Hvala vam predsedavajući.

Još uvek traje rasprava u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ono što bih ja u ovom javljanju apostrofirala, biću kratka da bi sve kolege sa liste stigle da govore o ovim izmenama i dopunama, jeste jačanje socijalne komponente i zaštita ekonomskih slabijih slojeva stanovništva.

Mnogo je drugačije kada imate penziju, a nađete se u situaciji da budete izvršni dužnik i kada znate da izvršenje može da vam oduzme praktično mesečno jednu četvrtinu te penzije. Mnogo je drugačije sada posle izmena i dopuna ovog zakona ako znate da će se ukoliko imate malu penziju da će to izvršenje obuhvatiti jednu desetinu. Isto to se odnosi, odnosno pomeranje granice odnosi se i na plate, pa je sada to jedna polovina umesto dve trećine. Minimalna zarada će moći do jedne četvrtine da bude opterećena. Velika je stvar što se sprečava da izvršenje ugrozi osnovne životne potrebe izvršnog dužnika. Dakle, jako je važna ova socijalna komponenta predloga koji je pred nama.

Ono što bih ja rekla na kraju, sa čime ću završiti ovo svoje javljanje, jeste da osuđujem napade zajedno sa svojim koleginicama iz SNS, osuđujem napade na državnu sekretarku Ministarstva unutrašnjih poslova, Biljanu Popović Ivković, koji su naravno, ponovo došli od lidera Saveza za Srbiju. Oni su nju uvredili i izrekli uvrede koje se tiču njenog ličnog života i njene porodice ponovo na najgnusniji mogući način.

To što su žene iz SNS navikle da budu meta napada lidera Saveza za Srbiju, koji se predstavljaju kao velike muškarčine i vređaju žene i na tome grade svoju politiku, ne znači da Srbija i da mi odobravamo to na čemu oni grade svoju politiku i neka dobro znaju da ćemo mi uz svaku našu koleginicu složno stati i braniti je, ali braniti i Srbiju koja nikako ne zaslužuje svakodnevno govor mržnje. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena gospođo Kuburović, evo, na samom kraju smo načelne rasprave o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ja ću samo reći da se slažem da je tema takva da izaziva veliku pažnju javnosti, medijski su se čak i pratila neka izvršenja i svi predmeti koji su izazvali veliku medijsku pažnju bili su potom predmet nadzora Ministarstva. Upravo iz tog razloga i zbog toga su i određene norme izmenjene, odnosno predložene su neke izmene i dopune, jer Ministarstvo i Radna grupa koja se bavila izmenama i dopunama i sačinjavanjem ovog Predloga zakona tačno znaju na koje stvari su se zapravo žalili učesnici u postupku.

Nadzor je pojačan i time što izvršitelji sada moraju da dostavljaju izveštaje, a kako vidimo iz današnje rasprave, nadzor će se još pojačati od strane Ministarstva pravde i to je ono što ja ocenjujem kao pozitivno. Taj odnos između Ministarstva pravde i javnih izvršitelja je dosta pomogao prilikom izrade nacrta, a sada je taj tekst već u formi Predloga zakona, čim je pred narodnim poslanicima.

Ono što smo danas čuli u načelnoj raspravi jeste unapređenje zakonodavstva, modernizacija uvođenjem e-prodaje, odnosno e-aukcije i elektronskog registra, sprečavanje zloupotreba, sprečavanje malverzacija u postupku javnog nadmetanja pri prodaju pokretnih i nepokretnih stvari koje čine imovinu izvršnog dužnika, sprečavanje korupcije u postupku izvršenja, povećanje sigurnosti za učesnike u postupku, smanjenje troškova postupka, što mnogo znači za naše građane koji su se našli u ulozi izvršnih dužnika, smanjenje troškova postupka i koji se tiču države, sprečavanje umnožavanja troškova, štiti se budžet Republike Srbije, određuje se dodatni rok od 30 dana za dobrovoljno izmirenje obaveze itd.

Zbog značaja izvršnog postupka smatram da su ove izmene i dopune koje su danas bile pred nama i o kojima smo raspravljali apsolutno adekvatne. Dakle, radiće se na ujednačavanju sudske prakse, shodno tome, popraviće se položaj učesnika u izvršnom postupku.

Dakle, ako ovaj Predlog zakona budemo posmatrali kao celini, sa svim ostalim elementima pravnog sistema, treba mu dati podršku jer će primena ovih normi, sasvim sam sigurna, dati određene rezultate.

Još jednom kažem da imate snažnu podršku za ovaj Predlog zakona od strane poslaničke grupe SNS. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću. Evo, i dalje raspravljamo u pojedinostima o Predlogu zakona o trgovini, o rešenjima kojima se Vlada zalaže za unapređenje trgovine, govorimo i o tome šta i kako radimo i kako možemo mnogo bolje u odnosu na period do 2012. godine, kada su samo mislili na svoje džepove, a mi, za razliku od njih mislimo na građane.

Takvima su se danas pridružili neki koji nikada na vlasti nisu bili, sudeći po kampanji koju svakodnevno sprovode, nikada neće ni biti na vlasti, mislim na Boška Obradovića.

Doduše, on je jako dobro koristio vlast da troši državne pare, baš kao i Dragan Đilas, o tome bruje svi mediji, ali nikada to nije demantovao niti objasnio baš kao Dragan Đilas, i DSS i DS su ga finansirali. Finansirao se parama iz Kolubare, parama iz Ministarstva za dijasporu, znači parama građana.

Godine 2004. je bila takva situacija da je Kolubara imala gubitak od 10 milijardi dinara, ali to nije bila smetnja da se raznim udruženjima isplati više od 140 miliona, pa i Dverima, kojima je bespovratno dato 4,2 miliona dinara. To je nastavljeno 2007, 2008, 2009. i 2010. godine.

Sada, eto meni odgovora na pitanje zašto Boško Obradović slepo sluša Đilasa i poteže pitanje diplome ministra Unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića, upravo da bi se skrenula pažnja sa raznih afera, sa afera Dragana Đilasa, sa afera Boška Obradovića.

Da se o tome ne bi pričalo, da bi se skrenula pažnja sa bahatih zloupotreba i trošenja novca građana Srbije. Sada možemo da očekujemo možda neku drugu temu, možda Nebojši Stefanoviću budu potražili sad i svedočanstva iz srednje škole ili iz osnovne škole, pošto smo videli da je fakultet pokazao dokaze, da je on studirao, da je Nebojša Stefanović pohađao nastavu, da je polagao ispite i čak i kada je podigao svoju diplomu. Prema tome, džabe je Boško Obradović pokazivao svoju diplomu, na taj način je samo ispao smešan ali bolje i to da ispadne smešan, nego da se govori o njegovim aferama u kojima je umešan.

Dakle, njima je lakše da izmišljaju, da spinuju, da diskredituju članove Vlade na bilo koji način, nego da ovde sa nama raspravljaju o pitanjima koja su važna za Srbiju i građane, a to su upravo zakoni koji mi donosimo. Hvala.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre, evo, imamo amandman na član 1. Predloga zakona o trgovini kojim se uređuju uslovi i način za obavljanje trgovine na jedinstvenom tržištu Srbije, unapređenje trgovine i zaštita tržišta i zabrana nepoštene tržišne utakmice.

Želim da kažem da dajem podršku kolegi Marijanu Rističeviću jer iz obrazloženja amandmana i iz njegovih argumentacija u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o trgovini vidimo da se radi o želji da se sistem trgovine detaljno reguliše i da bude razvijen. Sa druge strane, moram da kažem da razumem i zašto je Vlada u svom mišljenju predložila da se amandman odbije.

Složili smo se juče da je dobro da govorimo o današnjici, ali da je dobro da govorimo i o nekim prošlim vremenima u kojima dosovska vlast do 2012. godine nije uradila gotovo ništa za građane, o kojoj god oblasti da govorimo. Čak i danas sabotiraju Srbiju koristeći svaki trenutak i kao opozicija, koja umesto da bude konstruktivna, oni su destruktivni, pokušavaju da prikupe jeftine političke poene pa da onda odluče da li će ići na izbore ili ipak neće smeti.

Želim da kažem i da se apsolutno slažem sa ovom konstatacijom kolege Rističevića da ovi koji bojkotuju su primer loših domaćina. Imamo situaciju da ih u sali nema jer nemaju šta da kažu onda kada mi pričamo o njihovom neradu, ali nemaju šta da kažu ni onda kada mi pričamo o rezultatima Vlade otkako je vlast preuzela SNS.

Više puta sam i ovde u parlamentu postavila pitanje i dok su dolazili na sednice da nam kažu šta su dobro i pozitivno uradili dok su bili na vlasti i znate i sami da se nikada niko od ovih koji treba da sede prekoputa nas nije javio. Izgleda da nećemo ni dobiti odgovore na pitanja, jer su oni počeli da poslanike izbacuje iz stranke ukoliko dođu na sednice i rade svoj posao. Zamislite samo šta bi oni radili sa apolitičnim građanima ili sa onima koji ne dele njihovo mišljenje, ako svoje članove zastrašuju, ako ih linčuju za primer i na taj način šalju poruku šta će se desiti ukoliko se ne budu slušali lideri Saveza za Srbiju.

U svakom slučaju, smatram da se sprovode zadovoljavajuće mere koje se odnose na jedinstveno tržište i na unapređenje trgovine. U trgovini je uposleno oko 19% ljudi od ukupnog broja zaposlenih, što čini oko 10% učešća u BDP-u i u skladu sa tim unapređenje ove oblasti je jako važno, ali i zbog direktnog uticaja na razvoj ekonomije. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, stigli smo do člana 9. Govorimo danas o ravnopravnosti u trgovini, govorimo o uslovima za obavljanje trgovine, o sprečavanju narušavanja ravnopravnosti na jedinstvenom tržištu u Republici Srbiji.

Uvek su zanimljive diskusije kolege Rističevića, posebno je meni uvek interesantno to poređenje koje se pravi između vlasti od i do 2012. godine, pa čak i pre 2012. godine.

Sećamo se da je Centar za istraživačko novinarstvo objavio platformu na kojoj se nalaze informacije od 24 sporne privatizacije i kakve je to posledice izazvalo za naše tržište. Dakle, radi se o periodu između 2001. i 2003. godine, pa i kasnije do 2005. godine, o periodu kada je premijer bio i Zoran Živković, kada je ministar za privatizaciju bio Aleksandar Vlahović. Tada je oko 1400 preduzeća privatizovano. Zloupotrebe položaja dovele su do velikih posledica po naše javne finansije.

Nad železarom „Sartid“, ako je samo uzmemo kao jedan do primera je 2002. godine pokrenut stečaj zbog prezaduženosti, da bi je 2003. godine prodali. Ono što je bilo sporno je da je prvo bilo potpisano pismo o namerama sa kupcem, pa je tek onda pokrenut stečaj i postupak prodaje. Preduzeće je prodato za oko 20 miliona dolara iako je procenjena vrednost bila mnogo veća i kretala se čak od 28-50 miliona dolara.

Dakle železara „Smederevo“ je bila bez ikakve perspektive, a danas imamo potpuno drugačiju situaciju, danas doprinosi stabilnosti budžeta, zapošljava mnogo ljudi. Kineski partneri su sačuvali posao za više od 5.000 ljudi i sa proizvodnjom koja je u prošloj godini išla i do dva miliona tona, železara puni i budžet Smedereva.

Od 2016. godine, kada je železaru preuzela HBIS grupa investirano je više od 160 miliona evra. Naravno, oni koji su učestvovali u spornim privatizacijama, sada prvi kritikuju i to neka njima služi na čast što na očigled građana koji se dobro sećaju svega, vode prljavu kampanju služeći se lažima, čak i napadima lične prirode na članove Vlade. Zoran Živković pričom o diplomi ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, samo zapravo želi da skrene pažnju sa afera i sa spornih privatizacija, a odgovor na pitanje koje je i kolega Marijan Rističević postavio ovde u Skupštini, pošto govorimo o njegovom amandmanu – odakle njemu diploma, ja ću dodati, ako je uopšte Zoran Živković i ima, još uvek nismo dobili.

Tako da bih podržala diskusije i amandmane gospodina Rističevića. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Milićeviću.

Sada kada konkretno govorimo o oblasti trgovine, treba ukazati na zvanične podatke koji govore o rezultatima ove Vlade i odgovornom vođenju politike.

Sve oblasti, trgovinu, tržište, finansije, politiku zapošljavanja, ekonomiju, treba posmatrati kao celinu. Ako se u jednoj oblasti napravi greške, to znači posledice za sve druge oblasti, za celo društvo.

Otvorili smo više od 150 fabrika. Zaposlili veliki broj ljudi. Sada je prosečna neto zarada 463 evra, a 2012. godine je bila 330 evra. Stopa nezaposlenosti je sada 11,9%, a DOS-ovski režim je imao stopu nezaposlenosti od 27%.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2019. godine ukupna registrovana zaposlenost povećana je za 2,7% u odnosu na isti kvartal 2018. godine. Znači, brojke ne lažu. Za manje od godinu dana zaposleno je više od 50.000 ljudi. U prerađivačkoj industriji skoro 30.000, u građevinarstvu oko 10.000, u sektoru trgovine na veliko i malo više od 7.000 ljudi itd. Dakle, u trgovini je zaposleno oko 19% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih, i to je ono što je od presudne važnosti kada govorimo o ovoj oblasti.

Prema tome, svaka zamena teza od strane lidera Saveza za Srbiju ne stoji. Mislim da ne bi bilo loše da svaki put pre njihovih performansa, izjava, podizanja šatora, ulične politike, odnosno politikanstva malo obrate pažnju na to šta kažu brojke i šta kaže zvanična statistika. U tome je osnovna razlika između nas iz SNS i njih. Mi imamo rezultate kojima možemo da se ponosimo, a oni uglavnom za rezultat imaju nulu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nadovezaću se, član 42. pa i amandman počinju rečenicom – zabranjene su radnje, odnosno posledica značajan poremećaj na tržištu.

Kada smo kod poremećaja i posledica, kada smo kod upada u RTS, imali smo prilike da u medijima proteklih dana vidimo i naslove „Hapšenje na RTS zbog Đilasa“. Dakle, nekadašnji čelnici državnog javnog servisa, omogućili su Đilasu da trguje sekundama RTS i još piše da je RTS oštećen za više od 650 miliona dinara, da je Đilas kupovao sekunde, a zatim ih preprodavao, čime je naneo štetu. Dragan Đilas je na ovo rekao - nemam komentar.

Dakle, za iznos od 650 miliona dinara, za koji je RTS oštećen, „Dajrekt medija“ je stekla protiv pravnu imovinsku korist i to u periodu od 2009. do 2018. godine. Kompanija na čijem je čelu u spornom periodu bio Dragan Đilas, koji je sada na čelu Stranke sloboda i pravde, vidimo u čemu se njegova sloboda sastojala, izgleda u pljačkanju, a pravda će valjda biti zadovoljena po završetku istrage.

Ovaj svojevrstan primer protivzakonite trgovine, obuhvata trgovinu uticajem, reklamnim prostorom, zloupotrebe položaja, kriminal, korupciju i sve ono što našem sistemu nikako nije potrebno. Đilas na ovo ćuti. Sa druge strane, Đilas ćuti i na prozivke koje dolaze od Jove Bakića koji mu kaže: „Bravo majstore! Bićeš super kada dođeš na vlast, pošto si već prethodno pokazao koliko ti je stalo do medijskih sloboda sa preprodajom minuta na RTS“. Ovo sam citirala.

Predlažem, prema tome, novinarima N1 da ga pozovu u neku emisiju, da vidimo, možda Đilas bude proširio svoj tužbeni zahtev i na Bakića, da mu se odredi privremena mera, da prestane da priča o njemu. Pošto je podneo tužbu i protiv Aleksandra Vučića i protiv Ane Brnabić i protiv još mnogih koji su o njemu i o njegovim aferama govorili.

Valjda je sledeće da nam se zabrani da mislimo, da se pretvorimo u neke zombije koji će valjda Dragana Đilasa pratiti kao nekog vođu. Međutim, on mora da bude svestan da se to ni na filmu neće desiti.

Ali, ono što se još dešava u Srbiji danas, isti taj Jovo Bakić je izjavio da je oružana sila jedini način smene vlasti, da je važno da bude što manje krvi i da treba razmišljati o načinu na koji će se to uraditi.

I šta sad mi da radimo koji smo u Srpskoj naprednoj stranci? Da zaboravimo na uvrede koje nam se konstantno plasiraju preko tih televizija kojima se diriguje preko N1, preko raznih emisija, preko Utiska nedelje? Da ne reagujemo na ovakav poziv na linč u listu "Danas"? Šta sad mi treba da radimo koji smo članovi SNS? Da se osvrćemo kad hodamo ulicom?

Ja ću ovo izlaganje završiti samo tako što ću reći da očekujem da državni organi na ovako nešto reaguju. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da i ja dam svoj doprinos ovoj raspravi. Govorilo se o štedišama koje pokušavaju da ostvare svoja prava. Upravo zbog njih raspravljamo o ovom predlogu, ali se i osvrćemo na neka ranija vremena i na sve ono što je vlast zapravo propustila da uradi u korist svojih građana.

Kolege su pomenule poslanike koji nisu tu, pominjali su tu prazne klupe gde treba da sede oni koji su vršili vlast do 2012. godine. Znate, jako je loše kada jedna parlamentarna stranka, kao što je DS, bojkotuje parlament i brani svojim poslanicima da učestvuju u radu. Doduše, čuli smo u medijima iz izjava sa njihovih konferencija za novinare da oni prebacuju nama i kažu da su oni vratili staru deviznu.

Međutim, ono što su oni uradili jeste samo da su iskoristili građane, od kojih su za smešne pare kupili obveznice da bi ih svojim tajkunima prodali za mnogostruko veće iznose, za drastično veće iznose.

Onda, ja ne znam zašto očekujemo u parlamentu od bilo koga iz takve stranke, iz takve vlasti da nešto kažu, jer sumnjam da bi i pred građanima i pred javnošću priznali šta su radili. Čini mi se da odgovore na neka pitanja izgleda da nikada nećemo da dobijemo.

S druge strane, imamo svakodnevne performanse i predstave. Evo, sada je aktuelan Dragan Đilas, koji sam odlazi u policiju, valjda da bi zamaskiralo ono što je radio i ono i zbog čega će biti pokrenute istrage. On misli da će građani tim performansima poverovati. Mislim da se džabe trudi. On je u ponedeljak otišao do Uprave policije za grad Beograd i tražio da se od njega uzme izjava, jer ga navodno državni organi optužuju za pljačku RTS-a i tvrde da je pokrenuta istraga protiv njega.

Znači, ponovo farsa, ponovo zamazivanje očiju građana, koje su uprte u rešenja u odgovore koji se očekuju od tih istih državnih organa. On je to, naravno, uradio da bi pokazao da je čist političar, ali smatram da je sa time malo i zakasnio. Zaboravio je, sa druge strane, da i građani kojima priređuje svakodnevne prestave ponešto znaju, pa tako znaju da policijski službenici nemaju ovlašćenje da daju informacije koje su predmet postupanja tužilaštva.

Suština se vrlo lako vidi. Prvo, to je panika koja se javlja kod Đilasa i ekipe zbog najavljene istrage o njihovim aferama, a drugo, sasvim sam sigurna da Vučića i SNS na izborima neće moći da pobede. Zbog toga pribegavaju lažima, izmišljotinama, kojima žele da diskredituju Aleksandra Vučića i njegove saradnike, kako bi kako tako ostali u nekoj političkoj trci.

Ja se zaista nadam da će oni odlučiti da ne bojkotuju izbore. Ja se nadam da će oni odlučiti da izađu na izbore, jer na taj način ćemo videti kakva je njihova politika bila i kako se ponovo gubi od Aleksandra Vučića i SNS.

Nama ovde ostaje da radimo svoj posao, da donosimo zakone koji će našim građanima popraviti životni standard. U skladu sa tim, ja ću ponoviti da ću dati podršku i ovom predlogu zakona koji se odnosi na one građane, na štediše koji su svoje štednje položili do 1992. godine i želim im da ostvare svoja prava. Zahvaljujem.

Hvala vam gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, evo danas na dnevnom redom imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, Predlog zakona o robnim berzama, Predlog zakona o trgovini.

Srbija prati moderne tokove. U tom smislu možemo govoriti i o ubrzanom razvoju elektronske trgovine. Samo prošle godine skoro dva miliona ljudi u Srbiji je kupilo robu preko interneta i na taj način je ostvaren promet od oko 320 miliona dolara. U ovoj godini očekivani promet je više od 350 miliona dolara.

Složićete se da smo prihvatili modernizaciju koju donose nova vremena. Vrlo često i sami kupujemo neke stvari koje nalazimo na internetu i apsolutno je potreba za donošenjem zakona i za normiranje konkretnih odnosa koji iz toga nastaju opravdana. Neretko smo svedoci problema koji nastaju pri kupovini preko interneta, da li zbog toga što nešto ne razumemo u tom trenutku ili zbog toga što nešto nije definisano na pravi način, iz tog razloga su neophodne odredbe koje će detaljnije regulisati elektronsku trgovinu.

To znači da će biti manje zloupotreba, manje grešaka pri kupovini, nesigurnih kupovina ili dovođenja kupaca u zabludu, po pitanju samog plaćanja ili po pitanju karakteristika robe. Vrlo često se zbunimo kada nešto kupujemo preko interneta, bez obzira na to da li treba ostaviti broj kartice ili ne, ili se zbunimo kada se radi o karakteristikama robe koje mogu biti različite.

Ono što bih istakla jeste nova podela trgovine na malo, čime će se omogućiti efikasnija kontrola i borba protiv sive ekonomije. Sektor trgovine je jako važan zapravo u Srbiji, zapošljava skoro 20% zaposlenih, a e-trgovina, čini značajan deo. Zbog toga će postojati mogućnost određivanja podsticajnih mera, u cilju razvoja e-trgovine i suzbijanja sive ekonomije.

U duhu posete francuskog predsednika Makrona, možemo govoriti o privrednoj saradnji Srbije i Francuske, o robnoj razmeni i trgovini. U Srbiji postoji više od 400 aktivnih privrednih subjekata, čiji su većinski vlasnici kompanije i državljani Francuske. Najviše ih je iz sektora trgovine na veliko i malo. Često se kod nas organizuju i forumi, različiti poslovni forumi, koji okupljaju kompanije i privrednike iz Francuske, kako bi se predstavio potencijal ulaganja u Srbiju. To predstavlja priliku za naše lokalne kompanije, da se sretnu sa potencijalnim partnerima iz Francuske.

Juče su, na primer, potpisana čak 22 sporazuma između Srbije i Francuske u najrazličitijim oblastima, u oblasti sporta, kulture, odbrane, nauke, obrazovanja itd. U tom smislu vrlo je važna sigurnost poslovanja koju Srbija sada pruža partnerima iz inostranstva. Tako će i Zakon o robnim berzama stvoriti dobre osnove za razvoj robno-berzanskog tržišta, uz veću sigurnost trgovanja. U buduće, svi učesnici u transakcijama moraće da polože garancije, što će stranim kompanijama omogućiti učešće. Na taj način stvoriće se osnov za povećanje izvoza i pozicioniranje Srbije, kao regionalnog centra za trgovinu.

Zbog svega navedenog, zbog namere i istrajnosti Vlade da se u Srbiji trguje bez rizika, uz veću pravnu sigurnost i sa detaljno regulisanim poslovanjem, ja ću podržati predloge ovih zakona u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam, uvažena gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas govorimo i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije, po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Nema mnogo izmena i dopuna i smatram da je zbog građana dobro ponavljati u čemu se tačno sastoje te izmene, dakle, menjaju se rokovi za naplatu obveznica, tačnije odlaže se početak roka za njihovu isplatu, zatim reguliše se izdavanje potvrda za banke kod kojih je položena devizna štednja nad kojima je okončan postupak stečaja ili likvidacije. I na kraju rok za odlučivanje uprave za javni dug po podnetim prijavama, potraživanja produžava se do 23. decembra 2019. godine.

Važno je reći da je pomeranje rokova posledica nemogućnosti da štediše pribave potrebnu dokumentaciju od nadležnih organa u bivšim republikama SFRJ i na taj način steknu pravo na isplatu devizne štednje. Uglavnom se radi o potvrdama da devizne štediše nisu ostvarile svoja prava po osnovu devizne štednje, upravo da bi mogli to svoje pravo ostvariti u Srbiji. Zbog toga se i pomera rok za šest meseci. Inače, radi se o finansijskim sredstvima koja čine javni dug Srbije.

Podsetiću da u maju ove godine, MMF i Svetska banka, ocenili su da je Srbija postigla dobar rezultat, smanjivši javni dug sa 70 na 50% BDP. Godine 2014. javni dug bio je veći od 70% BDP. Dakle, odgovorna ekonomska politika je dala rezultate. O tome govore i predviđanja MMF, da će BDP po glavi stanovnika 2023. godine iznositi više od 10.3000 dolara, što u odnosu na 7.200 dolara 2018. godine povećanje od 44%.

Kada smo kod odgovornog vođenja ekonomske politike, želim da podsetim na situaciju koja se desila decembra 2018. godine a kojom ne bi mogla baš svaka država da se pohvali, naročito ne država do pre šest ili sedam godina, devastiranim budžetom, nestabilnim finansijskim sistemom i pritisnuta teškim merama finansijske konsolidacije, dakle u decembru 2018. godine smo u jednom danu uspeli da isplatimo milijardu dolara starog duga iz ušteda koje smo napravili a ne iz nekih novih kredita, iz novih zaduživanja ili refinansiranjem kredita.

Zbog očiglednih velikih napora Vlade Srbije i resornog ministarstva, koji se ogledaju u reformama u sprovođenju mera, u stabilizaciji finansija i uopšte u vođenju jedne odgovorne fiskalne politike ja ću i ovom Predlogu zakona koji je pred nama, kao vid podrške, dati podršku u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala vam gospodine Arsiću što ste mi dali reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Sikimiću, kao što znate ovo godine smo već imali prilike da govorimo o Agenciji za borbu protiv korupcije kada smo raspravljali o novom Zakonu o sprečavanju korupcije. Danas pričamo o izveštaju o radu za 2018. godinu sa Izveštajem o sprovođenju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godine.

Ja sam i tada u načelnoj raspravi govorila o ovlašćenjima i o delovanju Agencije i ocenila kao pozitivna rešenja koja su išla na proširenje vaših nadležnosti. Sa druge strane, ukazala sam i na do tada nepotpuno normiranje određenih pitanja koja su i funkcionerima pa i građanima stoga bila nerazumljiva. Nadam se da je donošenje ovog novog zakona pomoglo u smislu lakšeg funkcionisanja Agencije, ili u smislu analize konkretnih predloga koje ste mogli da dobijete od Ministarstva pravde, ili nekih predloga koje ste imali prilike da date Ministarstvu pravde, jer svakako sam mišljenja da ta saradnja je jako važna kako bi u konačnom za rezultat dala smanjenje koruptivnih radnji u Srbiji.

Posebno bih zbog građana skrenula pažnju na jedan deo vašeg izveštaja, tačnije na rad vašeg Sektora za prevenciju, jer je otkrivanje izvora rizika za nastanak korupcije zapravo prvi korak u borbi protiv korupcije. Možda i najvažniji korak, jer kada do korupcije već dođe, tada se dese posledice za sve sfere društva.

Iz izveštaja se vidi da je Agencija izradila različite modele, ali ja ću se skoncentrisati na model lokalnog antikorupcijskog plana za jedinice lokalne samouprave i to na osnovu analize pojavnih oblika korupcije. Na taj način, sa jedne strane ispunjena je preporuka koja se prihvata iz Poglavlja 23, ali ono što je možda važnije jeste da sada opštine i gradovi imaju model po kome mogu da postupaju, odnosno opštine i gradovi imaju mogućnost da u skladu sa potrebama lokalne zajednice odrede mere za smanjenje stope korupcije u konkretnoj jedinici lokalne samouprave. Smatram da je jako važno da se protiv oblika korupcije borimo na onom nivou na kome su ti oblici korupcije nastali, pa se u tom smislu i treba očekivati veće angažovanje jedinica lokalne samouprave za one slučajeve koji su se desili na lokalu.

Želim i danas da iskoristim priliku i da dam podršku ministru MUP Nebojši Stefanoviću, jer trpi medijsko šikaniranje i svakodnevne napade lične prirode, jer je najavio nešto što nije lične prirode, a to je istraga o aferama Dragana Đilasa, o kojima se toliko često govori i u javnosti. U svim medijima vi možete da pročitate izjave samog Dragana Đilasa, da najpre govori kako je bogat ušao u politiku, kako je u Češkoj zaradio 74.000 evra, a kasnije kako je priznao cifru od 25 miliona evra, odnosno više od 1.600 kvadrata stamenog prostora.

Dakle, ovaj primer navodim zbog toga što se radi o čoveku koji je bio funkcioner, i javnost želi da zna da li je bilo ili nije bilo zloupotrebe položaja i funkcija koje je on obavljao. Konačno sumnje koje postoje treba proveriti i upoznati javnost sa ishodima različitih postupaka koji će se desiti. U tom smislu, smatram da bi Agencija posebnu pažnju trebalo ovome da posveti, da se pozabavi ovakvim slučajevima, pored toga što se bavi pitanjima koja se odnose na aktuelne funkcionere.

O drugim primerima o kojima sam ja planirala danas da govorim, već je govorila koleginica Aleksandra Tomić na početku, i koleginica Milena Turk, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, tako da ću ja u ovom trenutku se neću ponavljati, želim samo da vas zamolim, da zaista ozbiljno shvatite te navode.

Naravno u danu za glasanje ja ću podržati ovaj izveštaj. Smatram da je vrlo važno što smo danas imali prilike da raspravljamo o izveštaju. Saradnje između Agencije za borbu protiv korupcije i Narodne skupštine, između Vlade i svih državnih organa i institucija je jako važna i mora da postoji, da bismo ostvarili naš zajednički cilj, a to je pre svega prevencija, ali i preduzimanje drugih mera u borbi protiv korupcije. Borba protiv korupcije znači zdraviju sredinu, znači bolju ekonomiju, a na kraju sve se to reflektuje i na životni standard građana. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Arsiću.

Uvažene saradnice Zaštitnika građana, Zaštitniku građana ću se kasnije obratiti, dame i gospodo narodni poslanici, evo ja ću dati svoj doprinos ovoj konstruktivnoj raspravi i moram na početku da kažem, verovatno se vi, uvaženi predsedavajući, toga sećate bolje nego ja, čudi me da su neke moje kolege koje su pri tom diplomirani pravnici a glasali su da Zaštitnik građana postoji po Ustavu Republike Srbije, sada osporavaju postojanje Zaštitnika građana, prema tome, zarad građana Srbije da se zna, da Zaštitnik građana jeste ustavna kategorija. Takođe, Ustavom i zakonima i drugim propisima određene su nadležnosti Zaštitnika građana.

Sećam se kada smo jula 2017. godine birali ovde Zaštitnika građana, gospodina Pašalića, na taj način smo i formalno prekinuli konstantne zloupotrebe te funkcije koja je činio prethodni Zaštitnik građana, Saša Janković. Danas imamo na dnevnom redu godišnji izveštaj za 2018. godini koji nam pokazuje sa jedne strane šta znači nezavisnost u radu, a sa druge strane kako se mogu poštovati odredbe zakona i drugih propisa u vršenju te funkcije.

Zaštitnik građana je tu da bi štitio pravo svih građana, a ne kao u periodu pre gospodina Pašalića da bi određenim politički obojenim grupama bio privržen, da bi gradio svoju političku karijeru, jer to je zapravo ponašanje koje je protivno zakonu. Kada je funkcija Zaštitnika građana ispolitizovana, kada se dođe do situacije da se Zaštitnik građana kandiduje za predsednika države sa pravom se njegov rad kao Zaštitnika građana preispituje.

Tako je Saša Janković izgubio poverenje građana, pa u tom smislu nije bilo uspeha ni sa njegovom kandidaturom za predsednika jer je očigledno bilo da on preko svoje državne funkcije propagira svoju politiku. On je čak i zvaničan sajt koristio za ličnu promociju, pri tom, sećamo se svi da se krio iza onih koji su potpisali tzv. apel sto za njegovu kandidaturu. Sećate se da je, na primer, Dragan Šutanovac, bio jedan od onih koji je podržao njegovu kandidaturu. Toliko o brizi za građane.

Neuspeh na izborima nije bio jedini poraz koji je on doživeo. Građani su pokazali šta misle o Zaštitniku građana, u tom trenutku njegov rejting je opao i onda je on ponovo dao sebi za pravo da zloupotrebi svoju funkciju da bi povratio rejting i počeo da učestvuje na protestima koji su ubrzo propali. Pokret „Slobodnih građana“ su počele da napuštaju i njihove pristalice.

Sve ovo sam navela da biste videli kako se jedna, doduše, neuspešna politička karijera, gradila zloupotrebom funkcije i zloupotrebom položaja.

Da li su Zaštitniku građana potrebne posebne oznake za vozilo, posebne nalepnice koje znače da policija ne sme da zaustavi vozilo? Da li to pomaže njemu u obavljanju posla ili se nešto prevozilo, što u kontroli policija ne bi smela da vidi i na koji način je to koristilo građanima?

Sve su ovo pitanja koja su građani sebi postavljali. Ovim primerom podsećam da se ne sme koristiti ova institucija radi zadovoljenja ličnih potreba i pribavljanja privilegija.

Za razliku od perioda u kome je Zaštitnik građana bio Saša Janković, sada je, od kako je tu gospodin Pašalić, akcenat stavljen na kontakt sa građanima. Kao izuzetno pozitivno ocenjujem posete Zaštitnika građana i njegovih saradnika gradovima i opštinama širom Srbije, jer na taj način oni na terenu mogu da uoče probleme i manjkavosti, ukoliko ih ima.

Takođe, u medijima smo mogli da vidimo da su poseban prostor dobile aktivnosti, koje se odnose na zaštitu žena i dece od porodičnog nasilja, na rodnu ravnopravnost, na inkluzivno obrazovanje dece i mladih i zaštite prava radnika.

Što se tiče rodne ravnopravnosti, mi ovde na 32. strani ovog iscrpnog Izveštaja možemo da vidimo da je najveći broj primljenih pritužbi, odbačeno zbog toga što nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za postupanje po njima. Pritužbe se odbacuju zbog nenadležnosti, neblagovremenosti, preuranjenosti, anonimnosti ili neurednosti.

Ovo čitam zato što smatram da građani Srbije koji su u situaciji da podnesu neku pritužbu, koja se odnosi na povrede rodne ravnopravnosti, znaju šta onda radi Zaštitnik građana i to je ono, zapravo, što je pozitivno u celoj ovoj priči, a to je pružanje savetodavno – pravne pomoći i onda kada se odbaci pritužba zbog nenadležnosti ili preuranjenosti. Tako nešto bih pohvalila i kada su u pitanju prava osoba sa invaliditetom i prava starijih, gde Zaštitnik građana u Izveštaju kaže da je u ovim slučajevima pri tužioca upućuje na nadležni organ ili ga posavetuje o raspoloživim pravnim sredstvima.

Dakle, ovo su zapravo zaista stvari kojima Zaštitnik građana treba da se bavi. Ja bih vas, gospodine Pašaliću, pitala – da li postoji, nisam to možda videla u Izveštaju, da li postoji mogućnost da Zaštitnik građana sarađuje sa nekim državnim organima, institucijama ili nekim ustanovama na lokalu?

Konkretno smatram, konkretno se moje pitanje odnosi na Skupštinu grada Niša koja ima Komisiju za rodnu ravnopravnost, koja raspolaže određenim podacima i određenim informacijama, pa smatram da bi možda bilo dobro da se i u tom smislu povežete sa lokalnom zajednicom, upravo preko organa jedinica lokalne samouprave koje mogu da vam pruže određene podatke.

Ovaj Izveštaj je zaista obiman i sveobuhvatan, ovaj Izveštaj je zaista detaljan. Ja ću glasati za usvajanje ovog Izveštaja, jer želim da se vaš kvalitetan rad nastavi, takođe, saradnja sa Vladom, sa Narodnom skupštinom, sa drugim državnim organima i ustanovama, jer mi smo, na kraju krajeva, zajedno na istom zadatku, a to je bolji život građana Srbije. Zahvaljujem.

Samo kratko.

Gospodine Pašaliću, ja vam se zahvaljujem na odgovoru. Jedino što mi ostaje jeste da vas pozovem da dođete u Niš i da kroz direktan kontakt i sa lokalnom samoupravom i sa građanima pokušate da rešite neke probleme, jer problemi koji se rešavaju u lokalnim zajednicama moraju se rešavati u tim lokalnim zajednicama u kojima problemi zapravo i nastaju.

Dobro je to što ste rekli za umrežavanje institucija. Praktično, predstavnici svih institucija moraju biti umreženi kako bi jedan problem mogli da posmatraju na sveobuhvatan način.

Što se tiče obuka, takođe se slažem. Evo, kažem vam da u jedinici lokalne samouprave, tačnije u gradu Nišu možete imati dobrog partnera za sprovođenje obuka i za edukacije svih zaposlenih koji će se vrlo rado odazvati.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, za razliku od Aleksandra Vučića koji je izjavio, citiram – spreman sam da branim pravo svakog čoveka u ovoj zemlji, postoje i oni koji su bili ili su još uvek na funkcijama i čija je dužnost da se na isti način ponašaju, ali to ne čine i pored toga što im zakon na to ukazuje na nedvosmislen način.

Pogodićete, i ja ću govoriti o Rodoljubu Šabiću, nekadašnjem Povereniku za informacije od javnog značaja. On je dobar primer šta poverenik ne bi trebalo da radi. Zloupotreba te funkcije u čak dnevnopolitičke svrhe je ozbiljna stvar koja se njemu zamerala.

Nije dobro kada je neko bio političar i onda preko noći postane nezavisni stručnjak. Sa pravom se postavlja pitanje da li neko ko se isključivo bavio politikom, bio ministar, narodni poslanik, potpredsednik Narodne skupštine može zaboraviti svoju političku pripadnost i u obavljanju svoje nove funkcije Poverenika odnositi se prema svima na jednak način.

On sam nam je pokazao da to nije moguće. Svakodnevno je zloupotrebljavajući svoj položaj i funkciju učestvovao u dnevnoj politici i bavio se temama koje nikako ne bi smele da budu u delokrugu rada Poverenika. Pri tome se otvoreno stavio na stranu političke opcije.

Naravno, oni su to iskoristili za slanje političkih poruka Aleksandru Vučiću i SNS i, kako to kod njih već funkcioniše, Šabić je kao njihov poslušnik redovno napadao članove i funkcionere SNS po njihovim direktivama. Podsetiću vas da je tako organizovao i učestvovao u verbalnom šikaniranju šefa poslaničke grupe SNS Aleksandra Martinovića, iznoseći najstrašnije uvrede da bi se to pretvorilo u svojevrsni linč na društvenim mrežama.

Zašto? Samo zato što je Aleksandar Martinović postavio pitanje kako se troši državni novac. Šta, takozvani Poverenik, Šapić radi da bi opravdao svoju platu? Vrlo brzo smo dobili odgovor na to pitanje. Dakle, za više od 200.000 dinara mesečno, on je uglavnom tvitovao, visio na društvenim mrežama, bavio se politikanstvom i pljuvačinama i zloupotrebljavao svoj položaj. Tak je to radila DOS-ovska vlast, tako su oni birali ljude, pa su i njega tako izabrali za poverenika dva puta.

Tako, umesto da poverenik Šabić sprovodi zakonom predviđene aktivnosti koje se, na primer odnose i na afirmisanje prava učešćem na predavanjima i na tribinama, a i na obukama, on je učestvovao na stranačkim tribinama i u političkim emisijama. Prema tome, zbog svega što sam ja navela, dobro je što na dnevnom redu imamo Izveštaj o sprovođenju zakona, o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu, jer je potrebno ukazati na manjkavosti u radu prethodnog poverenika kako bi se u skladu sa tim unapredio rad ovog nezavisnog državnog organa. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Milićeviću, što ste mi dali reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo nas na kraju načelne rasprave o predlozima za izbor zamenika javnih tužilaca i za izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Bili smo, dakle, svedoci bahatosti vlasti do 2012. godine i beskrupuloznog uticaja na pravosuđe. Osim toga, naravno, ni u drugim oblastima oni nisu briljirali. Naprotiv, za vlast do 2012. godine, vezuju se afere, pronevere, malverzacije, trgovine političkim uticajem. Praktično, sve one loše stvari koje su Srbiju unazadile i narušile ugled u svetu.

Danas vidimo da se situacija nije mnogo promenila, kada govorimo o DS, kakva je to politička partija koja na svojim organima donosi odluku da se bojkotuje parlament? Kakva je to parlamentarna stranka? I, tu nije kraj. Ta, takozvana DS, koja demokratiju izgleda ima samo u svom nazivu izbacuje članove iz stranke, jer nisu bojkotovali parlamentarni život za koji su ih, inače, građani birali. Ta stranka se izjašnjava, ta stranka daje saopštenja o tome da li su narodni poslanici ili nisu bojkotovali parlament.

Posebno je interesantno saopštenje Zorna Lutovca, da vidite ko sada vodi DS i kakvi ljudi očekuju da će doći na vlast, a povodom učešća Aleksandre Jerkov i Sande Rašković Ivić na sastanku „Ženske parlamentarne mreže“. Citiram: „Njihovo učešće se ne smatra prekidom bojkota, naprotiv, smatra se mogućnošću da se na tom telu, međunarodnoj zajednici, predstave ključni razlozi zbog čega bojkotujemo parlament, zašto su građani na ulicama i koji su nam ključni zahtevi da bismo normalizovali društvo i vratili parlament u ono što treba da bude“.

Da nije žalosno, ovakva izjava verovatno bi bila smešna, čoveka koji sada vodi DS.

Neko ko je predsednik jedne parlamentarne stranke trebalo bi da zna koje su aktivnosti narodnih poslanika, šta znači učešće u radu „Ženske parlamentarne mreže“, kao neformalnog tela i da li je i kako moguće koristiti parlament u te svrhe o kojima on govori. Ali, oni su verovatno navikli na zloupotrebe, pa takav odnos imaju i prema parlamentu.

Dakle, sa jedne strane Lutovac pokazuje veliko neznanje, sa druge strane pokazuje da ga to ne sprečava da eventualno, zloupotrebi parlament kako bi izvukao bilo kakvu korist za svoju političku partiju.

Dakle, parola pod kojom su se ponašali i 2008. i 2009. godine, kada su birali sudije „samo bahato“ važi i danas, a verovatno će važiti, odnosno verovatno bi važila i kada bi oni, kojim slučajem, došli na vlast.

Imamo još jednog potpisnika tog lažnog sporazuma sa narodom, nije Lutovac jedini primer neznanja, tu je glumac Sergej Trifunović, koji sam, doduše, čovek kaže da ne zna da odgovori na vrlo prosta pitanja koja su mu postavljena.

On, zapravo, izgleda ne zna ni šta hoće, osim kafe i to slađe, u sred emisije.

O izbornom procesu ništa, o zahtevima građana kojima se predstavlja kao veliki vođa revolucije, takođe ništa, jer i sam kaže da ne zna.

Zamislite, kada bi takve neznalice došle na vlast šta bi bilo sa našom zemljom? Šta li bi Sergej odgovorio na pitanje kakvo pravosuđe zaslužuje Srbija?

Imamo još jedan primer. Kako Vuk Jeremić zamišlja demokratiju, takođe smo imali prilike da čujemo. On bi zabranio rad SNS i još nekih političkih partija. Šta mislite kako bi sudovi funkcionisali kada bi takvi ljudi došli na vlast? Možda bi čak bilo i gore nego 2008. i 2009. godine. Oni bi upropastili Srbiju i sve ono što smo uspeli, samo bi nestalo u jednom trenutku. Upravo iz tog razloga ja podsećam na stanje kakvo je bilo u pravosuđu do 2012. godine i nekada komentarišem i dnevno političke izjave, i to je tačno, jer građani moraju da budu upoznati i svesni šta bi se desilo sa našom zemljom, sa stanjem u pravosuđu kada bi takvi ljudi došli na vlast.

Srbiji su potrebne sudije i tužioci koji su stručni, koji su nezavisni u svom radu, oni koji sude u ime naroda, a ne u ime DS, niti bilo koje druge političke partije u Srbiji.

Građanima Srbije potreban je stabilan i efikasan pravosudni sistem u koji će oni imati poverenje. Svi nosioci pravosudnih funkcija moraju imati na umu da sude po znanju i pravu, a sećanje na reformu pravosuđa iz 2009. godine neće izbledeti i neka nas stalno podseća šta na ono što u pravosuđu više nikada ne smemo dozvoliti da se ponovi. Zahvaljujem.