome veruju i videli su ko zaista brine o njima.

Te razgovore koje predsednik Vučić ima u Lapljem Selu, pa imao je i u ostatku Srbije, svuda gde je bilo potrebe da ode, razgovara satima sa svojim narodom. Naravno, osim lepih prilika da se otvore fabrike, zaposle ljudi, slavi život, mi na Kosovu i Metohiji nemamo tu priliku, možda još dugo nećemo imati, ali zato je učinio sve da naš život na Kosovu i Metohiji bude smislen.

Ne znam šta vam to znači. Pokažite mi sliku Mitrovića, pokažite mi sliku dece sa Bistrice, pokažite sliku žeteoca Staro Grackog, pokažite mi Livadice, pokažite mi sliku Jane Tučev, Borivoja Spasojevića, pokažite mi to. To mi pokažite.

Ja mislim da je RTS zabeležio sva ta stradanja koja vi niste uspeli da pogledate, ali mislim da vas Kosovo toliko interesuje da ste se priključili ovim „zelenim“ ovde koji se bave politikom, jer vidim da su Zeleni u politici. Neka tako i ostane.

Dvanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.05.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, uvažena ministarko gospođo Čomić sa saradnicima, građani i građanke Republike Srbije, kolege poslanici, tema rodne ravnopravnosti, zapravo, više nije tabu tema, što se pre svega vidi na primeru sastava naše Vlade u kojoj je više od 50% čine žene, kao i nosioci javnih funkcija u Republici Srbiji na lokalnom i centralnom nivou vlasti, kao i sve zapaženije i zastupljenije učešće žena u svim sferama društvenog života na kome dajemo, zapravo, dobar primer, uzor, u regionu i mnogim zemljama širom Evrope i time politička elita na vlasti u Srbiji daje primer borbe za rodnu ravnopravnost.

Potrebno je naglasiti da smo prva država van EU koja je izradila indeks rodne ravnopravnosti, da smo primer dobre prakse u UN po uvođenju rodno odgovornog b budžetiranja, da smo doneli nove zakone u oblasti sprečavanja nasilja nad ženama, da smo obučili institucije koje su danas senzitivnije za ovu temu, kao i da aktivno radimo na ekonomskom osnaživanju žena.

Ženska parlamentarna mreža u Skupštini Srbije čiji rad pohvaljujem i ponosno ističe da je pokazala kako se vodi međupartijski dijalog i sarađuje na istom cilju, bez obzira na to sa kog političkog spektra učesnici dolaze.

Novi predlog zakona o rodnog ravnopravnosti na kome se radi zapravo od 2016. godine, kao i zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, kao i Predlog strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine koja je izrađena u skladu sa svim međunarodnim standardima i preporukama u oblasti rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, omogućavaju da se zahtevi i iskustva žena i muškaraca ugrade u procese stvaranja, delovanja, praćenja i procene politike i programa u svim oblastima politike, ekonomije, informisanja i uopšte u svim društvenim sferama, tako da od toga jednako profitiraju i žene i muškarci.

Srbija je u svetskom vrhu po broju ne samo žena u Vladi, nego što se takav trend događa i u opštinama i gradovima. Imamo sve veći broj predsednica opština i gradonačelnica. Čak 20 lokalnih samouprava u Republici Srbiji vode žene, a u 13 opština to čine prvi put, ali ćemo se i dalje boriti za to da sačuvamo lidersku poziciju u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti po broju žena koje učestvuju u političkom životu.

Na koji način jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca i šta od svakog od njih očekuje društvena očekivanja vezana za rodne uloge zavisi od niza faktora, kulturnih, političkih, ekonomskih, društvenih i religioznih. Na njih podjednako utiču i običaji, pravo, klasna i etnička pripadnost, kao i predrasude raširene u datom društvu.

Vratila bih se na zakon i temu zabrane diskriminacije koja zapravo jeste temelj demokratskog društva. Koliko je ovo ljudsko pravo i savremena demokratska tekovina važna, pokazuju brojni međunarodni dokumenti koji garantuju zabranu diskriminacije. Donošenje Zakona o zabrani diskriminacije je svakako jedan od značajnijih koraka u tom pravcu. Najpre, zato što obaveza zabrane svih oblika i vidova diskriminacije proizilazi iz brojnih međunarodnih dokumenata koje Republika Srbija kao pravni sukcesor nekadašnje SFRJ i državne zajednice SCG već posredno prethodno ratifikovala. Nakon usvajanja zakona o zabrani diskriminacije, neophodan je i naredni i ništa manje značajan korak, a to je njegova realna primena, odnosno implementacija.

U postojećem zakonu, osim načela jednakosti takođe postoje i oblici diskriminacije i ja bih u ovom slučaju izdvojila i skrenula pažnju na jedan od oblika diskriminacije, a to je oblast javnog informisanja pored niza drugih kojih se izdvajaju.

Temeljna pretpostavka slobode izražavanja u demokratskom društvu jeste sloboda medija koja obezbeđuje da u medijskom prostoru javnosti budu zastupljene razne društvene, kulturne i političke vrednosti, mišljenja, informacije, interesi. Imajući u vidu ključnu ulogu koju sloboda izražavanja ima u demokratskom društvu ona na žalost pored prava na iznošenje informacija, ideja koje se povoljno primaju smatraju ne uvredljivim i ne izazivaju reakciju, obuhvata i one koje vređaju, šokiraju i uznemiruju.

Svedoci smo višegodišnjeg organizovanog medijskog linča na predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, koji prevazilazi nekulturu govora, lično i profesionalno degradiranje i ulazi u ozbiljne i preteće okvire govora mržnje, do ugrožavanja lične bezbednosti, bezbednosti njegove porodice. I prethodnih dana, nezapamćen i kroz direktno, medijski linč na Danila Vučića.

Ovde nije reč samo o obezvređivanju svih standarda pristojnosti u javnoj komunikaciji, već i o mnogo ozbiljnije i opasnijem planu, stvaranju nepoverenja u institucije države, čime se otvorio prostor za vaninstitucionalno i prevratničko delovanje onih koji smatraju da su iznad države i svakog zakona.

U savremenom svetu više nego ikada ranije mediji su u stanju da oblikuju i preoblikuju društvenu i političku stvarnost. Mas mediji imaju veliki uticaj na formiranje javnog mnjenja i političku propagandu. Jedna od definicija masovnih medija je da operišu u skladu sa određenim zakonima, pravilima i shvatanjima profesionalni kodeksi i praksa, publika, društveno očekivanje, navike, te samim tim funkcionišu unutar određenih stega, pravila, prava i politike koje upošljavaju karakterističnu mešavinu kvalifikovanog osoblja koji se drže određenih procedura, što znači da svako nepoštovanje i zloupotrebu etičkog kodeksa mas medija treba institucionalno sankcionisati.

Postavlja se pitanje šta onda da očekuje običan građanin ako nema institucionalne reakcije i sankcije? Da bi se to sprečilo postoji mogućnost da sloboda izražavanja pod određenim uslovima bude ograničena. Suština zabrane govora mržnje nije u tome da se uskrati sloboda izražavanja, već da se spreči zloupotreba te slobode. Primer toga kako to rade dokazani lažovi kojima direktno poručujem da lažu, što je i dokazano u slučaju kolege Bakareca, gde je Komisija žalbe Saveta za štampu donela odluku o kršenju kodeksa novinara Srbije kroz istinitost izveštavanja kao i smernica u okviru istog, gde je njegova izjava pogrešno protumačena i loše prenesena i netačno prenesena bolje rečeno.

Jedno od takvih ograničenja postavljaju pravila o zabrani govora mržnje kojim se u literaturi kvalifikuju izjave koje zastrašuju, vređaju ili uznemiravaju pojedince i grupe. Evidentno je naročito imajući u vidu iskustva u uporednim pravnim sistemima gde je za uspešno suzbijanje govora mržnje u medijima od veoma velikog značaja rad samo regulatornih i regulatornih tela u oblasti javnog informisanja, kao i rad nezavisnih tela koja deluju u domenu zaštite ljudskih prava.

Ovde se postavlja pitanje reakcije Đilasovih udruženja novinara i drugih institucija u ovoj zemlji, koje će ovako ponašanje sankcionisati ili će odlučivati kao i do sada selektivno. Ako se u ovom slučaju spomene dete i porodica nekog iz opozicije, mi smo u tom slučaju tirani i diktatori, a kada se spomenu deca, naročito maloletni Vukan, pa onda Milica i Danilo, onda za njih nema ni prava ni pravde. U stvari to je jedan od dokaza najdirektnije, najbrutalnije i najprimitivnije štete i klasičan primer diskriminacije i kršenja postojećeg člana 22. Zakona o diskriminaciji.

Ja moram to da pročitam, u stavu 2. kaže – zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju, invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, pripadnosti, bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na drugog pola, kao i pravljenje razlike prema zdravstvenom stanju, imovnom stanju, profesiji i drugim obeležijima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišljenju ili uverenju detetovih roditelja, odnosno staratelja i članova porodice. Porodica predsednika je upravo izložena stalnom kršenju upravo i ovog člana, odnosno njegova deca, a naročito maloletni Vukan.

Naravno, završavam, mi smo svedoci da, sa prostora, ja moram da naglasim, gde je zapravo kada govorimo o prostoru KiM, najfraglantnije kršenje svih prava, ljudskih prava i gde je izdržana najveća diskriminacija na tlu Evrope jeste prema srpskom narodu na KiM i po pitanju slobode govora, po pitanju jezika, kao ličnih dokumenata.

Želim samo ovom prilikom da izrazim zadovoljstvo da živim zaista u zemlji jednakih prava i sloboda, koja zapravo, na šta sam i ponosna, za sve građane i građanke bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost, gde su ta prava upravo pretočena u zakonske okvire koji su pred nama i koje ću zapravo u danu za glasanje i podržati. Hvala vam.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.12.2020.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre Mali, dame i gospodo kolege narodni poslanici, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, usvajanje novog budžeta i seta finansijskih zakona o kojima danas raspravljamo, uvek je zgodna prilika da prestavimo očekivanja u narednom periodu, vodeći računa o svim faktorima koji ga opredeljuju.

Budžet je i mera odgovornog i ozbiljnog ponašanja države prema narodu, čija se volja najpreciznije pretače u tokove kretanja javnih finansija. Zato je najgori oblik demagogije koji su protažirale prethodne vlasti, kojima su usta bila puna obećanja, a narodu prazni stomaci.

Setimo se samo naših proevropskih prethodnih vlada. Setimo se samozvanih Evropejaca Đilasa i Jeremića. Dok su javno promovisali vrednosti evropske demokratije, istovremeno su u potaji javne finansije kreirali tako što su punili svoje džepove.

Kako drugačije objasniti imovinsku kartu u koju ništa nije upisano kada dođu na vlat, a odu sa vlasti kao multimilioneri? Kako će Đilas da objasni da njegovo zalaganje za evropske vrednosti danas je zapravo dostiglo vrednost veću od pola milijarde evra ličnih prihoda?

Predsednik stranke Slobode i pravde Dragan Đilas pokušao je dosta nespretno i šturo da svog brata Gojka, ali i sebe, izvuče iz afere kupovine i prodaje luksuzne vile u ulici Jevrema Grujića 6, tvrdeći da nikakvu transakciju nije imao ni on niti njegov brat u ovom poslu. Verovatno će i negirati sve ono što su moje kolege prethodni govornik i Milan Savić, kao i Lav Pajkić što su izneli.

Uvidom ugovori zvanična dokumenta ukazuju da je firma „Komiti ril estejt“, čije prema podacima APR direktor upravo pomenuti Gojko Đilas i koja je direktno komunicirala i zaključila ugovor o prodaji pomenute vile u ulici Jevrema Grujića 6. U ugovoru se vidi da je upravo Gojko Đilas kao direktor potpisao ugovor o prodaji vile, stambene zgrade kao i parcele, što jasno dokazuje da je ipak brat Dragana Đilasa imao velikog udela u prodaji sporne nekretnine u jednom od najluksuznijih delova Beograda.

Podsetimo, prema zvaničnim podacima iz APR Gojko Đilas, direktor firme i pravni zastupnik predstavništva firme „Komodos korporejšn“, koja je registrovana na fiktivnim adresama u Delaveru, gde se registruju kompanije stranih državljana, čiji je jedini cilj skrivanja tokova novca i izbegavanje poreza u zemlji odakle potiču vlasnici i upravo je sumnjivim novcem iz poreskog raja u Americi kupio vilu na Dedinju u Beogradu u ulici Jevrema Grujića 6, ali građevinsko zemljište od 1.083 m2 . Iz ovog proizilazi da je Gojko Đilas, kao direktor predstavništva firme „Komodos korporejšn“ kupio pomenute nekretnine na Dedinju, a onda ih prebacio u vlasništvo nove firme „Komiti ril estejt“, čiji je danas direktor.

Sve ovo zapravo možemo da potkrepimo i papirima. Ne znam da li može da se vidi, ovde je ugovor koji držim koji je zaključen u Beogradu 25.8.2017. godine i upravo je prodavac „Komiti ril estejt“ d.o.o Beograd i direktor Gojko Đilas, i onda u ugovoru stoji da je prodavac i na osnovu priložene dokumentacije isključivi vlasnik sa vlasničkim udelom 1/1 i da je u stvari predmet ugovora zemljište pod zgradom i objektom površine jedan ar 93 m2 , pa onda zemljište u zgradi i drugi objekat površine pet ari, voćnjak prve klase površine tri ara 90 m2 i sve ovo je upisano u List nepokretnosti i sve se da proveriti u katastarskoj opštini Savski venac.

Javnost treba podsetiti zapravo koje vrednost ovih nekretnina. Ako jedan ar placa na toj lokaciji košta oko 100.000 evra, što znači da za 10 ari vredi najmanje milion evra, ako kuća nije za rušenje, ako je nova, ona sigurno vredi više od 2.000 evra po kvadratu, dakle, sve to ukupno košta od milion 300 do milion i 500 evra. Još i ako je kuća nova i luksuzna cena može biti i veća. I ja bih mogla ceo dan da govorim o nekretninama kao i sve moje kolege ovde u Skupštini, o nekretninama koje poseduje Dragan Đilas i njegova bratija.

Onda su zapravo jadne te lažne evropske snage koje prepoznaju u Evropi samo evre. E, pa gospodo, lažni Evropejci, evropska je vrednost da vlast bude vredna i radna, da stvara, izgrađuje i unapređuje, a sve to upravo odlikuje pravog srpskog domaćina. Uspešna je ona vlast koja sačuva i unapredi postojeće društveno bogatstvo. Srbija je objektivno i iskreno govoreći uspela da prebrodi mnoge krize sa kojima se suočavala svih ovih godina. Zar nije dokaz te sposobnosti i napornog osmogodišnjeg rada u sred osmomesečne svetske pandemije da imamo takve javne finansije da možemo da nastavimo započetu izgradnju novih bolnica, renoviranje i osavremenjivanje postojećih?

Nema zastoja u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata. Završavaju se kilometri i kilometri puteva i pruga. Otpočinje se sa izgradnjom novih. Otvoreni su i otvaraju se novi proizvodni pogoni.

Plate i penzije su dostigle planirani rast. Obezbedili smo povećanje plata u zdravstvu. Naša vojska i policija je snabdevena najsavremenijom opremom i naoružanjem. Gradimo stanove za pripadnike vojske i policije. Investira se u ruralna područja, poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

Otvorili smo na hiljade radnih mesta i na taj način uspeli da dostignemo najnižu stopu nezaposlenosti u istoriji Republike Srbije. Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i našom Vladom uspeva da odoli najtežim izazovima, da se bori za svaki ljudski život, za svako radno mesto, za opštu dobrobit celog društva i uprkos brojnim izazovima na spoljnom i unutrašnjem planu, izložena brojnim pritiscima u zemlji i inostranstvu naša država je pre svega sačuvala mir i opstanak našeg naroda na KiM, staloženost i odlučnost.

To su činjenice. To su naši rezultati koji najviše smetaju tzv. evropskoj opoziciji jer više nisu u poziciji da otimaju pare iz gradskih i republičke kase. Koncept finansijske stabilnosti se ogleda upravo u setu finansijskih zakona koji je pred nama danas i koji je kreiran kao rezultat proaktivnog inženjeringa predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se pokazao delotvornim kako u redovnim, tako i u vanrednim prilikama.

Đilasu i njegovima smeta što je paketom ekonomskih mera država pomogla svakog građanina. Naravno da im smeta jer su za njih to sitnice, iako znaju da je mnogima ta pomoć značila, smeta im jer su navikli da prosipaju demagošku maglu. Njihov koncept je u stvari usisivač ekonomija, izvuci i usisaj što više para u sopstvene džepove. U tome je razlika između nas i njih, u tome je razlika između Aleksandra Vučića i njih.

Predsednik Vučić vodi državu i istovremeno brine o svom narodu beskompromisno, žrtvujući sebe na oltar prosperiteta Srbije koji prepotentni egoizam ne prepoznaje i ne može da prizna, kao i njegovu više nego očiglednu sposobnost i uspehe koje postiže. Razumela bih kada bi se u skladu sa demokratskim principima političkog delovanja ti isti koji sebe zovu opozicionim liderima služili argumentima, a ne obmanama, bezočnim lažima i uvredama. Bilo bi politički korektno da im u fokusu retorike budemo mi političari, a ne naše porodice i naša deca.

Neprihvatljivo je i mora biti institucionalno sankcionisano da bilo čija deca, u ovom slučaju deca i porodica predsednika Vučića, služe za najgrublja politička potkusurivanja. Te fariseje modernog doba koji sebe nazivaju opozicijom možemo samo nazvati mafijaškom klikom.

Dolazim iz dela naše zemlje gde predsednik Aleksandar Vučić i SNS imaju apsolutnu podršku naroda, ne bez razloga jer je ova vlast u proteklih osam godina uradila sve što je obećala i znatno popravila ekonomski status i bezbednost našeg naroda u Južnoj srpskoj pokrajini.

Moj kolega Milan Savić je puno toga izneo šta je urađeno iz kapitalnih investicija i šta se planira da se uradi. Ja ću samo dodati da je Kancelarija za KiM finansirala projekte koji su vezani za rad i opstanak 37 manastira i crkava, zajedno sa Eparhijom Raško-prizrenskom, obnovljeno je u potpunosti i delimično 46 crkava, manastira i sakralnih objekata SPC. Sredstvima građana kroz Kancelariju zajedno sa Eparhijom i danas na KiM se podižu nove crkve i manastiri. Podržali smo nesmetano funkcionisanje narodnih kuhinja na KiM, otkup zemljišta na kritičnim tačkama. Kupovali smo kuće tamo gde su na silu hteli da promene etničku strukturu u srpskim sredinama. Pravnu pomoć dobilo je više od dve hiljade naših sunarodnika i sugrađana u brojnim krivičnim postupcima i montiranim političkim postupcima protiv Srba, gde je finansirana odbrana okrivljenih. Organizovana je i finansirana pravna zaštita imovine Republike Srbije i privredih subjekata. Borili smo se i sačuvali smo našu Trepču, Brezovicu, kao i imovinu SPC.

Pri Zdravstvenom centru Gnjilane otvoreno je novo porodilište u selu Pasjane i pedijatrijska klinika gde je već rođeno stotine beba svih nacionalnosti. Za zdravstvene ustanove obezbeđene su desetine sanitetskih i terenskih vozila. Rekonstruisane su i obnovljene zdravstvene stanice, ambulante u Velikom Ropotovu, Banjama, Jažincu i Leposaviću. Kompletno je izgrađen i opremljen novi objekat Doma zdravlja „Peć“ u Goraždevcu. Nabavljena je medicinska oprema i aparati za sve zdravstvene ustanove. Obezbeđena su sredstva za izgradnju rengen sale u Pasjanu, obezbeđena su sredstva za adaptaciju prostorija rengen sale u Kosovskoj Mitrovici. Sanirana su odeljenja pedijatrije i pulmologije u Kosovskoj Mitrovici.

U 20 godina nije toliko zdravstvenih radnika zaposleno, lekara i medicinskih sestara i tehničara u KBC u Kosovskoj Mitrovici, gde je primera radi, zaposleno 127, od toga 45 lekara i 82 medicinske sestre i sada na prijem čeka još 38 radnika.

Takođe, u KBC Priština koji je u Gračanici u zdravstvenom centru Gnjilane i to je zapravo najveći ciklus zapošljavanja zdravstvenih radnika od 1999. godine na ovamo.

U proteklih sedam godina izgrađen je i renoviran veliki broj škola, predškolskih ustanova, a naši studenti imaju renovirane domove, nove fakultetske zgrade i kabinete.

Isplaćivali smo kontinuirano pomoć socijalno najugroženijim sugrađanima, pomoć porodicama povratnika, pomoć porodicama otetih i nestalih lica kao jednokratnu pomoć naših sugrađana.

Onima kojima je najpotrebnije redovno su dostavljeni humanitarni paketi hrane i sredstva za higijenu. Pomoć je pružena i u realizaciji setve u povratničkim zajednicama, a programom je obuhvaćena i ekonomija eparhije Raško-Prizrenske.

Napominjem, da je sve realizovane projekte uradila Kancelarija za KiM, koju je prethodnih sedam godina vodio gospodin Marko Đurić, čiji doprinos je nemerljiv u realizaciji istih i da je kontinuitet takve politike nastavio sada gospodin Petković.

Svaki od tih poduhvata podrazumevao je kolosalnu, političku, diplomatsku, pravničku aktivnost, i pregnuće. Podvlačim i ovo su rezultati rada SNS, naše Vlade i našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Kao što vidite gospodo iz opozicije, naši rezultati se vide, ali se vidi i vaš lopovluk.

Vama je gospodine Đilas lepo i u to ne treba sumnjati. Da li mirno spavate ušuškani u stotine miliona evra kojima ste osiromašili sopstveni narod i državu bez imalo odgovornosti i stida, vi biste i dalje zajedno sa vašim istomišljenicima Jeremićem i ekipom da funkcionišete po burazersko kumovskom, tajkunskom principu. Da se enormno bogatite na račun običnih građana dok i sami ne počnete da zaboravljate nule na svojim ofšor računima, hektare nekretnina i ko zna sve čega. Istina, kao što vidite polako, ali sigurno izlazi na videlo.

Postaje sve očiglednije šta ste i kako radili i ne sumnjamo da će ta istina konačno ući u prostorije pravosudnih institucija i drugih nadležnih organa u ovoj zemlji kako više nikome nikada na vlasti ne bi palo na pamet da koristi poverenu funkciju za obmanjivanje naroda i krađu državne imovine u ličnu korist.

Opozicija gotovo svakodnevno ne prestaje sa napadima na predsednika Aleksandra Vučića i pored svega što je učinio i što čini za naš narod na KiM, da će prodati Kosovo. Za Đilasove i Šolakove medije smo izdajnici, a šta je zapravo istina.

Istina je da je rezultat Tadićeve i Jeremićeve spoljne politike "diminutio capitis maxima" – gubitak prava slobode i državljanstva za sve nas koji živimo na KiM i datum koji niko od nas na KiM i u ostatku Srbije ne može da zaboravi. To je rezultat Tadićeve i Jeremićeve politike, 17. februar 2008. godine kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost.

Rezultat naše diplomatije i politike predsednika je 19 zemalja koje su povukle priznanje tzv. nezavisnog Kosova, a onda se pojavi Mlađan Đorđević, predsednik pokreta „Oslobođenje“ i drži nam ovih dana lekcije o Kosovu, a Kosovo je posetio samo jednom i to da se slika.

Sad ću pokazati, jel nas ovako gospodine, kume Dragana Đilasa oslobađate? Republika Srbija bez KiM. Mi na KiM za Dragana Đilasa i njegove medije ne postojimo. Kad pogledaju građani Republike Srbije i moj narod na KiM nas ovde nema, a rezultat takođe politike doduše, za Jeremića smo već odavno precrtani, od pitanja koje je postavio Međunarodnom sudu pravde do katastrofalnog sporazuma o slobodi kretanja i granice koje je napravio između Srba i Srba.

Ali, biće prilike, pričaćemo o njima još u narednom periodu. Budžet koji je pred nama, uvažene koleginice i kolege jeste budžet ozbiljnosti, odgovornosti, ali i optimizma. Kreiran je tako da država može efikasno da odgovori na sve pretpostavljene i nepretpostavljene izazove sa kojima se možemo suočiti.

Predlog Vlade je predlog za sigurniju budućnost i nemam dilemu da budžet treba podržati. Hvala puno.