Hvala vam gospođo Božić što ste mi dali reč.

Želim samo kratko dok smo na terenu predloga Zakona o sudijama da ukažem ministarki i uopšte Vladi Srbije na važnost pravosudne infrastrukture u svakom slučaju postoji određeni Izveštaj koji se odnosi na kapitalna ulaganja za 2022. godinu i koji moram reći da je impozantan, jer možemo da govorimo o cifri od 202 miliona 520.000 dinara.

Dakle, samo u Nišu je projekat vredan više od 660 miliona dinara. Radi se o radovima na rekonstrukciji bivše kasarne „Filip Kljajić“ za potrebe pravosudnih organa u Nišu. Osim toga, kada govorimo o pravosudnoj infrastrukturi treba pomenuti i Osnovni sud u Ubu, Viši sud u Valjevu, izgradnju pravosudnih organa u Novom Sadu, izgradnju potpuno novog objekta koji bi sa postojećim objektom Specijalnog suda u Beogradu, činio jedan pravosudni kompleks, kompletnu rekonstrukciju zgrade Trećeg osnovnog suda u Beogradu, izgradnju, odnosno rekonstrukciju i adaptaciju Privrednog suda u Somboru i tako dalje.

Šta želim da kažem? Želim da kažem da amandmanima svakako možemo da radimo na tome da popravimo predloge zakona, ali smatram da treba da ukažemo i na rezultate, kao i na potrebe naših lokalnih zajednica. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Jako kratko. Ovaj član se odnosi na izbor predsednika suda. Smatram da je formulacija koju sam predložila adekvatnija u odnosu na onu formulaciju koja je bila data u Predlogu zakona.

Svakako, najvažnija novina u Predlogu zakona, koja je posledica rešenja iz amandmana na Ustav Republike Srbije, jeste da predsednike sudova bira Visoki savet sudstva, a ne više Narodna skupština.

Radne grupe formirane i prošle godine u Skupštini i ove godine u Ministarstvu pravde upravo su ispoštovale kritike i preporuke evropskih institucija, zahteve struke, civilnog sektora, tako da smatram da treba pružiti podršku Predlogu zakona o sudijama.

Zahvaljujem se što je ovaj amandman prihvaćen. Hvala.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine.

Jako ću kratko. Ako uzmemo u obzir da je svrha disciplinske odgovornosti da se sudija upozori ili sankcioniše zbog neprimerenog ponašanja ili propusta u radu koji ugrožava autoritet i nepristrasnost suda. Ako uzmemo u obzir da su članom 97. predviđeni taksativno disciplinski prekršaji kao nesavesno vršenje sudijske funkcije ili ponašanje sudije koje je nedostojno sudijske funkcije. Do tačke 21) sam samo izvršila dopunu. Tačka 22) glasi: "ne dostavljanje ili neblagovremeno dostavljanje prigovora protiv odstupanja od redosleda prijema predmeta ili oduzimanja predmeta". U tom smislu je samo dopunjena odredba člana 97. Hvala.

Hvala vam, uvažena gospođo Kovač.

Dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se po amandmanu zato što želim da reagujem na jednu stvar koja se spočitava ovde vladajućoj koaliciji, naročito SNS, odnosno narodnim poslanicima SNS.

Stalno se priča o tome kako ćemo mi na osnovu pripadnosti nekoga određenoj političkoj partiji, odnosno SNS, birati kandidate odnosno istaknute pravnike.

Moram da kažem da to nije tačno, s obzirom na to da sam učestvovala i u prošlom mandatu kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u sprovođenju promena i ovih pravosudnih reformi, slobodno mogu tako da nazovem. Nije tačno i nije lepo da se sa ovog mesta iz Narodne skupštine obmanjuju građani Srbije.

Tačno je koliko članova ima Odbor za pravosuđe, ali je takođe i tačno da će svaki član Odbora za pravosuđe ili zamenik člana moći da predloži kandidata za istaknutog pravnika.

Dakle, ako sa jedne strane možemo da kažemo da će kandidate moći da predlažu narodni poslanici SNS ili naše koalicije, možemo da kažemo da će moći da ih predloži i opozicija. Pa šta to znači – da ću ja sada ovde da kažem da će opozicija predložiti zaboga kandidata koji će doći na plenum Narodne skupštine o kome će se odlučivati.

Dakle, ako smo želeli sa jedne strane da politika izađe iz izbora nosilaca pravosudnih funkcija, dajte da onda do kraja ostanemo stručni i da na taj način i raspravljamo. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Javila sam se za repliku, s obzirom da je pomenut Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Želim da kažem da me je pre svega sramota. Znate kada vas je sramota u tuđe ime, zato što narodni poslanik koji je član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ne zna ni kako se zove taj odbor, pa kaže da se zove Odbor za ustavnost i pravosuđe. Evo, mene će biti sramota danas, umesto da bude sramota nekog drugog.

Sa druge strane, nije mi jasno kako neko do te mere ne može da razume o čemu mi govorimo na Odboru. Ako nešto nije stiglo na dnevni red odbora, odbor na toj sednici o tome ne može da raspravlja, jel tako? Pa tako nije stiglo ni autentično tumačenje. Što se tiče interpelacije, prosto ne mogu da verujem da mi od jutros, i da ja sam se i prošli put na zasedanju javila da objašnjavam stvari koje se dešavaju u Skupštini, u praksi, u nekom postupanju koje je sasvim normalno, kao što je, recimo, komunikacija između predsednika Skupštine i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Razvlači se ovde Vladimir Orlić, predsednik Narodne skupštine, kako nije dostavio interpelaciju Odboru za ustavna pitanja, i pored toga što je čovek rekao više puta da je dostavio. Evo, sad vam ja kažem – predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić dostavio je interpelaciju Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

U Poslovniku ne postoji rok u kome će Odbor staviti interpelaciju na dnevni red. Rok je 30 dana za Vladu.

Nemojte da vičete. Ja znam da ste vi nervozni, zato što ne znate, neznanje je mnogo strašna stvar kada dođete u parlament i hoćete da predstavljate građane Srbije, na način na koji vama odgovara, a ne na način koji će to odgovarati građanima Srbije koji su za vas glasali, jer vas to ne interesuje.

I na kraju, izvinite, još jedna rečenica samo, na kraju da vam kažem, da, ja jesam vojnik partije Srpske napredne stranke, i na to sam ponosna. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Naravno znate da se ne bih javila da nije iznet niz optužbi, ne samo na moj rad, već na rad Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, aplaudirajte vi članovima Poslovnika, aplaudirajte zbog članova Poslovnika onima koji sede sa vaše desne strane.

Nije SNS pravila taj Poslovnik, nije SNS niti njeni poslanici učestvovali u tome na koji način će se doneti Poslovnik. To što brišemo suze sad, evo sada oni, ja ne znam da li predsedavajuća vidite da oni sada meni ovako pokazuju, kao brišu suze, evo ja ću suzu da pustim što vam članovi Poslovnika nisu odgovarajući i zato što će Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo se ponašati po tom Poslovniku, jer to je važeći Poslovnik.

Koliko se sećam predsedavajuća, ovde se paradiralo pre nekoliko dana kada je Aleksandar Vučić bio na sednici, jel tako, paradiralo se sa Poslovnicima visoko podignutim, da se poštuju članovi Poslovnika, a kad se to radi na sednicama Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, to nije dobro. A znate zašto nije dobro? Zato što se ne razume. Zato što se na te sednice kasni. Zato što poslanici opozicije ne dolaze da bilo šta pitaju, pogledajte imate Jutjub kanal - Parlament Srbija se zove, pa pogledajte sve sednice Odbora za ustavna pitanja, izvolite, dođite, pitajte šta hoćete, ali pre svega vas molim, nemojte se brukati narodni poslanici ste, pročitajte Poslovnik.

Hvala vam, predsedavajuća.

Kao što ste mogli da vidite, ja sam podnosila neke amandmane, podnela sam amandman na član 4. Smatram da je dobro podnositi amandmane sa jedne strane zato što u svakom slučaju u komunikaciji sa resornim ministrom možemo ovde u plenumu da doprinesemo tome da zakoni budu bolji.

Sa druge strane smatram da nije dobro podnositi amandmane, recimo njih 500, koji glase - briše se i da poslanici ustaju i sa svog mesta na potpuno isti način obrazlažu svaki amandman bez obzira na to na koji predlog zakona su ga podneli. To ne unosi samo zabunu među građanima Srbije, to unosi zabunu i ovde kod nas, narodnih poslanika koji pratimo celoga dana rad Narodne skupštine, rad drugih narodnih poslanika kako bismo mogli da se uključimo u diskusiju.

Osvrnuću se, odnosno nadovezaću se na svog kolegu, Uglješu Mrdića, koji je ponovo govorio o tome kako se narodnim poslanicima, odnosno našoj poslaničkoj grupi SNS i našoj koaliciji spočitava kako zapravo umesto da reformišemo pravosuđe i da ispunimo neke uslove koji su se ranije zamerali, nama se spočitava zapravo da uvodimo politiku u pravosuđe. Dakle, sa jedne strane, imali smo zahteve i struke, i pojedinih, mogu da kažem i političkih partija, i pojedinih udruženja civilnog društva, da politika ima ozbiljan upliv u pravosuđe, samim tim što su narodni poslanici koji sa jedne strane jesu predstavnici građana, ali sa druge strane jesu predstavnici određenih političkih partija, ovde u plenumu odlučuju o tome ko će biti nosilac pravosudne funkcije, dakle, učestvuju u izboru sudija i tužilaca.

To smo se trudili da, kako da kažem, u skladu sa i pravilima Venecijanske komisije i u skladu sa njihovim preporukama prenebregnemo i da maksimalno isključim uticaj politike na pravosuđe. Prema tome, to što pojedini poslanici danas ustaju iz obrazloženja jednog amandmana u obrazloženje narednog amandmana i konstantno ponavljaju kako će SNS zapravo birati istaknute pravnike, odgovorno tvrdim da nije tačno. Odbor za pravosuđe se sastoji i iz poslanika opozicije koji će moći da predlažu kandidate za istaknute pravnike. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Predsedniče Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, između ostalog, danas su pred nama i tzv. pravosudni zakoni i iako se nalazimo na samom početku rasprave o tim predlozima zakona, možemo reći da se nalazimo na kraju jednog jako važnog postupka koji je sprovela država, Vlada Srbije i Ministarstvo pravde, koje je u tesnoj i odličnoj saradnji sa Narodnom skupštinom sprovelo ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Kako bi to trebalo da bude, ali i kako nalažu zakoni, naravno, narod je dao poslednju reč i građani su potvrdili ustavne promene u oblasti pravosuđa na republičkom referendumu, koji je održan 16. januara 2022. godine.

Dakle, u narednim danima govorićemo o predlozima zakona koje je Ministarstvo pravde izradilo u ostavljenom roku i koji će za nas značiti viši stepen vladavine prava, nezavisnost i samostalnost nosilaca različitih pravosudnih funkcija, bolje pravosuđe u smislu stavljanja akcenta na struku i sa kojom se građani svakodnevno susreću, ali i ono što se u proteklom periodu zameralo ili se o tome govorili ili se to zahtevalo, a to je izlazak Narodne skupštine iz izbora sudija i tužilaca, dakle, Narodne skupštine kao jedne političke institucije.

Takođe, važno je istaći da je Srbija dobila pohvale od određenih evropskih institucija zbog toga što smo bili istrajni na svom evropskom putu i zbog toga što smo bili istrajni u tome da pokažemo da i u oblasti pravosuđa zapravo možemo da pratimo visoko postavljene kriterijume najrazvijenijih zemalja.

Iza nas je postupak kojim možemo samo da se pohvalimo, postupak koji je bio transparentan i inkluzivan kao retko koji postupak koji je ranije vođen zaista, u koju su bili uključeni svi činioci koji su bili zainteresovani, a u svakom slučaju struka, odnosno predstavnici struke koji su imali zadatak najpre da izrade Akt o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, a onda i ove predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Uloga Narodne skupštine bila je ogromna. Dakle, narodni poslanici nisu samo učestvovali u raspravi ili glasali samo o tim predlozima, već su mogli da učestvuju i na svim javnim slušanjima koja su bila organizovana širom čitave Srbije.

Jedan od prioriteta rada Vlade je svakako vođenje računa da stepen vladavine prava bude izuzetno visok u našoj zemlji, od čega će, naravno, zavisiti i stepen poverenja građana u pravosudne institucije, a to poverenje su građani izgubili negde 2009. godine, posle katastrofalne reforme koja je politički nepodobne sudije i tužioce i njihove porodice ostavila na ulici.

Od izuzetnog značaja je za naš pravosudni sistem za očuvanje struke, ali i iza budžet Republike Srbije da se takve reforme više ne ponavljaju.

S druge strane, želim da vas podsetim da je Aleksandar Vučić kao predsednik Republike bio prvi koji je na nedvosmislen i snažan način dao podršku državnim organima u borbi protiv kriminala i korupcije. U tom smislu smatram da zaista širok diapazon zakonskih rešenja koja su pred nama nam ostavlja mogućnost da i u načelu i u pojedinostima učinimo napore da ove predloge poboljšamo i da ih stavimo u okvire onako kako bismo mogli da dobijemo pozitivne efekte primene ovih zakona sutradan.

Usvajanjem predloga koji su pred nama stvorićemo i još bolji ambijent za dalja ulaganja u pravosudnu infrastrukturu, jer ako smo vreme, znanje i sva sredstva uložili u ove predloge, to samo znači da ćemo i na dalje ulagati sve što nam stoji na raspolaganju kako bismo popravili uslove za rad pravosudnih organa, ali i približili njihove nadležnosti građanima Republike Srbije.

Država se bori za razvoj svih oblasti, pa se tako bori i za razvoj pravosuđa ne samo da bismo ispunili obaveze koje su pred nama zato što želimo punopravno članstvo u EU, već i da bismo popravili stepen, ali popravili i svest o značaju vladavine prava, ali isto tako i da bismo postavili bolje temelje za razvoj Srbije.

Na kraju, tu su i drugi sporazumi i drugi predlozi koji su danas pred nama o kojima možemo da govorimo u oblasti nauke ili u oblasti bezbednosti unutrašnjih poslova ili vojne saradnje, koji će takođe doprineti u određenoj, odnosno u velikoj meri razvoju naše zemlje.

Želim da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da damo podršku predlozima koji su danas na dnevnom redu, jer ćemo na taj način popraviti ne samo razvoj, odnosno dobar razvoj našeg pravosudnog sistema koji je jedan od temelja stabilnosti naše države, već na taj način možemo da radimo i na razvoju nauke i drugih oblasti.

Hvala.

Hvala predsedavajući.

Želim samo kratko da kažem da se apsolutno slažem sa mišljenjem koje smo dobili od strane Vlade Srbije da ovakav amandman treba odbiti.

Malopre smo mogli da čujemo i razloge zbog čega, a to je isključivo zbog toga što se svako obrazloženje bilo kog opozicionog amandmana odnosi isključivo na napade SNS. Ovde se radi na tome da se sada napadnu članovi ili funkcioneri SNS u Nišu i iznose se neistine na koje sam ja zaista želela da reagujem. Sa druge strane želim da kažem i neke pozitivne stvari, jer ovde smo u Skupštini da bismo kritikovali, ali smo ovde u Skupštini i da bismo izneli određene podatke.

Žao mi je što malopre nisam mogla da čujem da su mladi ljudi u Nišu izuzetno cenjeni i to pre svega od gradskog rukovodstva, ali naravno uz veliku pomoć i veliku podršku predsednika Republike Aleksandra Vučića i Vlade Srbije. Kako? Tako što postoje programi za mlade bračne parove koji mogu da kupe stan u Nišu, postoje programi tzv. održivog stanovanja, koji određuju određene kriterijume po kojima ljudi mogu da kupe stanove. Projekti za izgradnju stanova u Nišu su bili najveći i najznačajniji projekti u državi.

Dakle, pored Vranja i pored Kraljeva, čini mi se, ako ne grešim, to su bili projekti izgradnje najvećeg broja stanova i sa najvećim pogodnostima koje su pružane stanovnicima Niša, juga ili jugoistoka Srbije.

Što se tiče podrške mladim ljudima, želim da napomenem da postoje određene mere populacione politike koje sprovodi naša država, koje se sprovode kako na republici, tako i na gradu. Želim da kažem da će grad Niš uvek biti dobar partner Vladi Republike Srbije za sve projekte koje podrazumevaju velika ulaganja kao što je to npr. Naučno-tehnološki park u Nišu. Za jednu gradsku oštinu Crveni krst sa koje dolazim, investicija od preko 80 miliona evra se nije desila nikada do onog trenutka kada su o tome odlučili Aleksandar Vučić i Ana Brnabić upravo da bi pružili priliku mladim ljudima, koji kako sam i pre nekoliko dana ovde u plenumu kazala, imaju sada platu i do 2.500 evra i povezuju se sa privrednim subjektima gde se i zapošljavaju.

Prema tome, želim da kažem da postoje i dobri aspekti ove diskusije, da postoje i one stvari koje će ukazati na to da danas kada govorimo o republičkom budžetu, recimou Nišu će se sprovesti u šest sati popodne javna rasprava o gradskom budžetu na koju su svi mogli da odu, jer je postojao javni poziv i da kažu šta misle o budućem budžetu koji će biti usvojen na Gradskoj skupštini. Hvala

Hvala vam, predsedavajući.

Trudiću se da budem kratka. Javila sam se zato što sam osetila potrebu kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, da zarad istine i zbog građana Srbije koji su obmanjivani celog jutra, što od strane poslanika opozicije ovde u plenumu, što od strane poslanika koji su držali pres konferencije, navodeći kako su, zaboga, njihovi amandmani odbačeni od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zato što su ih podneli poslanici opozicije.

Dakle, da počnem od Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, znate, članovi tog odbora su i poslanici koji su iz opozicionih poslaničkih grupa i ti poslanici nisu bili zainteresovani da dođu na sednicu Odbora. Došao je samo jedan kolega koji je iz opozicije. Nemam namere da proizvodim replike ili da se ovde prepucavam. Hoću samo da vam kažem kako radi taj Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i pored toga što smatram da smo svi imali dovoljno vremena da to shvatimo i da naučimo.

Što se tiče obrazloženja, obrazloženje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo se ne zove obrazloženje, već se zove izveštaj. Taj izveštaj sam ja sinoć potpisala. Izveštaj je umnožen i podeljen je svim poslanicima u sali koji su ga dobili. Pored tog izveštaja, vi dobijate i izveštaj o tome koji amandmani nisu prihvaćeni, odnosno odbijeni od strane Vlade Republike Srbije.

Dakle, na sednici Vlade se odlučuje o tome da li će se amandmani prihvatiti ili odbiti, isto kao što ministar ili predsednik Vlade mogu to da kažu i ovde u plenumu, a na sednici Odbora smo radili nešto drugo. Dakle, to smo sada ustanovili. Samo da znamo da smo to zapamtili.

Što se tiče obrazloženja, od Vlade ste dobili i za svakog odbijenog člana postoji dole obrazloženje zbog čega je odbijen.

E, sad, hoću da vam kažem i nešto drugo. Dakle, osim toga što na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo nije bilo poslanika opozicije, osim jednog kolege, niste mogli ni da se informišete, pa niste mogli ni da znate. Ranije ste dolazili češće na sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i taj jedan kolega nije imao nikakve zamerke o kojima se priča danas. Uglavnom su zamerke bile političke prirode, kako se amandmani odbacuju zato što su podneti od strane poslanika opozicije itd, a ja ću vam sada reći da to nije tačno, zato što su odbijeni, recimo, i amandmani koje su podneli poslanici iz poslaničke grupe SDPS, za koje znamo da nisu opozicija, već su vrlo dobra koalicija SNS. Dakle, te optužbe ponovo ne stoje.

Još nešto sam želela da kažem. Kažete, nepotpuni amandmani ili uvredljivi. Nigde u izveštaju ne stoji da je neki amandman ovog puta bio uvredljiv. Takve amandmane smo imali kada smo raspravljali o rebalansu budžeta. Sada su amandmani nepotpuni, po tom članu koji ste naveli Poslovnika. Ja vidim da je sada galama i da poslanike opozicije ne interesuje mnogo o čemu ja pričam, samo zato što su shvatili da će građani Srbije shvatiti da oni nisu u pravu i da se zapravo ovo sve odnosi na opstrukciju rada Narodne skupštine.

Dakle, Zakon o budžetskom sistemu imate, izvolite, pročitajte članove koji se odnose na to da taksativno uređuju kakvi amandmani moraju da budu kada se podnose na budžet.

Iskrena da budem, nemam namere ni na sednicama odbora, ni ovde u plenumu da predstavljam besplatnu pravnu pomoć zajedno sa skupštinskom službom, to sam nekoliko puta kazala, samo vas sve molim da se držite Poslovnika, da čitate zakone i da znate kad nešto tražite, da znate šta hoćete i šta tražite, ne samo tim amandmanom, nego i obrazloženjem amandmana.

Kad smo kod obrazloženja amandmana, želim takođe da vam kažem da na odboru uopšte nijednog trenutka nismo ulazili u suštinu amandmana, već samo u to da li su u formalno-pravnom smislu ispunjeni uslovi da taj amandman dođe na plenum.

A kad smo kod suštine amandmana, imamo ovde jednu situaciju koja se desila 15. jula 2009. godine, kada je gospodin Vlatko Ratković, a svi znamo iz koje partije je on bio, odbio 113 amandmana SRS zato što mu se nije sviđala suština amandmana.

Dakle, sa jedne strane vama ne odgovara da se nastavi sa praksom koja postoji ovde desetinama godina unazad, ali sa druge strane, vi hoćete da vi možete da vi imate dvostruke aršine, ali da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ne radi svoj posao kako treba.

Ono što sam još htela da kažem, suština je ako vidite obrazloženja pojedinih amandmana ili neke amandmane, suština je zapravo bila, hajde da svi priznamo da je to tako, suština je zapravo bila da se svako ko je podneo amandman javi da bi nešto pričao, bilo šta, jer kad vidimo, u mnogo amandmana je situacija da je dodat jedan broj, da je broj promenjen za 10.000 dinara, za pet dinara. Šta ćete vi promeniti na nekoj budžetskoj poziciji za pet dinara? Isuviše je očigledno, kažem, iako nismo ulazili u suštinu amandmana.

Prema tome, ja se nadam da sam sada objasnila situaciju. Nemojte, molim vas, zloupotrebljavati, nemojte obmanjivati građane Srbije. Nemojte zloupotrebljavati Poslovnik Narodne skupštine i zakone koji su tu da bismo ih mi primenjivali i kao narodni poslanici i kao skupštinska služba.

Već sam mnogo odužila i neću se više javljati. Hvala.

Hvala vam uvaženi predsedniče.

Uvažena predsednice Vlade, ministri sa saradnicima, poštovana gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije će ovih dana pratiti raspravu o predlozima koji ne samo da će obeležiti ovu sedmicu, već će obeležiti i čitavu narednu godinu.

Kada govorimo o budžetu na samom početku dobro je da istaknemo karakteristike tog budžeta, a ovaj Predlog budžeta koji je pred nama, pre svega možemo za njega da kažemo da je realističan, odnosno, da je postavljen na realnim osnovama, da je domaćinski, da je predložen u skladu sa situacijom u kojoj se nalazimo, u skladu sa krizom koja je pogodila i našu zemlju i zemlje u regionu, na kraju krajeva i zemlje Evrope. Možemo da kažemo sa druge strane i da je razvojni, zato što vidimo da ćemo nastaviti započete projekte, zato što vidimo da ćemo ulagati u neke vrlo velike kapitalne investicije. Možemo da vidimo i da se posebna pažnja poklanja i sve aktuelnijoj temi koja se odnosi na energetiku, pa tako možemo da kažemo i da vidimo da ćemo imati u budžetu rezervu koja se odnosi na nabavku energenata, a uporedo sa tim, naravno, Vlada Srbije radi i na restrukturiranju preduzeća koja posluju u ovoj oblasti.

Ono što bih istakla kao najvažnije, a što smo mogli da čujemo na javnom slušanju u organizaciji Odbora za finansije i što smo mogli da čujemo i od ministra Malog i od gospođe Tabaković, jeste da su naše javne finansije stabilne. To je vrlo važno da znaju građani Srbije i da budu sigurni u to. I, pored krize u kojoj smo se našli, najpre sa Kovidom -19, a kasnije sa globalnom krizom sa kojom smo se suočili zbog rata u Ukrajini, i uprkos tome što imamo obaveze koje smo morali da ispunimo, ali i uprkos tome što smo pomagali građanima i privredi, mi smo uspeli da zadržimo stabilnost javnih finansija. Na računu budžeta je oko 285 milijardi dinara, i to nas upravo uverava da su naše javne finansije stabilne.

Ako na to dodamo činjenicu koju smo mogli da čujemo od NBS, da su devizne rezerve ne samo stabilne, već su i u većane u odnosu na kraj prethodne godine za oko 800 miliona evra, i činjenicu da su rezerve zlata na zadovoljavajućem nivou, možemo da kažemo da to sve zajedno čini finansijsku stabilnost naše zemlje. Zapravo, možemo samo da pohvalimo jedan koordinisani rad institucija države, najpre Vlade Srbije i Ministarstva finansija, onda NBS i uopšte državnih institucija na kreiranju i sprovođenju makroekonomske politike.

Ono što bih dalje želela da pohvalim, jeste stopa rasta BDP, koja je pozitivna i koja će do kraja godine iznositi oko 60 milijardi evra. Stopa nezaposlenosti je i dalje na istorijskom minimumu oko 8,9%, što dalje znači da je naravno, investiranje u fabrike, otvaranje radnih mesta, ili izgradnju nekih objekta koji će se koristiti u privredi dalo rezultate. S tim u vezi, želim da vam dam još jedan podatak koji smo mogli da čujemo od ministra Malog, a to je da je priliv od direktnih stranih investicija iznosi preko četiri milijarde evra.

Dakle, kada govorimo o Predlogu budžeta, koji je pred nama, i o tri stuba o kojima smo slušali u prethodnim danima na kojima se on zasniva, ono što bih na kraju istakla, kao jedan od tih stubova na koji je stavljen akcenat, jeste upravo životni standard građana, što naravno, podrazumeva i povećanje penzija kumulativno za 20%, povećanje plata u javnom sektoru za 15%, povećanje plata vojsci za 25%, povećanje minimalne zarade za preko 14,3%, jednokratna davanja mladima itd. Naravno, boljem životnom standardu će u svakom doprineti i ulaganje u nove kapitalne investicije koje su planirane.

U ovom trenutku želim da se još jednom u ime građana Niša zahvalim premijerki Brnabić i celokupnoj Vladi, koja je radila na izgradnji Naučno-tehnološkog parka u Nišu. Pre nekoliko dana sam dobila informaciju od jednog IT-jevca, da tako kažem, slabo se razumem u to što oni tačno rade, ali znate kad vam mlad čovek na jugu Srbije kaže da je njegova plata koju sada zarađuje oko 2500 evra, onda možete da mislite koliko to znači za jug, odnosno, jugo-istok Srbije i za sve mlade ljude koji gravitiraju ka tom naučno-tehnološkom parku. Prema tome, u njihovo ime se zahvaljujem.

Na kraju kada sve saberemo i oduzmemo, zaključak je da je ovaj predlog dobar, zato što će na dalje doprinositi popravljanju životnog standarda. Evidentno je da su građani ponovo na prvom mestu i potrebe građana Srbije i upravo zbog novih mogućnosti koje pruža ovaj budžet za brži i bolji rast i razvoj ekonomije i privrede i za dalju izgradnju Srbije, ja koristim na kraju priliku, koleginice i kolege da vas pozovem da glasamo za ove predloge. Hvala vam.

Hvala vam, uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predloge o kojima ćemo raspravljati u narednim danima i doneli smo odluku da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Čuli smo i neka pitanja i predloge koji možda nisu bili baš u nadležnosti tog odbora, tako da smo imali i malo širu raspravu, više su bili za sednice nekih drugih odbora, kao što je recimo upravo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Ja sam apsolutno sigurna, uvaženi gospodine Mali, da ćete im vi odgovoriti na sva pitanja koja će narodni poslanici imati.

U svakom slučaju, ono o čemu bih ja želeo da govorim jesu dobre i pozitivne stvari za građane Srbije, koje su urađene ili najavljene. Najpre iz samog Predloga rebalansa možemo da vidimo da nastavljamo borbu sa ekonomskom krizom koja je pogodila ceo svet, što zbog epidemije virusa koja se desila, što zbog rata koji svakako proizvodi negativne posledice i po našu zemlju. U ovom trenutku možemo da govorimo i o energetskoj krizi i o posebnim naporima koje ulažemo za nabavku energenata.

Dakle, rebalans je predložen i zbog određenih povećanih izdvajanja za nabavku energenata, s tim u vezi je i poruka koju želim da pošaljem iz Narodne skupštine i koju treba da pošaljemo građanima Srbije, da mogu da budu mirni jer će naša država imati dovoljno i nafte i gasa i uglja i da ćemo kao država učiniti sve da zima protekne u najboljem redu.

I pored svih kriza o kojima sam govorila, naše javne finansije su stabilne, to je najvažnije i to je upravo ono što nam daje mogućnost da nadalje popravljamo životni standard građana Srbije. Od 1. novembra možemo da kažemo da imamo rast penzija za 9%, od 1. januara, pored povećanja penzija, imaćemo i povećanje minimalne zarade i plata u javnom sektoru.

Ono što bih posebno želela da istaknem jeste podrška koju država pruža mladim ljudima. U prošloj godini mladi ljudi su dobili dva puta po sto evra, sada ih očekuje uplata od 5.000 dinara, kao mera kojom država pokazuje da misli na mlade ljude i na njihove potrebe, pored naravno svih ostalih mera koje sprovodimo, a koje se tiču zapošljavanja, tu su i mere pronatalitetne politike i mere investiranja u sektore koji imaju za cilj naročito podršku mladim ljudima.

Dakle, ako se prisetimo sa jedne strane perioda pre 2012. godine, možemo reći da je situacija sada mnogo bolja, možemo da kažemo da je ambijent mnogo drugačiji i da omogućava napredak i razvoj u svim segmentima, jer podrška države svakako ne izostaje. Možemo da se prisetimo da smo tada mogli da govorimo o stopi nezaposlenosti koja se kretala oko 26%, danas smo na istorijskom minimumu od oko 9%. Tada nismo bili sigurni ni da li će plate i penzije biti isplaćene danas. Evo, iz meseca u mesec možemo da govorimo o povećanju plata i penzija.

Tada se nije vodila briga o mladim ljudima, a danas se vodi briga na način kako sam to do sada govorila, primenom mera možemo da pomenemo pored toga i izgradnju naučno-tehnoloških parkova i druge mogućnosti koje se tiču npr. IT industrije ili nekih naprednih tehnologija koje su danas mladim ljudima na raspolaganju. Da ne govorimo o kilometrima auto-puteva koji su sada izgrađeni, a kojih je do 2012. godine bilo sveukupno nula.

Zašto sve ovo navodim? Želim da ukažem samo na neke razloge iz kojih smatram da treba podržati Ministarstvo finansija i Vladu Srbije uopšte, jer iza Ministarstva finansija u proteklom periodu su stajali samo i isključivo rezultati. To je ono što je najvažnije, to je ono što nam otvara put za dalji razvoj ekonomije i privrede i investiranja u velike projekte u našoj zemlji.

Zbog svega što sam navela, na kraju, iskoristiću priliku da pozovem koleginice i kolege da u danu za glasanje podržimo predloge koji su danas pred nama.

Hvala.

Uvaženi predsedniče Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada govorimo o Zakonu o ministarstvima, dobra je prilika da podvučemo crtu i da kao narodni poslanici, ali i građani na koje se jednako odnose svi zakoni, možemo da damo mišljenje o tome na koji način su radila ministarstva, da ih ocenimo, ali, sa druge strane, i da kažemo šta mislimo o predlogu koji je pred nama.

Ovom pitanju, složićete se, treba pristupiti sa visokom dozom ozbiljnosti, jer su ministarstva ta koja će sutradan biti zadužena za obezbeđivanje boljih uslova za život i rad u Srbiji.

Kažemo – očekujemo Vladu kontinuiteta. I mnogi opozicioni političari su različito gledali na izjave nekih od nas iz SNS, to su kritikovali ili čak zloupotrebljavali.

Reći ću vam šta znači, odnosno šta podrazumeva Vlada kontinuiteta - skup resora i odgovornih ljudi koje mi želimo na njihovom čelu koji će obezbediti brži ekonomski i privredni rast i razvoj, ali i očuvanje mira i stabilnosti, kako finansijske, tako i političke.

Ako uzmemo u obzir rezultate koje je postigla aktuelna Vlada ili prethodna Vlada, na čelu sa Anom Brnabić, ništa drugo ne bismo mogli ni da očekujemo. Lestvica uspeha odavno je podignuta i iz godine u godinu mi nižemo rezultate na svim poljima, u svim oblastima, i to brzinom kojom to nije bilo moguće pre 15 ili 20 godina. Upravo smo stvorili šansu da Srbija bude među najrazvijenijim zemljama Evrope i tu šansu smo i iskoristili.

Ako pomenemo samo deo rezultata, a svakako neću imati dovoljno vremena da govorim o svim rezultatima, ali mogu da postavim pitanje – zašto je loše da želimo ili da govorimo o Vladi kontinuiteta? Osvrnite se oko sebe, krenite kroz Srbiju, vidite puteve, pruge, bolnice, kliničke centre koji su podignuti, vidite fabrike, naučno-tehnološke parkove, investicije kakve Srbija nikada nije imala. Prođite kroz opštine u kojima sada ne postoje nezaposleni, zbog čega se investicije preusmeravaju. Budite svedoci novih gasovoda, naftovoda, novih kapitalnih projekata koje smo započeli, a nova Vlada će ih završiti. To je Vlada kontinuiteta.

Sa druge strane, potpuno bez osnova, spočitava nam se veći broj ministarstava kao jedno loše rešenje koje navodno nameće SNS da bi zbrinula kadrove i iskoristila resore zbog pronevere para. Ako vidite koji političari o tome govore i na koji način su diskutovali, možete zaključiti da su upravo oni ti za kojima se vuku repovi afera, kršenja zakona, ispumpavanja para iz raznih preduzeća, pa nije ni čudo što polazeći od sebe imaju takav stav.

Takođe, pojavila se i naknadna pamet pa sada oni koji su učestvovali ranije u vladama koje su brojale više od 25 ministarstava, sada su za to da Vlada ima manje ministarstava.

Rezultati se vide i građani ih prepoznaju. Borba za Srbiju, koja je svakodnevna, se vidi. Želimo jaku Srbiju i svoju, onu koja nije podložna uticajima ni ucenama, a to je najteže ostvariti. Želimo mir i stabilnost. Želimo da budemo samostalni i nezavisni u vođenju države i da narod koji je dao legitimitet vlasti vrši vlast.

Slušamo građane, obraćamo pažnju na njihove potrebe i zajedno sa njima hvatamo se ukoštac sa izazovima koja pred nas stavljaju ili međunarodna kriza ili situacija na Kosovu i Metohiji ili naša jednostavno sposobnost i odgovornost koju moramo pokazati u vršenju vlasti.

Da bismo to obezbedili, potrebna nam je jaka Vlada sa resorima koji su predloženi upravo sa ovakvim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, potrebni su nam ljudi koji će biti na čelu tih ministarstava, koji će misliti dobro Srbiji, koji će raditi za Srbiju, koji će nastaviti započetu borbu i izgradnju i jačanje naše zemlje. Moramo da prebrodimo sve krize, da idemo napred u nove investicije, u veće plate i penzije, u nova radna mesta i u bolje uslove za život u Srbiji.

Zbog svega što sam navela, pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ovaj predlog zakona, kako bismo krenuli korak dalje u izboru Vlade Srbije. Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, hvala vam što ste mi dali reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas, a biće i u načelnoj raspravi i u raspravi o pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima koji je takođe bio i tema sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Mi smo na sednici ocenili da ovaj predlog zakona jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Ukratko u ovom javljanju mogu da se osvrnem na celokupan predlog. Želim da kažem da sam mišljenja da je ovaj predlog dobar i da su izmene koje možemo iz ovog predloga da vidimo, dobre u odnosu na prethodni sastav Vlade ili na neke ranije sastave Vlade, utoliko što ćemo moći da govorimo o mnogo većim rezultatima kada budemo sagledali sve pozitivne efekte koji se očekuju od ovog zakona onda kada on bude bio usvojen.

Posebno bih možda istakla u ovom trenutku samo oblast na koju je stavljen akcenat i to bih pohvalila. To je oblast trgovine, odnosno akcenat je stavljen na kako unutrašnju tako i spoljašnju trgovinu i to bih učinila iz dva razloga. Prvo zato što se celokupna Međunarodna zajednica nalazi u specifičnim okolnostima, a razume se najpre i zbog toga što je ekonomija jako važna za našu zemlju.

Važno je da možemo da radimo na unapređenju ekonomskih odnosa i sa inostranstvom i da sprovodimo mere koje će dati rezultate kada govorimo o različitim mogućnostima koje će moći da budu otvorene za Srbiju. Bez obzira na to da li se radi o zaključivanju nekih novih trgovinskih sporazuma ili se radi o merama koje ćemo sprovoditi, a koje se tiču uvoza ili izvoza ili se radi o sredstvima koje ćemo povući, iskoristiti iz određenih predpristupnih fondova.

U svakom slučaju, sve to zajedno očekujem da će rezultirati novim investicijama, novim radnim mestima i na kraju i boljim životnim standardom naših građana, čemu naravno i težimo.

U svakom slučaju, detaljnije i više ću govoriti u plenumu. Mislim da je ovo dobar trenutak da se podvuče crta, da se govori o nekim rezultatima, ali da se govori o nekim projektima koji očekuju našu zemlju.

Za kraj ovog javljanja iskoristiću samo priliku da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ovaj predlog, jer nam je potrebno da nastavimo sa jačanjem, potrebno nam je da nastavimo sa razvojem naše Srbije u svim oblastima i da pokažemo da nam je zaista značajan put sveukupne stabilnosti na kome se nalazimo.

Hvala.

Hvala vam predsedavajuća.

Javila sam se kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu zato što smo mogli da čujemo određene informacije koje sam ja morala, smatrala da moram i želela da reagujem.

Dakle, vrlo je jasno da se ne radi ni o kakvoj diskriminaciji, već o ispunjavanju kriterijuma koji se tiču pre svega stručnosti. Koliko se sećam, u Bujanovcu je duže vremena tužilac bio Albanac. Dakle, ne postoji nikakav nacionalni predznak, već postoji kriterijum koji se zove stručnost.

Sada četiri sudija od 12, sudija u Bujanovcu su Albanci, iako nemam nikakvu nameru da ovde prebrojavam ljude po nacionalnoj pripadnosti, ali ako ćemo da govorimo na taj način, postoje i četiri tumača za albanski jezik koji pripadnicima te nacionalne manjine omogućavaju da rade svoj posao. Od tri sudijska pomoćnika, dva su Albanci. Direktna diskriminacija svakako ne postoji kada govorimo o sudijama, o tužiocima, postoje prevodioci koje omogućavaju i pripadnicima albanske nacionalne manjine da učestvuju u postupcima i u radu.

U svakom slučaju, ako već razgovaramo na taj način, ja želim da iznesem i druge podatke koji se tiču opštine Preševo i opštine Bujanovac. Dakle, predsednik opštine Preševo je Albanac, zamenik predsednika je Albanac, predsednik skupštine je Albanac, zamenik predsednika je Albanac, sekretar i zamenik sekretara su Albanci, svi načelnici opštinskih uprava su Albanci.

U Bujanovcu gde živi 40% Srba, predsednik opštine je takođe Albanac, zamenik predsednika je Albanac i svi funkcioneri u opštini Bujanovac su Albanci iako je SNS na poslednjim izborima dobila 10 mandata, odnosno u glasovima 1.300 glasova više od onih koji tamo vrše vlast. Prema tome jednonacionalna vlast je isključila Srbe iz vođenja te opštine, iz rukovođenja poslova koji se tiču te opštine, iako tamo ima 40% Srba.

Dakle, ne znam zašto danas pričamo o diskriminaciji u pravosuđe za koju verujem da apsolutno ne postoji, a evo čujem da se i gospođa Popović javila za reč, pa ću onda ostaviti i njoj da dopuni ili da me ispravi ukoliko sam iznela neke informacije koje nisu tačne. Hvala.