Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, godine 2014. našli smo se u situaciji u kojoj smo bili prinuđeni da primenjujemo teške mere fiskalne konsolidacije, za koje smo znali da nisu popularne, ali smo se ipak odlučili na takav korak. Zašto smo se odlučili na takav korak? Zato što nam je vlast do 2012. godine ostavila jedno katastrofalno stanje u čitavoj Srbiji i ostavila budžet koji je potpuno bio opustošen.

Godine 2012. kada je SNS preuzela vlast mi nismo znali da li ćemo uopšte imati para za plate i penzije. Danas imamo para za redovno isplaćivanje plata i penzija, takođe imamo para u budžetu i za njihovo povećavanje. Do 2012. godine i u toj godini kada je SNS preuzela vlast zatekli smo nezaposlenost od 26%. Danas se trudimo da to bude ispod 10%. U ono vreme fabrike su prodavane u bescenje, privatizovane, radna mesta su gašena, a danas otvaramo nove fabrike, otvaramo nova radna mesta i možemo da se pohvalimo time da je Srbija na prvom mestu po privlačenju direktnih stranih investicija. Tada nije bio uređen nijedan kilometar auto-puta, a u ovom trenutku kada o tome govorimo urađeno je 320 kilometara novih auto-puteva.

Ali čega smo svedoci danas? Sinoć je u nekoj emisiji na televiziji N1 postavljeno pitanje – odakle toliko afera u Srbiji? Upravo oni koji se trude da samo prenose svakodnevno te afere koje fabrikuje Savez za Srbiju i lideri Saveza za Srbiju, oni postavljaju to pitanje. Svakodnevno plasiraju laži, izmišljotine, konstruišu afere, bez ijednog dokaza i bez ijednog argumenta, ali to njima nije važno, njima je važno samo da se to vrti na njihovim kanalima.

Govorili smo o aferi „Krušik“, o aferi u kojoj je izmišljen uzbunjivač. Koliko je puta još potrebno da kažemo zašto Aleksandar Obradović nije uzbunjivač. Evo, ja ću ponoviti. Zato što se nije obratio poslodavcu, zato što se nije obratio ovlašćenom državnom organu da zatraži status uzbunjivača i zato što nije na odgovarajući način uzbunio javnost, iako je to hteo da učini, a to se odnosi na onaj deo u kome je on iznosio tajne podatke iz „Krušika“. Sve je to izmišljeno samo da bi se vršio pritisak na ministra Nebojšu Stefanovića. Što se tiče njegove diplome, takođe se vrši pritisak na jednog od ministara u Vladi.

Imamo onda sledeću aferu, pošto su oni tako navikli, idu iz afere u aferu i time obmanjuju javnost. Imamo sledeću aferu, aferu sa doktoratom Siniše Malog, i čisto političku odluku Beogradskog univerziteta, imamo pritisak na još jednog ministra u Vladi i imamo pritisak na Univerzitet. Ja ne znam da li smo ikada videli da je rektor nekog univerziteta tako otvoreno zauzeo stav, politički stav, i stao na stranu opozicije kojoj je dozvolio da čak razapnu šatore u zgradi rektorata.

Sve te afere se konstruišu zbog napada na Aleksandra Vučića, zbog toga što žele da nanesu političku štetu Aleksandru Vučiću, kome crtaju metu na čelu, ali osim što mu crtaju metu na čelu, oni to posle stave i na naslovnu stranu. Evo kako ta naslovna strana izgleda. Dakle, nas optužuju za cenzuru, ja molim da se ovo zumira kako bi se dobro videlo, već su moje kolege o tome pričale, ali nas optužuju za cenzuru.

Da li je ovo ta cenzura o kojoj mi govorimo? Da li ova slika znači da mi iz SNS zovemo da kažemo da se o nečemu piše, da se o nečemu ne piše, kakva će da bude naslovna strana itd? Ovo je pravi primer te cenzure o kojoj oni pričaju. Glavni i odgovorni urednik NIN-a kaže – mene niko nije zvao i niko i ne mora da me zove, ali svejedno ja mislim da je to cenzura. Pa kako je cenzura ako sam priznaje da ga niko nije zvao? I šta znači ono njihovo saopštenje – povukli smo to sa naslovne strane? Ja sam ovu naslovnu stranu NIN-a danas odštampala sa interneta. Dakle, nisu povukli.

Sve ovo vam govorim zbog toga što želim da vam kažem da mi zapravo ovde imamo posla sa ljudima koji žele da naškode Republici Srbiji, koji žele da naškode Vladi Republike Srbije, kako bi ometali ministre u kvalitetnom obavljanju svog posla što oni rade i kako bi vodili prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića, samo iz razloga što nemaju argumente da pobiju sve rezultate Vlade koji su postignuti, i od 2012. godine, i kada je Aleksandar Vučić bio premijer, i sada, kada je predsednik Republike.

Prema tome, ono što ja želim da kažem jeste da Aleksandar Vučić i Vlada Srbije imaju snažnu i bezrezervnu podršku poslaničke grupe SNS i istu tu podršku će imati i predlozi zakona koji su danas pred nama. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nove investicije i novi projekti i nova radna mesta su uvek dobre vesti za Srbiju, i evo, ja ću iskoristiti da uvaženi ministri preko vas čestitam celoj Vladi za novi projekat koji ste nam predstavili danas. Upravo zbog toga ja bih želela, da predstavim ovde neke projekte koji su urađeni u saradnji Vlade Republike Srbije i grada Niša, projekte koji su jako važni za južnu, odnosno jugoistočnu Srbiju.

Dakle, zahvaljujući podršci, pre svega, republičkog budžeta i Vlade Srbije i zahvaljujući dobroj saradnji Vlade Srbije sa jedinicama lokalne samouprave. Niš je danas centar, ne samo regionalni, administrativni, već i privredni obrazovni i kulturni centar, a tome naravno doprinosi povoljan položaj u kome se naš grad nalazi i što daje mogućnosti za investiranje.

Grad Niš je u 2018. godini bio jedan od pet gradova u Srbiji koji su izabrani za prve šampione lokalnog razvoja i zahvaljujući zajedničkim projektima sa Republikom, mi smo napredovali, pre svega u unapređenju kvaliteta života građana, u kvalitetnijem pružanju usluga, podsticanju preduzetništva i razvoja lokalne privrede.

Godine 2018. takođe, zauzeli smo sedmo mesto u konkurenciji malih evropskih gradova budućnosti, a kao region zauzeli smo treće mesto u konkurenciji malih evropskih regiona u kategoriji privlačenja direktnih i stranih investicija.

U Nišu je u proteklom periodu otvoreno i počelo da radi šest novih fabrika u koje je uloženo više desetina miliona evra, čime je zaista ispunjeno obećanje Aleksandra Vučića da će se u jug podjednako ulagati kao u sve delove Srbije. Stvoreni su uslovi za otvaranje više od 10.000 radnih mesta.

Vlada Srbije je nam je pomogla da iskoristimo resurse, da stvorimo temelje za dalji razvoj grada. Najveća investicija bila je svakako izgradnja najsavremenijeg Kliničko centra koji ima najmoderniju opremu, što Niš sada čini ozbiljnim zdravstvenim centrom tog dela Srbije.

Još jednom veliki projekat o kome bih ja želela da govorim, vredan je oko sedam milijardi dinara, odnosno oko 60 miliona evra koji počinjemo uz pomoć Vlade i partnera iz Švedske, a to je izgradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, koji pored izgradnje postrojenja podrazumeva i obnavljanje mreže kolektora.

U Nišu će takođe budžet za 2020. godinu biti razvojni, veći za oko 1,2 milijarde dinara u odnosu novogodišnji i omogućiće završetak započetih projekata, infrastrukturnih projekata, naučnih, kulturnih, unapređenje saradnje sa privredom, sa univerzitetom, dalji razvoj naprednih tehnologija, nastavlja se sa izgradnjom stanova za pripadnike vojske i policije, sa izgradnjom socijalnih stanova i sve to sa nadom da u našem gradu zadržimo mlade ljude.

Još jedan projekat koji je vezan za Niš, a koji bih želela da pomenem jeste izgradnja višenamenskog objekta, tzv. hrama umetnosti i kulture. Planirano je da bude u duhu savremene arhitekture, da se apsolutno uklopi u taj deo grada gde će biti otvoren i taj deo grada je moderniji i to bi trebalo da bude mesto mnogih budućih kulturnih dešavanja.

Naravno, sa velikim zadovoljstvom uvek kažem da ću podržati budžet, jer to znači bolji, uspešniji i razvijeniji grad iz kog dolazim. Na kraju bih želela da podsetim da smo u periodu novembra meseca koji se simbolično zove "16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama" i želim da pozovem sve građane i sve nadležne ustanove da daju svoj doprinos u ovoj borbi i da pre svega nasilje prijave. Povezivanje u ovim aktivnostima je važno, ne samo u individualnom, već i u institucionalnom smislu, jer nam je cilj da živimo u društvu bez nasilja i u državi gde će svi biti jednaki.

U tom smislu, želim da pohvalim budžete jedinica lokalne samouprave, tačnije grada Niša. Niš ima pet gradskih opština koje nemaju status jedinica lokalne samouprave, ali svi oni su u svojim budžetima predvideli ili će tek predvideti sredstva koja su izdvojena za rodnu ravnopravnost, a sve one čelnike opština koji u ovom trenutku kreiraju svoje budžete pozivam da učine to isto i da na taj način daju svoj doprinos u borbi protiv nasilja nad ženama. Hvala.

Hvala vam gospodine Arsiću, uvaženi ministre.

Evo polako privodimo kraju raspravu o budžetu i pokazali smo da u parlamentu zaista postoji veliki prostor za dijalog, za iznošenje mišljenja, za kritike, zašto da ne i za konstruktivnu raspravu.

Za to vreme poslanici Saveza za Srbiju nisu u sali, odnosno poslanici koji su prišli Savezu za Srbiju, to nije parlamentarna stranka, nisu zainteresovani da raspravljaju o najvažnijem budžetu za naše sugrađane i ne rade ništa drugo osim što izmišljaju nove afere. Potpunu je besmislena bila afera „Krušik“ i potpuno su besmisleni bili napadi na Nebojšu Stefanovića.

Isto tako su sada potpuno besmisleni napadi na gospodina Sinišu Malog, na ministra, koji je ovde prisutan, i sve to što se tiče vašeg doktorata ministre je po mom mišljenju čisto političko pitanje, odnosno bolje rečeno osveta za sve dobro što ste pružili Srbiji, pre svega na osnovu svog znanja. Za njih je očigledno dobro sve ono što je za građane Srbije loše. Oni su nas doveli do toga da moramo da sprovodimo teške reforme, da moramo da sprovodimo nepopularne mere.

Ali mi danas više nismo država koja će bankrotirati, mi smo prosperitetna država sa stopom rasta od preko 4%, a u njihovo vreme stopa rasta je bila čak i negativna i išla i do minus 3%. Takvi danas izlaze na ulice, takvi opsedaju rektorat i institucije univerziteta, takvi vrše pritiske kako bi na svaki mogući način oslabili ministre, oslabili Vladu i na kraju Aleksandra Vučića koji vodi Srbiju napred i celu tu priču.

Koliko god oni pokušavali neće uspeti, jer u ovoj državi će se narod pitati. Idu nam izbori, pa da vidimo možemo stavimo njihove rezultate prekoputa naših rezultata, da vidimo šta će narod izabrati, a može da stavimo i njihovo vandalizam prekoputa naših rezultata, da vidimo da li će narod birati nove fabrike ili gašenje radnih mesta i zatvaranje fabrika, da li će narod birati bolji standard ili ne, da li će birati nove škole i vrtiće ili ne, nove investicije ili ne, ili 500 miliona za podršku mladima ili ne, itd.

Prema tome, poslanička grupa SNS podržaće budžet i nadalje budite uvereni da ćete imati podršku poslaničke grupe za sve predloge koji dolaze iz Ministarstva finansija, jer njihovo usvajanje za našu državu znači da smo pokazali veliku ozbiljnost, znači finansijsku stabilnost i znači bolji životni standard za naše građane. Hvala.

Hvala vam, predsednice.

Samo kratko želim da kažem da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio da ovaj amandman nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, i to sa članom 28. Zakona o budžetskom sistemu, koji se odnosi na pripremu budžeta i finansijskih planova, u smislu kako bi budžet trebalo da izgleda, odnosno da se sastoji iz opšteg dela, posebnog dela, obrazloženja, itd. i nadalje se taksativno navodi, neću čitati.

Opšti deo budžeta mora da obuhvata i procenu neophodnih finansijskih sredstava za finansiranje budžeta Srbije u sprovođenju finansijske pomoći EU.

Ono što smo čuli sada iz obrazloženja, mislim da rečenica - Evropska unija ne daje ništa džabe nije nikakav argument.

Zbog toga i dalje ostajem pri tome da se ovaj amandman ne prihvati i mislim da nije dobro da se predlaže da se ukine mogućnost da konkurišemo za projekte koji će samo doneti benefit građanima, samo zato što se radi o Evropskoj uniji. Pri tom, naš budžet sada može da podnese to učešće, da kažem, kada se radi o projektima. Tako da iz tih razloga predlažem da se amandman ne prihvati. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidite, gospodine Arsiću, mi imamo deo opozicije u Srbiji koji očigledno jako neozbiljno shvata rad u parlamentu i oni koji bojkotuju rad, ali naravno, ne bojkotuju plate, a trebalo bi da sede ovde prekoputa nas, jure ministra po hodnicima i snimaju ga telefonom, što je, ja bih rekla, za jednog poslanika, ispod svakog nivoa, ali dobro, to zavisi od toga kako ko shvata obavljanje ove funkcije i svoj rad.

Drugi ne mogu da se odluče da li će doći u parlament da raspravljaju o budžetu, ili neće doći, onda se javljaju da budu na listi govornika i podnose amandmane, koje ne dolaze da brane, odnosno da predstavljaju. Ispostavilo se da i predlagač ovog amandmana ima neka preča posla umesto da raspravlja u parlamentu o najvažnijem zakonu za naše građane.

Zašto ovo kažem? Ovo kažem zato što se radi o primedbama na budžet koje je izneo čovek koji je u vreme dosovske vlasti bio i premijer, bio je i gradonačelnik Niša, a sećamo se da nije baš preterano vodio računa ni o budžetu Republike, ni o budžetu grada Niša.

Postavlja se pitanje – kakav kredibilitet ima Zoran Živković da kritikuje budžet ako je poreska policija podnela krivičnu prijavu protiv njega zbog sumnje da je utajio 18 miliona dinara kao odgovorno lice preduzeća „Empresa d.o.o.“, i to zbog poslovne transakcije sa vinom, koja nije evidentirana u poslovnim knjigama. Podsetiću vas da je on u to vreme bio narodni poslanik.

O tome kakav je on bio gradonačelnik Niša da i ne govorim. Uostalom, kao i većina čelnika gradova i opština koji su kasnije bili iz DS, oni su umesto da razvijaju naš grad, fabrike privatizovali i gasili, radna mesta ukidali, kvalitetne projekte stopirali. Setimo se da je Zoran Živković upravo kao gradonačelnik Niša stopirao projekat izgradnje brane Selova kod Kuršumlije, čijom bi realizacijom Niš bio snabdeven vodom. Ali, kao što smo već više puta zaključili, interes građana njima nije mnogo bio važan.

Godine 2012. mi smo zatekli potpuno devastiran budžet grada Niša, potpuno upropašćene institucije koje nisu bile u stanju da podižu Niš ni u ekonomskom, ni u privrednom, niti u bilo kom drugom smislu.

Danas je Niš centar jugoistočnog dela Srbije, sa aerodrom koji radi, sa projektom železničke obilaznice oko grada, koji čeka realizaciju, sa šest novih fabrika i mnogo novih radnih mesta, sa obnovljenim školama i vrtićima, sa lokalnim putevima i autoputevima koji grad povezuju i sa zemljama u regionu, sa boljom socijalnom politikom, sa više turističkih i kulturnih dešavanja. Očekujemo i rekonstrukciju u skorije vreme Trga Kralja Milana, koji će učiniti da naš grad bude još lepši i primamljiviji za turiste. Niškoj Banji su konačno otvorene mogućnosti da ponudi sve što ima.

Naravno, to je rezultat stabilnog budžeta grada Niša, ali i rezultat saradnje sa Vladom Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo mogli i od predlagača amandmana da čujemo, ali to smo čuli i od vas, gospodine ministre, u načelnoj raspravi, a nadovezaću se na prethodnog govornika, pa Dragan Đilas za vreme njegovog mandata kao gradonačelnika imao je privatne firme koje su zaradile više od 600 miliona evra, a samo neto dobit, odnosno onu koju je on prikazao, bila je 105 miliona evra. On je ostavio rekordni deficit u budžetu grada Beograda, skoro 20% i ukupne dugove od 1,2 milijarde evra.

Složićete se da je sumnjivo to što je njegova lična imovina, privatna imovina rasla dok je imovina, odnosno budžet grada Beograda bio devastiran. I sada Dragan Đilas koristi ovu priliku što mi u Skupštini raspravljamo o najvažnijem zakonu za naše građane i negde tako sa strane, na ulici ili po raznim pres konferencijama iznosi primedbe.

Podsetiću vas da je njegovo zaduživanje bilo u visini, da je kamata bila 7,25%, a naša kamata za zaduživanje je oko 1,5%, dakle, pet puta povoljnije za budžet i za građane Republike Srbije. Mi smo na taj način uštedeli 4,4 milijarde dinara samo na kamatama tako što smo na taj način refinansirali skupe dugove koji su ostavljeni do 2011. godine. I to je još jedan od razloga zbog kog moramo da prihvatimo ovaj budžet koji je pred nama i treba da to uradimo. Ali, treba da čujemo i šta smo mi uradili.

Mi smo čuli i u dosadašnjoj raspravi da će budžetsku politiku u 2020. godini obeležiti rast standarda u smislu povećanja plata i penzija, u smislu novih investicija za infrastrukturu, za privredu, za mostove, puteve, železnicu, za nove škole, za nova obdaništa.

Kada je reč o nameri da se ubrza privredni rast, treba reći da su javne investicije u 2019. godini iznosile 220 milijardi dinara, a u ovom predlogu je ta cifra povećana čak na 260 milijardi dinara, skoro 10 milijardi dinara namenjeno je za podsticaje za strana ulaganja.

Ove godine, dakle 2019, imamo 43% više investicija, nego prošle godine, a u proteklih pet godina izgrađeno je 320 kilometara auto-puteva i sa tom strategijom će se nastaviti i ubuduće. Planirana su i dalje ulaganja u vodovodne i kanalizacione mreže, u fabrike za prečišćavanje otpadnih voda itd.

Ono na čemu želim kratko da se zadržim jeste deo budžeta koji se odnosi na Ministarstvo pravde, tačnije najpre na investicione aktivnosti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u 2018. i 2019. godini. Ne želim isuviše široko da govorim o tome, ali želim da vam samo navedem gradove koje su obeležile investicione aktivnosti. Dakle, u 2018. godini to su Beograd, Sremska Mitrovica, Požarevac, Leskovac, Pančevo. U 2019. godini investicionih aktivnosti bilo je u Požarevcu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, Leskovcu, Kragujevcu. Iz IPA 2015. godina projekata dobijena su vozila i računarska oprema za kancelarije za izvršenje vanzavodskih sankcija na teritoriji Republike Srbije. Započet je projekat proširenja sistema za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera uz elektronski nadzor itd.

Ono što bih želela da izdvojim, kao neke nove stavke koje možemo da vidimo u predlogu Finansijskog plana za 2020. godinu, su svakako izrada projektno-tehničkih dokumentacija za nove objekte i za objekte koje treba rekonstruisati. Izdvojila bih izgradnju smeštenih kapaciteta zatvorenog tipa i izgradnju i opremanje novog zatvora u Kruševcu.

Smatram da ovakav budžet, o kome mi danas raspravljamo samo u pojedinostima, treba da dobije podršku, jer je razvojni, jer nam sve pokazuje da je dobro izbalansiran, a u smislu planiranja rashoda i prihoda.

Naša Vlada je bila u mogućnosti da predloži ovakav budžet, upravo zbog uspešno sprovedenih reformi u proteklom periodu koje su bile teške, ali koje su očigledno dale rezultate. Stvorili smo uslove da možemo da kažemo da će budžet za 2020. godinu biti razvojni i da ćemo moći da i dalje radimo na poboljšanju životnog standarda naših građana. Sada ćemo imati para za ulaganje u neke stvari za koje ranije zaista nismo imali para, za ulaganje u infrastrukturu, ali i za ulaganje u obrazovanje, u struku, u znanje, jer sledeće godine očekuje se, podsetiću vas, otvaranje četiri velika naučno-tehnološka parka, šest centara za preduzetništvo i realizacija još mnogo projekata koji će nam pokazati da smo na dobrom putu da stanemo rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama.

Prema tome, ja ću ponoviti da će ovaj budžet podržati poslanici SNS u danu za glasanje. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Pošto se radi o članu 2. apsolutno se slažem sa nekoliko prethodnih govornika da je budžet najvažniji zakon za sve građane Srbije i zaista smatram da ovaj budžet koji nam je predložen jeste uravnotežen i da jeste dobro izbalansiran.

Već smo govorili o tome koji su ciljevi koji su postavljeni za 2020. godinu i zbog toga kažemo da je budžet razvojni. Ali, ako damo sebi malo više prostora i ako posmatramo budžet malo šire, možemo govoriti i o budžetima jedinica lokalne samouprave, a takođe ćemo imati čime da se pohvalimo jer bez saradnje sa Republikom mnogi projekti u jedinicama lokalne samouprave ne bi bili realizovani.

Zaista želim da izrazim zadovoljstvo zbog saradnje između Vlade Republike Srbije i grada Niša i želim da se zahvalim na podršci koja je pružena jugu Srbije, jer sećamo se da je vlast do 2012. godine, jug Srbije stavila u zapećak i da ništa apsolutno nije ulagala.

Ono što se konkretno tiče budžeta, i republičkog i lokalnog budžeta, naravno, to je da u Nišu po planu napreduje izgradnja Naučno - tehnološkog parka. Mi smo se, kao lokalna samouprava opredelili za razvoj IT sektora u kome mnogi, a naročito mladi ljudi vide budućnost. Osnivanje parka je, naravno, u tesnoj vezi sa naučnom zajednicom i sa univerzitetom i otvara mogućnost formiranja privrednih društava koja se zasnivaju na inovacijama, na istraživanjima i koja će omogućiti saradnju između preduzeća i naučnika.

Niš će na taj način dobiti regionalni centar za razvoj inovativnog preduzetništva, ali pre svega šansu za promociju projekata i kompanija. To će dati potpuno drugačiju dimenziju razvoja grada, koja je gradu i potrebna, razvoju Nišavskog okruga, ali i šire.

Izgradnja Naučno – tehnološkog parka u Nišu je po fazama zamišljena i zamišljeno je da po završetku svake faze, praktično, taj deo koji je urađen može odmah da se koristi.

Tako je sa završetkom prve faze, kada je izgrađen i opremljen Studentski centar Elektronskog fakulteta taj deo odmah počeo da se koristi i primio prve studente.

Druga faza podrazumeva izgradnju lamele koja obuhvata prostor za realizaciju projekata, prostor za podršku preduzetništvu i prostor u kome će se odvijati akademsko-projektno dualno obrazovanje koje će povezati mlade naučnike sa lokalnim kompanijama.

Na kraju, u trećoj fazi biće završena zgrada Naučno – tehnološkog parka sa kompletnom infrastrukturom koja podrazumeva da će inovativne kompanije moći da dobiju i određenu opremu na korišćenje kako bi smanjile ulaganja i troškove.

Mislim da ne moram posebno da naglašavam značaj svega ovoga o čemu sam govorila u prethodnih nekoliko minuta i da Niš ranije zaista nije imao bolju priliku da se razvija, u svakom smislu i u svakoj oblasti.

Ako uzmemo u obzir da je Niš veliki univerzitetski centar, videćemo da je značaj ovoga još veći jer ćemo moći da angažujemo Naučnu zajednicu i da dobijemo stručne analize i stručna mišljenja po različitim pitanjima.

Zahvaljujući izgradnji ovog Naučno – tehnološkog parka mladi naučnici će dobiti poseban prostor da pokažu šta znaju i da rade u svojoj zemlji i da ostanu u svojoj zemlji.

Važan aspekt politike SNS jeste da zadržimo mlade ljude u Srbiji, da se ovde školuju, da žive i rade, da ostanu ovde sa svojim porodicama i sa svojim prijateljima, gde će im se pružiti sigurnost, pa čak možda i jednako dobri uslovi kao u nekim dosta razvijenijim zemljama u inostranstvu.

U tom smislu je Aleksandar Vučić najavio da će u naučno-tehnološke parkove i digitalizaciju biti uloženo oko 500 miliona evra, a isti iznos će biti uložen u stanove za mlade bračne parove, gde će biti mogućnosti i za niže cene kvadrata, za popuste i za neka bespovratna sredstva.

Dakle, na kraju bih zaključila da zahvaljujući reformama koje su sprovođene od 2014. godine, koje su bile teške za sve naše građane i za državu, kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, međutim te reforme su ipak dale rezultate, mi danas imamo para za sve što želimo da uradimo i da unapredimo u Srbiji. S druge strane, iz Predloga budžeta vidimo da će odnos prema državnoj kasi i na dalje biti promišljen i domaćinski.

Još jednom, takvom Predlogu budžeta ja lično bih dala podršku, zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, a sve ovo o čemu sam govorila tiče se republičkog budžeta, ali se tiče i konkretnog razvoja grada Niša kao jedinice lokalne samouprave. Zahvaljujem.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Stefanoviću, na početku želim da vam čestitam na spremnosti da javno demantujete teške optužbe koje na vaš račun plasiraju lideri Saveza za Srbiju, a tiču se „Krušika“, ali se tiču i vaše porodice i što ne želite da dozvolite da laž ostane laž, što radite na tome da građani Srbije znaju istinu u svakom trenutku.

Svima je potpuno jasno da kada ste najavili istragu Đilasovih afera i pokazali dokumentaciju kao dokaz tih afera, da su tada počeli sve jači pritisci na vas i na vašu porodicu, a da pritom uopšte ne mare što na taj način nanose štetu i Republici Srbiji. Tvrdnje da Srbija, navodno, snabdeva teroriste oružjem je laž koja može imate i ozbiljne posledice, a jedna od njih može biti i urušavanje naše namenske industrije.

Više puta je rečeno i objašnjeno da MUP ne daje dozvolu za trgovinu oružjem, niti to čini sam ministar unutrašnjih poslova, već da postoji čitav sistem u kome učestvuje mnogo ministarstava, mnogo službi, mnogo uprava, mnogo sektora koji imaju svoju ulogu i svoja ovlašćenja, a da MUP samo obezbeđuje transport naoružanja kroz našu zemlju. Naravno, ako sam ja to razumela na pravi način, ministar će me ispraviti ako sam pogrešila. U svakom slučaju, vrlo je jasno da optužbe ne stoje i vrlo je jasno iz koje kuhinje one dolaze.

Zbog javnosti i zbog građana Srbije ja želim da kažem zašto tog uzbunjivača iz „Krušika“ ja nazivam lažnim uzbunjivačem. On nije dobio status uzbunjivača u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača, gde piše – ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač ne može uzbuniti javnost. Takođe, prethodno se nije obratio ni poslodavcu, ni ovlašćenom organu i sada je vrlo jasno ne samo to da on nije uzbunjivač, već da i u svojoj odbrani zloupotrebljava status uzbunjivača.

Dakle, jasno je da grupa određenih ljudi iz Saveza za Srbiju želi da preko napada na Nebojšu Stefanovića napada i Aleksandra Vučića, ali i našu namensku industriju i našu vojsku i vojnu opremu i ovim postupcima oni zapravo rade na ugrožavanju bezbednosti naše zemlje. Oni bi želeli da vrate „Krušik“ u 2000. godinu kada se desila privatizacija u kojoj je praktično poslovanje te fabrike ne samo dovelo u pitanje nego potpuno obustavila.

Često u parlamentu govorimo o rezultatima politike Aleksandra Vučića, o rezultatima rada naše Vlade i postavlja se pitanje čime bi oni koji su vladali do 2012. godine mogli da se pohvale u oblasti vojske ili policije ili u bilo kojoj drugoj oblasti. Oni su vodili politiku ličnog bogaćenja, a to je svim građanima već vrlo jasno i devastiranje Srbije u svakom smislu, a mi težimo ka tome da stavimo rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama sveta.

Ostaci ovih koji su i „Krušik“ privatizovali i danas nam svakodnevno pokazuju kakav bi njihov odnos bio prema Srbiji, prema njenim institucijama, prema državnim organima i prema građanima Srbije kada bi oni ponovo nekim čudom došli na vlast, isto kao što nam pokazuju i ovi neki novi koji su se pojavili, koji su sada zajedno udruženi u tom Savezu za Srbiju. Bastać bi na primer rušio trgove, ljudima koji ne bi želeli to sa njim da rade možda bi stavio kese na glavu i ko zna šta bi sve radio. Boško Obradović bi šamarao okolo. Prvo bi se verovatno ustremio na žene pošto već znamo da je velika junačina. Šta bi oni drugo radili? Palili bi knjige, sprovodili bi šator politiku u parku, vodili bi politiku na ulici, opsedali bi zgrade univerziteta, za njih je to demokratija, ucenjivali bi, vršili bi pritiske, crtali bi grafite po zgradama u kojima su smeštene naše institucije.

Dakle, vrlo je jasno u šta bi oni Srbiju pretvorili, oni bi srušili sve što smo mi uradili. Potpuno sam sigurna da će građani Srbije na izborima znati da cene naš rad, politiku Aleksandra Vučića i rad Vlade Republike Srbije i da im to neće dozvoliti.

Prema tome, gospodine Stefanoviću i vi lično i predlozi zakona koji dolaze iz vašeg ministarstva, imate snažnu podršku poslaničke grupe SNS i mi ćemo podržati ove predloge u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Trudiću se da budem kratka. U načelnoj raspravi mi smo govorili o izmenama i dopunama ovog Predloga zakona u smislu poboljšanja rada nadležnih državnih organa u odnosu na veću efikasnost, ali i o tome kako će usvajanje ovog predloga rasteretiti građane dugih postupaka, ali i troškova prilikom izdavanja ili zamene putnih isprava ili njihovog oglašavanja nevažećim.

Ono što se konkretno tiče ovog amandmana, već je koleginica Olivera Pešić pre mene rekla, tako da se ne bih ponavljala. U stručnom smislu se apsolutno slažem sa njom da ovaj amandman treba odbiti jer zadatak MUP jeste da obezbeđuje bezbednost naših sugrađana i negde i u smislu ovog amandmana, odnosno ovog konkretnog Predloga zakona mi to možemo uraditi samo ukoliko ovaj amandman odbijemo.

Želim da se zahvalim svim poslanicima koji učestvuju u ovoj raspravi, naravno ministru Stefanoviću koji je tu zajedno sa nama celog dana da radimo na tome kako da unapredimo ovaj tekst zakona. Nadam se da to vide i oni poslanici koji su prišli Savezu za Srbiju i rešili da ulaskom u Savez za Srbiju izađu iz sale Narodne skupštine i neka njima služi na čast što ne daju svoj doprinos u tome da zakoni za građane budu bolji.

Sa druge strane, taj Boško Obradović, o kome su govorile moje kolege pre nekoliko minuta, nije danas došao u salu da bilo šta pita ili da bilo šta kaže, sasvim sam sigurna da bi ministar Stefanović imao šta da mu odgovori isto onako kao što smo imali šta da odgovorimo i advokatu Gajiću koji je optuživao ministra Stefanovića da hapsi koga hoće, kako hoće i zbog toga smo i ukazali da je Zakon o policiji vrlo jasan i da ne ostavlja dilemu po pitanju nadležnosti.

Da budem iskrena, želim takođe da se nadovežem na diskusije mojih kolega, jedva čekam izbore. Znam da je i ministar Stefanović na to spreman da proverimo izbornu volju građana jer mi to smemo, a oni koji ne budu spremni neće izaći na izbore jer znaju da neće dobiti podršku, a ja očekujem da posle svega i posle izbora mi nastavimo da Srbiju vodimo napred i da nastavimo sa reformama.

Što se tiče malog Šengena o kome je pričao moj kolega, pa to je nešto što se nije desilo poslednjih 30 godina u našoj zemlji. Naravno da mi na to gledamo kao na još jednu mogućnost za bolji život naših građana. Kada se budu uspostavile sve konkretne inspekcije na prelazima, kada se kamioni budu brže kretali doći će do ušteda koje za našu zemlju su značajne u svakom tom trenutku. Svetska banka je predvidela da samo od te jedne mere, od primene te jedne mere će ušteda biti 120 miliona evra.

Takođe, otvara se mogućnost da Srbija i Severna Makedonija imaju iste investitore, da postoji razmena inženjera i radnika i smatram da će to našu zemlju učiniti još konkurentnijom na tržištu, još boljom klimom za privlačenje direktnih stranih investicija. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas govorimo o kandidatima za predsednika i članove Komisije za zaštitu konkurencije. Ja sam sigurna da je nadležni Odbor za privredu posle razgovora sa njima uputio Narodnoj skupštini na razmatranje kvalitetan predlog, odnosno najbolje kandidate.

Kao nezavisna i samostalna organizacija, ova Komisija vrši svoja ovlašćenja u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije i tu je da štiti potrošače, ali sa druge strane, iako ekonomski napredak naše zemlje na različite načine.

Kada smo raspravljali ovde u parlamentu o izveštaju o radu, o njihovom izveštaju o radu, pokazali smo dobar odnos prema svim tim nezavisnim telima i zaključili da se Skupština kao deo jednog velikog sistema, zajedno sa Vladom i zajedno sa svim tim nezavisnim telima, nalazi na zajedničkom zadatku, a to je omogućavanje pravilnog sprovođenja zakona, pre svega, u različitim oblastima.

Osvrnula bih se na kratko na jednu situaciju, a na tom primeru želim da vam dočaram odnos parlamentarne većine prema ovim nezavisnim telima. Dakle, osvrnula bih se na još jednu samostalnu i nezavisnu organizaciju, a to je Regulatorno telo za elektronske medije, koje vrši ovlašćenja u cilju sprovođenja određene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Srbiji.

Juče je u ovoj oblasti održano jedno javno slušanje u organizaciji Odbora za kulturu, nadležnog odbora. Srpska napredna stranka je ponovo pokazala da želi da uzme aktivno učešće u ovim važnim pitanjima i da smo zapravo u svakom trenutku spremni za dijalog.

Mi smo juče pokazali, a to vam navodim kao dobar primer, mi smo juče pokazali da smo spremni za primenu mera koje donose Vladine komisije u smislu zabrane zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe, u smislu potpune transparentnosti biračkog spiska, u smislu obuke lica koja će učestvovati sutradan u izbornom procesu.

Ono što je u nadležnosti Narodne skupštine, na šta je takođe spremna poslanička grupa SNS, jeste da ovde raspravljamo potpuno po principima demokratije i parlamentarnog dijaloga o svim eventualnim izmenama i dopunama zakona koji se odnose na izborni. Takođe, juče smo mogli da čujemo da se zalažemo i za apsolutno sprovođenje Zakona o elektronskim medijima i da zaista na javnom servisu u predizbornoj kampanji budu jednako zastupljene sve izborne liste.

Dakle, i sada kada se govori o ovom pitanju i o mnogim drugim pitanjima, kada govorimo u Skupštini, postavlja se pitanje zašto se to nije na taj način radilo do 2012. godine, ali i ne samo to, već sada se dešava da ti isti traže neke stvari i od parlamentarne većine i od SNS konkretno, i da insistiraju da se govori o nekim stvarima, a onda naravno kasnije u tome ne učestvuju.

Želela sam da ovo navedem samo kao jedan dobar primer odnosa i SNS i vladajuće koalicije prema ovim nezavisnim i samostalnim telima. Jasno je da je SNS spremna na parlamentarni i na dijalog uopšte o svim pitanjima koja se stavljaju pred nas i o svim pitanjima koja su važna za Republiku Srbiju i za njene građane.

Za razliku od nas, oni koji ni danas nisu na sednici, a radi se uglavnom o strankama ili poslanicima koji su pristupili Savezu za Srbiju, oni nam jasno stavljaju do znanja kakav je njihov odnos prema ovim važnim temama, ali nam isto tako to sve govori o tome kakvi su njihovi prigovori, da nisu zasnovani na činjenicama, da su proizvoljni i da su neozbiljni.

U tom smislu, želim da kažem da će poslanička grupa SNS podržati ove kandidate koji se danas nalaze pred nama. Zahvaljujem.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o izboru člana Saveta guvernera moramo da znamo da je Narodna banka Srbije, kao centralna banka najvažnija institucija koja je u službi građana i privrede.

Ono što je aktuelno ovih dana jeste informacija da su bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije nastavile rast i dostigle iznos od 13,5 milijardi evra, što je za 203 miliona više u odnosu na 2000. godinu, od kada se i vode podaci o tome.

Od početka ove godine do oktobra bruto devizne rezerve povećane su za 2,23 milijarde evra, što se pripisuje aktivnostima Narodne banke Srbije, putem intervencije kupovine devizna na domaćem deviznom tržištu. Centralna banka je ocenila da je to najbolji način povećanja rezervi jer se ne radi o zaduživanju.

Takođe, država se uspešno razdužuje po osnovu kredita i hartija od vrednosti, što takođe, u mnogome utiče na bolji životni standard građana, jer više ne postoje problemi koji su nastali neodgovornom politikom vlasti do 2012. godine.

Ono što je važno jeste da je vrednost dinara na mesečnom nivou nepromenjen u odnosu na evro, a Narodna banka Srbije je bila u mogućnosti da interveniše na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom i prodajom deviza u cilju ublažavanja većih oscilacija kursa.

Zbog važnih pitanja kao što je monetarna politika ili kao što je finansijska stabilnost, važno je da rukovodstvo Narodne banke Srbije i u smislu članova Saveta guvernera bude odgovarajuća kako bi Narodna banka Srbije svoja ovlašćenja koristila u punom kapacitetu.

Sprovođenjem monetarne i devizne politike, upravljanje deviznim rezervama, obezbeđivanja stabilnosti finansijskog sistema i platnog prometa u zemlji, samo su neke aktivnosti Narodne banke Srbije koje se i na dalje moraju sprovoditi kvalitetno i efikasno.

S tim u vezi podržaću predlog za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije u danu za glasanje. Hvala.

Hvala vam, uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Stefanoviću, iz Predloga zakona, a i iz vašeg izlaganja danas sa početka sednice mi možemo da zaključimo da će izmene i dopune Zakona o putnim ispravama doprineti još efikasnijem radu državnih organa, ali i još većem rasterećenju građana u smislu postupaka, u smislu utrošenog vremena, ali i troškova zbog izdavanja ili zamene putnih isprava ili oglašavanja nevažećih putnih isprava.

U Ohridu je završen dvodnevni sastanak na kome je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i na kome je utvrđena Deklaracija sa spiskom mera koja će omogućiti slobodno kretanje roba, usluga i ljudi među državama Zapadnog Balkana, odnosno prelazak preko granice sa ličnom kartom, smanjeno čekanje na graničnim prelazima, međusobno priznavanje dokumenata.

Taj takozvani „mali Šengen“ je nešto što se na Balkanu nije desilo proteklih 30 godina i predstavlja još jednu mogućnost za bolji život naših građana.

Kada se uspostave inspekcije na prelazima i kada se kamioni budu brže kretali, Svetska banka predviđa uštedu od oko 120 miliona evra samo zbog primene te jedne mere.

Otvara se mogućnosti da Srbija i Severna Makedonija imaju iste investitore, da postoji razmena inženjera, da postoji razmena radnika i to će našu zemlju učiniti još privlačnijom za investiranje, a složićete se morali bismo da zadržimo prvo mesto u svetu po privlačenju direktnih stranih investicija.

Ja sam čula ovih dana različite kritike na račun Aleksandra Vučića koje su vezane za ove „mali Šengen“ i to uglavnom od strane onih koji pri tom prstom nisu mrdnuli za Srbiju. Šta sada treba da radim onda? Da zatvorimo granice i da ne sarađujemo ni sa kim? Takođe, postavlja se pitanje koliko bi to bilo dobro za naše građane?

Problem je u tome što zapravo svi vide da Aleksandar Vučić vodi politiku u interesu građana, a ne zarad ličnog interesa, kako je to bilo do 2012. godine. To možemo da vidimo na primerima kako je vršena vlast do 2012. godine, ali i na nekim aktuelnim primerima.

Na primer, mi renoviramo Trg republike, oni čupaju saobraćajne znakove. Bastać i ekipa maltretiraju radnike, maltretiraju ljude koji rade taj Trg. On umeto da kao predsednik opštine bude na svom radnom mestu, on pravi performanse, a to ništa dobro nije donelo za stanovnike Starog grada.

Mi radimo fasade na zgradama dok Boško Obradović se snima kako crta grafite i lepi nalepnice. Mi gradimo autoputeve. Imali smo u subotu otvaranje još jedne deonice kojom je završen Koridor 10 prema Bugarskoj, a sa pravom možemo da postavimo pitanje koliko su oni autoputeva izgradili?

Mi smo proteklih nedelja ovde u Narodnoj skupštini govorili o višku para u našem budžetu, a radi se o tome da smo radili tzv. pozitivni rebalans budžeta, govorili smo i povećanju plata i penzija, a do 2012. i 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, mi zapravo nismo ni znali da li će uopšte biti novca za plate i penzije.

Kao što vidite, primera je mnogo. Razlika između vlasti SNS i onih koji su vršili vlast do 2012. godine je velika, ali velika je i razlika u izbornom rezultatu. Zato oni ne smeju na izbore, a mi smemo da proverimo kakva je volja građana. Spremni smo da pobedimo i da nastavimo da Srbiju vodimo napred.

U tom smislu, poslanička grupa SNS će dati podršku i ovim predlozima koji se danas nalaze pred nama, jer poslanici SNS žele da budu deo borbe za uređenu i naprednu Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala vam, predsedavajući.

Samo kratko. Poslanička grupa SNS je i u načelnoj raspravi isticala koji su razlozi za donošenje zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Važeći zakon je iz 2009. godine i potrebno je usvojiti neke izmene shodno nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU. Propisi u ovoj oblasti su deo pravnog okvira koji je važan za Poglavlje 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i javno zdravlje. Takođe, moramo da znamo da je ovaj zakon povezan i sa pregovaračkim Poglavljem 1, koje se odnosi na slobodan protok robe.

Proizvodi koji se stavljaju na tržište, pre svega, moraju biti bezbedni. Ono što je važno da se kaže zbog građana, jeste da postoje obmanjujući proizvodi, odnosno imitacije koje su opasne, oni podsećaju na hranu, ali nisu hrana i mogu biti opasni za potrošače, naročito za decu i mogu imati i neke štetne posledice. Zbog toga je jasna namera predlagača da zaštiti korisnike u smislu zdravlja i bezbednosti, uzimajući u obzir proizvode koji se koriste za lične potrebe ili za obavljanje profesionalne delatnosti.

Tačno je da na teritoriji EU postoji informacioni sistem čiji je najvažniji deo baza podataka o nebezbednim proizvodima, koja se ažurira iz minuta u minut. Ni jedan proizvođač zapravo ne želi da se neki njegov proizvod nađe u ovoj bazi, jer to povlači određene posledice. Smatram da je ovo jedan od načina koji je dobro što smo usvojili i jedan od načina za suzbijanje opasnih proizvoda sa preventivnim dejstvom.

U Srbiji takođe postoji sistem za brzu razmenu informacija o nebezbednim proizvodima, koji na osnovu minimalno 11 vrsta rizika određuje koji su to proizvodi i o tome obaveštava nadležne organe, a nadležni organi naravno imaju obavezu da reaguju u skladu sa zakonom.

U svakom slučaju, smatram da treba podržati ovaj predlog zakona kojim Vlada takođe pokazuje brigu prema građanima i prema državi u smislu svega o čemu sam i do sada govorila. Zahvaljujem.

Hvala vam, gospodine Arsiću, što ste mi dali reč.

Informacija kojima raspolažu nadležni organi u vezi sa rizikom koji predstavljaju proizvodi po zdravlje i bezbednost potrošača dostupne su javnosti. Posebno će se ove odredbe odnositi na svojstvo proizvoda, očekivane rizike i mere koje su preduzete.

Dakle, potpuno je nelogično da se predloži brisanje člana 7. iz Predloga zakona. Predlagač je članom 7. izmenio član 13. važećeg Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Ako bismo brisali ovaj član, ne samo da bi se otežalo razumevanje zakonskih odredbi, već uopšte ne bi moglo da se govori o jednom sistemu koji treba da postoji, a odnosi se na razmenu informacija o opasnim proizvodima.

Moram da kažem da nisam videla da su predlagači ovog amandmana u drugim amandmanima ponudili rešenje za ove odredbe čije brisanje traže, jer ako predlog na kraju posmatramo kao celinu, onda bi ukoliko brišemo ovu odredbu postojao problem u smislu nedorečenosti ili nepotpunog regulisanja ovih pitanja.

Iz tih razloga ja se slažem sa mišljenjem Vlade da ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago što je ova rasprava dobila određenu širinu. Govorili smo o mnogim stvarima i sučeljavali mišljenja o mnogim stvarima koje su važne za našu zemlju i za naše građane. Govorili smo i o privredi, i o tržištu, o konkurentnosti, o usaglašavanju sa EU, pa sad ko se slaže, ko se ne slaže, svako ima pravo na svoje mišljenje, bar ja tako mislim.

Dozvolićete mi da se do negde držim okvira Predloga zakona koji je pred nama u raspravi u pojedinostima, ali da do negde možda i na trenutke izađem iz tih okvira kako bih dala svoj doprinos ovoj raspravi.

Kako govorimo o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, ja bih još nešto samo rekla o ovoj priči koja je aktuelna u našoj zemlji, a tiče se lažnog uzbunjivača. Juče je bio taj protest u Valjevu kada su ponovo lepili nalepnice, samo sada na zgradi fabrike. Ne znam zašto se tim ljudima više dozvoljava da lepe nalepnice na saobraćajne znakove, na zgrade fabrika, na zgrade sudova, a onda prefarbavaju zgrade i na sličan način da uništavaju javna dobra.

To što sad postaje pravilo da se protestuje ispred tuđih kuća, ispred stambenih zgrada u kojima ljudi žive, smatram da je vrlo problematično. Juče su se oni okupili ispred kuće tog lažnog uzbunjivača, da mu daju podršku, ali i da pozovu narod na bunt, na rušenje države. Oni kažu - budite si kao taj lažni uzbunjivač. Čovek je optužen za krivično delo, zato je i uhapšen. On nije nikakav uzbunjivač. Taj pritisak, to zastrašivanje, to pozivanje konstantno na haos i na destrukciju je postalo pravilo i zapravo nešto na čemu oni zasnivaj svoje političko delovanje.

Zapravo, oni će doći ispred Vesićeve zgrade da ga zastrašuju. Oni će doći ispred fakulteta da vrše pritisak na profesore. Oni će ugrožavati autonomiju univerziteta. Oni će upasti u RTS da tamo maltretiraju ljude. Mislim da ništa od toga nije normalno ponašanje koje je zaslužila ova zemlja i koje zaslužuju građani Srbije.

Praktično se postavlja pitanje – da li je njima išta sveto ako uzmemo u obzir onaj tvit kojim se oglasio Bojan Pajtić. Ne znam da li se on priključio Savezu za Srbiju, ili se nije priključio. Ako se nije priključio, neka se što pre priključi Savezu za Srbiju, pošto su očigledno isti. On je u svom tvitu napisao jednu jako ružnu stvar. Kaže - Nela Kuburović je u drugom stanju. Eto, a sve vreme je napadate da ništa ne zna. Nela kuburović je ministarka pravde, ona ide na svoj posao, ona radi, ona priprema zakone, ona daje izjave, ona predstavlja Ministarstvo pravde na najbolji mogući način.

Šta radi Pajtić? Meni nije jasno, osim što širi prostakluk po društvenim mrežama i što verovatno troši pare koje je na sumnjiv način istekao.

Ovo o čemu mi govorimo, a tiče se lažnog uzbunjivača, smatram da nije beznačajno. Naprotiv, u jednom delu, odnosno u većem delu se odnosi na bezbednost naše vojne industrije, na bezbednost naše zemlje.

Zašto je taj Obradović lažni uzbunjivač? Zato što se nije javio nadležnom organu, zato što se nije javio ovlašćenom licu u fabrici. Umesto toga on je stranim novinarima odavao tajne naše države i ko zna koliku je štetu time naneo. Ja, recimo, ne mogu ni da zamislim kakva šteta može da se nanese takvim postupcima.

Građani Srbije imaju pravo da znaju o čemu se tu zapravo radi. Radi se o tome da je cilj Saveza za Srbiju da se uništi naša namenska industrija, da se uništi naša vojska, da se ugrozi bezbednost Republike Srbije i da se ugrozi mogućnost da izvozimo naoružanje i vojnu opremu, samo zato što smo uspeli da i namensku industriju oporavimo, samo zato što smo uspeli da „Krušik“ ponovo dobro posluje, odnosno mnogo bolje nego što je to bilo u vreme vlasti DS, samo zato što se trudimo da naša namenska industrija ponovo bude konkurenta na tržištu, a u to su se uložili jako veliki napori.

Prema tome, nije to što se sa lažnim uzbunjivačem desilo slučajno, Đilas i njegova ekipa su videle šansu da ruše Aleksandra Vučića i SNS i ovu vlast, pri tome ne mareći za to što će na taj način možda da ruše Srbiju i što odaju neke državne tajne. Oni su se i ranije tako ponašali, samo je razlika u tome što su tada rušili Srbiju da bi ostali na vlasti, a sad ruše Srbiju da bi ponovo došli na vlast, da bi ponovo mogli da rade šta hoće i kako hoće.

I oni pamte privatizaciju „Krušika“ koja se desila posle 2000. godine i ko je i kako tu fabriku ojadio. Ta fabrika je izvozila opremu i neke vojne delove, oni su sveli to na nivo propasti, kako su sveli i sve druge fabrike koje su bile zatvorene, a ljudi su ostajali bez posla.

Prema tome, sve su ovo stvari za koje smatram da mi u parlamentu, o kojima mi u parlamentu možemo da govorimo i da razmenjujemo svoja mišljenja, ali svakako ćemo se svi složiti da politika koja podrazumeva rušenje bezbednosti naše zemlje nije politika koju zaslužuju građani Srbije, niti Srbija. Zahvaljujem.