Hvala vam, gospodine Dačiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu koji se odnosi na infrastrukturu u kulturi između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope je bio predmet razmatranja na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Mi smo ocenili da jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Vidimo da je Vlada Srbije prepoznala veliki značaj kulture i kulturnog nasleđa i njihov potencijal za razvoj naše zemlje. Vlada Srbije je usvojila nekoliko važnih dokumenata koji će doprineti pre svega uspešnom pozicioniranju Srbije na kulturnoj mapi Evrope i sveta. Tu, pre svega, mislim na strateške prioritete razvoja kulture Republike Srbije od 2021. do 2025. godine, mislim na Strategiju razvoja kulture od 2020. do 2029. godine i, naravno, na Akcioni plan kao sastavni deo te Strategije.

Između ostalog, ovakva dokumenta definišu i prioritete razvoja u ovoj oblasti, koji se odnose pre svega na negovanje materijalne i nematerijalne kulturne baštine i na širu dostupnost kulture preko svojih ustanova, ali i preko medija.

Predviđeno je da se u okviru projekta sprovedu brojne aktivnosti na renoviranju, na obnavljanju, na proširivanju određenih objekata, određenih ustanova kulture, uključujući, naravno, muzeje, pozorišta, kulturne centre i slične ustanove koje se bave ovom delatnošću. Poboljšao bi se pristup zgradama, unapredila bi se njihova energetska efikasnost, ali pre svega očuvala bi se njihova arhitektonska i istorijska vrednost. Ovaj projekat će doprineti razvoju kulturnih inicijativa, ali će doprineti i razvoju privrednih aktivnosti, zapošljavanju i turizmu.

Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da je deo projekta i Narodno pozorište u Nišu, i to renoviranje Narodnog pozorišta, radiće se na obnovi zgrade i na izgradnje male scene. Niš je jedan od prvih gradova koji je ušao u istoriju srpskog pozorišta. To su tada bili tzv. putujući ansambli, odnosno putujuće družine. Prvi poznati pozorišni događaj je zabeležen 1883. godine i to je bila predstava koja je izvedena povodom jubileja, povodom godišnjice stupanja u brak kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović. Spajanjem dve putujuće družine nastalo je Niško pozorište Sinđelić. Danas se Niško pozorište, zgrada Niškog pozorišta nalazi u centru grada, upravo na Sinđelićevom trgu, a izgrađena je 1939. godine i to je tada bilo pozorište tadašnje Moravske banovine.

Želim da se zahvalim Vladi Srbije što će nam pomoći da pre svega očuvamo naše kulturno nasleđe, da sačuvamo od zaborava činjenice kako se kultura u Nišu razvijala kroz vekove, ali vam se zahvaljujem i što ćete nam omogućiti da uživamo u nekim budućim pozorišnim predstavama i da u tom smislu razvijamo našu kulturu, da razvijamo naš grad i da proširimo paletu ponuda ne samo za građane Niša, već i za turiste.

Istoriju i kulturu treba da čuvamo i da to prenesemo na nove generacije. Treba da obnavljamo muzeje i pozorišta, da dižemo spomenike, da pišemo udžbenike i da budemo ponosni na to.

Zbog toga će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu ovaj predlog u danu za glasanje i podržati. Hvala.

Hvala vam, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvažena gospođo Popović sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pre dva dana raspravljali smo o ovom Predlogu zakona u načelu i tada smo govorili da je dobro da usvojimo ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona i zbog čega je dobro.

Ono što bih ja istakla i što građane najviše interesuje jeste zapravo činjenica da će pred organima koji su nadležni za primenu ovog zakona svi biti isti. Zašto je to za građane važno? Zato što su pravila jednaka za sve, zato što se od svih građana očekuje da poštuju zakone, a onda vidimo da se neki ljudi provlače i to oni koji su bili na javnim funkcijama, oni koji su zaradili velike pare, a koje nisu opravdali, koji su kupili stanove, poslovne prostore i pri tom su priznali da taj novac nisu imali pre nego što su počeli da se bave politikom.

Zakon smo doneli pre godinu dana, sada razgovaramo o izmenama i dopunama ovog zakona u pojedinostima i ja mislim da je to sasvim u redu. To znači da se na ovom zakonu radi i da će se pratiti pažljivo njegova primena.

Do 2012. godine, ako se malo vratimo u prethodne godine, mogli su da se stvore uslovi za donošenje ovakvog zakona, a zašto nisu, to će nam najverovatnije pokazati upravo njegova primena. Kako je moguće da vlast do 2012. godine nisu interesovala pitanja koja su važna za građane Srbije, da se građanima Srbije kaže – Dragan Đilas ima toliku i toliku platu, obavlja javnu funkciju tu i tu, na taj i taj način stekao je 619 miliona evra i to 25 miliona evra koje je on prijavio, a koje ima samo u stanovima. Dakle, od te i te plate i od vršenja te i te javne funkcije u Republici Srbiji.

Naravno da takvi neće biti za donošenje ovog zakona. Sada ih čujemo i da kritikuju ovaj zakon, i Đilasa sam čula, i Borka Stefanovića i ostale, mnoge pristalice Stranke slobode i pravde i to je meni u neku ruku i logično, jer oni se nikada nisu interesovali za ono što je dobro za građane Srbije i za ono što je dobro za Srbiju, interesovali su se, kao što i sada pokazuju, samo za ono što se tiče lično njih.

Posebnu draž tim njihovim ispadima daje sada pravdanje, baš pred početak primene ovog zakona, pa smo čuli kako je Dragan Đilas čak i prozore prao i radio na građevini i vrlo je moguće da se na taj način postane najbogatiji čovek u Srbiji, pa možda i na Balkanu, jer zaista se radi o velikim novcima.

Dakle, radi se o čoveku koji je sam prijavio ušteđevinu od oko 50-ak hiljada evra, polovan automobil i kuću koja se vodi na njegovu ženu, onda kada je ušao u politiku i onda sam prijavio 619 miliona dinara, stotine miliona evra, posle vršenja javnih funkcija. I sada kada građane zanima kako je to moguće i kada građani sa pravom traže da se ispitaju eventualne trgovine uticajem, eventualne zloupotrebe položaja, načini na koje se došlo do tih para, to Dragan Đilas predstavlja kao napad na njega od strane SNS. Mi niti smo izmislili 50-ak hiljada evra, niti smo ih prijavili, niti smo izmislili njegovih 619 miliona evra, niti smo ih prijavili.

Sve ovo govorim zato što želim da dam jedan primer potencijalnog kandidata za preispitivanje imovine i načina na koji se došlo do tih para. A zašto? To ćete videti iz pitanja koja možemo da postavimo nadležnim organima koji će biti nadležni za primenu ovog zakona. Da li te pare imaju veze sa aferama zbog kojih su mnogi Đilasovi saradnici hapšeni? Da li to ima veze sa kriminalcima sa kojima je on na slikama? Da li to ima veze sa novcem Beograđana dok je on bio gradonačelnik, datim za Most na Adi, za podzemne kontejnere, za rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, za BUS Plus, za softverske pakete, za privatizaciju Luke Beograd, za kontrolu medija, itd, itd.? I ponavljam – sve za vreme dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda.

Narodni poslanici, to je vrlo jasno, su glas građana u Narodnoj skupštini, glas građana koji su nas birali i koji su dali podršku političkim partijama koje su nas za ovo mesto kandidovale. Građani Srbije žele odgovore na ova pitanja. U tom smislu, podržavam ovaj amandman koji glasi da zakon stupi na snagu odmah. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo i od ministra Vulina o čemu ćemo danas govoriti u plenumu. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na svojoj sednici ocenio da ovi predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Danas ćemo najpre govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Meksičkih Država. Na ovaj način stvorićemo novi pravni okvir za realizaciju bilateralne saradnje u oblastima koje sam navela, a koje stoje u samom nazivu Sporazuma. To će stvoriti i mogućnost za neku konkretizaciju saradnje kroz naravno periodične programe unapređenja svih ovih oblasti.

Zatim, govorićemo u plenumu o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Srbiji. Pravni odnos i saradnja između Agencije i naše zemlje je jako važna. Ovaj Sporazum će olakšati saradnju u oblasti prekograničnog kriminala. Naravno biće angažovani i određeni timovi iz ove Agencije na teritoriji Srbije, naravno na osnovu instrukcija, koji će delovati u prisustvu naših službenika.

Na kraju, govorićemo u plenumu o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Ovde se radi o formalizovanju procedure, o ojačavanju sistema, pre svega prevencije, identifikacije i zaštite, naravno sve sa stavljanjem akcenta na status žrtava trgovine ljudima.

Predlažem koleginicama i kolegama da damo podršku ovim sporazumima i zbog dobrih bilateralnih odnosa koje naša zemlja treba da gradi sa navedenim zemljama, ali i zbog razvoja konkretnih oblasti, naročito ako znamo da je prioritet u radu Vlade borba protiv svih oblika kriminala. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljao je i utvrdio da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ispunjava uslove da se nađe u plenumu, da tako kažemo, odnosno jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Suštinu izmena i dopuna ovog zakona čuli smo i od ministra, gospodina Siniše Malog. Ono što bih ja možda istakla, jako kratko, jeste svakako unapređenje efikasnosti poreskog sistema, unapređenje tržišne privrede Republike Srbije kao rezultat primene ovog zakona.

Smatram da ono što je najvažnije jeste da će se ovaj zakon odnositi, odnosno primenjivati na sve građane Srbije, čime ćemo ponovo pokazati da nema zaštićenih u borbi protiv korupcije. Ostaje nam posle usvajanja da vidimo koji su to pozitivni efekti njegove primene, o čemu ćemo danas svakako govoriti u plenumu šta od toga očekujemo, a znamo da je svakako borba protiv korupcije i kriminala prioritet u radu Vlade Republike Srbije.

Vi ste, predsedniče Skupštine, do sada primetili da ja u svojim javljanjima kao izvestilac vrlo često iskoristim priliku da nešto kažem i o nekim aktuelnim temama koje su važne za građane Srbije. To je iz razloga što želim da u plenumu ostavim prostor za nove poslanike da svi iskoriste svoje vreme za javljanje. To ću učiniti i danas.

Želim da pozovem sve građane Srbije da se pridržavaju mera kako bismo istrajali u borbi protiv korona virusa i sačuvali zdravlje nacije. Dakle, danas kada možemo da kažemo da imamo izbor koju vakcinu možemo da primimo, dok druge zemlje vape za vakcinama, danas kada smo prvi u Evropi po imunizaciji stanovništva, Niš je ponosan na tu borbu za ljudske živote i ponosan na sve lekare, medicinske sestre, tehničare, nemedicinsko osoblje, jer su se oni svesno odrekli normalnog života, svog vremena i svoje znanje posvetili borbi protiv korona virusa.

Predsednik Aleksandar Vučić je na Sretenje uručio odlikovanja od kojih je pet otišlo u Niš i ja ovim putem želim javno i zvanično da se tim ljudima zahvalim što se bore, ali i svim njihovim kolegama.

Doktor Milorad Jerkan, direktor Doma zdravlja Niš, doktor Marko Nikolić iz Specijalne bolnice „Niška Banja“, doktor Steva Stanišić iz Kliničkog centra Niš i bračni par Zekić, Marija i Marko, koji su se od početka prijavili za crvenu zonu, i dalje su tamo, Marko u Domu zdravlja, a Marija Zekić u Kliničkom centru Niš. Želim da kažem da su oni prvi tehničar i medicinska sestra u Nišu koji su dobili odlikovanje od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Nišlije su na to ponosne.

Nemojte mi zameriti, želela sam da bar deo obraćanja posvetim ovim ljudima, da im se zahvalim za požrtvovanost, za sva odricanja. To je najmanje što mislim da mogu da učinim sa ovog mesta. U svakom slučaju, nastavljamo dalje sa borbom za svaki život, sa borbom za zdravlje naše nacije, paralelno sa tim i sa borbom za razvijenu Srbiju. Hvala.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo dva predloga za donošenje autentičnog tumačenja, kao što smo mogli da čujemo od predsednika Skupštine.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo uputio je Predlog akata za njihovo donošenje Narodnoj Skupštini, pa bih ja na početku odmah predložila da ih Narodna Skupština i usvoji u Danu za glasanje.

Jedan predlog se odnosi na odredbu Zakona o sprečavanju korupcije koja se odnosi na određivanje pojma „javni funkcioner“. Dakle, radi se o licima koja su neposredno birana od strane građana, o licima koja bira, postavlja ili imenuje Narodna Skupština, predsednik Republike, Skupština autonomne pokrajine, Vlada autonomne pokrajine, organi jedinica lokalne samouprave, Visoki Savet sudstva, Državno veće tužilaca i Vrhovni kasacioni sud.

Što se tiče drugog predloga, drugi predlog se odnosi na odredbu Zakona o visokom obrazovanju koja se tiče izbora organa poslovođenja visokoškolske ustanove. Dakle, postoji mogućnost da se nastavnicima, a koji su navršili 65 godina života, produži radni odnos određenim ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine.

To produženje može da se ponovi dva puta i oni zapravo nisu izabrani na neodređeno vreme. U tome se sastoji sadržina ovog autentičnog tumačenja. Dakle oni ne mogu biti birani u organ poslovođenja visokoškolske ustanove, jer upravo je jedan od uslova da su izabrani na neodređeno vreme. Na primer, za mesto rektora, dekana, predsednika Akademije strukovnih studija ili direktora škole strukovnih studija.

Osvrnuću se kratko i na važne stvari koje se tiču funkcionisanja države i na važne stvari koje se tiču boljeg životnog standarda naših građana. Imali smo prilike u prethodnim danima da slušamo i da govorimo o prvih 100 dana rada Vlade. Uopšte da bi smo mogli da govorimo o rezultatima, ali da bi smo mogli i da radimo moramo najpre čuvati mir i stabilnost.

Mi smo odolevali izazovima i problemima i sve ove godine smo čuvali mir i stabilnost uprkos složenoj situaciji i sa Prištinom i u regioni i u proteklim godinama u nekim složenim situacijama koje se tiču unutrašnjih nekih dešavanja u našoj zemlji.

Imali smo pozive na rušenje ustavnog poretka, imali smo upade u Narodnu skupštinu, demonstriranje nasilja verbalnog, pa čak i fizičkog, ali uspeli smo da u skladu sa svim međunarodno-pravnim standardima uspostavimo mir, naravno uz minimalnu fizičku prinudu i da zapravo sačuvamo građane, državu i institucije naše zemlje od huligana.

Mir i stabilnost su preduslov razvoja jedne zemlje u svakom smislu. U poslednjih osam godina, recimo, imamo stabilan kurs dinara na 117, 118, što Srbija nikada ranije nije imala. Mnogo truda i rada uložili smo u postizanje makroekonomske i fiskalne stabilnosti, koje, moram da kažem, ni u jednom trenutku nisu ugrožene.

Sve to nam, naravno, dovodi nove investicije, dovodi nam radna mesta, otvara nam radna mesta, izgrađuje našu zemlju i čini nas spremnim i u daljim koracima, u preduzimanju daljih koraka prilikom pristupanja Srbije EU, ali čini nas spremnim na izgradnju dobrih odnosa sa susedima u regionu, ali i sa svim drugim zemljama i čini nas spremnim, naravno, za neki dalji ekonomski napredak koji smo svakako i planirali.

Kada smo kod ekonomskog napretka 2020. godinu mi smo završili sa stopom javnog duga od 56,8% na nivou Vlade, odnosno 57,8% u odnosu na BDP na nivou kompletne države sa svim lokalnim samoupravama. Mi sada držimo javni dug ispod mastriht nivoa koji je 60% i važno je da građani Srbije to znaju, jer je to važno za sadašnje funkcionisanje države, ali je važno i za neku budućnost gde ćemo biti sasvim sigurni da nismo napravili ili ostavili neke velike dugove.

U 2021. godini stopa javnog duga ne bi smela da pređe 61%. Dakle, mi ćemo imati velika ulaganja u infrastrukturu, u auto-puteve, u izgradnju i rekonstrukciju preko 1.200 kilometara regionalnih i lokalnih puteva. Imaćemo izgradnju kanalizacionih mreža, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda itd.

Sada smo prvi u Evropi po stopi rasta. Trudićemo se da tako bude i u 2021. godini. Takođe, do kraja godine se očekuje da prosečna plata u Srbiji bude 570 evra, a prosečna penzija bi trebalo da pređe 270 evra.

U prošloj godini, sećamo se, imali smo više puta povećanje plata i penzija. Imali smo i ta jednokratna davanja od 100 evra svim građanima koja su naravno i podigla potrošnju, ali su podigla i neki ekonomski optimizam.

Za ovu godinu takođe postoji plan da se povećaju plate i penzije, postoji plan i da bude više jednokratnih davanja i mi u narednim danima očekujemo da taj plan objavi ili predsednica Vlade Ana Brnabić ili predsednik Republike Aleksandar Vučić. To samo znači da smo mi u ekonomskom smislu najbolje podneli epidemiju od svih evropskih zemalja i da zbog toga i imamo mogućnost da dalje radimo na sprovođenju mera koje smo svakako u prethodnim godinama i planirali.

Ono što je dugoročan plan, koji bih ja posebno istakla, jeste realizacija Programa „Srbija 2025“, koji je vredan 14 milijardi evra, od čega bih izdvojila šest milijardi evra za putnu infrastrukturu, tri i po milijarde evra za železničku infrastrukturu, 500 miliona evra za podsticaj nataliteta, 700 miliona evra za kulturu i obrazovanje itd. i ja sam sasvim sigurna da će Srbija u ovim oblastima, kao i u ostalim oblastima, biti lider ne samo u regionu, već i u Evropi i svetu.

Tom liderstvu u ovom trenutku govori u prilog i otvaranje gasovoda za komercijalni saobraćaj gasa po ceni od 155 dolara na 1.000 metara kubnih i zašto je to važno za naše građane o tome danas želim da pričam. Ranije i o tome nisam govorila. Važno je zato što smo mi kao država bili zainteresovani za manju cenu gasa, ali i za jednako dobar kvalitet. U svakom slučaju, mi smo uzeli neke kredite za izgradnju gasovoda i kroz takse ćemo dobijati novac koji će moći da ode na vraćanje tih kredita.

Sa druge strane, to su neki problemi koji su, da kažem, svakodnevni, o kojima su i naši građani zabrinuti. Dakle, moraćemo da radimo na unutrašnjoj gasifikaciji. Mnogi ljudi se još uvek greju na čvrsta goriva koja zagađuju vazduh, iako u nekim delovima naše zemlje postoji i primarni i sekundarni gasovod. Jasno je da mnoge kuće, da tako kažem, i za mnoge građane Srbije velika investicija da kupe kotao, da plate priključak itd. i ono što ja u ovom trenutku mogu da kažem građanima jeste da će država raditi i na tome da i za to stvori povoljnije uslove, jer ćemo na taj način sa jedne strane obezbediti jeftinije gorivo za naše građane, a istovremeno sa druge strane obezbedićemo čistiji vazduh.

Što se tiče potreba privrede, na primer, Teklas je hteo da gradi još jednu fabriku za auto delove, ali su rekli da im je za to potreban gas, tako da to znači da moramo brzo da pravimo gasovodnu mrežu koja je usmerena ka manjim gradovima i opštinama, kako bismo na taj način privukli investicije i kako bismo povećali našu konkurentnost na tržištu. Zašto kažem prema manjim opštinama i gradovima? Zato što smo obećali ravnomerni regionalni razvoj. To najbolje, naravno, može da se vidi na primer u Nišu iz kog ja dolazim. Predsednik je pre nekoliko dana najavio i otvaranje sedme fabrike u Nišu. On je lično otvorio šest fabrika u Nišu. Mi danas možemo da odgovorimo i o naučno-tehnološkom parku i o novom Kliničkom centru u Nišu i o mnogo projekata za koje je lično Aleksandar Vučić insistirao da budu realizovani do kraja u koje su uložene stotine miliona evra.

Možemo da uzmemo za primer i Gračanicu, gde je za bolnicu uloženo šest miliona evra. Možemo da uzmemo za primer i Prokuplje u kome će se graditi bolnica u kojoj će biti uloženo 30 miliona evra i napominjem sve to u vreme kada su veliki gradovi velikih evropskih zemalja u borbi sa korona virusom zatvoreni, naši gradovi ne samo da nisu zatvoreni, već se dalje i razvijaju.

Želim da kažem da je i osim svih troškova, koje smo planirali za borbu protiv korona virusa, pre nekoliko dana Vlada Republike Srbije donela je odluku o izdvajanju sredstava za lečenje obolelih od retkih bolesti i to u iznosu od tri milijarde dinara samo za 2021. godinu. Podsetiću vas da je taj iznos u 2008. godini iznosio nula dinara, u 2012. godini 130 miliona dinara, a u 2014. godini, kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade, prvi put je formiran fond gde su se prikupljala zapravo sredstva za lečenje obolelih od retkih bolesti i od 2014. godine do danas ta sredstva se samo povećavaju. Mnogo novca smo uložili u zdravstveni sistem i to je jedan od razloga zbog kog nismo poklekli pred naletom korona virusa koji nas je svakako sve iznenadio.

Želim da kažem i o tome nešto da bi građani znali - Srbija je prva u Evropi po imunizaciji stanovništva i upravo je to pokazatelj da se posao radi predano i odgovorno. Čuli smo najave da ćemo početi da proizvodimo vakcine. Dok se druge zemlje bore da nabave vakcine mi paralelno sa tom borbom za vakcine planiramo i proizvodnju vakcina, što će za nas svakako značiti krupan korak napred, značiće da nećemo više morati da zavisimo od tržišta ili od nečije dobre volje ili od situacije da jednostavno, kao što smo se pre nekoliko dana našli u situaciji da smo vakcine naručili i platili, ali da ih jednostavno nema.

Da bi građani znali, stiglo je 50 hiljada doza ruske Sputnjik vakcine za prvu vakcinu i stiže još 50 hiljada za revakcinaciju. Do kraja februara stići će još 88 hiljada Fajzer vakcine. Do kraja februara stići će između 125 i 150 hiljada AstraZeneka vakcine.

O značaju 500 hiljada kineskih vakcina Sinofarm treba govoriti i 500 hiljada kineske vakcine će zajedno sa vakcinama koje sam malopre navele zapravo osigurati Srbiji prvo mesto u Evropi u imunizaciji stanovništva. Tako da u ovom trenutku možemo da kažemo da zaista gazimo krupnim koracima napred ka konačnoj pobedi korona virusa. To znači da ćemo do kraja februara u Srbiji imati milion ljudi kompletno vakcinisanih i revakcinisanih, što znači dva miliona doza, čime ne može mnogo zemalja u ovom trenutku u Evropi da se pohvali.

Nešto drugo sam takođe htela da istaknem, što je od velikog značaja za građane Srbije, a takođe proizilazi iz naše saradnje sa Kinom. To je ugovor sa kineskom kompanijom SRBS o izgradnji kanalizacionih sistema u 65 opština u Srbiji u vrednosti od 3,2 milijarde evra i u ovom trenutku ne mogu da ne pomenem gradsku opštinu Crveni krst u Nišu, čiji sam takođe odbornik, gde od 23 sela u ovom trenutku 19 sela nema kanalizacione mreže ili nema kompletne kanalizacione mreže.

Ovaj ugovor podrazumeva da će u tim opštinama na koje se ugovor odnosi kanalizaciona mreža biti izgrađena i do 80%, što će značiti veliku šansu da kanalizaciona mreža stigne i do udaljenih sela i najudaljenih kuća.

Na polju obrazovanja postigli smo velike rezultate uvođenjem dualnog obrazovanja, koje je dovelo napredak koji je vidljiv u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Danskoj, ali i kod nas. Ljudi su se zaposlili. Ključna prednost dualnog obrazovanja je što su već sa 16 godina u stvari ljudi spremni za izazove koje nosi posao koji su odabrali, ali su spremni i da počnu da doprinose sebi, svojim porodicama, na kraju krajeva i državi.

Važno je da su osposobljeni i da mogu da počnu da rade, naravno dalje školovanje i usavršavanje uvek stoji kao mogućnost. To će samo značiti, primena dualnog obrazovanja u Srbiji će samo značiti da će odgovornosti i ozbiljnost biti osobine koje će se razvijati kod naših učenika.

Iza nas je period kada Srbija nije bila tako uspešna, pa je onda iza nas i period fiskalne konsolidacije i teških promena koje smo donosili. Kod nas sistem nije bio takav, nije bio organizovan na takav način da može kao jedna od bitnih promena biti uvedeno i dualno obrazovanje. Međutim, sada već možemo da govorimo o benefitima dualnog obrazovanja koje je kod nas pokrenulo ne samo nova zapošljavanja i jačanje privrede i ekonomije, već je pokrenulo i svest o tome da moramo istovremeno da radimo i da učimo kako bismo išli u korak sa konkurencijom koja postoji u svetu kako bismo bili sigurni da ćemo opstati, ali i da ćemo moći da napredujemo.

Želim ovo vreme danas da posvetim i nekim aktuelnim temama koje su aktuelne ovih dana, a tiču se hapšenja kriminalne grupe Velimira Belivuka.

Jedno je jasno, država je pokazala svoju odlučnost da se izbori sa organizovanim kriminalom. Narodni poslanici su takođe i Narodna skupština je takođe uradila svoj deo posla kada smo menjali, odnosno da se tako izrazim, prilagođavali odredbe i Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku kada smo doneli Zakon u borbi protiv organizovanog kriminala, ostalo je naravno na nadležnim državnim organima koji treba da rade svoj posao. Oni će da rade svoj posao ako državu vode jak predsednik i jaka Vlada, kao što je to danas slučaj.

Potpuno je jasno da se ne radi o hapšenju neke navijačke grupe, jer je policija u svim objektima koji su bili povezani sa ovom grupom koja je uhapšena, pronašla velike količine droge, novca, oružja, i to ne bilo kakvog oružja, već na primer i snajper, koji verujem da navijačke grupe svakako ne koriste za međusobne obračune.

Logično je što su se u javnosti pojavila određena pitanja. Jedno od tih pitanja je i da li je taj snajper nabavljen sa ciljem izvršenja atentata na predsednika Aleksandra Vučića, ako znamo da je on prvi i na nedvosmislen način objavio rat mafiji? Dakle, Aleksandar Vučić je prvi čovek koji je tražio da se primeni zakonodavni okvir i tražio da se istraje u borbi protiv kriminala.

I dok sa jedne strane imamo potpunu i namernu, čini mi se kriminalizaciju i Aleksandra Vučića i njegovog čak sina, i njegovog brata, dok se građanima preko medija koje finansira Dragan Đilas svakodnevno serviraju izmišljene afere koje bi samo predsednika ili njegove najbliže saradnike dovele u vezu sa određenim kriminalnim grupama, sada, sa druge strane imamo osnovanu sumnju da se za to vreme spremao atentat na predsednika. Mnogo puta smo i ovde u ovoj sali ukazivali na onaj snajper na naslovnoj strani NIN-a i na potencijalnu mogućnost da ćemo jednog dana govoriti o atentatu na prvog predsednika ove države, o čemu nažalost danas i govorimo. Na sreću, munjevitom i dobro organizovanom akcijom i reakcijom nadležnih organa sprečen je scenario te vrste.

Država je pokazala da ima snage da se obračuna sa svim oblicima kriminala i što je najvažnije poslala je poruku da u toj borbi nema zaštićenih. Predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Srbije i državni organi imaju nedvosmislenu podršku narodnih poslanika sa izborne liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, da se izbore sa mafijom, jer vladavina prava treba biti temelj na kome ćemo graditi razvijenu, modernu i jaku državu. Živela Srbija.

Hvala vam, gospodine Dačiću što ste mi dali reč.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kako smo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali predloge zakona o potvrđivanju dva sporazuma i to između Vlade Srbije i Vlade Severne Makedonije i drugi između Vlade Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o značaju ovih sporazuma danas ćemo moći da govorimo i u plenumu.

Regionalno povezivanje i saradnja sa zemljama regiona važni su za Srbiju, pa će Sporazum sa Vladom Severne Makedonije upotpuniti saradnju i ojačati veze državnih organa dveju zemalja koje su nadležne za borbu protiv organizovanih kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem migranata.

Vlada Srbije je već pokazala istrajnost u borbi protiv kriminala i poslala jasnu poruku da nema zaštićenih i da niko nije jači od države.

Sa druge strane i ovim poslednjim hapšenjima poslata je snažna poruka da je Srbija jaka i bezbedna zemlja.

Vladavina prava i borba protiv kriminala su svakako visoko na listi prioriteta Vlade Republike Srbije i ako se osvrnemo na prvih 100 dana rada ove aktuelne Vlade, videćemo da je borba protiv mafije jednako prisutna kao i borba protiv Korona virusa i borba za našu ekonomiju i privredu.

Kao što će ovi sporazumi obeležiti današnju sednicu, tako su i mnogi izazovi, ali i brojni uspesi obeležili prvih 100 dana rada Vlade.

U borbi protiv Korona virusa prednjačimo među zemljama Evrope kada je reč pre svega o stabilnosti zdravstvenog sistema o očuvanju života i zdravlja građana.

Za samo četiri meseca, podsetiću vas izgradili smo dve nove bolnice i sada je imunizacija stanovništva na visokom nivou po organizaciji i efikasnosti.

I to što postoje rezultati u borbi protiv kriminala i to što smo prvi ili drugi u Evropi po borju vakcinisanih i prvi u Evropi po ekonomskim rezultatima, sve su to rezultati predanog rada Vlade i predsednika Republike ne samo ovih 100 dana, već i u proteklim godinama.

Želim da kažem da je i Narodna skupština imala veliku ulogu donoseći pre svega zakone čija primena će imati očekivane pozitivne efekte.

Vlada Srbije će i danas od narodnih poslanika iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu dobiti podršku za usvajanje sporazuma koji će doprineti većoj efikasnosti nadležnih organa po pitanju bezbednosti.

Na kraju imate i našu bezrezervnu podršku u borbi protiv kriminala. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvažena gospođo Kisić Tepavčević, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrao je ovaj predlog zakona, dakle Predlog zakona o socijalnoj karti i utvrdio da predlog jeste u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Kada govorimo o budžetskim sredstvima za socijalnu zaštitu, naravno da ona postoje, ali su ograničena jer je broj korisnika veliki. Zbog toga moraju postojati prioriteti i upravo radi definisanja ovih prioriteta treba da postoje i podaci o socijalno – ekonomskom statusu korisnika, što će upravo i omogućiti Predlog ovog zakona.

Dakle, formiraće se registar koji je definisan i Akcionom planom, koji je usvojila Vlada Srbije, čiji je jedan od prioriteta reforma u pogledu bolje usmerenih socijalnih davanja. U praksi to će značiti da su građani koji su u najtežem ekonomskom položaju vidljiviji i da će brže ostvarivati prava i podršku koja im sleduje od strane države.

Takođe, ono što je važno jeste da će se unaprediti sa druge strane kontrola socijalnih davanja i novac će moći da bude pravednije raspoređen.

Jedan od prioriteta Vlade koji smo već videli u ekspozeu jeste i briga o građanima kroz određene pakete pomoći. Tu brigu pokazujemo kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, a svakako dobar primer za to jeste grad Beograd koji je za ovu godinu izdvojio 76 miliona dinara za socijalnu zaštitu. Tako će, na primer, nezaposlena porodilja ili ona koja ima niska primanja dobiti jednokratno ukupno za prvo dete 50.000 dinara, a na to još iz republičkog budžeta 100.000 dinara, dečiji dodatak i druga prava, dok je, na primer, posle Đilasove vlasti u Beogradu porodiljama ostao dug od 400 miliona dinara. U tom smislu, da se ne bismo vraćali na tužne priče iz Đilasove vlasti u Beogradu ili na neki period do 2012. godine, već da bismo nastavili da radimo na načinima kako da pomognemo našim građanima najviše što molimo, ja vas pozivam da podržimo usvajanje ovog Predloga novog zakona i da damo šansu njegovoj primeni. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Dačiću, uvaženi gosti iz VSS, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo i izbor sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju i to nam daje prostor ne samo da govorimo o izboru sudija, već i o stanju u pravosuđu uopšte, o rezultatima koji su postignuti u toj oblasti, pre svega o načinima za obezbeđivanje vladavine prava i rekla bih ono što je najvažnije za stvaranje kod građana, jednog osećaja poverenja u naš pravosudni sistem.

Zbog toga počeću sa borbom protiv korupcije. Borba protiv korupcije je strateški plan Vlade Srbije koja godinama unazad predlažem mere, kako preventivne, tako i represivne. Narodna skupština je takođe imala određenu ulogu u ovoj borbi protiv korupcije jer smo i u prošlom mandatu imali dosta izmena i dopuna nekih zakonskih akata i učestvovali u donošenju nekih novih rešenja koja se u našem zakonodavstvu javljaju po prvi put.

Kada govorimo o rezultatima postignutim u oblasti pravosuđa, pravimo razliku između stabilnog i sigurnog pravosudnog sistema kakav imamo danas i pravosuđa koje se bezuspešno odupiralo političkim uticajima kakvo smo imali do 2012. godine.

Vrlo često mene možete da čujete da pravim poređenja te vrste i reći ću da su moji razlozi zapravo vrlo jednostavni. Neko je imao priliku da uradi mnoge stvari, pa da vidimo ko je šta uradio.

Tu odmah vidimo razliku između onih koji su bili na vlasti do 2012. godine, koji ili ćute ili vas vređaju kada ih pitate za rezultate i nas iz SNS koji na svaku njihovu uvredu ili kritiku možemo da iznesemo bar po jedan rezultat.

Pre svega, mislim na one koji nisu ni želeli prošli put da učestvuju u nekim predizbornim međustranačkim pregovorima o unapređenju izbornih uslova. Isti ti su nam ostavili katastrofalne posledice najgore reforme pravosuđa koja je sprovedena u Srbiji 2008. godine i 2009. godine. To su isti oni koji su doneli izborne zakone po kojima ih je SNS ubedljivo pobedila 2012. godine i pobeđivala na svim izborima ubedljivo do danas.

Nemam nikakvu sumnju da će se tako dešavati i nadalje, da bi se oni naravno licemerno bunili protiv tog izbornog zakonodavstva koje su oni doneli, naravno okrivljujući Aleksandra Vučića za to što oni nisu sposobni da pobede na izborima.

Dakle, dok sam još na terenu pravosuđa i izbora sudija, želim da stavim akcenat na uticaj politike na sudstvo, koji je do 2012. godine bio ogroman, bio je nemerljiv. Želim da poručim sudijama o čijem izboru i danas govorimo da budu svesni svoje nezavisnosti i da pre svega stave akcenat na struku i na efikasnost, jer građani Srbije su već jednom izgubili poverenje u pravosuđe 2009. godine, ali dodatno su i snosili troškove te nakaradne reforme pravosuđa koje smo imali prilike da budemo svedoci, nažalost.

Danas sa druge strane ćemo biti svedoci otkrivanja Spomenika Stefanu Nemanji, osnivaču srpske državnosti i duhovnosti i ja na tome želim da čestitam svim građanima Srbije.

Sa druge strane, šta je najvažnija vest u onim medijima koji su finansirani od strane Dragana Đilasa – da li u ruci Stefan Nemanja treba da drži mač ili krst? I kada se radi o dobrim stvarima i kada su dobre stvari u pitanju i kada se radi o nečemu što će predstavljati našu želju da čuvamo našu državotvornu istoriju mi smo osuđeni na to da slušamo laži, spinove, zlonamerne tvrdnje itd.

Nažalost, moram da vam kažem da me to nimalo nije začudilo jer su se isto tako i na početku kada se pojavio korona virus, na početku te epidemije igrali sa zdravljem ljudi ili iz razloga da bi bili prisutni u nekom javnom životu, u nekom javnom diskursu ili iz razloga da bi prikupili jeftine političke poene, jer prosto ljudi koje predvodi Dragan Đilas i njegova partija ne znaju šta drugo jer oni ne mogu da govore o rezultatima. Oni su iznosili poluinformacije ili dezinformacije o našem zdravstvu, o našem zdravstvenom sistemu ili o broju respiratora. Sada isto to rade sa vestima o vakcinama.

Da, ja i ovde mogu da kažem, bez zalaganja Aleksandra Vučića mi ne bismo imali ni dovoljan broj respiratora, a ne bismo imali ni vakcine o kojima danas možemo da govorimo, niti ovakvu organizaciju imunizacije stanovništva. Mi smo do juče vakcinisali oko 320.000 ljudi a ugovorili smo čak oko 6,5 miliona vakcina.

Na kraju želim da završim svoje obraćanje sa onim o čemu je i sam predsednik Republike juče govorio. Najavio je neke dobre stvari za građane Srbije. Dakle, u situaciji kada su velike i razvijene zemlje u lok-daunu, u situaciji kada su najrazvijenije zemlje Evrope i sveta u velikom problemu koji se tiče zdravlja stanovništva, pa se to odnosi i na privredu i ekonomiju, kada je sve stalo, građani Srbije mogu da očekuju novi paket pomoći od svoje države koji će biti vredan 2,5 milijarde evra i radi se, zapravo, o četiri grupe mera. Radi se o direktnoj podršci privatnom sektoru od 1. marta, dakle, tri puta po 50% od minimalne zarade. Po pitanju podsticanja potrošnje, građani će dobiti dva puta po 30 evra, a penzioneri će dobiti još 50 evra. Pomaže se i prevoznicima u drumskom saobraćaju koji će dobiti 600 evra po autobusu i imaćemo još 500 miliona evra za novu garantnu šemu za preduzeća.

Na taj način, podsećam, dok smo u jeku borbe sa korona virusom imaćemo najbolji privredni rast u Evropi i to je ono čime naša država može da se ponosi i to je ono što treba da znaju građani Srbije da ćemo mi uvek na prvo mesto staviti zdravlje našeg stanovništva, ali da nikada nećemo za to vreme govoriti o nekim problemima koji se tiču ekonomije ili privrede ili zatvaranja naše države ili gubljenja radnih mesta, kako je to bilo do 2012. godine iako se oni tada nisu borili sa korona virusom.

Dakle, borimo se na svim poljima. Borimo se za vladavinu prava, ali i za našu ekonomiju i privredu. Borimo se za očuvanje zdravlja naših građana, ali i za njihov bolji životni standard. Ostajemo pri tome da Srbija treba da nastavi putem razvoja, jer mi smo svi zaslužili uređenu, pravnu državu, finansijski jaku i politički stabilnu zemlju. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo raspravljali na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo o predlozima koji su danas pred nama i utvrdili da jesu u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije.

Na sednici odbora smo kao posebno važan i zanimljiv, recimo, izdvojili Sporazum između Srbije i Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma, pa ću se i ja u plenumu na kratko kao izvestilac tog odbora osvrnuti na taj sporazum, jer su o tome govorile i moje kolege na odboru.

Dakle, terorizam jeste pretnja koja je usmerena na vladavinu prava, na demokratiju, usmerena protiv mira i bezbednosti građana, suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne zemlje, usmerena protiv stabilnosti i bezbednosti države. Mi smo mogli da vidimo da je Vlada i u Nacionalnoj strategiji za sprečavanje i borbu protiv terorizma postavila određene standarde i određene ciljeve upravo u oblasti prevencije i borbe protiv terorizma.

Ovaj sporazum koji je danas pred nama pokazuje ne samo dobre odnose između dve države, dakle, između Srbije i Rusije, već pokazuje i težnju da kroz saradnju sa bezbednosnim službama Rusije osiguramo razmenu informacija, razmenu iskustava i učinimo dostupnim i neke obuke koje će Rusi organizovati za naše pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova. Kao država moramo da pratimo izazove i novine u ovoj oblasti, moramo da pratimo i potencijalne pretnje po našu zemlju i po naše građane i da delujemo institucionalno u borbi protiv terorizma, u čemu će nam i ovaj sporazum pomoći.

Prema tome, pozivam kolege narodne poslanike i poslanice, ne samo ovaj sporazum, već i sve ostale predloge da podržimo u danu za glasanje jer su dobri za našu zemlju. Hvala.

Hvala vam, predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo raspravljali predloge koji će se danas naći pred nama u plenumu i prosledili ih u plenum, jer smatramo da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Verujem da ste očekivali da ja kao narodni poslanik iz Niša najpre nešto kažem o predlogu koji se odnosi na izgradnju auto-puta Niš-Merdare. Odmah ću vam reći da ću sa zadovoljstvom podržati sve predloge koji će Niš učiniti još većim, pravim regionalnim centrom, što već i jeste, regionalnim centrom tog dela Srbije, naročito predloge koji se odnose na putnu infrastrukturu, koji će povezivati Niš i sa drugim opštinama i gradovima iz Srbije, ali i šire, odnosno u ovom slučaju omogućiti izlazak na luku Drač na Jadranskom moru.

Pre svega govorim o stanovnicima Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga i podsećam vas da se radi o oko pola miliona ljudi.

Dakle, radi se o trasi Niš-Pločnik, u dužini od 33 km, za čiju izgradnju su potrebne stotine miliona evra.

Početkom decembra meseca ove godine predsednik Aleksandra Vučić je razgovarao sa predsednicom Evropske banke za obnovu i razvoj, između ostalog i o infrastrukturnim projektima i o ekonomskim merama koje ćemo sprovesti u Republici Srbiji, shodno paketu mera koji je Srbija spremila kao pomoć privredi i građanima, a kao odgovor na krizu prouzrokovanu korona virusom. Evropska banka je, koliko znam, već učestvovala u izgradnji ovog tzv. Auto-puta mira čini mi se sa više od 80 miliona evra.

Predlog koji je danas pred nama govori zapravo o spremnosti da se dalje razvija regionalno povezivanje sa ciljem povezivanja i ljudskih resursa i bržeg protoka roba itd. što će, naravno, uticati na bolji položaj malih i srednjih preduzeća, mladih preduzetnika i uopšte na sveukupan razvoj privrede, ekonomije i drugih oblasti ne samo u ova tri naša okruga, već i u čitavoj Srbiji.

Uvažena potpredsednice Vlade gospođo Gojković, želim da kažem da mi je drago da danas na dnevnom redu imamo predloge iz Ministarstva kulture i informisanja, kojih po mom nekom mišljenju u prošlom mandatu nije bilo, rekla bih, dovoljno.

Kultura će, nažalost, takođe biti oblast koja će trpeti posledice korona virusa i Vlada Srbije će i u ovoj oblasti morati da donese odgovarajuće mere.

Ono što ja u ovom trenutku moram da pohvalim jeste da su plate u ustanovama kulture ostale iste, da su započeti projekti realizovani i da je samostalnim umetnicima data novčana pomoć. S druge strane, želim da kažem da je jako važna podrška u smislu da ustanove nastave da rade u onom obimu u kome je to moguće i u skladu sa merama zbog korona virusa.

Od posebnog značaja bih istakla i to da je budžet za narednu godinu za kulturu uvećan. Dakle, radi se o jednoj kompleksnoj oblasti, koja se bori sa posledicama korone. S jedne strane, moramo da čuvamo našu kulturnu baštinu, ali, s druge strane, moramo da se spremimo i za neke moderne tokove za digitalizaciju kulturnih sadržaja itd.

Zbog svega što sam navela ja pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da ove predloge, koji su jako kvalitetni, u danu za glasanje podržimo. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da se osvrnem na redovan godišnji Izveštaj za 2019. godinu koji je podneo Poverenik za zaštitu, odnosno Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ne sada ispred Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, zato što taj odbor nije nadležan da podnese zaključak o tom izveštaju Narodnoj skupštini, kao što je to učinio, da tako kažem, matični Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, već iz jednog drugog razloga, zato što je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo bio nadležan za sprovođenje procedure za izbor Poverenika. Nedavno smo mi Narodnoj skupštini predložili i izabrali vas, gospođo Janković, da vam damo dalje poverenje za novi mandat.

Zbog toga smatram da je raspravljanje u plenumu o sadržini i suštini Izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti od velikog značaja, jer samo saradnja i zajednički rad na ovako osetljivim pitanjima kao što su diskriminacija i ravnopravnost može dovesti do rezultata koji će se, naravno, na kraju najviše ticati građana Srbije.

Kada govorim o građanima Srbije, ne mislim samo na građane Beograda niti velikih gradova, već mislim i na sve one koji su u nekim udaljenim mestima ili selima, koji su fizički daleko od institucija, ali to nikako ne sme da znači da su daleko od ostvarivanja svojih prava ili ne sme da znači da je logično da trpe ili da se susreću sa diskriminacijom i neravnopravnošću.

U tom smislu, ja mogu i da vas pitam – koliko su česte pritužbe takvih ljudi koji se nalaze dalje, fizički daleko od institucija ili koliko su oni zapravo upoznati sa vašim nadležnostima, na koji način bismo mi mogli da ih upoznamo sa nadležnostima nezavisnih tela odnosno institucija koje postoje u našoj zemlji, jer pretpostavljam da bi uloga lokalne samouprave u tom trenutku bila možda čak i presudna?

I kada smo kod lokalnih samouprava, želim da kažem da mislim da je Niš krenuo korak dalje u suzbijanju diskriminacije. Naša zgrada opštine je sagrađena davno i tako je postavljena da je tek skoro prilagođena za invalide, međutim, taj ulaz u opštinu jeste omogućio invalidima da uđu u opštinu, ali im nije omogućeno da se popnu na drugi, treći ili četvrti sprat, da bi mogli da ostvare svoja prava ili da se interesuju oko predmeta koji se vode kod službenika javne uprave.

Želim da kažem i to da, zahvaljujući vašoj pomoći, zahvaljujući resornom ministarstvu odnosno Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i zahvaljujući jednoj odbornici, Jasmini Barać, koja je gradska odbornica sa invaliditetom i koja je pokrenula tu inicijativu, ta zgrada će se prilagoditi invalidima. Zgrada će dobiti lift i oni će moći mnogo lakše da ostvaruju svoja prava.

Ja sam zapravo ovim pitanjima odnosno primerima htela samo da istaknem na kojim sve stvarima treba da se radi, da su to neke svakodnevne stvari koje možda iz našeg ugla ne znače mnogo, ali iz ugla nekih drugih ljudi znače mnogo, ukoliko želimo da držimo određeni nivo u ovoj oblasti o kojoj sam ja danas izabrala da govorim.

Ono što jako smeta i ono što šalje ružnu sliku jeste govor mržnje koji može da se vidi na određenim medijima i društvenim mrežama, koji nije više uperen samo i isključivo prema predsedniku Aleksandru Vučiću već i prema njegovoj deci, neki od nas to osuđuju, ali mislim da to više nije dovoljno, mislim da moraju da reaguju nadležni državni organi, jer se već dovodi u pitanje i njegova bezbednost i bezbednost njegove porodice.

Sa druge strane, imamo jednu odluku jednog od sudova u Beogradu koji je zabranio urednici jednog portala da se objavljuju informacije koje su vezane za aferu Dragana Đilasa koja je vezana zapravo za aferu izgradnje Mosta na Adi. Ja se prosto pitam kako ni jednom sudu ili ni jednom drugom državnom organu nije palo na pamet da se zabrani da se iznose i da se pišu gadosti o deci predsednika Republike? Zašto je sa jedne strane normalno i ispravno za sud da građani budu uskraćeni za informacije na koji način je Dragan Đilas trošio budžet grada Beograda dok je vodio Beograd, a nije ispravno da se svi građani, sva deca i deca predsednika Republike, zaštite od pretnji, psovki i uvreda?

Mislim da je strašno da se na takav način vodi politička borba. Naravno, koriste se neke psihološke metode kojima oni žele zapravo da oslabe Aleksandra Vučića, iako su i sami svesni da se to nikada neće desiti. Smatram da državni organi treba da reaguju. Treba da reaguju i institucije kao što je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, čim se u javnosti pojavi tako nešto, a ne možda samo po pritužbama građana. Ako je potrebno da mi reagujemo u parlamentu, a na taj način što ćemo menjati Krivični zakonik ili ćemo pooštravati odredbe bilo kojih drugih zakona, onda da i mi uradimo svoj deo posla. Jer, oni koji vređaju i oni koji okreću glavu od toga su oni koji kažu – nema veze, ne radi se o meni, nije važno, ali oni su ti koji bi trebalo da pomisle kako bi njima bilo da se o njima radi, da se, na primer, protiv njih vodi najprljavija medijska kampanja koja se vodi protiv Aleksandra Vučića proteklih godina.

Dakle, nemojte dirati decu i porodicu. Porodica je stub jednog društva, a u političku arenu možete argumentima. Srpska napredna stranka je uvek bila spremna i uvek će biti spremna za takvu vrstu borbe. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa zadovoljstvom mogu danas da konstatujem da je na dnevnom redu usvajanje etičkog kodeksa koji će proklamovati principe i načela u skladu sa kojima će se narodni poslanici ponašati, a što će nas u mnogome približiti i punopravnom članstvu u EU.

Želim da kažem da mi je zadovoljstvo što imam prilike da čujem dosta toga od starijih kolega koji su mnogo duže od mene i od nekih mlađih kolega ovde u parlamentu.

Čini mi se da će zaključak biti da su poslanici SNS, zapravo to će učiniti u ovom mandatu, ali i u prošlim mandatima, bili ti koji su znali kako da poštuju dostojanstvo ovog Visokog doma.

Odgovornost, integritet, marljivost, poštovanje ugleda parlamenta, postupanje u javnom interesu, poštenje, uzdržavanje od ostvarivanja ličnog interesa ili finansijske koristi su svakako osobine koje treba da ima svaki narodni poslanik.

Pravni okvir za donošenje etičkog kodeksa je širok i obuhvata najpre Ustav koji uređuje izbor narodnih poslanika, njihov položaj i imunitet. Zatim, Zakon o Narodnoj skupštini koji reguliše prava i dužnosti narodnih poslanika. Tu je svakako i Poslovnik o radu Narodne skupštine koji reguliše održavanje reda na sednici, ali u tom smislu možemo pomenuti i Zakon o sprečavanju korupcije koji uređuje položaj funkcionera, primanje poklona, rad, odnosno vršenje funkcije u javnom interesu itd, kao i Zakon o lobiranju koji se odnosi na dozvoljeni uticaj na javne funkcionere.

Podsetila bih vas i na istraživanje o kome danas nismo mnogo toga čuli, na istraživanje koje je uradili biblioteka Narodne skupštine iz 2013. godine, a6 na temu kodeksa ponašanja poslanika u zemljama članicama EU. Nije uopšte važno što se radi o 2013. godini, jer se radi o principima koji moraju da traju, koji čuvaju dostojanstvo Narodne skupštine. Tada je samo nekoliko zemalja EU usvojilo kodeks ponašanja narodnih poslanika.

Poslanici SNS, odnosno poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, svakako će podržati usvajanje etičkog kodeksa, ne samo jer smatramo da je to korak napred ka nekom parlamentarnom dijalogu, već i zbog toga što smo i sami pokazali na mnogo primera da, pre svega, vodimo računa o javnom interesu.

Aleksandar Vučić je prvi pokazao da je spreman da interese građana i Srbije stavi na prvo mesto, i te 2014. godine kada je bio prvi spreman na mere fiskalne konsolidacije za koje je znao da će loše uticati na njegov rejting. Kao i sada u borbi protiv korone, prvi je bio u nabavci respiratora i davanju podrške zdravstvenom sistemu.

Podsetiću vas da je obećao dve nove bolnice i, evo, mi sada imamo dve bolnice koje su otvorene. Za četiri meseca smo ih dobili. One su otvorene i primile su prve pacijenta.

Da se vratimo na konkretne stvari koje se tiču etičkog kodeksa. Naravno, sve suprotno imamo na strani nekih pripadnika propale opozicije. Da li je u skladu sa etičkim kodeksom koji ćemo usvojiti to što sam ja sada izgovorila - propale opozicije? Mislim da jeste, jer je to zapravo samo činjenično stanje.

Oni su napustili parlament, ali znaju da ga kritikuju. Oni nisu gradili bolnice, ali znaju da kritikuju izgradnju bolnica. Oni nisu usvojili etički kodeks kada su imali većinu u parlamentu, a sada to znaju da kritikuju.

Ovih dana ja sam čula čak i Dragana Đilasa da je kritikovao donošenje etičkog kodeksa. Njemu se to nije mnogo svidelo i on je o tome govorio proteklih dana na svojim medijima, koje on finansira, da donosimo etički kodeks da bismo pokrili sve što nije dobro u parlamentu i državi. Da, ali ne da bismo pokrili, već da bismo otklonili.

Mislim da ne priliči da Saša Radulović svira gitaru u sali, da jede burek i jogurt, da se pri tom slika kako bi se hvalio time na društvenim mrežama, jer čega se pametan stidi ovaj drugi shvati, valjda, tek na izborima.

Ne priliči ni da Boško Obradović donese kamen i sa ostalom družinom viče, vređa, peva, čupa mikrofone, fizički nasrće na predsednicu Skupštine, zastavom Srbije udara u prozore Narodne skupštine.

Ne priliči ni da Srđan Nogo propagira verbalno nasilje, ali ni da poziva na ubistvo Aleksandra Vučića i Ane Brnabić. Neka to sve ostane za sada u prošlosti i zauvek u prošlosti, zapravo, gde i treba da bude.

Ono što i danas imamo prilike da vidimo jeste verovatno velika želja predstavnika CRTE i Otvorenog parlamenta da budu narodni poslanici, jer bi oni povukli Predlog kodeksa, jer će, citiram: „postati sredstvo za obračun sa političkim neistomišljenicima“.

Toliko je već istrošeno to maliciozno i tendenciozno komentarisanje svega što je dobro i pozitivno, ne samo za Narodnu skupštinu Republike Srbije, već i za čitavu državu da bih volela da oni konačno ostvare svoj san, da izađu na izbore, da dobiju 60%, kako to zna dobije SNS, pa da onda vide da li je lako raditi ili je lako neosnovano optuživati.

Uz dužno poštovanje, mnogi naši politički neistomišljenici ostali su van parlamenta, jer ni cenzus nisu uspeli da pređu, ali SNS se nikada ni sa kim nije obračunavala, nego je izlazila na izbore i pobeđivala, tako da će naša poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati Predlog kodeksa, jer mi se borimo za zakonitost u radu, borimo se za etičke vrednosti, za očuvanje integriteta Narodne skupštine i, što je najvažnije, za visok stepen poverenja građana u Skupštinu i narodne poslanike. Hvala.

Hvala vam, uvažena predsedavajuća.

Uvažena gospođo Obradović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kome je bila prisutna i ministarska Obradović i svi saradnici i predstavnici drugih ministarstava, utvrdili smo da predlozi jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i danas ćemo imati prilike o tim predlozima da raspravljamo u plenumu.

Dobro je što na dnevnom redu imamo predloge zakona iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, jer to može i da nas podseti na odnos Vlade Srbije prema javnom sektoru i državnoj upravi pre i posle dolaska na vlast SNS.

Ako samo uzmemo u obzir borbu sa korona virusom i činjenicu koliko novca iz budžeta svakodnevno odlazi na tu borbu, velika je stvar da možemo da govorimo o povećanju plata u javnom sektoru, pre sve ga u zdravstvu. Od 1. januara za zdravstvene radnike to će biti 5%, a za sve ostale predviđeno je povećanje od 3,5%, a već od aprila sledeće godine još 1,5%.

Rekla bih i da smo tokom ove godine plate zdravstvenih radnika povećali za oko 10%, što zbog redovnih povećanja, što zbog njihove neprestane borbe da sačuvaju ljudske živote, evo i od korona virusa.

Osim toga, uvećane su i penzije nekoliko puta. Takođe, penzioneri su dobijali jednokratnu pomoć od države.

Ovo, naravno, ništa ne bi bilo moguće da se sredstvima iz budžeta ne raspolaže na jedan domaćinski način i sistemskom primenom odgovarajućih mera.

Velika je razlika kada imate stabilan i siguran budžet i kada imate strah i nesigurnost da li će uopšte biti plata, kao što je bio slučaj do 2012. godine, kada su, na primer, plate povećavane isključivo u predizborne svrhe, bez ikakvog realnog osnova. Naravno da onda i nije bio dobar odnos ni prema državnoj upravi, ni prema sistemu državne uprave, koja, naravno, u najvećoj meri treba da bude servis svih građana.

Danas je situacija drugačija. Verujem da ćete i vi, gospođo Obradović, postaviti principe daljih reformi i dobrog odnosa prema državnoj upravi i prema svim zaposlenima u javnoj državnoj upravi, što ima veliki značaj, na kraju krajeva, i u funkcionisanju mnogih gradova i opština u Srbiji.

Vidimo da je važna i stručna podrška svih programa i obuka i Nacionalne akademije za javnu upravu.

Prema tome, vi ćete uvek imati podršku narodnih poslanika ovog parlamenta, kao i predlozi vašeg ministarstva u Danu za glasanje, pa bih stoga ja iskoristila, na kraju, da pozovem koleginice i kolege da podržimo i ove predloge kako bismo omogućili nastavak aktivnosti i procedura u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Hvala.

Hvala vam, predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je raspravljao i o ovim predlozima shodno nadležnostima Odbora, a to je da se utvrdi da li su predlozi u skladu sa Ustavom i zakonodavnim sistemom Republike Srbije. Zatim smo ih uputili Narodnoj skupštini da bi se o njima raspravljalo u plenumu.

Između ostalog, ja ću se osvrnuti samo na jedan sporazum. Danas ćemo govoriti o Sporazumu između Srbije i Albanije o uzajamnom putovanju državljana. Želela bih da vas podsetim na konferenciju o kojoj je i kolega Aleksandar Marković govorio, koja je održana 9. novembra, na kojoj je vrlo važno što su učestvovali predsednik Republike Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Ana Brnabić i ministar Lončar. Razgovarali su i potpisali Sporazum o saradnji u borbi protiv korona virusa i o slobodnom kretanju građana sa ličnim kartama.

Dakle, ovo nije samo politička inicijativa, već je i korak koji se tiče zdravlja i ekonomije naše zemlje. Radi se o saradnji između Srbije, Albanije i Severne Makedonije, a u korist građana svih zemalja. To se pre svega odnosi na borbu protiv korona virusa, na saradnju medicinskih stručnih timova, ali sa druge strane i mogućnosti da se građani svih zemalja mogu lečiti u svakoj od država, ukoliko je to neophodno.

Ovaj sporazum znači i manje formalnosti za naše državljane koji žele da putuju, ali će, naravno, imati i pozitivne efekte u smislu npr. bržeg dobijanja radnih dozvola, boljih ekonomskih odnosa, odnosno zajedničkog privrednog razvoja, stvaranja jedinstvenog tržišta na prostoru na kome živi i radi oko 11 miliona ljudi.

Pozvala bih narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo ovaj predlog, kao i ostale predloge o kojima ćemo danas raspravljati u plenumu, pre svega zbog dobrih odnosa koje Srbija treba da gradi sa zemljama u regionu, ali i zbog benefita koje će primena zakona imati za građane Srbije. Hvala.

Hvala vam predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas u trenutku kada se nalazimo u situaciji u kojoj se borimo da očuvamo ne samo zdravlje, već i privredu i ekonomiju, zahvaljujući radu Ministarstva finansija i radu uopšte Vlade Republike Srbije imamo priliku da govorimo o razvojnom budžetu.

Već smo imali priliku da čujemo i u načelnoj raspravi i ja sam u načelnoj raspravi već govorila o planiranim povećanjima plata i penzija, o tendenciji da građani u najmanjoj mogućoj meri osete posledice epidemije Kovidom 19, ali i o tome da se i dalje radi na popravljanju životnog standarda naših građana.

U ovom trenutku možemo da kažemo da je stopa nezaposlenosti oko 7% što je svakako istorijski minimum za našu zemlju. Pohvalno je to i što je u prvih deset meseci 2020. godine bilo je skoro dve milijarde evra stranih investicija i to je važan faktor rasta BDP što takođe utiče na bolji životni standard naših građana.

Ako govorimo o zdravstvu svesni smo da smo mnogo para uložili u lečenje, sada pre svega od korone virusa. Imaćemo i nove bolnice u Batajnici i Kruševcu i to su takođe pokazatelji da se Srbija uspešno bori sa svim mogućim izazovima koji se pred nju stavljaju. Samo zlobni ljudi, samo propali političari u liku Marinike Tepić ili Dragana Đilasa mogu kritikovati izgradnju bolnica, jer oni to nisu bili u stanju da urade, a ne bi ni uradili, jer njih zapravo ne interesuju potrebe građana Srbije.

Da se vratimo na 2014. godinu i da se setimo teških mera fiskalne konsolidacije na koje se, pre svega, sa mnogo hrabrosti odlučio Aleksandar Vučić, kome su mnogi govorili da su to nepopularne mere i on je i sam bio svestan toga i tada smo bili rešeni da se borimo i borili smo se, i Aleksandar Vučić je prvi to pokazao, na taj način što je svoje lične, stranačke i bilo čije interese stavio posle interesa Srbije i građana Srbije. Zbog neodgovorne politike do 2012. godine kada je javni dug iznosio više od 70% BDP, mi smo i danas prinuđeni da ispravljamo greške i danas smo prinuđeni da trpimo određene posledice i dalje vraćamo neke dugove zbog obaveza i trošenja para bez ikakvog reda. Tokom ove godine, država je stala iza građana i privrede sa 12,7% BDP što ranije nismo bili u mogućnosti.

Dakle, ponovo smo pokazali da možemo da sprovodimo mere, jer imamo stabilan i siguran budžet. Tome u prilog govori činjenica da se neće odstupiti od plana Srbija 2020-2025 koji podrazumeva ulaganja od 14 milijardi evra u infrastrukturu do 2025. godine.

Sa tim u vezi, želim, gospodine mali da vas informišem o značaju tog programa za lokalno stanovništvo. Ja sam mnogo puta govorila o tome u plenumu i želim da vam kažem kao odbornik Gradske SO u Nišu, Crveni krst, da na teritoriji te opštine postoje 23 sela od kojih 19 sela ima probleme sa vodom i kanalizacijom, jer su mreže nedovršene ili uopšte nisu započete. Molim vas ovom prilikom da imate to u vidu, prilikom pravljenja planova i prilikom određivanja prioriteta gde, kako i kada će se ti projekti raditi. Mi želimo da pokažemo, ne samo gradska opština Crveni krst, već i grad Niš, kao jedinica lokalne samouprave, da i u budućem radu možemo da budemo dobri partneri Vladi Republike Srbije, kako bismo i na lokalu omogućili bolji životni standard našim građanima.

Onda dolazimo do zaključka da se svi borimo, svako na svoj način, svako u okviru svojih nadležnosti, borimo se i mi ovde u parlamentu, bore se i ljudi na lokalu.

Ako se prisetimo perioda od 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast i odgovornost da Srbiju vodi napred, do 2012. godine, ako postavimo pitanje šta smo imali, imali smo nestabilan budžet, nismo imali para i nismo imali bilo kakve planove za izgradnju Srbije. Ali, čega je bilo? Bilo je afera, bilo je kršenja zakona, bilo je privatnog bogaćenja, bilo je pustošenja budžeta, ničeg dobrog za građane Srbije nije bilo do 2012. godine.

Ali, idemo dalje sa pitanjima, za koga je to bilo dobro? Za pojedince koji su vršili vlast do 2012. godine, za Dragana Đilasa koji je vodio Beograd, za njegove saradnike za koje se vezuju isključivo afere, a neki od njih su i procesuirani.

Nemojte onda kukati nad Đilasovim medijima, ako mi odavde pitamo, odakle vam gospodo pare, odakle vam stanovi i lokali i odakle vam uopšte ideja, da građane Srbije to ne zanima. Došli smo do ključne razlike između njih i nas.

Oni koji su vodili zemlju do 2012. godine, gledali su isključivo svoje interese, bogatili se do enormnih granica i to je jedini razlog zbog kog oni žele da se vrate na vlast, da bi nastavili tamo gde su stali 2012. godine.

Ali, ja sam uverena u to da im građani Srbije to neće dozvoliti, jer žele da žive u uređenoj i modernoj Srbiji za koju su sigurni da im može obezbediti samo Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka.