Zahvaljujem, predsedavajući.

Da ne bi bilo zabune, ja sam odlično pročitala materijale i nije mi pala koncentracija ni malo, pošto smo mi u SNS navikli da radimo mnogo više nego neki drugi poslanici iz opozicije. Samo bih htela da vam kažem, da vidite, ovde stoji redni broj šest – nadzor nad radom Agencije, pa ide član 8, pa onda stoji redni broj sedam – postupak po žalbi u upravnom postupku. Taj redni broj sedam su podnosioci amandmana želeli da se skloni iz Predloga zakona. Na kraju krajeva, potpuno ne objašnjavajući razloge zbog čega, već smo mi čak uspeli da i od jedne narodne poslanice čujemo pitanje – a ko to radi u Ministarstvu na Predlogu zakona, što je potpuno nebulozno. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, iz samog amandman vidi se da se radi o ispravljanju greške koja se odnosi na to umesto da se reč u jednini, upotrebi ista ta reč u množini, što je i logično kada se pogleda kontekst rečenice.

Iskoristiću priliku da se ministru samo zahvalim što je Vlada dala mišljenje da se ovaj amandman prihvati. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući. Uvaženi ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću kratko obrazložiti ovaj amandman. Mi smo podneli amandman, jer očigledno postoji greška u kucanju samog teksta Predloga i ako biste uporedili sam tekst predloga sa našim amandmanom, videli biste o čemu se radi.

Ovaj amandman je prihvaćen, odnosno Vlada Republike Srbije je dala mišljenje, pozitivno mišljenje po ovom amandmanu na čemu se ja zahvaljujem. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman da bi smo izvršili ispravku ove odredbe praktično dodavanjem jedne reči i to kako bi ova odredba do kraja dobila pravo značenje u jezičkom smislu.

Takođe, ponovo, da bi odredba bila razumljivija, bez mešanja u suštinu i bez mešanja u stručni deo, ja ću ovo svoje javljanje iskoristiti da vam kažem da se neću više javljati u ovoj raspravi u pojedinostima i da se zahvalim ministru i Vladi Republike Srbije na pozitivnom mišljenju i na prihvaćenim našim amandmanima. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji se odnosi na ovu temu, a važi sada, je Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima koji nije usaglašen ni sa ostalim našim zakonima, ni u potpunosti sa propisima EU. Zbog toga je vrlo važno donošenje novog Zakona o medicinskim sredstvima.Direktive EU sa kojima se vrši usaglašavanje odnose se na humanu medicinu, dok će propisi koji se odnose na medicinska sredstva u veterinarskoj medicini nastaviti da se primenjuju.Dalje, donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za sprovođenje većeg broja kliničkih ispitivanja u zdravstvenim ustanovama, podstiče se razvoj medicinske nauke i omogućava se veća dostupnost najnovijih naučnih dostignuća zdravstvenim radnicima, a pacijentima se obezbeđuje primena savremene terapije.Vrlo važan razlog za donošenje zakona jeste svakako i razvoj privrede u Srbiji. Naime, usklađivanjem propisa, a kasnije i njihovom primenom, stvaraju se uslovi za domaće proizvođače medicinskih sredstava za plasman njihovih proizvoda u zemlje EU, što će imati pozitivne efekte na razvoj privrede u Srbiji u celini.Takođe, ovim zakonom sprečiće se ulazak nesigurnih medicinskih sredstava na tržište i u zdravstvene ustanove. Zbog toga je donošenje zakona hitno i neophodno.Kako su mnoge zemlje usaglasile svoje zakonodavstvo sa propisima EU, tržište Srbije je ostalo nezaštićeno od nekvalitetnih i nesigurnih medicinskih sredstava. Donošenjem ovog zakona ustanovljava se kontrola sigurnosti medicinskih sredstava pre stavljanja na tržište, u smislu ispunjenosti uslova, ali i posle stavlja na tržište tih medicinskih sredstava.Donošenje ovog zakona je najbolje za rešavanje problema, što zbog neusaglašenosti propisa, ali i zbog uređivanja uslova za proizvodnju i promet medicinskih sredstava. Odredbe zakona će pozitivno uticati na privredne subjekte, tela za ocenjivanje usaglašenosti, pacijente i zdravstveni sistem uopšte.Ministarstvo zdravlja je pokazalo veliku spremnost da zdravstveni sistem podigne na onaj nivo koji to zaslužuje. Najbolji primer za to je i Klinički centar u Nišu. Mi smo imali konstruktivnu raspravu, ali pored toga, imali smo sitne ispade nekih poslanika bivšeg režima koji, moram da naglasim, danas ni jednog trenutka nisu bili u sali da bi ispratili ovaj drugi dan načelne rasprave o predlozima zakona. Oni su izneli besmislene optužbe na račun Kliničkog centra Niš. Moram da podsetim da je Niš sada, a tek će biti, veliki zdravstveni centar sa 55.000 novih kvadrata prostora, u kome će biti najmodernija oprema i visokokvalifikovani kadar. Otvara se mogućnost lečenja najkvalitetnijim medicinskim sredstvima za ljude iz više okruga.Zbog vremena i zbog toga što je dosta mojih kolega već govorilo o Kliničkom centru u Nišu i zbog velikog uspeha što će Niš imati tako veliki zdravstveni centar, ja ću se zahvaliti na pažnji i pozvati sve poslanike da u danu za glasanje podržimo predloge Ministarstva zdravlja. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, član 15. govori o sadržini ugovora o dualnom obrazovanju. Sadržina ugovora je nešto što je predviđeno, što će biti predviđeno ovim zakonom kada on bude usvojen i nešto što nikako ne može da sadrži stvari koje su predviđene u obrazloženju ovog amandmana. Naravno, radi se u učenju uz rad i radi se o radu uz učenje, tako da se teorijska nastava praktično spaja sa praktičnom nastavom i radi se o osposobljavanju učenika. Da li će ti učenici kasnije biti zaposleni kod tih poslodavaca ili kod nekih drugih poslodavaca, to u ovom trenutku nije bitno u raspravi ovog amandmana, zato što će svakako ti učenici biti osposobljeni i više upošljivi nego što su bili do tada. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, javila sam se da govorim o ovom amandmanu ali govoriću i o svim amandmanima koji glase – briše se, jer je struka sada na mojoj strani i na strani poslanika i na strani poslanika SNS koji danas uporno pokušavaju da vrate raspravu na predlog zakona.

Da, govoriću o ovom amandmanu.
Govoriću o amandmanu na koji sam se javila i hoću da kažem da je struka danas na mojoj strani, na strani poslanika SNS koji su uporno celog dana pokušavali, dakle, sve vreme smo pokušavali da vratimo diskusiju na Predlog zakona o dualnom obrazovanju.
Predlog jeste važan i tačno je da je danas drugi dan rasprave u pojedinostima u kome se govori o Predlogu zakona o dualnom obrazovanju, ali mi konačno sada povezujemo privredu sa obrazovanjem i to je jako važna tema i potrebno je o tome govoriti. Naravno, složila bih se apsolutno sa mišljenjem Vlade da i ovaj amandman koji glasi – briše se treba odbiti. U načelnoj raspravi a i danas smo slušali različita obrazloženja međutim ono što meni nije jasno jeste zašto opozicija koja ima prilike da bude konstruktivna i da pomogne da ovi predlozi budu još bolji nije konstruktivna u tom smislu već iznosi u obrazloženju da su zakone koje donosimo štetni, da su predlozi zakona čak gluposti, da imamo različite varijante plašenja naroda, da legalizujemo dečiji rad, da od naše dece pravimo jeftinu radnu snagu.
Molim vas da budemo konstruktivniji u raspravi. Upravo iz svih ovih razloga podržaću mišljenje Vlade i odluku da se ovakvi amandmani odbiju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da razrešimo dilemu upotrebe termina zakonski zastupnik i termina staratelj.

Dakle, termin zakonski zastupnik podrazumeva sva lica koja mogu zastupati interese dece, odnosno interese maloletnih lica. Termin zakonski zastupnik je širi od termina staratelj. Termin zakonski zastupnik obuhvata roditelje, kao zastupnike svoje maloletne dece, obuhvata staratelje koji su sa ovlašćenjem organa starateljstva zastupali i maloletnu decu ili odrasla lica koja su lišena poslovne sposobnosti, ali termin zakonski zastupnik takođe obuhvata i zastupnike preduzeća. Dakle, zašto bismo taj širi termin menjali nekim užim terminom staratelj, ako već postoji termin zakonski zastupnik koji se koristi u nekim zakonima.

Takođe, ako hoćete možemo pričati o definiciji zakonskog zastupnika i staratelja koja je ako ne ista, jako slična. Dakle, to je poslovno sposobno lice koje štiti prava interesa drugog lica.

Ovaj amandman nema nikakvog smisla i smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti, ali ovo svoje obraćanje završiću kao moja koleginica Vlahović u duhu današnjeg dana. Obraćam se sada koleginicama i takođe kažem, da nema smisla ni plašiti se jednog od podnosilaca amandmana Boška Obradovića, ja kao žena ga se ne plašim jer samo mogu da sažaljevam muškarce koji svoju snagu crpe iz nasilja nad nežnijim polom. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u današnjoj načelnoj raspravi imamo set jako važnih predloga zakona o kojima ćemo raspravljati u narednim danima i meni je veoma veliko zadovoljstvo što ćemo ponovo govoriti o predlozima iz obrazovanja ne samo što je to jako važna tema za našu zemlju već i zbog toga što se ovo ministarstvo koje je resorno i nadležno za ova pitanja jako potrudilo i sa dosta predloga izašlo pred narodne poslanike.

Moram da kažem da mi je pripala i ta čast da evo vratim ovu diskusiju na temu, odnosno na tačku dnevnog reda. Možda je poštovani predsedavajući bilo pametnije da vam dam jedan predlog da kažete opoziciji da nema više prenosa, pa možda bismo brže prešli na listu govornika.

Što se tiče Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Ovaj zakon je donet pre sedam godina, a izmene i dopune zakona su donete više puta u tom periodu. Takođe, ove godine smo mi ponovo doneli Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je stupio na snagu i sasvim je logično da se pred nama nalazi predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju jer sa jedne strane postoji potreba za usklađivanjem odredaba sa novim zakonom, ali sa druge strane postoji i potreba za unapređenjem dostupnosti i kvaliteta samog predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Upravo je i ovo razlog za to da se pred nama nađe i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, a to je usklađivanje sa novim odredbama, odnosno sa novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a sa druge strane javile su se neke sporne situacije u praktičnoj primeni ovog zakona, pa će se novim zakonom o izmenama i dopunama tog zakona to i bliže rešiti.

Što se tiče ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, preciznije će se urediti upisivanje učenika u srednju školu, ocenjivanje učenika, nagrađivanje učenika za trud,takođe.

Molim vas, predsedavajući, da uvedete malo reda kako bih mogla da nastavim. Hvala.

Dakle, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, preciznije će se urediti upisivanje učenika u srednju školu, ocenjivanje i nagrađivanje učenika za veći trud. Posebno je važan onaj segment koji će se odnositi na učenike koji su iz osetljivih društvenih grupa, kao što su deca romske populacije, kao što su deca iz siromašnih porodica, i naročito na kraju bih napomenula i uvođenje dualnog obrazovanja.

Dosta smo danas čuli o tom dualnom obrazovanju, dosta smo čuli kritika na račun dualnog obrazovanja. Međutim, dualno obrazovanje je ono što je u ovom trenutku jedna od novina i nešto što je najpotrebnije našoj zemlji, a što će povezivati privredu i obrazovanje.

Ono što bih ja sada istakla jesu, u stvari, ti pozitivni efekti zakona, koje će primenom zakona kada bude usvojen, koji će se osetiti praktično u celom našem društvu, a to će se pre svega odnositi na učenike i na zaposlene u tim ustanovama, na same ustanove, ali će se odnositi i na roditelje i na kraju na privredu i preduzetništvo. Za učenike to će značiti kvalitetnije obrazovanje i svu potrebnu podršku, naravno bolje ocenjivanje, bolje nagrađivanje učenika i uključivanje dece iz osetljivih društvenih grupa. Za zaposlene to će značiti bolje uslove rada. Međutim, i neke novine koje će se tu sprovesti kao što su različiti seminari, simpozijumi i slično. Za roditelje to će naravno značiti kvalitetnije obrazovanje za njihovu decu, ali će sutradan po završetku školovanja značiti i veću uposlenost njihove dece. Za ustanove će značiti veću autonomiju, ali će značiti i veću odgovornost.

Na kraju došli smo do privrede i preduzetništva, gde će naročito veliki uticaj imati to dualno obrazovanje i povezivanjem privrede i obrazovanja će se u najmanju ruku ostvariti dvostruka korist. To je sa jedne strane veća zaposlenost, s druge strane više osposobljenih kadrova, koji su praktično u ovom trenutku najpotrebniji našoj privredi kako bi se razvijala kako treba.

Važnost ovih Predloga zakona se ogleda i u pristupanju i u postupku pridruživanja EU. Naime, Poglavlje 26. obuhvata, između ostalog i oblast obrazovanja.

Samo funkcionisanje EU postavljeno je tako da sama Unija praktično podstiče zemlje članice EU, upravo u ovoj oblasti, dok zemlje članice EU sarađuju po pitanjima sadržaja nastave, organizacije sistema obrazovanja i stručnog osposobljavanja i to pre svega putem razmene iskustava, ali i putem razmene zakonskih regulativa što je jako važno.

Praktično, mi donošenjem ovih zakona i predlaganjem ovakvih akata, idemo sve brže ka pridruživanju EU, i jednog dana možemo da kažemo da ćemo pratiti članice EU u korak.

U ekonomski razvijenim zemljama EU prepoznat je taj ljudski kapital, odnosno ljudski resurs, koji je jako važan za privredni razvoj tih zemalja, a njegov kvalitet zavisi upravo od dobrog obrazovanja.

Tako je i Srbiji cilj da ima razvijenu privredu koja je utemeljena na znanju, koja je sposobna za održivi ekonomski rast, sa većim mogućnostima zapošljavanja, boljim socijalnim statusom ljudi, boljim poslovima. Sve ovo zavisi od dobrog obrazovanja i vaspitanja.

Naglasila bih samo još i to da postoji Sporazum o podršci EU, koji je potpisan sa našom zemljom, i to je prvi Sporazum koji je potpisan sa nekom od zemalja Zapadnog Balkana. To je samo još jedan znak da je naša zemlja na dobrom putu razvoja, uopšte u oblasti obrazovanja, ali i na dobrom putu u procesu pridruživanja EU.

Detalji iz odredaba koje sadrže ovi predlozi bih ostavila za raspravu u pojedinostima gde ćemo se, nadam se, na konstruktivan način raspravljati o amandmanima. Sada bih iskoristila samo priliku da pozovem koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ove predloge u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Sada sam slušala koleginicu i obrazloženje ovog amandmana koji je podnela, pa moram da kažem da je ona na neki način sama sebi i odgovorila zašto ovaj amandman ne može da bude prihvaćen.

Znači, s obzirom na to da se traži dodavanje stava koji se odnosi na izabrana, imenovana i postavljena lica, ovaj amandman je neprihvatljiv jer se radi o Zakonu o državnim službenicima koji ne uređuje položaj lica koja su funkcioneri, već državni službenici.

Takođe, amandman se odnosi ovde i na republiku, autonomnu pokrajinu i lokalnu samoupravu, što je regulisano drugim zakonom, Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Dakle, iako su nešto hteli ovim amandmanom, nije trebalo podneti ovaj amandman na ovaj predlog zakona. Zato predlažem da se amandman ne prihvati. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se po amandmanu koji glasi – član 8. Predloga zakona – briše se.

Ovde izgleda ponovo imamo amandmane koji su jednobrazni, da ne kažem ponovo kopi-pejst varijante jedne iste, koje se podnose na sve članove zakona. Prosto se pitam kako je zamišljeno od strane podnosilaca ovakvih amandmana da se izbrišu svi članovi predloga i šta oni podnošenjem ovakvih amandmana misle da postignu.

Takođe se pitam dokle će se vreme, koje je predviđeno za korišćenje obrazloženja amandmana, koristiti za prikupljanje jeftinih političkih poena.

Zadržala bih se, ako nemate ništa protiv poštovani predsedavajući, na obrazloženju amandmana koje je dato od strane poslanika kojima je očigledno lakše da unesu kamen u Skupštinu, nego da daju dobar amandman. Obrazloženje amandmana se sastoji uglavnom od napada na SNS, sastoji se od optužbi koje su upućene na račun partijskih kadrova i navodno kupljenih diploma. Jako sam zadovoljna što građani mogu da prate ovaj prenos i da vide šta bi se desilo kada bi neki od tih poslanika došli na vlast, koji u ovom visokom domu svoje kolege nazivaju parazitima, šta bi onda radili sa građanima.

Na kraju, čuli smo i u obrazloženju amandmana, na koje sam se ja skoncentrisala, da se nije dovoljno čuo glas opozicije. Gospodo, glas opozicije se ne može čuti u ta dva minuta, u obrazloženju amandmana, već se čuje na izborima.

Predlažem da se ovaj amandman odbije.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća. Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, meni je veliko zadovoljstvo što danas čujem da se dosta poslanika danas koncentrisalo na Predlog zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu i ja ću o tome nešto reći. Trudiću se da se ne ponavljam i da bude kratko. Pre svega, rekla bih da ću govoriti o ovom predlogu zakona ne samo iz razloga što bih ja uvek struku stavila na prvo mesto, već iz tog razloga što će primenom odredaba ovog zakona se primat dati stručnosti i profesionalizmu i što će na kraju uz efikasniji rad državnih službenika biti samo na dobrobit građana.

Pravni okvir koji uređuje ovu materiju je raznovrstan, što je upravo posledica jednog opšteg ne sistemskog pristupa uopšte problemu stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi.

Mi sada imamo više različitih državnih organa i više službi Vlade u oblasti stručnog usavršavanja javnih službenika. Takođe, zaposleni ne ostvaruju isti obim stručnog usavršavanja, što isto dovodi do razmimoilaženja u znanju i u stečenim veštinama zaposlenih u državnoj upravi, ali na kraju krajeva stvaraju se i troškovi za državu koji su sve veći, tako da se troškovi onda nalaze u nesrazmernosti sa efektima usavršavanja.

Danas trendovi stručnog usavršavanja u javnoj upravi podrazumevaju proces unapređenja postojećih znanja, sticanja novih znanja i veština, a sve da bi se obezbedila zakonitost, kompetentnost u radu i celishodnost u obavljanju poslova u javnoj upravi.

Podsetila bih na jedan paradoks, a to je da je ovaj problem rešen tek za vreme Vlade Aleksandra Vučića i sada za vreme ove Vlade Ane Brnabić. Toliko se ranije govorilo o tome da se treba uraditi modernizacija javne uprave u tom smislu. Još prilikom donošenja Ustava 2006. godine građanima, privrednicima i međunarodnim partnerima obećano je da će Srbija biti moderna, evropska zemlja u kojoj vlada pravo. Da se to tada desilo, mi sada o tome ne bismo imali prilike da razgovaramo. Takođe, ni do 2012. godine, nije urađeno ništa, odnosno urađeno je samo ono što je bilo u suprotnosti sa obećanjima koja su data građanima i sa onim što je građanima zaista bilo potrebno.

Danas Srbija u oblasti stručnog usavršavanja zaposlenih se približila zemljama koje su se do kraja razvile. Kao dobre primere prakse, ja bih uzela Francusku i Mađarsku. Mađarsku iz razloga što su ove institucije postale deo vojne i policijske akademije.

Na kraju bih samo rekla da se od ovog zakona dosta očekuje. Pre svega, imaće pozitivan uticaj na sve korisnike usluga Nacionalne akademije, zaposlene u državnim organima, u jedinicama lokalne samouprave, u preduzećima, ustanovama

kojima su poverena javna ovlašćenja. Takođe, pozitivno će uticati na visokoškolske ustanove, naučno-istraživačke organizacije, a o velikom i pozitivnom uticaju zakona koji će se odnositi na građane i privrede mislim da je u ovom trenutku suvišno i govoriti. Zbog svega navedenog, ja bih pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da podrže ove zakone u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća. Ja sam se javila po amandmanu, ali posle podrobnog objašnjenja ministra, ja u drugom stručnom smislu ne bih imala šta da dodam. I pored toga sam osetila potrebu da građanima Srbije ukažem na jednu stvar, a to je da sam ja listajući ove amandmane koje smo dobili u materijalu, uočila ponavljanje jednog istog amandmana koji je podnet na više članova ovog zakona. Tako se predlaže ovde dodavanje tog člana kao 4a i onda idemo dalje, 5a, 6a, pa onda čitate amandmane i dođete do predloga za član 19, za član 30. i onda vidite da se jedan isti amandman ponavlja više puta na različite članove zakona.

Neverovatno je da se na svaki član gde je predložen jedan isti amandman, i zamislite kako bi izgledao taj zakon kada bi smo mi sve te amandmane usvojili.

Upravo zbog građana koji nemaju ove materijale, a koje mi imamo pred sobom, ovo navodim, jer će oni verovatno, imati prilike da u toku današnjeg zasedanja Narodne skupštine slušaju najrazličitija obrazloženja jedne kopi pejst varijante koja je učinjena, ne iz razloga da bi opozicija u konkretnom slučaju bila konstruktivna, već da bi se vreme dobijeno na osnovu amandmana, koristilo za političku, ličnu ili bilo kakvu drugu promociju.

Smatram da to nije u redu ni prema drugim poslanicima u Narodnoj skupštini, a ni prema građanima Srbije.

Više se neću javljati po ovom amandmanu, ali napominjem da ih neću podržati u danu za glasanje na bilo koji član zakona da su podneti. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, dame i

gospodo narodni poslanici, sistem obrazovanja i vaspitanja je u Srbiji uređen setom zakona, među kojima su danas i zakoni koji su pred nama i dalje u formi predloga, i to predloga za donošenje novih zakona.

U skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja do 2020. godine i pratećim akcionim planom, mi moramo da kroz izmene postojećeg zakonskog okvira obezbedimo potrebne uslove za celovitu primenu akcionog plana i postizanje strateških ciljeva.

Kada je reč o Predlogu zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, sa jedne strane imamo tradicionalne vrednosti našeg obrazovnog i vaspitnog sistema, ali sa druge strane imamo potrebu za usaglašavanjem sa evropskih sistemom školstva i za transformacijom obrazovanja i vaspitanja u skladu sa potrebama društva, Obrazovni i vaspitni sistem mora se pratiti na sistematičan način, kao i promene koje dolaze sa novim vremenom i razvojem društva. To je i glavni cilj donošenja ovog zakona, sagledavanje procesa školovanja od početka do kraja i postizanje najboljih mogućih rezultata.

Konkretniji rezultati primene ovog zakona će se odnositi i na neke primere koje ću samo izdvojiti iz Predloga ovog zakona. Na primer, uvođenje dualnog obrazovanja u srednjem stručnom obrazovanju i vaspitanju, dualno obrazovanje će podstaći bolje povezivanje privrede i obrazovanja na svim nivoima. Radi se o modelu obrazovanja koji je kreiran prema potrebama tržišta rada i obuhvata sve profile obrazovanja. Ono što smo mogli i da vidimo još iz programa Vlade, koji je predstavila ovde premijerka Brnabić, jeste da je već postojala jaka podrška različitih kompanija koje su zainteresovane za saradnju sa školama i sa učenicima koji se budu odlučili za pohađanje ovakvih profila.

Dalje, u Predlogu zakona se još kaže da i radni odnos zaposlenog prestaje sa navršenih 65 godina života, odnosno najmanje 15 godina staža osiguranja. Takođe, otvara se mogućnost osnivanja ustanove po modelu javno privatnog partnerstva.

Konkretni rezultati primene zakona videće se i u oblasti bezbednosti, zaštite i odgovornosti učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu, i to svih učesnika. Proširena je odgovornost za ponašanje kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo, takođe, bliže se uređuje i postupanje ustanove kada se bude utvrdilo diskriminatorno ponašanje, pojačana je odgovornost i učenika i same ustanove. Ovo su samo neke stvari iz navedenog Predloga zakona.

Malo ću se osvrnuti i na Predlog zakona o visokom obrazovanju. Dakle, ovaj Predlog nam predstavlja probleme koje će rešiti i na koji način će povećati fleksibilnost normi u odnosu na potrebe tržišta rada. Tu takođe imamo neke konkretne primere koji su jako dobri. Visokoškolske ustanove će moći da organizuju kratke programe studija u trajanju od jednog ili dva semestra i da izdaju sertifikat o završenom kratkom programu studija. Sa jedne strane, visokoškolske ustanove na taj način odgovaraju potrebama tržišta rada, a sa druge strane, lica koja su stekla kvalifikacije poboljšavaju svoju zapošljivost i na taj način smanjuju ukupan broj nezaposlenih.

Takođe, ono što važećim zakonom nije uređeno je studiranje uz rad, koje takođe organizuje visokoškolska ustanova i to za one studente koji se pri upisu opredeljuju za predmete koji nose najmanje 30 bodova, što je dvostruko manje od onoga na šta su upućeni studenti koji se finansiraju iz budžeta. Na ovaj način studentima koji su prinuđeni da rade ili koji žele da rade za vreme studija data je mogućnost da to i ostvare. Tu je i stručna praksa, koja je važan deo studentskih programa. Dalje, predlog rešavanja problema neujednačenih kriterijuma za ocenjivanje, takođe, unapređenje kvaliteta postupka akreditacije, uvođenje kategorije predavača van radnog odnosa, odnosno uvođenje stručnjaka itd.

Videćemo kakve promene će pretrpeti ovi predlozi, usvajanjem eventualno nekih amandmana, čemu i služi zasedanje Narodne skupštine, ali uglavnom donošenje ovih zakona je samo još jedan korak napred na putu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji i podržaću ove predloge u danu za glasanje. Hvala.