Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, nećete mi zameriti, nisam stigla u načelnoj raspravi da govorim o nekim stvarima, pa za početak želim samo na kratko da se osvrnem na Sporazum o zajmu između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji se odnosi na poljoprivredu, a svakako je u delokrugu rada Ministarstva finansija. Zaista, ja ovde često nisam govorila o poljoprivredi. Želela bih da vam prenesem neka razmišljanja i neka ulaganja iz lokalne samouprave iz koje ja dolazim, ali bih na kraju želela i da vam postavim neka pitanja.

Jasno nam je i dobro je što je 54 milijardi dinara opredeljeno u budžetu za poljoprivredu i ja pozdravljam napore Vlade Republike Srbije da se poljoprivreda unapređuje.

Što se tiče ovog sporazuma, on podrazumeva više od 45 miliona evra za konkurentnu poljoprivredu. Zbog građana Srbije koji se bave poljoprivredom važno je govoriti o ovoj temi i objasniti im o čemu se tačno radi. Želim samo da kažem da ovaj projekat podrazumeva povećanje produktivnosti i jačanje tržišnih veza malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača, davanje podrške novim investicijama, ali i bolju komunikaciju države sa proizvođačima.

Cilj ovakvog sporazuma je svakako reforma poljoprivrede i poljoprivredne politike u smislu ulaganja u ruralni razvoj, ali i u smislu korišćenja javnih resursa npr. u vidu subvencija. Možda ne znate, ali teritorija grada Niša obuhvata čak 61 selo. Opština sa koje ja dolazim, a to je gradska opština Crveni Krst u Nišu, obuhvata 23 sela i veliki broj obradivih površina i teritorijalno je najveća gradska opština u Nišu. Čelnici opštine su kao prioritet za 2020. godinu, prilikom kreiranja lokalnog budžeta, prepoznali izgradnju atarskih puteva, za čije namene je izdvojeno pet miliona dinara. Na taj način bi ljudi lakše i brže mogli da dođu do svojih parcela i da sačuvaju mehanizaciju od oštećenja.

Želim da vam kažem i da opština Crveni Krst pomaže i podstiče udruživanje poljoprivrednika u proizvodnji mleka za prerađivačku industriju.

U 2019. godini imali smo situaciju da su se podneti zahtevi građana najčešće odnosili na izgradnju plastenika, nabavku mehanizacije i nabavku različite opreme. Za prošlu godinu je zbog toga bilo izdvojeno iz gradskog budžeta čak 50% više sredstava u odnosu na 2018. godinu. Izdvajanja iz budžeta grada za poljoprivredu u 2020. godini iznosiće 103 miliona dinara. Oko 60 miliona dinara grad će davati za subvencije i ono što je dobro je što grad vraća i po 80 i po 90% sredstava za nabavku opreme.

Na kraju, pomenula sam izdvajanja za atarske puteve, pa bih želela da vas pitam da li gradska opština, ako uzmemo u obzir da imamo pet gradskih opština koje nemaju status jedinice lokalne samouprave, da li takva gradska opština može konkurisati kod Ministarstva za neku pomoć, učešće ili subvenciju da bi lakše mogla i rasterećenije da uđe u projekat izgradnje atarskih puteva? Ukoliko to nije moguće, da li postoji mogućnost da grad konkuriše za neka sredstva kod Ministarstva, pa da ih kasnije prebaci kao transferna sredstva ili na neki drugi način gradskim opštinama da bi mogle da ispune plan koji su postavile krajem 2019. za 2020. godinu? Zahvaljujem unapred.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Mihajlović sa saradnicima, ja volim da kažem da je statistika neumoljiva, a statistika nam ukazuje na uspehe i na dobre rezultate i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, a naročito na saradnju sa lokalnim samoupravama.

Ono o čemu ja želim vrlo često da iskoristim priliku da govorim, jeste da sa ovog mesta nešto kažem o onome što je urađeno u lokalnoj samoupravi iz koje ja dolazim, ili da postavim neko pitanje. Želim sada da govorim o niškom aerodromu i da vam ukažem na neke stvari.

Dakle, ne samo zbog vas, jer vi te sve informacije imate i znate, već i zbog javnosti, zbog građana Srbije, ali pre svega zbog građana Niša, pri čemu su neki od njih doveli u pitanje postojanje niškog aerodroma. Kao što vidimo, aerodrom u Nišu postoji, nalazi se na istom mestu, nije ga država otela od Nišlija, niti ga je odnela kući. Niški aerodrom je u 2019. godini imao više od 422 hiljade putnika, a u 2018. godini oko 350 hiljada putnika. To samo znači da je država pomogla da se niški aerodrom razvija u dobrom pravcu.Zahvaljujući pokretanju linija od javnog interesa i dolaska ER Srbije u Niš, danas se može leteti na duplo više destinacija nego pre preuzimanja aerodroma od strane države.

Moram da kažem i kako je najviše primedbi putnika na zgradu i unutrašnje sadržaje, raspisana je javna nabavka za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju pet hiljada kvadrata nove zgrade i za tako nešto nam je, naravno, potrebna podrška Vlade. Kako god okrenemo, mi dođemo kod vas u Ministarstvo i u Vladu Republike Srbije da tražimo podršku za neke stvari za koje zaista ne bi bilo logično da se očekuje od takve lokalne samouprave da izdvoji tolike iznose.

Dakle, oprema jeste dotrajala, grad nije imao sredstava da sve finansira, Aerodromi Srbije nisu u stanju da sve te potrebe sami zadovolje, jer sa jedne strane aerodromska taksa nije velika, a što je više putnika, sa druge strane, veće su i potrebe i veći su i troškovi.

Želim da kažem i da je dobro da se razvijaju i ostali aerodromi u Srbiji. Na taj način će Aerodromi Srbije dobiti formu zbog koje su i osnovani, a to je upravljanje aerodromom sa jednog mesta, što se u svetu pokazalo kao najbolja praksa.

Ove godine, želim i to da kažem, država je izdvojila veliki iznos, a to je 654 miliona dinara za Aerodrome. Ja ću iskoristiti ponovo priliku da apelujem na vas da bude izdvojeno još više novca, jer će se na taj način kvalitetnije upravljati istovremeno i sa jednog mesta.

I vi i mi ovde i menadžment Aerodroma Srbije, svi smo tu zbog građana, jer su nas oni birali i očekuju, što je logično, da radimo u njihovom interesu. U tom smislu, želim da vam prenesem neke utiske, a to je jako važno - da su ljudi zadovoljni. Zadovoljni su zaposleni zbog boljih uslova u kojima rade. Takođe, podsetiću vas da je bilo 110 zaposlenih, a sada je 250 zaposlenih, i oni ljudi koji rade tamo znaju da aerodrom ima budućnost.

Što se tiče putnika, nešto što bi se nama činilo kao sitnica, ali zapravo nije sitnica, već je pomoć svim ljudima koji putuju ili koji čekaju nekoga, od velikog je značaja što je cena parkinga smanjena i što je besplatno parkiranje povećano na 15 minuta. Zapravo je olakšano funkcionisanje putnika i zadržavanje na aerodromu.

Menadžment je potpisao ugovor i o zakupu zemljišta za izgradnju tornja. Dakle, radi se o ugovoru koji su Niš i Srbija godinama čekali i sve ovo pokazuje koliko mi zapravo napredujemo. Decenijama unazad nije ulagano u razvoj infrastrukture, a to je najvažniji preduslov za dolazak kompanija koje će leteti i iz Niša.

Ono što je satisfakcija Ministarstva, možemo reći da je to što će 2019. godina zaista ostati upisana u istoriju centralne i zapadne Srbije, a pre svega zbog aerodroma "Morava", ali tu je i sa druge strane, što je meni važnije, naravno satisfakcija Nišlija jer se aerodrom u Nišu razvio do granica koje nikada ranije nije uspeo da dostigne. Ja ću iskoristiti priliku da vam se na tome i zahvalim. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović sa saradnicima, ja želim da govorim o velikom značaju projekta koji je podržalo vaše Ministarstvo i Vlada Srbije, a tiče se već višegodišnjeg programa koji sprovodi JP Gradska stambena agencija u Nišu, a radi se o programu socijalnog stanovanja, odnosno stanovanja uz podršku kako je to definisano novim zakonom.

Dakle, počela je izgradnja tri stambena objekta lamela 7, 8 i 9 na lokaciji Majakovskog u Nišu. To je četvrta, zadnja faza izgradnje na ovoj lokaciji gde je završeno i useljeno šest stambenih objekata od L1 do L6 sa ukupno 235 stanova.

Imamo lamele L5 i L6 koje su završene i useljene u periodu od decembra 2017. godine do marta 2018. godine sa 70 stanova. Vlada Republike Srbije je preko Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture finansirala sa 46 miliona dinara izgradnju 18 stanova za davanje u zakup pod neprofitnim uslovima, a koji ostaju u vlasništvu gradske stambene agencije. Sredstva od zakupa ostaju kao prihod gradskoj stambenoj agenciji i koriste se za dalju izgradnju.

Grad Niš je finansirao izgradnju 14 stanova za porodice čije su kuće srušene na klizištu u selima Mramor i Krušce.

Vredi napomenuti i da je interesovanje na prethodnom konkursu za dodelu stanova bilo izuzetno veliko, naročito u lamelama L5 i L6. Za zakup jednog stana konkurisalo je čak pet porodica, a za kupovinu jednog stana konkurisale su po tri porodice. To je realan pokazatelj da ovakvim vidom gradnje, uz podršku Vlade Republike Srbije i grada Ništa, treba nastaviti i u narednom periodu, jer za to postoji potreba stanovništava koje svoje pravo na stan, odnosno na neku nekretninu, odnosno nepokretnost ne može ostvariti po tržišnim uslovima.

Sredstvima koje javno preduzeće Gradska stambena agencija ostvaruje od zakupa i od prodaje stanova finansira se izgradnja novih objekata, u ovom slučaju kroz finansiranje dela troškova izgradnje lamela 7, 8 i 9, na lokacijama Jakovska u Nišu, koju sam već pomenula.

Donošenjem Zakona o stanovanju i održavanju zgrada Vlada Republike Srbije, u saradnji sa lokalnim samoupravama, rešava stambeno pitanje porodicama koje po tržišnim uslovima nisu u mogućnosti da reše stambeno pitanje, i to je od velikog značaja za moje sugrađane.

U tri stambena objekta, L7 do L9, bruto površina objekata je čak oko 8.000 kvadrata, izgradiće se 106 stanova površine oko 6.000 kvadrata, različite strukture, od jednosobnih preko jednoiposobnih, pa sve do troiposobnih stanova. Stanovi su projektovani prema najnovijim standardima i normativima koji se odnose na stambene objekte, kao i prema Pravilniku za energetsku efikasnost objekata.

Stanovi su namenjeni, kao što sam rekla, pre svega porodicama bez stana, odnosno licima koja nemaju u svojini stan ili porodičnu kuću na teritoriji Republike Srbije i licima koja ne mogu sopstvenim sredstvima da reše stambenu potrebu po tržišnim uslovima za sebe i za svoju porodicu, za svoje porodično domaćinstvo, a pod uslovima i kriterijumima koje propisuje Zakon o stanovanju i održavanju zgrada. Prednost će imati lica koja pripadaju ranjivim društvenim grupama, što je još jedna od stvari koje bih ja pohvalila.

Takođe, izgradnju objekta Gradska stambena agencija finansiraće iz sopstvenih sredstava od ranije prodatih stanova i to u iznosu od 40% ili 60%, a u iznosu od 60% npr. potrebnih sredstava obezbediće kreditom komercijalnih banaka namenjenih projektnom finansiranju stanova. Stanovi su namenjeni za prodaju. Devedeset stanova za prodaju i 16 stanova za davanje u zakup.

Ono što je jako važno da se kaže zbog mojih sugrađana, jeste da su cena stana i visina zakupa određeni prema kriterijumima koje propisuje zakon, a u skladu sa odgovarajućim uslovima programa stambene podrške.

Projektovana cena stana iznosi oko 700 evra po metru kvadratnom, bez PDV. Konačna prodajna cena stana, kao i visina zakupa biće utvrđena u završnoj fazi realizacije projekta. Ukupna vrednost investicije sa svim pratećim troškovima je oko 500 miliona dinara i to je veliki projekat za grad Niš.

Javno preduzeće Gradska stambena agencija, još samo nekoliko rečenica želim da kažem, sa ovim ne staju, sa sprovođenjem programa održivog stanovanja, već nastavljaju aktivnosti. Imamo još jednu lokaciju u Nišu, to je ulica Petra Ranđelovića na Ledenoj steni, gde je predviđena izgradnja četiri stambena objekta sa preko 200 stambenih jedinica.

Zbog izmene i dopune Plana detaljne regulacije opštine Palilu, koji je usvojen 2015. godine, za tu lokaciju na Ledenoj steni postojeći urbanistički plan iz 2010. godine je prestao da važi, tako da je tamo neophodna sada izrada novog projekta, nova projektna dokumentacija, čekaće se građevinska dozvola i konačno projekat za izvođenje radova. Planirana je izgradnja objekta u dve faze, a za ovu namenu u 2020. godini planirana su sredstva od 12 miliona dinara. Lokaciju na Ledenoj steni čine katastarske parcele koje su ukupne površine oko 6.000 kvadrata i početak izgradnje očekuje se u 2021. godini.

Dakle, paralelno se različite aktivnosti vode u gradu Nišu, koji je zaista postao mesto na kome se svakodnevno gradi. Dakle, paralelno sa izgradnjom novih 106 stambenih jedinica, radi se kompletna projekta dokumentacija za novih preko 200 stambenih jedinica.

Želim da vam kažem da ovakvi projekti zaista imaju veliki značaj za lokalnu samoupravu iz koje ja dolazim i za stanovnike grada Niša. To su pokazale i analize koje su vršene i koje su pokazale da i dalje postoji potreba za jeftinijim stanovima i to po kriterijumima koji su već unapred određeni.

Ja vas pozivam da i dalje sarađujete sa gradom iz kog ja dolazim, jer će vam grad Niš uvek biti dobar partner na ovakvim projektima. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović sa saradnicima, želela sam da se nadovežem na kolegu koji je pre mene govorio o stotinama kilometara izgrađenih auto-puteva koji su od značaja za povezivanje naših gradova i opština, ali i Srbije sa regionom.

Želim i da navedem još dobrih primera iz Niša. O njima možemo da govorimo kada je u pitanju resor građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture.

Jedan od projekata jako važnih za Nišlije jeste i izmeštanje železničke pruge iz centra grada i izgradnja železničke obilaznice oko Niša. Železnička obilaznica oko Niša u dužini od 22 km jeste deo projekta elektrifikacije pruge Niš-Dimitrovgrad. Radovi će koštati oko 268 miliona evra i veliki deo se finansira iz kredita Evropske investicione banke.

Grad Niš se nalazi na mestu gde se Koridor 10 deli na dva kraka - jedan ide prema Bugarskoj, jedan ide prema Grčkoj. Pruga prolazi kroz centar grada, kao što sam navela, i deo od Niša do Bugarske je jedini deo zapravo Koridora 10 koji nema elektrifikaciju.

Jedan od razloga za izmeštanje jeste i ideja da se teretni saobraćaj izmesti van grada i da se razdvoji odvijanje putničkog od teretnog saobraćaja na pristupnoj železničkoj deonici do grada, odnosno cilj je oslobađanje centra grada od teretnog saobraćaja, što će smanjiti buku, zagađenje i druge štetne uticaje.

Takođe, osim ovih benefita, za Nišlije koji žive u blizini pruge, odnosno u centru grada, ova nova pruga će povećati brzinu, smanjiti vreme putovanja vozova i vreme zadržavanja vozova u stanicama.

Dakle, govorimo o izmeštanju pruge koja podrazumeva osam železničkih linija koje prolaze kroz grad. Broj putovanja u toku samo jednog dana je 260, a oko 70% je teretnih vozova i predviđeno je čak i povećanje broja vozova. Onda možemo svi da zaključimo zašto je izmeštanje te pruge iz centra grada važno za ljude koji žive u blizini pruge.

Realizacija ovog projekta će umnogome popraviti kvalitet života građana Niša, ali i kvalitet same pruge, koja će biti izmeštena iz centra grada. Hvala.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović sa saradnicima, raspravljamo već neko vreme o Predlogu zakona o planiranju izgradnji, ali i o mnogim drugim rezultatima, ali i pitanjima i predlozima vezanim za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture. Očekuju nas i ostali predlozi.

Ja bih podsetila samo u ovom trenutku da smo u ovom mandatu na dnevnom redu već imali Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekata, izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednost i usvojili ga, i time doprineli da u najkraćem roku počne izgradnja ovakvih stanova i u Nišu.

Tada smo govorili o 188 stanova, želim da kažem da se grade na lokaciji gde je nekada bila kasarna „Stevan Sinđelić“, što je oko tri kilometra daleko od samog centra grada i praktično predstavlja uži centar na kome se gradi i Naučno-tehnološki park, čije je otvaranje ove godine.

Dakle, u sedam gradova Srbije biće izgrađeno oko 8.000 kvadrata, stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Prvo je počela gradnja u Nišu i u Vranju, ali tu su i Kraljevo, Kragujevac, Novi Sad, Beograd i Sremska Mitrovica.

Osim svega što sam navela, želim da pomenem i izgradnju stanova za izbeglice u Nišu u naselju „Branko Bjegović“, koji su u završnoj fazi. Dalje, u naselju „Novi Niš“ se grade stanovi koje je grad preuzeo i koji treba da se predaju vojsci nakon uknjiženja, a to je samo prva tranša stanova na istoj lokaciji gde se nalazi „Novi Niš“, je u završnoj fazi i druga tranša stanova i očekuje se da po preuzimanju od strane grada i po uknjiženju ti stanovi budu predati vojsci.

Znači, očekujemo da zaista 2020. godina bude jako uspešna za Nišlije, jer će je obeležiti realizacija velikih projekata o kojima smo do 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, mogli samo da sanjamo. U tome nam je mnogo pomoglo vaše Ministarstvo, Vlada Srbije, da ne pričam o tome koliko je predsednik Republike najavio, koliko stvari je najavio i koje god obećanje da je dao za jug Srbije, to obećanje je ispunjeno i sa njegove strane i sa strane Vlade Srbije.

Niš je postao veliko gradilište i ja se nadam da će tako ostati u budućnosti. Nama je u Nišu dosta i preko glave vladavine Demokratske stranke i njima sličnih. Samo ako uporedimo period do 2012. i posle 2012. godine, možemo da se setimo da ništa nije bilo mnogo drugačije nego na republici, budžet su očerupali. Danas u gradu Nišu imamo stabilan budžet. Fabrike su zatvarali i prodavali u bescenje i privatizovali. Danas imamo šest novih fabrika, radna mestu su tada gasili, sada imamo na hiljade novih radnih mesta gde Nišlije mogu da rade. Da ne govorim o tome da je do 2012. godine bilo nula projekata, sada ima mnogo projekata koji su realizovani u saradnji lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije. To je nešto što zaista svim građanima Niša služi na ponos.

Još nešto kad smo kod lokacije za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, pomenula sam kasarnu „Stevan Sinđelić“ i želim da kažem da je taj deo 1999. godine bio besomučno bombardovan svakodnevno. Zapravo ceo Niš je bio besomučno bombardovan 1999. godine. Na toj parceli koja je tada bila bombardovana sada se grade stanovi.

Znate kakva je situacija bila do 2012. godine? Godine 1999. ako me situacija ne vara, gradonačelnik je bio Zoran Živković i tada niko ništa nije mogao da dobije od ljudi koji su stradali u bombardovanju ukoliko nisu bili članovi DS ili pristalice ovoj politici koju je on tada u gradu zastupao.

Danas je potpuno drugačija situacija, danas se grade stanovi, bez obzira na stranačku pripadnost, bez obzira na neku drugu pripadnost, već za sve građane Srbije da mogu da ih kupe i da mogu da reše stambena pitanja za sebe i za svoje porodice.

Ja se više neću javljati. Iznela sam čini mi se danas dovoljno primera iz Niša i dovoljno primera kako naša lokalna samouprava dobro sarađuje sa vašim ministarstvom i sa Vladom Republike Srbije. Želela bih da se tako nastavi. Želim vam svaki uspeh u daljem radu. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Mihajlović sa saradnicima, predstavnicima ministarstva, kada na dnevnom redu imamo predloge iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mi dobijemo priliku da govorimo o rezultatima koji su vidljivi, o rezultatima koji se mere kilometrima.

Na samom početku želim da vama i vašem timu čestitam na požrtvovanosti, na istrajnosti u nameri da gradite našu zemlju i time u mnogome popravite životni standard građana sa jedne strane, ali pre svega da sprovedete u delo sve projekte koje je Aleksandar Vučić najavio.

Vi ste realizacijom konkretnih projekata pokazali da Srbija može da prati najmodernije zemlje u korak i da može da se razvija na bolji način, jer ti projekti sa jedne strane podrazumevaju mnogo radne snage, ali sa druge strane podrazumevaju na stotine miliona evra investicije, a što, složićete se, ne bi bilo moguće bez finansijske stabilnosti našeg budžeta.

Dakle, moramo da uzmemo u obzir projekte koji su završeni, ali i one projekte koji su započeti i naravno one projekte koji su tek u planu.

Predsednik Aleksandar Vučić je govorio o novom investicionom ciklusu i možemo pomenuti auto-puteve čija je izgradnja započeta, kao što su Moravski koridor, kao što su auto-putevi Ruma – Šabac – Loznica, Preljina – Požega i Sremska Rača – Kuzmin, ali tu su i planirani projekti, o kojima sam ja nedavno govorila, o auto-putu Niš – Merdere i o njegovom velikom značaju, ne samo za Nišavski okrug, već i šire.

Imamo Toplički okrug, imamo Pirotski okrug, kroz koji prolazi auto-put koji će povezivati oko pola miliona ljudi, a osim toga biće deo transportne mreže i direktno, ili indirektno će uticati na razvoj privrede i trgovine.

Ulaganje u infrastrukturu nikako nije pogrešno, jer se ulaže u bolje povezivanje i bolje poslovanje, a sve to građanima donose samo benefite. Izvoz iz Srbije je važan faktor razvoja ekonomije i važan faktor za otvaranje novih radnih mesta.

U 2009. godini izvoz robe iz Srbije je iznosio 5,9 milijardi evra, a u 2018. godini izvoz je iznosio 16,2 milijarde evra i na tome treba da nastavimo da radimo, a novi auto-putevi i lakše povezivanje će nam to omogućiti.

Od 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, pa do 2019. godine, izgrađeno je 350 kilometara auto-puteva, a broj vozila je sa 37 miliona u 2014. godini, povećan na 57 miliona u 2019. godini. Osim, auto-puteva urađeno je još mnogo velikih infrastrukturnih projekata.

U tom smislu, važno je usvojiti izmene, koje će omogućiti bržu realizaciju velikih infrastrukturnih projekata, u okviru novog investicionog ciklusa, a osim svega ostalog te izmene su takođe danas pred nama.

Vlada Srbije je 2020. godinu odredila godinom u kojoj će početi, dakle novi investicioni ciklus, vrednosti oko pet milijardi evra i efikasnije administrativne procedure doprineće da se u najkraćem roku izgrade novi putevi, pruge, luke, bolja komunalna infrastruktura itd.

Ja sam sada iznela samo deo onoga što je urađeno i deo onoga što je Vlada planirala u oblasti saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture i na osnovu toga, mogu da kažem, da je potpuno jasno zašto se pripadnici Saveza za Srbiju, nerviraju i zašto sve ovo, o čemu mi govorimo, a to su rezultati Aleksandra Vučića i rezultati Vlade Srbije, zašto to kod njih budi mržnju, jer ako hoćemo da budemo realni, oni koji su bili na vlasti do 2012. godine, a mnogi od njih su sada deo tog Saveza za Srbiju, takve rezultate nisu imali i nisu imali prilike da o takvim rezultatima govore.

Ta mržnja prema svemu, što je u Srbiji dobro, i što je naravno rezultat rada, Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, je zapravo proizvod njihove nesposobnosti i želje da se, pre svega bave sobom i sopstvenim interesima, a ne građanima. Nikakav politički program nemaju da ponude građanima.

Jedno vreme su, sećamo se, čak imali i šator u parku preko puta predsedništva, pa i taj šator sada više ne postoji, i to su zatvorili. Oni, naravno šire destrukciju na sve strane, maltretirali su ljudi u RTS-u, maltretiraju ljude na ulici.

Mi gradimo, a onda imamo Bastaća koji ide i vodi borbu sa saobraćajnim znakovima, ruši te znakove. Imamo Boška Obradovića koji, kao narodni poslanik, lupa zastavom Srbije o prozore i vrata Narodne skupštine.

Parlamentarni dijalog njima ne znači ništa, oni su želeli paralelni parlament, ali osim laži, afera, vređanja, sa mikrofona u holu Narodne skupštine, mi ništa drugo nismo mogli da čujemo.

Kada mi neko kaže, vrlo često, da govorim jedne iste stvari o njima, ja postavim pitanje, a šta drugo o njima da kažem, osim ovoga što sam do sada navela. Oni nisu pokazali ni trunku interesovanja da Srbiji bude bolje, osim interesovanja koje su pokazali za građane, a to je da njima manipulišu, svakodnevno im plasirajući laži i afere.

Prema tome, moja želja jeste da nastavimo da radimo i da gradimo našu zemlju, oni neka izađu na izbore, pa ćemo videti da li će moći da dobiju i ta 3%, a o tome ćemo imati prilike da pričamo i na nekoj od narednih sednica.

Naravno, poslanička grupa SNS će podržati ove predloge, koji su pred nama, jer sasvim je logično, želimo da budemo deo plana koji podrazumeva da Srbija bude moderna, razvijena i uređena zemlja. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, i u načelnoj raspravi ja sam spomenula da izdvajanja za kulturu nisu velika, da bi trebalo da se potrudimo i na republičkom nivou i na lokalu da izdvajanja budu veća za kulturu, ali sam isto tako istakla i značaj racionalnog raspolaganja sredstvima iz budžeta.

Kada smo kod racionalnog raspolaganja novcem, u skladu sa potrebama, pre svega bi to trebalo da bude u skladu sa potrebama građana, ali i u skladu sa zakonom, imamo nažalost, dosta negativnih loših primera iz prošlosti.

Zadnjih meseci je ovde u Narodnoj skupštini aktuelno obraćanje novinarima i javnosti iz hola Narodne skupštine od strane poslanika koji su prišli Savezu za Srbiju.

Jedna od njih je i nekadašnja pokrajinska sekretarka, Marinika Tepić, koju su i moje kolege pomenule, čije ću zloupotrebe položaja, naravno, navesti kao loše primere.

Naime, ona je po odlasku sa te funkcije optužena za nenamensko trošenje budžetskih sredstava po političkoj liniji i za privatne poslove, a na osnovu informacija koje su došle upravo iz tog sekretarijata, pokrajinskog sekretarijata, koje su potvrdile i sumnju da postoji na stotine predmeta gde nema odgovarajućeg pravdanja na koji način su sredstva utrošena.

Na primer, inspekcija je utvrdila da određeni fitnes klub, kojem su sredstva dodeljena, ne postoji na datoj adresi, već je tu neka privatna kuća. Naravno, vlasnik fitnes kluba i Marinika Tepić su tada bili članovi iste stranke. Tada, kažem tada, jer Marinikina krilatica bi mogla da bude da ne znam u koliko sam stranaka bila. Pa, možda sa time da izađe na izbore.

Kada neko dodeli tri miliona dinara Društvu za očuvanje banatskih šora, a pri tome ta delatnost nije od posebnog značaja na nivou Srbije, niti su ispunjeni određeni uslovi da bi se novac dodelio, postavlja se pitanje - sa kojim kredibilitetom Marinika Tepić bilo koga optužuje?

Dakle, oni koji bojkotuju plenum i danas, oni čiji je šef Dragan Đilas, oni iz hola kritikuju predloge, a da u parlamentarnom dijalogu uopšte ne žele da učestvuju i to nam svakoga dana pokazuju. Jedino što rade su napadi na Aleksandra Vučića, na SNS, na predstavnike vlasti, ali i obmanjivanje građana plasiranjem laži o visokim državnim funkcionerima. Oni svakodnevno izmišljaju afere i onda danima vrte u krug jednu istu priču.

Savez za Srbiju, u nedostatku politike, služi se manipulacijom, jer im je jedini cilj da okrenu građane protiv Aleksandra Vučića, sprovodeći pri tome najprljaviju kampanju koju smo mi do sada mogli da vidimo.

Međutim, građani su videli da se lideri Saveza za Srbiju, kada su imali prilike, a neki od njih jesu imali prilike, nisu bavili ne samo kulturom, nego se ničim nisu bavili osim sobom. Jer, da biste razvijali kulturu, morate imati pun i stabilan budžet, ne smete biti u bankrotu. Morate pre toga da se bavite i ekonomijom i privredom i razvojem drugih važnih državnih resora.

Vidim ovih dana da članice te stranke, članice Saveza za Srbiju, se međusobno prepucavaju i to će nam verovatno sada u predizbornoj kampanji biti jedna od onako zabavnih tema, koje ćemo moći da gledamo na njihovim televizijama. Videćemo ko će on njih učestvovati na izborima. Iskrena da budem, u svakom slučaju, taj politički program njihov bih volela da vidim, bez ideja, bez zdravih predloga, bez rada i rezultata koji će stati iz njih, pri tome, nasuprot programu SNS, koja će i ovoga puta imati konkretan program, sa realno postavljenim ciljevima i, pre svega, okrenut građanima Srbije. Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Bitno nam je donošenje Zakona o kulturi zbog stupanja na snagu svih odredbi za koje se očekuje da će rešiti probleme koji su uočeni i prilikom pripremanja ovog predloga, ali i probleme koji su ranije postojali, a nisu bili rešeni nijednim zakonom.

Takođe, Srbija je preuzela određene međunarodne obaveze i u ovoj oblasti i te obaveze treba ispuniti, čime ćemo upotpuniti naše zakonodavstvo kao jedan veliki sistem u kome je kultura samo jedan deo.

Mi ćemo kroz zakone načela u kulturi, koja važe kod nas, uskladiti sa međunarodnim konvencijama, na primer, sa UNESKO-vom Deklaracijom o kulturnoj raznolikosti ili sa Konvencijom o zaštiti i unapređivanju kulturnih izraza iz 2005. godine.

Ovo dolazi iz potrebe da Srbija prati moderne tokove, da prati tokove, naravno, u skladu sa Strategijom razvoja, da procesi digitalizacije dobiju svoju ulogu i u oblasti kulture.

Osim toga, ranije su doneti neki zakoni sa kojima se Zakon o kulturi mora usklađivati, da bi se izvršila upravo digitalizacija naše kulturne građe.

Osim nekih opštih mesta na koja sam ukazala, ovaj predlog nudi i rešenja za konkretnije probleme, kao što je problem zapošljavanja mladih u ustanovama kulture, naročito ako je ih tamo čekaju nedovoljno dobri uslovi za rad. Ovde mislim na umetničku igru kao profesiju koju ovaj predlog poznaje i potrebno je regulisati i pravo na prekvalifikaciju i pravo na penziju, takođe, socijalnu zaštitu, prestanak radnog odnosa, osiguranja od profesionalnih povreda i još mnoge druge stvari.

Prema tome, i pored toga, a i malopre sam rekla da su izdvajanja za kulturu nedovoljna i o tome treba ubuduće razmišljati, i pored toga, postoje stvari koje mogu biti regulisane zakonima, kako bi se popravilo stanje u ovoj oblasti.

Mi smo u proteklom periodu mogli da vidimo da Vlada radi i na ovom polju i da će i na dalje raditi. Smatram da zbog toga treba pružiti podršku i ovim predlozima zakona o kojim danas raspravljamo. Hvala.

Hvala, uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, kada govorimo o arhivskoj građi, Srbiji jeste potreban zakon koji će na sveobuhvatan način urediti zaštitu arhivske građe i funkcionisanja arhivske delatnosti.

Mi imamo zakon iz 1994. godine, ali on ne uređuje sva pitanja koja se odnose na ovu oblast. Na primer, imamo arhivsku građu, koja izvorno nastaje u elektronskom obliku, odnosno prava i obaveze onih koji stvaraju takvu arhivsku građu nisu uređena na kompletan način.

Takođe, zakon iz 1994. godine ne prepoznaje evidenciju stvaraoca i imaoca arhivske građe u elektronskom obliku.

Treba pomenuti i arhivsku građu pravnih subjekata koji su pre privatizacije bili u društvenom vlasništvu. Imamo i privatne arhive. Imamo i stručna arhivska zvanja, koja takođe spadaju u pitanja koja nisu regulisana zakonom iz 1994. godine.

Svesni smo situacije da ustanovama kulture treba pomoć, pre svega finansijska.

Potrebna su veća izdvajanja, pre svega, od strane lokalnih samouprava. Mi, u Nišu imamo veliki broj ustanova kulture. Imamo Narodno pozorište, imamo pozorište lutaka, muzej, Istorijski arhiv, Galeriju savremene likovne umetnosti sa paviljonom u tvrđavi, zgradu simfonijskog orkestra. Recimo, zgrada simfonijskog orkestra je relativno skoro renovirana.

Dakle, i ovakve ustanove imaju potrebe za tekućem održavanjem, za renoviranjem, za restauriranjem, imaju potrebe za platama za zaposlene, ali imaju potrebe i za novim zapošljavanjima, imaju velike potrebe za stručnim kadrom, većim prostorom za smeštaj arhivske građe itd.

Očekujemo da će se donošenjem ovoga zakona stvoriti institucionalni osnov za obezbeđenje uslova neophodnih za obavljanjem delatnosti, zaštite arhivske građe i, pre svega, za ravnomeran razvoj arhiva. Očekujemo, takođe, stvaranje zakonskog okvira, utvrđivanje arhivskog fonda koji će čuvati naše nacionalno nasleđe, jer i to je ono što ostavljamo budućim generacijama da dalje čuvaju i da se time ponose. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i danas govorimo o predlozima zakona iz oblasti obrazovanja.

Na samom početku ja bih želela da pohvalim zaista to što sa svakim poslanikom razmenjujete mišljenje i činjenice i detaljno razgovaramo o ovim predlozima koji su danas pred nama.

Ako uzmemo u obzir sve zakone koje smo doneli, na primer u ovom mandatu i ako uzmemo u obzir na kom nivou je primena tih zakona nekako kada podvučemo crtu možemo da kažemo da je protekli period doneo, zaista veliki uspeh na polju obrazovanja. I Evropska komisija je tog mišljenja, tačnije, konstatacija da je Srbija apsolutno realizovala strategiju obrazovanja daje i mogućnost Srbiji da radi, mogućnost Vladi Srbije, ali stvara i novu želju da se i dalje radi na obrazovanju u Srbiji na razvoju obrazovanja.

U godinama pred nama očekujemo sprovođenje nove strategije u smislu, pre svega, unapređenja kvaliteta obrazovnog procesa, ali i podizanja nivoa svesti u društvu o značaju samog obrazovanja. Mnogo će biti rada i na modernizaciji ove oblasti, jer Vlada Srbije teži ka tome da budemo spremni da pratimo svetske trendove. Poslanička grupa Srpske napredne stranke, naravno, sa zadovoljstvom, daje podršku takvim rešenjima.

Sa druge strane, oni koji se bune i protiv ovih predloga zakona su oni koji bojkotuju rad u parlamentu, oni koji su, zapravo, i do 2012. godine, bojkotovali građane Srbije i njihove potrebe, oni koji svemu nađu zamerku, ali nemaju nikakav predlog, niti žele da učestvuju u parlamentarnom dijalogu.

Kaže se – ko gubi ima pravo da se ljuti, pa je, valjda, to jedina krilatica sa kojom bi oni mogli da izađu na izbore. Taj Savez za Srbiju u kome više, čak, te stranke ili nazovi stranke ne mogu ni da se dogovore ko će od njih izaći na izbore, a ko je fašista, ko nije fašista i onda se prepucavaju, naravno, na račun građana Srbije.

Oni koji su gubili od Srpske napredne stranke gledajući od 2012. godine, pa do danas biće još prilika da gube, samo ako budu smeli da izađu na izbore, jer postoji velika razlika između njih i nas, oni ne žele jaku i modernu Srbiju, oni ne žele da govore u parlamentu o predlozima koji se odnose na razvoj obrazovanja, oni ne žele uređenu i stabilnu Srbiju, ali građani ne žele njih, građani žele nove škole i vrtiće, nova radna mesta, veće plate i penzije, a to im, naravno, može obezbediti samo Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam želela da se nadovežem na svog kolegu iz Niša koji je govorio o velikim rezultatima u oblasti obrazovanja. Srednje obrazovanje koje je on pomenuo, je jako dobro, obzirom da je ovaj predlog zakona povezan sa predlogom zakona koji se odnosi na dualno obrazovanje, koji se odnosi na srednje stručno obrazovanje.

Uključivanje dece i mladih je nešto što je prioritet ne samo SNS, već i prioritet Vlade Srbije i vi ste ministre to u više navrata i pokazali.

Ja sam već u načelnoj raspravi navela više škola kao primere dobre primene zakona koji se odnose na oblasti obrazovanja. Svedoci smo dobrih rezultata koji su nastali kao rezultat primene Zakona o dualnom obrazovanju, koji je u tesnoj vezi sa ovim predlogom zakona o kojem danas govorimo. Do danas smo videli da ima mnogo zainteresovanih škola, ali sa druge strane i kompanija kako domaćih tako i stranih i da su pozitivni efekti primene zakona koji se odnose na povezivanje obrazovanja, srednjeg obrazovanja i privrede na zadovoljavajućem nivou.

Pre svega, dobar je predlog da se u dualni sistem obrazovanja uključe i državni organi, to sam u načelnoj raspravi izostavila da pohvalim, naročito Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Još jedno dobro rešenje o kome bih ja želela da nešto kažem jeste obezbeđivanje mogućnosti upisa učenika na dualni model u pred roku, kako bi se obezbedio prioritet upisa dualnih profila. Na taj način će se obezbediti i promocija dualnog obrazovanja kao modela na kome učenici stiču kompetencije na vrlo visokom nivou.

Podaci i statistika su neoboriv dokaz da određeni rezultati postoje da npr. model dualnog obrazovanja daje dobre rezultate. Prema podacima iz školske 2019-2020. godine čak 72 srednje stručne škole realizuju neki obrazovni profil po dualnom modelu. Tada je oko 2.600 učenika upisalo prvi razred po dualnom modelu obrazovanja. U svim razredima to je oko 7.000 učenika u 104 škole, na 37 različitih dualnih obrazovnih profila.

Prema podacima Privredne komore oko 400 kompanija je već akreditovano ili je u postupku akreditacije. Kompanije kako domaće, tako i strane, zainteresovane su za uključivanje u dualni model obrazovanja, zainteresovane su za saradnju sa srednjim školama.

Na dobitku su učenici, ali upravo i te kompanije koje će imati stručne zaposlene koji će apsolutno biti osposobljeni za rad u tim kompanijama. To će, naravno, uticati i na dalji razvoj privrede u Republici Srbiji.

Veliki napredak u oblasti obrazovanja koji smo napravili do sada obavezuje nas da i dalje radimo na razvoju sistema obrazovanja i vaspitanja.

Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, školovanje dece od početka školovanja, dakle od osnovne škole, preko srednje škole do visokog obrazovanja, videli smo i proteklih godina, jeste upravo prioritet Vlade Srbije, omogućavanje bržeg i lakšeg zapošljavanja, omogućavanje stvaranja kontakta sa kompanijama koje su zainteresovane za stručan kadar.

U skladu sa tim idemo i na razvoj privrede uopšte u čitavoj Srbiji, a kada se privreda razvija imamo nova radna mesta, onda pokrećemo čitav ciklus gde nam se otvaraju mogućnosti za nove mlade ljude koji će se školovati i koji će se zapošljavati u Srbiji. Školstvo i obrazovanje je svakako osnova uključivanja mladih ljudi u sve ostale oblasti društva, u svaki segment društva.

Sve moramo da posmatramo kao celinu, kao jedan veliki mehanizam u kome je svaki šraf važan, u tome obrazovanje igra jako veliku ulogu.

Određene potrebe na tržištu postoje i sa jedne strane dualno obrazovanje o kome smo danas razgovarali će odgovoriti na neke potrebe, ali sa druge strane, deca će se školovati, deca će moći da steknu teorijska znanja, ali što je važnije u srednjem obrazovanju, u srednjem stručnom obrazovanju deca će moći da steknu praktična znanja koja će im sutradan omogućavati da rade. Oni će se zaposliti i ostaće u Srbiji sa svojim porodicama i prijateljima.

To je ono što je intencija Vlade Srbije. Mi ne želimo da mladi ljudi odlaze, već da ostanu i da zajedno sa nama rade na tome da u Srbiji bude bolje. Mi težimo ka sigurnijoj, ka finansijski stabilnijoj, ka uređenoj zemlji u kojoj svako može da pronađe mesto za život i rad.

Postavljeno je pitanje da li je obrazovanje spremno da prati savremeni razvoj. Možda nije apsolutno spremno da prati savremeni razvoj, ali svakako da se na tome radi. Da li je malo toga što smo uradili? Kakvi su uslovi bili u Srbiji za sprovođenje bilo kakve reforme obrazovanja do 2012. godine? Toga se svi sećamo i svi znamo koliko je mladih ljudi u tom periodu otišlo iz zemlje. Moramo da radimo na tome svakako da situacija bude još bolja. Niko nije rekao da je sve idealno. Mi uvek težimo ka još boljoj situaciji u Srbiji, u svakoj oblasti i u svakom pogledu, ali nismo u bankrotu, stižu investicije, otvaraju se nova radna mesta, plate su sigurne, penzije su takođe sigurne, i Srbija treba da bude zemlja u kojoj mladi ljudi žele da ostanu da žive i rade. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da govorim o razvoju kulture u Srbiji, ali naročito ću se skoncentrisati na grad Niš, kao lokalnu samoupravu iz koje ja dolazim.

Da je stanje u kulturi bolje i na lokalu, naravno i uz pomoć Ministarstva kulture i resornog ministra i uz podršku Vlade Srbije, govore projekti koje očekujemo da budu realizovani u Nišu, bez obzira na to što izdvajanja iz budžeta za kulturu nisu velika, ni na republici, bez obzira na to što bi i lokalne samouprave trebale da se potrude da više novca opredele za kulturu.

Kapitalni projekat u Nišu u oblasti kulture, jeste izgradnja dvorane za koncerte, predstave, izložbe i druge manifestacije, što će grad Niš utvrditi kao regionalni kulturni centar. Za sada postoji projekat za tu muzičku dvoranu, kako će biti nazvana, kao multifunkcionalni objekat, zna se na kojoj će lokaciji biti, na Bulevaru Nemanjića, i rešavaju se imovinsko-pravni odnosi.

Posebno bih želela malo vremena da posvetim i Narodnom pozorištu u Nišu. Naime, Niški festival drame i pozorišta balkanskog kulturnog prostora, pod nazivom „Teatar na raskršću“ će biti održan od 11. do 19. marta ove godine, a pokrovitelj festivala je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Publika će moći da vidi ukupno osam predstava, koje se baziraju na interpretacije dramskih klasika. Glavna tema je odnos čoveka prema slobodi i ja pozivam i vas ministre, i sve zainteresovane ljude da u tom periodu posete Niš.

Niš je takođe grad mnogobrojnih kulturnih manifestacija i festivala koji imaju višegodišnju tradiciju, pomenuću samo neke kao što su "Nišvil", filmski susreti "Nisomnia" itd, koji okupljaju zaista velika imena, izvođače iz celog sveta, iz sveta muzike i filma i prestavljaju zaista brend koji je prepoznatljiv u svetu.

Oni već prevazilaze domen kulture i ulaze u domen drugih društvenih oblasti turizma, sporta ili privrede.

Stoga je dobro što je kao predlog u ovom Zakonu o kulturi dat da se uspostavi pravni osnov za sistemsko uređivanje ove materije i kriterijuma za utvrđivanje značaja ovih manifestacija na lokalnom, ali i na republičkom nivou. Očekuje se da će to omogućiti uspostavljanje saradnje između kulture i drugih oblasti sa kojima je ona tesno povezana, ali da će na osnovu toga moći da budu postignuta i veća izdvajanja iz budžeta, rekla sam već kako republičkog, tako i budžeta lokalnih samouprava.

Kako imamo pet gradskih opština, svaka od njih naravno realizuje određene projekte koji se odnose na kulturu. Dolazim sa gradske opštine Crveni Krst, pa sam želela vas ministre da upoznam sa nizom manifestacija, kao što su "Ivanjski venac", 7. jula, Viteški festival zaštitnika tvrđave, "Pesnički karavan Ljube Stanojevića", "Marš tragom logoraša" itd.

Ove godine je prvi put organizovan koncert Grčko-Srpskog prijateljstva, koji je izazvao posebnu pažnju i veliko interesovanje građana zbog gostovanja člana Simfonijskog orkestra "Garde obalske straže Atine", koji je izvodio dela klasične muzike baroka, moderne i filmske muzike.

Ovim sam želela zapravo da vam kažem da grad Niš, kao jedinica lokalne samouprave, ali i svih pet gradskih opština koje nemaju status jedinica lokalne samouprave se zaista trude, ideja je mnogo, zainteresovanost je velika. Ali, potrebno je više novca izdvajati za kulturu, kako na lokalnu, tako i na republičkom nivou.

Sa druge strane, svi moraju da budu svesni da sredstva koja su utrošena, moraju biti utrošena na racionalan i celishodan način u cilju ostvarivanja plana razvoja kulture koje odredi Ministarstvo ili Ministarstvo u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave.

U tom smislu je ovaj predlog zakona, koji je danas pred nama, dao određena rešenja i da bi se nastavilo sa razvojem ove oblasti, poslanička grupa SNS će dati podršku ovim predlozima u danu za glasanje. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo krajem 2017. godine usvojili Zakon o dualnom obrazovanju koji se odnosi na obrazovne profile u trajanju od tri ili četiri godine, kao deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja. Tada je već odmah bilo 200 kompanija koje su ispunjavale uslove za uključivanje u dualno obrazovanje. Dakle, radi se o učenju kroz rad kod poslodavca, i to obezbeđuje učenicima osim znanja i određenu naknadu za taj rad, što je dobro, takođe i mogućnost da se zaposle posle školovanja kod tog poslodavca, a poslodavcu obezbeđuje stručan kadar koji je usko specijalizova za rad.

Želim da, pošto sam iz Niša, da vam iznesem neke pozitivne primere sa juga Srbije, koji se tiču praktične primene dualnog obrazovanja. Najpre, učenici iz elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ iz Niša imaće dvogodišnju praksu u pogonu EMS, a za to vreme osim učenja, primaće minimalnu zaradu, naknadu za prevoz i hranu i imaće zdravstveno osiguranje.

Ugovori o dualnom obrazovanju potpisani su u oktobru prošle godine i postoji mogućnost da osim znanja, praktičnog znanja koje je za njih jako važno, učenici dobiju i šansu da sebi obezbede radno mesto.

Još jedna od škola sa juga Srbije u kojoj postoji sistem dualnog obrazovanja je Tehnička škola iz Vlasotinca, koja je čak od Ministarstva prosvete, vi se verovatno sećate, dobila priznanje za rad na području građevinarstva i za uspeh u sprovođenju programa dualnog obrazovanja.

Sredinom 2018. godine Ministarstvo prosvete je odobrilo četiri obrazovna profila po dualnom modelu za tri srednje škole u Vranju. I to za ekonomsku, tehničku i hemijsku školu. Ta lokalna samouprava je prepoznala značaj kvalitetnog obrazovanja i šanse da učenici dobiju zaposlenje i obezbede sebi zaposlenje i zbog toga je upravo kao jedan od prioriteta određeno i ulaganje u obrazovanje.

Još jedan primer sa juga Srbije je Vladičin Han. U Vladičinom Hanu je na primer uveden smer gde će učenici po završetku školovanja dobijati zvanje – industrijski mehaničar i to je dogovoreno u saradnji sa novom fabrikom turskog investitora „Teklas“. Ovu fabriku je, da vas podsetim, otvorio Aleksandar Vučić sredinom 2016. godine, kojom prilikom je zaposleno 400 ljudi, a onda se otvorila i mogućnost da mladi po završetku školovanja dobiju posao.

Sve u svemu, vidimo ubrzan razvoj u oblasti obrazovanja, mnogo obrazovnih profila koji daju šansu i podršku, pre svega mladim ljudima da pronađu odgovarajuća zanimanja, da se isprofilišu i da ostanu da rade u Srbiji.

Poslanička grupa SNS će podržati i ove predloge koji su danas pred nama da bismo, između ostalog, nastavili sa ubrzanim razvijem sistema obrazovanja, vaspitanja, ali da bismo razvijali odnos između obrazovanja i privrede, odnosno i samu privredu u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, videli smo da je mnogo dokaza da Vlada Srbije radi na razvoju naše vojske i svega što to prati i mnogo je činjenica o kojima možemo pozitivno govoriti, odnosno koje idu u prilog tome da se vojska sada nalazi na nivou koji je zapravo i zasluživala sve ove godine. Tu mislim i na nabavku novih aviona, novih helikoptera, novih oklopnih vozila i druge opreme. Tu mislim i na bolji materijalni status naših vojnika i drugih zaposlenih pri vojsci.

Primera radi, 2012. godine Ministarstvo odbrane je imalo oko 50 milijardi dinara iz republičkog budžeta, a danas govorimo o skoro duplom iznosu. Danas je to iznos od oko 95 milijardi dinara.

Danas govorimo o Predlogu zakona o Vojsci Srbije, koji će takođe doneti promene na bolje, pre svega, koje se odnose na status vojnika, pružajući im mogućnost da rade i u drugim državnim organima ili u inostranstvu.

Još jedna stvar koja je dobra jeste podizanje starosne granice na 40 godina za prijem oficira i podoficira u Vojsku Srbije, odnosno 45 godina kroz mogućnost da prođu obuku koja je specijalizovana za ulazak u Vojsku Srbije.

Imali smo priliku da čujemo i mnogo stvari i o Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane i nesumnjivo je da se radi o sveobuhvatnim dokumentima koji će imati veliki značaj za odbrambeni sistem Srbije. U dokumentima su jasno definisani ciljevi, jasno su definisane intencije Vlade, koje se odnose i na pitanja bezbednosti, na pitanja odbrane, ali i na ekonomski razvoj, ali ono što je najvažnije jeste da je na nedvosmislen način definisano očuvanje nezavisnosti, suvereniteta i vojne neutralnosti.

Kada govorimo o vojsci, nažalost, imamo loše primere iz prošlosti, imamo primere neodgovornog ponašanja državnika. Neki od njih su sada lideri ili pristalice Saveza za Srbiju. Imamo primere apsolutne nezainteresovanosti za ovaj državni resor, pa čak možemo da kažemo u nekim slučajevima da se radilo o svesnom uništavanju vojne opreme i infrastrukture, upravo kao što danas imamo napade na našu namensku industriju.

Svakodnevnim plasiranjem neistina lideri Saveza za Srbiju nanose štetu, pre svega bezbednosti i odbrani Srbije, želeći da naude Aleksandru Vučiću i Vladi Srbije, koja ima rezultate i u razvoju i u podizanju i vojske i namenske industrije.

Ti napadi idu tako daleko da smo pre nekoliko dana čuli teške optužbe od Marinike Tepić, koja je naravno po nalogu Dragana Đilasa u holu Skupštine izjavila da mi novac od prodaje oružja dajemo zemljama od kojih očekujemo da povuku priznanje takozvanog Kosova.

Želeći da nanese štetu Aleksandru Vučiću i SNS ili Vladi Srbije, oni zapravo nanose štetu, nenadoknadivu štetu Srbiji i građani moraju biti upoznati sa tim, moraju biti načisto sa tim kakva je politika koju sprovode lideri Saveza za Srbiju, a to je zapravo destabilizacija čitavog sistema u kome su najvažniji odbrana i bezbednost Srbije.

Poslanička grupa SNS će glasanjem podržati ove predloge i daće podršku Vladi Srbije da ne poklekne pred ovim pritiscima, jer mi želimo i dalje da živimo u jakoj zemlji, u razvijenoj, modernoj i sigurnoj zemlji, a Vlada Srbije nam je dokazala da je u tom i njihova namera. Hvala.