Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se danas u svom izlaganju osvrnuti na institut Zaštitnika građana. Jako je važno što je to danas na dnevnom redu, ne samo jer će se i formalno prekinuti sa zloupotrebama te funkcije, već i zbog izbora novog Zaštitnika građana, čiji će zadatak biti da u skladu sa važećim propisima postavi ili vrati ovaj institut na mesto gde je i pripadao, što se vidi iz samog njegovog naziva.

Ono kako ću ja započeti svoje izlaganje jesu odredbe koje se odnose na samog Zaštitnika građana, koje kažu da je on dužan da postupa u okviru Ustava, zakona, drugih propisa, ratifikovanih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava. On posebnu pažnju posvećuje zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina, prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, prava lica lišenih slobode i ravnopravnosti polova. Zaštitnik građana je nezavistan u svom radu.

Sa razlogom sam započela na ovaj način svoje izlaganje, jer smatram da ove odredbe moraju biti dostupne i moraju se ponavljati, kako bi svi ljudi znali ko je u stvari zadužen da štiti njihova prava, ali sa druge strane, to ukazuje i na ono što bih ja očekivala i što će građani očekivati od budućeg Zaštitnika građana, a pri tome te odredbe čine samo jedan okvir tog instituta.

Kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ukazala bih takođe i na član koji se nalazi u Zakonu o Zaštitniku građana, a koji kaže da nadležni odbor, u ovom slučaju Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, može zakazati sednicu, što je i učinjeno, ali znači da nije bilo obavezno. Dakle, može zakazati sednicu na kojoj će se kandidati predstaviti. Kandidati ne samo da su se predstavili, već su i odgovarali na pitanja kako poslanika koji su članovi tog odbora, tako i poslanika koji nisu članovi tog odbora ali su predstavnici poslaničkih grupa na čiji predlog su ti kandidati uopšte i došle kao predlog za izbor za Zaštitnika građana.

Što se tiče zakonske procedure Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je učinio sve onako kako je bilo po zakonu. Tako da, te neke primedbe koje su iznete ove na Skupštini u prethodnom danu i na samom Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo su apsolutno neosnovane o održavanju tog odbora ili izjašnjavanju kandidata o tome kako će oni ukoliko budu izabrani za Zaštitnika građana se ponašati.

Što se tiče kandidata koga ću ja podržati, to će biti gospodin Pašalić, ne samo zato što sam ja deo poslaničke grupe koja je dala predlog gospodina Pašalića za kandidata za izbor za Zaštitnika građana, već i kao advokat sa određenim iskustvom smatram da mogu da komentarišem izbor Zaštitnika građana i to u sledećem smislu. Iz njegove opširne biografije može se zaključiti i o njegovom dosadašnjem uspešnom i posvećenom radu, ali se može pretpostaviti i da će on vršiti tu funkciju efikasno i u interesu građana. Sa druge strane, ako imamo nekoga ko je bio na čelu Višeg prekršajnog suda ili Prekršajnog apelacionog suda, kao čoveka sa položenim pravosudnim ispitom i, što bi se reklo, kao čoveka iz prakse, ja verujem u njegove organizacione sposobnosti i da će na najbolji mogući način uposliti i svoje zamenike i celu službu u cilju delotvornijeg rada.

Institut Zaštitnika građana je relativno mlad, ali ako uzmemo u obzir ranije ponašanje Zaštitnika građana i ako izvršimo detaljnu analizu o tome kako je postupao Zaštitnik građana, možemo doći do zaključaka kako se neke stvari ne bi smele ponoviti.

Ako znamo činjenicu da je prošli, odnosno prethodni Zaštitnik građana selektivno birao skupove koje će nadgledati, pa je tako rešio da se pojavi na protestu „Ne davimo Beograd“ i na taj način se lično uključio u proteste pod simbolom „Žute patke“, možemo zaključiti da je institucija Zaštitnika građana ozbiljno iskompromitovana i u tom smislu, od svakog sledećeg Zaštitnika građana očekujem da se takvo ponašanje ne ponovi.

Zaštitnik građana je tu da bi štitio prava svih građana, a ne da bi određenim grupacijama bio privržen u cilju građenja svoje političke karijere i na taj način postupao protivno zakonu. U skladu sa tim, i nezavisnosti u radu Zaštitnika građana je stavljena pod znak pitanja. Funkcija Zaštitnika građana je ispolitizovana, a vrhunac zloupotrebe te funkcije u političke svrhe dostignut je kandidaturom Zaštitnika građana za predsednika Republike Srbije.

Dalje, jedan banalan primer kome ne moramo poklanjati mnogo pažnje, ali zamislite samo Zaštitnika građana koji za svoja službena vozila traži posebne oznake, odnosno posebne nalepnice koje će značiti da policija neće smeti da zaustavlja Zaštitnika građana i ne samo to, nego je policija dužna da u slučaju da na raskrsnici bude gužva ili da dođe do zastoja, Zaštitnik građana ima prvenstvo prolaza, pa čak su dužni da mu pruže pomoć u parkiranju.

O čemu se ovde radi? Da li se ovde radi o obavljanju posla Zaštitnika građana? Šta je to Zaštitnik građana imao u planu da prevozi svojim službenim automobilima pa je tražio propusnice te vrste da policija ne sme da izvrši kontrolu?

Tu se postavljaju pitanja, da li je možda to koristilo građanima? Ja ću odgovoriti da ne. Postavlja se pitanje da li je to pomoglo da Zaštitnik građana kvalitetnije obavlja svoj posao? Takođe ću odgovoriti ne. I mi ovako možemo ovim primerima iz zloupotrebe u zloupotrebu, ali ovde ću završiti zbog vremena i reći ću samo na kraju da budućem Zaštitniku građana želim da ima snage da zaštiti prava građana, da očuva nezavisnost te institucije…

(Balša Božović: Šta gledaš?)

…Da se nikada više ne dozvoli da se ta institucija zloupotrebljava u političke svrhe i da se ne dozvoli zloupotreba institucije radi zadovoljenja ličnih potreba i pribavljanja privilegija.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ja ću takođe biti kratka, a prosto sam samo htela i osetila potrebu da progovorim i ja o ovom ministarstvu za evropske integracije, jer bih samo dala podršku kolegama koji su diskutovali pozitivno za uvođenje tog ministarstva.

Kako je pristupanje Srbije EU jako važno i otvaranje poglavlja i zatvaranje tih poglavlja i rad, a na kraju krajeva na nekim stvarima koje se sada možda po prvi put stavljaju pred Republiku Srbiju, a u tesnoj vezi su sa evrointegracijama, smatram da je potrebno i apsolutno opravdano uvođenje ministarstva za evropske integracije.

Ministarstvo za evropske integracije obavljaće poslove državne uprave i sa njima povezane stručne poslove i ja iz Predloga ovog zakona ne bih ponavljala koji su ti poslovi, sve taksativno navedeni, a koji će regulisati ovu oblast.

Dakle, smatram da amandman koji predlaže brisanje člana kojim bi se ovo ministarstvo ukinulo, odnosno koje se odnosi na to da ovo ministarstvo ne postoji, smatram da ne treba prihvatiti, jer pre svega, želimo brži i bolji razvoj Srbije na putu pridruživanja EU, a to je jedan od strateških ciljeva. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se danas osvrnuti na predloge zakona koji se odnose na vazdušni saobraćaj, i to na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, kojim Republika Srbija preuzima nadležnost za pružanje usluga u delu vazdušnog prostora Republike Hrvatske koji je potreban za bezbedan i efikasan protok vazdušnog saobraćaja. Takođe, Republika Hrvatska preuzima nadležnost za pružanje usluga u delu vazdušnog prostora Republike Srbije u pograničnom području, zbog bezbednog i efikasnog poletanja odnosno sletanja na aerodrom Osijek.

Osvrnuću se i na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Specijalne administrativne regije Hong Kong Narodne Republike Kine. Inače, inicijativa za zaključivanje ovog sporazuma je došla od strane avio-prevoznika „Er Srbija“. Napomenula bih da je „Er Srbija“ proglašena za lidera na tržištu avio-kompanija u 2017. godini od strane jedne prestižne avio-informativne kuće iz Sjedinjenih Američkih Država, iz razloga što je nadmašila brojne avio-kompanije koje su na tržištu mnogo duže od nje. Negde je to došlo i kao nagrada za dosadašnja dostignuća, za uvođenje veoma uspešnih letova, za strategije koje su razvijene da bi „Er Srbija“ se razlikovala od ostalih avio-kompanija i da bi unapredila svoju mrežu.

Ono što bih ja posebno istakla kada sam već u temi vazdušnog saobraćaja, jeste razvoj aerodroma u Nišu, ne samo iz razloga što sam ja iz Niša, već zato što on predstavlja plod velikog rada Vlade Srbije i Niša kao jedinice lokalne samouprave i međusobne saradnje.

Poslovanje aerodroma u Nišu je unapređeno po svim parametrima. Uvedeno je 10 novih avio linija u redovnom putničkom avio-saobraćaju i jedna linija u kargo avio-saobraćaju. Takođe, realizovan je niz investicionih projekata, smanjena zaduženost preduzeća i nabavljen je značajan deo aerodromske opreme.

Ukoliko posmatramo način na koji je poslovao aerodrom u Nišu od 1986. godine do danas, mi možemo da konstatujemo samo veliki napredak. Naime, 1986. godine skoro da nije bilo putnika. Recimo, u periodu od 2000-2003. godine putnika nije bilo uopšte, a 2016. godine je bilo više od 120 hiljada putnika. Zaključno sa 1. aprilom 2017. godine, broj putnika je veći od 60 hiljada, sa tendencijom rasta.

Što se tiče kargo avio-saobraćaja, uspostavljena je redovna kargo avio linija i ja sam i prilikom svog govora koji sam imala prilikom donošenja Zakona o transportu opasne robe podsetila da zahvaljujući toj kargo avio liniji Niš-Istanbul, godišnje se može prevesti i do 4.000 tona robe, što će aerodrom u Nišu učiniti regionalnim kargo centrom, što Niš, naravno, nije imao, a srpska roba će moći da se izvozi. Takođe, planirana je i modernizacija aerodroma i produženje piste, dakle, dalje se daje šansa razvoju privrede.

Podsetila bih, takođe, da je aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu po rastu u kategoriji 4, a u kategoriji 4 su aerodromi koji imaju čak i do pet miliona putnika godišnje.

Veliki planovi su od strane Vlade Srbije izraženi za aerodrom u Nišu, i to da do 2021. godine se broj putnika popne za oko 650 hiljada putnika i da se do 2021. godine preveze i više od pet hiljada tona robe.

Vlada Srbije nastavlja sa jakim tempom da radi na zakonima koji poboljšavaju kvalitet života građana Srbije. Srbija jeste postala čvorište vazdušnog saobraćaja za ceo region, onako kako je to premijer i naveo u svom ekspozeu da će se desiti.

Na kraju, zašto podržati predloge koji su pred nama a dolaze od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture? Propisi koji su promenjeni jesu sada u skladu sa zahtevima i u skladu sa evropskim propisima. Donet je set zakona koji regulišu oblast saobraćaja, a samim tim i vazdušnog saobraćaja. Potpisano je i ratifikovano više od 30 sporazuma o vazdušnom saobraćaju, što je dva puta više nego u periodu od 2000. do 2013. godine. Po prvi put je urađena strategija transporta opasne robe, unapređena je kontrola transporta i podignuta je opšta bezbednost.

O velikom radu ovog Ministarstva i Vlade uopšte u ovoj oblasti može se govoriti jako dugo, ali, evo, i zbog ovoga što sam ja sada u kratkim crtama iznela, ja negde sebi dajem pravo da pozovem kolege i koleginice narodne poslanike da ove predloge koji su danas pred nama a stigli su od Vlade Republike Srbije u Danu za glasanje podržimo. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, ja sam se javila da govorim po amandmanu na član 2. Dakle, u članu 2. Predloga zakona predviđeno je da predsedniku suda koji u toku mandata navri svoj radni vek, sudijska funkcija i funkcija predsednika suda prestaje istekom mandata predsednika suda. Ovo je logično rešenje i rešenje koje će obezbediti kontinuitet u obavljanju funkcije predsednika suda. Neće se efikasnost u radu sudova stavljati pod znak pitanja niti će se usporiti zbog eventualnog izbora novog predsednika suda. Dakle, smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti.

Danas, u toku pre podneva slušala sam o stvaranju nekih klanova po sudovima, koji će se desiti, navodno, baš po prihvatanju ovog predloga zakona. Slušala sam o partijskim kadrovima, o poslušnicima kolega Martinovića, o pritiscima, o uticaju vlasti na sudije i o poprilično paranoičnim vezama između izvršne vlasti, predsednika sudova i ishoda predmeta. Navodno, to će se sve desiti prihvatanjem ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama.

Podsetila bih samo javnost, a znam da mnogi ljudi u Nišu i lično se sećaju onoga kroz šta su prolazili 2009. i 2010. godine, pa zbog toga što dobro znamo kakvi su klanovi tada postojali u sudovima i kako su se za niške sudove bukvalno pravili spiskovi koji sudovi će konkretno dobiti unapređenja, a koji će biti razrešeni iz različitih razloga, pozvala bih kolege i koleginice narodne poslanike da prestanemo da politizujemo ovu priču, jer se radi o jako važnoj stvari, a to je rad sudova, efikasnost sudova, organizacija i to su oni ljudi koji će biti na čelu sudova. Takođe pozivam da se ovaj amandman ne prihvati. Hvala.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Poštovani ministre, morala bih samo kratko da ukažem na nešto.

Što se tiče konkretno amandmana koji je podnet na član 6. ovog Predloga zakona, koji je pred nama, Vlada je dala mišljenje da amandman ne treba prihvatiti. Ponovo je drugim članovima ovog Predloga zakona regulisano ono što se uporno traži amandmanima, dakle, u ovom slučaju su to članovi 51. i 55. Ovi članovi sadrže odredbe koje se odnose na rok za donošenje podzakonskih akata, kao i na rok za početak primene zakona, tako da nema potrebe menjati član u smislu određivanja roka za donošenje plana mreže zdravstvenih ustanova. S tim u vezi, smatram da amandman ne treba prihvatiti.

Na nešto drugo bih samo ukazala, nemam ništa protiv, ali uglavnom svi amandmani, odnosno većina amandmana koji su podneti od strane Zorana Živkovića su već regulisani nekim drugim članovima ovog Predloga zakona, tako da praktično smatram da i u tom smislu ne bi trebalo opterećivati zakonski tekst ili unositi zabune prihvatanjem ovakvih amandmana. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas bih posebno istakla važnost predloga koji su ovde pred nama došli od strane Vlade i resornog Ministarstva unutrašnjih poslova. Naročito bih se zadržala na Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske, o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala i drugih oblika kriminala.

Upravo zbog značaja te saradnje, a pre svega zbog određivanja metoda preventivnog delovanja u cilju smanjenja stope kriminaliteta, ali i procesuiranja učinilaca krivičnih dela. Prvim korakom koji je učinjen sklapanjem, odnosno potpisivanjem ovog sporazuma, a kasnije što ćemo u danu za glasanje učiniti i davanjem podrške ovom predlogu, saradnja policija dve države će dobiti konkretizaciju kroz mogućnost primene navedenog sporazuma.

Uz pomoć Međunarodne zajednice i zaključivanjem ovakvog sporazuma Republika Srbija će raditi na razvijanju potencijala za jaku borbu protiv organizovanog kriminala i to jačanjem saradnje, najpre na nacionalnom i regionalnom nivou, ali kroz ovakve sporazume i na međunarodnom nivou, jačanjem kapaciteta državnih organa koji učestvuju u borbi protiv organizovanog kriminala, usklađivanjem našeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima, primenom preventivnog i reprezentativnog delovanja u efikasnijoj borbi protiv organizovanog kriminala.

U članu jedan sporazuma taksativno su navedena krivična dela čije učinioce će nadležni organi sprečavati u izvršenju, kao i neke aktivnosti koje će činiti osnov saradnje nadležnih organa Republike Srbije i Republike Poljske.

Podsećanja radi, u periodu od 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade, pa do pred kraj 2016. godine stopa opšteg kriminala smanjena je za više od 8%. Što se tiče borbe protiv trgovine drogom, zaplenjeno je više od pet toga opojnih droga, uhapšeno je više od 200 članova različitih kriminalnih grupa koje pripadaju organizovanom kriminalu.

Sa druge strane, povećan je broj zaposlenih koji rade na suzbijanju organizovanog kriminala, otvorene su i nove policijske stanice i na taj način je pokrivena veća teritorija i na taj način se štiti veći broj građana.

U ovom periodu Vlada je donela i Strategiju - Istraga finansijskog kriminala, koja predviđa reformu policije, tužilaštva i suda, prepoznaje širi krug državnih organa koji su nadležni kako bi se dostigao najviši nivo u borbi protiv organizovanog kriminala. Takođe, donet je i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.

Jako je važno podržati predloge kao što su ovi koji su danas pred nama, jer organizovane kriminalne grupe vršenjem krivičnih dela imaju veoma štetan uticaj na privredni i ekonomski razvoj naše zemlje. Finansijska šteta koju organizovani kriminal može da nanese je ogromna, a u vezi sa njim se uvek postavlja i pitanje bezbednosti u našoj zemlji. Organizovane kriminalne grupe se radi svog delovanja povezuju najpre u našoj zemlji, onda i regionalno i na kraju imate jedan međunarodni problem na čijem sprečavanju i rešavanju treba raditi.

Kako je Narodna skupština nadležna da potvrđuje sporazume kada je to zakonom predviđeno, koristim priliku da koleginice i kolege narodne poslanike pozovem da podrže ove predloge u danu za glasanje, što ću ja svakako učiniti. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.
Govoriću o predlogu potpuno novog zakona koji je upravo zbog toga jako važan, a odnosi se na uređivanje profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti. U Srbiji ne postoje standardi koji se odnose na procenu vrednosti nepokretnosti, niti postoje pravila koja se odnose na struku procenitelja. Donošenjem ovog zakona regulisaće se mnogi problemi koji mogu da nastanu u vezi sa obavljanjem te delatnosti. Na primer, imenovanje procenitelja sada nije adekvatno, ne postoji obaveza stručnog usavršavanja, ne postoji regulatorno telo za sankcionisanje eventualnog neprofesionalnog postupanja procenitelja, često nema pravnog osnova za vršenje procene vrednosti nepokretnosti ili metodologija same procene nije precizirana.
Vlada RS je i u strategiji za rešavanje problematičnih kredita, predvidela donošenje zakona koji će regulisati profesiju procenitelja nepokretnosti, iz razloga što su se banke i mnogi privredni subjekti našli u stanju potrebe za zakonskim regulisanjem određenih situacija.
Ovim zakonom će se profesija procenitelja staviti u odgovarajuće okvire koji će garantovati stručnost i kredibilitet. Urediće se postupak imenovanja, propisati obavezno stalno stručno usavršavanje, uvešće se standardi u obavljanju ove delatnosti, postojaće regulatorno telo nadležno za sankcionisanje neprofesionalnog postupanja u proceni vrednosti nepokretnosti.
Za Srbiju je zbog otvaranja pregovora za pristupanje EU, vrlo važno i Poglavlje 9, koje se odnosi na finansijske usluge, a koje obuhvata bankarstvo, osiguranje, investicione fondove i tržište kapitala. Sve ove oblasti našle su se i u nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU, koje je Vlada donela 17. novembra ove godine. Poglavlje 9 obuhvata i Uredbu EU, odnosno Direktivu o hipotekarnim kreditima koja utvrđuje obavezu svake države da izradi svoje standarde i da obezbedi stručnost procenitelja nepokretnosti. Tako će donošenje ovog zakona predstavljati usklađivanje sa zahtevima iz navedene direktive, ali i usklađivanje našeg zakonodavstva sa pravilima EU, što je još jedan korak napred u pristupanju EU. Članstvo u EU jedno je od strateških opredeljenja ove Vlade i donošenje ovakvih zakona pokazuje spremnost da Srbija bude u društvu najrazvijenijih država sveta.
Još jedan razlog koji govori u prilog donošenju ovog zakona, jeste i održavanje finansijske stabilnosti. Tačnost procene vrednosti nepokretnosti je značajan element finansijske stabilnosti bankarskog sistema. Imovina često služi kao oblik obezbeđenja plasmana banaka, pa su banke izložene riziku promene vrednosti imovine. Visok nivo problematičnih kredita, negativno se odražava na bilanse banaka.
Takođe, akumuliranje problematičnih kredita u bilansima banaka negativno utiče i na kreditnu aktivnost banaka, kao i na privrednu aktivnost i to zbog smanjene dostupnosti potencijalnih izvora finansiranja za građane i privredne subjekte.
Da bi se poboljšao pristup finansijama i povećao razvoj privredne aktivnosti, potrebno je unaprediti, upravo, usluge procene vrednosti nepokretnosti. Na primer, mala i srednja preduzeća, iako imaju imovinu koja može da posluži kao sredstvo obezbeđenja nekog kredita, ne bi mogla da se zadužuju, jer se zbog nestručnosti prave greške u proceni vrednosti nepokretne imovine.
Sa druge strane, banke ne žele da prihvate nepouzdane procene vrednosti sredstava obezbeđenja kredita. Dešava se da, i kada prihvate klijente, banke odobravaju kredite uz niži kreditni rejting ili uz visoke kamatne stope.
Dakle, donošenjem ovog zakona, rešiće se mnoga sporna pitanja. Uvešće se red. Struka procenitelja nepokretnosti staviće se u određene okvire, na taj način će se pomoći bankama, ali i mnogim privrednim subjektima, što će imati pozitivne efekte na našu privredu i očuvanje finansijske stabilnosti.
Zbog svega navedenog, pozivam koleginice i kolege narodne poslanike, da ovaj predlog, kao i ostale predloge koji su danas na dnevnom redu, podrže u Danu za glasanje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o predlogu Zakona o transportu opasne robe.
Kada bude stupio na snagu zakon će uređivati uslove za obavljanje unutrašnjeg i međunarodnog transporta opasne robe u drumskom, železničkom i unutrašnjem vodnom saobraćaju, zahteve u odnosu na ambalažu, pokretnu opremu, odnosno prevozna sredstva namenjeno za transport opasne robe, uslove za imenovanje tela koja kontrolišu ambalažu i vozila za transport, uslove i obaveze koje će morati da ispune učesnici u transportu opasne robe, nadležnosti državnih organa i drugih organizacija u transportu opasne robe.
Iz predloga zakona vidimo da je predloženo ukidanje Uprave za transport opasnog tereta. Prava i obaveze Uprave, zaposlene, opremu i sredstva za rad preuzeće Ministarstvo građevinarstva, saobraćaj i infrastrukture u kome će se formirati poseban sektor koji će biti nadležan za pitanja opasne robe. Na ovaj način poboljšaće se odnos državne uprave prema učesnicima u privredi, jer će akcenat biti na obavljanju stručnih poslova, racionalnije upravljanje ljudskim resursima, angažovanje na bolji način u cilju efikasnijeg rada. Efekat primene ovog zakona bio bi stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija što će upravo pomoći ukidanje ove uprave i prenošenje njenih posebnih nadležnosti na imenovana tela.
Dalje Zakonom o transportu opasnog tereta predviđeno je obavezno osiguranje. Usvajanjem ovog zakona to bi se ukinulo. Obavezno osiguranje uređuju se Zakonom o obaveznom osiguranju kada postoji ratifikovani narodni sporazum koji predviđa takvu obavezu. Zakonodavac nije predvideo potrebu da se uvede ovakva vrsta osiguranja kroz Zakon o obaveznom osiguranju pa bi samim tim bilo neopravdano uvesti ovakvu vrstu osiguranja, odnosno obavezno osiguranje kroz Zakon o transportu opasnog tereta kome to inče nije predmet regulisanja.
Sa druge strane uvođenje obaveznog osiguranja nije moguće bez prethodnog međunarodnog usaglašavanja limita odgovornosti. Ovakvu vrstu troškova nemaju prevoznici u svim zemljama EU pa je to još jedna od olakšavajućih okolnosti za naše privrednike koji neće morati da uzimaju polise osiguranja po vrlo visokom stopama.
Vrlo važno je i pitanje izdavanja sertifikata od strane imenovanih tela. Propisuje se da će ministar odrediti način i postupak izdavanja sertifikata o odobrenju za vozilo. Na ovaj način sva imenovana tela postupaće identično čime će se podići nivo pravne sigurnosti. Pored toga, minisar će propisati postupanje sa prigovorima na rad imenovanih tela i njihove odluke kao osiguranje od odgovornosti za štetu koju stranke mogu da pretrpe radom imenovanih tela.
Takođe, u ovom delu se predlogom nudi rešenje za otklanjanje nedostatka koji su se pokazali primenom Zakona o transportu opasnog tereta. Radi se o problemu u kome se nalaze oni drumski prevoznici koji koriste vozila koja su dobila sertifikate ADR sertifikate na osnovu Zakona o transportu opasnog tereta ali nisu u saglasnosti sa ADR sporazumom. U tom smislu predloženo je rešenje kako da se vozila koriste i dalje, a da se sa druge strane ispoštuju međunarodno preuzete obaveze i ovo je još jedna od pozitivnih strana ovog predloga zakona na koji bih ja ukazala.
Dakle, osim usaglašavanja sa poslednjim promenama u ovoj oblasti zbog potvrđivanja međunarodnih sporazuma i zbog procesa usaglašavanja sa pravima EU ovaj predlog zakona nudi i mnoga konkretna rešenja za postojeće probleme, ali i načine otklanjanja nedostataka koji su uočeni tokom primene Zakona o transportu opasnog tereta, a koji su opterećivali učesnike u transportu opasne robe. Primena ovog zakona će omogućiti i bolji položaj i jednostavnije prisustvo na tržištu privrednih subjekata samim tim i zdraviju u bolju tržišnu konkurenciju štiteći domaću privredu u najvećoj mogućoj meri. Kao i drugi zakoni koji postoje u oblasti transporta i ovaj zakon će sigurno uticati na smanjenje sive ekonomije.
Zbog toga što Vlada Srbije nastavlja sa jakim tempom rada na zakonima koji poboljšavaju kvalitet života građana Srbije ali i zbog pozitivnih efekata konkretnog zakona koji se očekuju, u danu za glasanje ću podržati ovaj predlog kao i ostale predloge zakona koji su došli od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture.
Na kratko bih se osvrnula na Predlog zakona o upravljanju aerodromima. Moram da podsetim da zahvaljujući redovnoj kargo liniji Niš – Istambul godišnje se može prevesti i do četiri hiljade tona robe, što će aerodrom u Nišu učiniti regionalnim kargo centrom, što Niš nije imao, a srpska roba će moći da se izvozi. Planirana je modernizacija aerodroma i produženje piste. Dakle, dalje se radi na podršci razvoja privrede.
Svesni smo da bez podrške premijera i potpredsednice Vlade i resornog ministarstva ovakvih uspeha ne bi ni bilo. U ovom trenutku ja bih se zahvalila na vašem zalaganju a koleginice i kolege narodne poslanike ću pozvati da podrže ovaj set predloga zakona koji su došli od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, što ću ja isto učiniti u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, amandmanom se traži da se u članu 15. stav 1. reči: „i drugi oblici organizovanja“ brišu.

Ovaj amandman ne treba prihvatiti jer se u članu 15. jasno kaže: „javna preduzeća i drugi oblici organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija“. To mogu biti akcionarska društva, mogu biti društva sa ograničenom odgovornošću koja će dobro poslovati i ostvarivati dobit.

Prihvatanjem ovog amandmana prihodi budžeta bi se smanjili, što bi eventualno ugrozilo stabilnost budžeta. Zato ovaj amandman ne treba prihvatiti i pozivam kolege narodne poslanike da se u Danu za glasanje ne izjašnjavaju za ovaj amandman. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama, između ostalog, i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a koji se odnosi na program modernizacije i optimizacije javne uprave.
Reforma javne uprave je jedna od najvažnijih reformskih oblasti. U procesu reforme javne uprave postoji pravni okvir za delovanje sistema državne uprave i lokalne samouprave. Usvojeni su mnogi propisi koji određuju pravac daljih promena. U Srbiji postoji Strategija reforme javne uprave koja se primenjuje u skladu sa Akcionim planom za njeno sprovođenje koji je donet za period od 2015. do 2017. godine. Prioriteti su postavljeni, bolja organizacija i funkcionisanje sistema državne uprave, bolje upravljanje ljudskim resursima, bolje upravljanje javnim nabavkama, viši stepen pravne sigurnosti, a naročito bolji kvalitet usluga koje će pružati državni organi.
Za realizaciju prioriteta biće nadležno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave uz pomoć Ministarstva finansija, kao i odgovarajućih drugih nadležnih državnih organa. Reforma javne uprave ima za cilj obezbeđenje poštovanja principa dobre uprave, kao što su odgovornost, transparentnost, organizacioni kapaciteti, pouzdanost, učešće građana i finansijska održivost.
Finansijsku podršku u vidu zajma za ovakav vid sprovođenja strategije daje Svetska banka i to za finansiranje programa modernizacije i optimizacije javne uprave u iznosu od 69 miliona evra. Zakonom o budžetu za 2016. godinu predviđeno je zaduživanje Republike Srbije kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj, upravo za finansiranje ovakvog projekta. Rok otplate zajma je 17 godina, a Srbija će vratiti zajam u 24 uzastopne polugodišnje rate, počevši od 15. aprila 2021. godine.
U programu je akcenat stavljen naročito na dve oblasti koje se nalaze i u akcionom planu, a to su uspostavljanje usklađenog javnoslužbeničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima i unapređenje upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama.
Ono što bih možda istakla kao dobro jeste da se kroz ovaj program pojmu državne uprave daje širi značaj. Naime, prema Zakonu o državnoj upravi pojam državne uprave obuhvata ministarstva, organe uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije, dok kroz ovaj program pojam državne uprave dobija širi značaj, tu sada figurira pojam javne uprave koja pored državne uprave obuhvata i javne službe, javne agencije i jedinice lokalne samouprave. Mislim da je ovo dobar način za njihovo direktno uključivanje u procese koji su vrlo važni.
Vlada Srbije pokazuje posvećenost sprovođenju teških ali jako važnih reformi za unapređenje efikasnosti javne uprave. To će doprineti boljoj upotrebi ograničenih budžetskih sredstava, kako bi se stvorio prostor za ulaganje u važnu infrastrukturu.
Modernizacija javne uprave je nužna jer će država na taj način postati pravi servis građana. Uz promene strukture zaposlenosti i prilagođavanja novim potrebama, promeniće se način na koji se pružaju javne usluge, a uz to će se i javna potrošnja svesti u održive okvire.
Kako Narodna skupština Republike Srbije odlučuje o zaduživanju Republike Srbije i potvrđuje međunarodne ugovore, onda kada je zakonom predviđeno njihovo potvrđivanje, a naročito kada se ti ugovori odnose na preuzimanje finansijskih obaveza za Republiku Srbiju, ovaj predlog se danas našao pred nama i ja ću danu za glasanje podržati spremnost Vlade da u ovom smislu nastavi sa reformama. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona koji zadrži odredbe čije je donošenje očigledno nužno. Predlog se odnosi na regulisanje materije koja je značajna za utvrđivanje statusa studenata i u pogledu roka za završetak studija koje su započete u skladu sa propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju i u pogledu finansiranja njihovih studija na teret budžeta.
Zakon o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine je do sada pretrpeo određene izmene i dopune. Međutim, zbog okolnosti koje sada postoje i zbog situacije u kojoj se sada studenti nalaze neophodno je doneti zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Pre svega, u vreme kada je zakon donet, odredbe istog nisu bile u potpunosti u skladu sa realnim stanjem, odnosno postavljeni su kriterijumi i uslovi za studiranje za koje studenti očigledno nisu bili spremni. Stvarnost je pokazala, što je izraženo u studentskim zahtevima, da postoji problem velikog broja studenata sa ispunjavanjem uslova. Veliki broj studenata je dugo studirao i iz godine u godinu su tražili produženje.
Takođe se pokazalo da zbog standarda koji su uvedeni, donji prag za budžet nužno mora biti smanjen, u ovom slučaju sa 60 na 48 bodova. Osim toga, mali broj studenata je uspevao da upiše narednu godinu sa 60 bodova, i to onako kako je predviđao član 88. Zakona o visokom obrazovanju, a to je da student koji u tekućoj školskoj godini ostvari 60 bodova, ima pravo da se u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta ako se rangira u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta.
Važno je smanjiti broj bodova i produžiti rok u kome će studenti završiti studije započete po nastavnom planu i programu, uslovima i pravilima studija u skladu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju.
Snižavanje broja bodova ne utiče na kvalitet studija, iz razloga što je na pojedinim studijskim programima i ovako teško da se postigne tih 60 bodova, a sa druge strane nema negativnih finansijskih posledica po budžet, jer se radi o istom broju studenata koji se finansiraju iz budžeta, a što se utvrđuje odlukom Vlade.
Što se tiče ovog roka od tri meseca koji je ostavljen za usaglašavanje opštih akata visokoškolskih ustanova sa zakonom kad bude stupio na snagu, napomenula bih da su izmene takvog karaktera da fakulteti mogu krenuti i u direktnu primenu zakona, a svoje opšte akte će svakako usaglasiti u ostvarenom roku sa navedenim zakonom. Procedura usaglašavanja nije jednostavna, s obzirom na prirodu odlučivanja na univerzitetu. Postoji određeni postupak i postoje određene istance koje donošenje takvih odluka mora da prođe, pa samim tim i ovo usaglašavanje opštih akta sa navedenim predlogom zakona, odnosno zakonom kad bude stupio na snagu. Tu su odgovarajući odbori za uže naučne oblasti, senat univerziteta, savet univerziteta i tako dalje.
U svakom slučaju, studenti moraju u oktobru mesecu da budu uvedeni u nastavu. Zbog delikatne situacije u kojoj se studenti nalaze, ja bih pozvala svoje kolege narodne poslanike da nastave da budu konstruktivni u diskusiji kao i danas i kao i ja da podrže Predlog ovog zakona u Danu za glasanje. Hvala.