Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac Đorđević.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Zahvaljujem kolega Šaroviću.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Zoran Đorđević.
Izvolite ministre.

Zahvaljujem ministre.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Siniša Mali.
Izvolite.

Zahvaljujem ministre Mali.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Nemanja Šarović.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Šaroviću.
Ukazali ste na povredu dostojanstva Narodne skupštine, član 107, pretpostavljam, obzirom da povredu Poslovnika mogu da učinim ja kao predsedavajući, ne vidim da sam učinio povredu.
(Nemanja Šarović: Niste prekinuli ministra kada govori da poslanici govore neistinu.)
Ne vidim da sam učinio povredu Poslovnika time što sam omogućio ministru da odgovori na postavljena pitanja i konstatacije koje ste izrekli tokom svog izlaganja.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Da.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Reč ima…
Dobićete repliku, gospodine Šaroviću.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku želite? Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Ne mislim da sam povredio povredu Poslovnika iz jednog prostog razloga, jer najpre smo čuli vaše subjektivno mišljenje, a potom i subjektivno mišljenje i stavove kolege Arsića, što je u svakom slučaju i vaše i njegovo legitimno pravo.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Šaroviću.
Shvatio sam da želite da se izjasni Narodna skupština u danu za glasanje o ukazanoj povredi Poslovnika.
Reč ima predstavnik predlagača, Siniša Mali.
Izvolite.

Zahvaljujem, ministre Mali.
Poštovani narodni poslanici, sada u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15.05 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi predsedavajući, dozvolite da još jednom ukažem na važnost i značaj pitanja koje smo kao poslanički klub želeli da pokrenemo kroz predlaganje izmene i dopune Zakona o Narodnoj skupštini, a to je jedno od, po našem mišljenju, ključnih pitanja - kako onemogućiti da poslanički mandat bude predmet političke trgovine nakon parlamentarnih izbora.

Pored toga što je ovde reč o narušavanju izborne volje građana, ovo pitanje je direktno vezana i za političku stabilnost, a politička stabilnost je preduslov svakog daljeg napretka Srbije.

Uz to, nameće se još jedno ključno pitanje, a to je šta je važnije, šta je, zapravo, starije - izborna volja građana ili vlasništvo mandata.

Mislim da jednom javašluku koji traje od 2003. godine na preporuku Venecijanske komisije, kada smo u parlamentu imali preko 250, oko 300 poslanika, javašluku koji je stvorio pravnu anarhiju i prostor za političku zloupotrebu, konačno treba stati na put i konačno treba staviti tačku.

Podsetiću vas da aktuelni saziv Skupštine ima 14 poslaničkih grupa i 22 samostalna poslanika. Mislim da se to nije desilo ni u jednom prethodnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, da u jednom trenutku, mislim neposredno pred predsedničke izbore, nismo ni znali koliko imamo poslaničkih grupa u parlamentu, jer nismo mogli da pretpostavimo kojoj poslaničkoj grupi pripada neko od kolega narodnih poslanika, da je bilo dovoljno da imate novac, kupite političku stranku, pronađete tri poslanika i imate svoju političku stranku, iako niste učestvovali na izborima, i imate svoje poslanike u nekoliko različitih poslaničkih klubova.

Poštujući Ustav, poštujući nepisano pravilo da se izborno zakonodavstvo ne menja u toku izborne godine, poštujući i ono sa čime se emotivno i lično ne slažemo, a to je da mandat pripada narodnom poslaniku jer, dozvolite, mi u Srbiji imamo proporcionalni izborni sistem. Uz dužno poštovanje, ali svako od nas nije imenom i prezimenom ušao u Narodnu skupštinu.

Dakle, poštujući sve ovo što sam naveo, mi smo pokušali ovo pitanje da rešimo kroz inicijativu Predloga izmene i dopune Zakona o Narodnoj skupštini, odnosno kroz unutrašnju organizaciju Skupštine, preciznije, člana 30. Razgovarali smo sa predstavnicima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Ukoliko ovo nije dovoljno, da stavimo tačku na ovo ključno i važno pitanje, mi smo zamolili predstavnike Ministarstva da nam kažu koji je to još set zakonskih predloga koji treba usvojiti i predložiti, da bi rešili ovo ključno i važno pitanje u Srbiji. Naravno, spremni smo da razgovaramo i da prihvatimo inicijative i predloge i ostalih poslaničkih klubova. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Kao što je gospodin Marković rekao na početku skupštinskog zasedanja, 332. dan jedan deo opozicije ne učestvuje u radu Narodne skupštine Republike Srbije i to je njihovo legitimno pravo, to je njihov legitimni vid političke borbe.

Međutim, nameće se jedno drugo pitanje - da li su to svoje odsustvo sa sednice opravdali u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije?

Bojkot parlamenta - kažu, zato što im je onemogućena demokratska rasprava i demokratsko sučeljavanje mišljenja u parlamentu. Mi smatramo da je razlog bojkota nemogućnost da kroz argumentovanu raspravu i argumentovano sučeljavanje mišljenja pokažu svoju snagu. Dakle, ne snaga sile, već snaga argumenata.

Smatramo da se uvek sa terena politikanstva moglo preći na teren argumentovane i demokratske rasprave i da smo o bilo kojoj tački dnevnog reda, da govorimo o bilo kojem zakonu, uvek mogli pronaći jedan zajednički imenitelj valjda za sve nas, a to je prosperitet Srbije. Ali, za to je potreban jedan realan, odgovoran i ozbiljan pristup, sa pogledom u budućnost, kakav definitivno nema jedan deo predstavnika opozicije.

I kada su bili u parlamentu, nismo mogli čuti nikakav predlog, nismo mogli čuti nikakvu konkretnu ideju, nismo mogli čuti nikakvu alternativu. Znali smo samo jedno - da su apsolutno protiv svega što čini i radi vladajuća koalicija i slušali smo kritike zarad kritika. Ne dolaze na sednice, vrlo često kažu - ne interesuju ih poslaničke plate, ali ne vidim da se bilo ko od njih odrekao poslaničkih plata, ne vidim da se bilo ko od njih odrekao privilegija putovanja, ne vidim da se bilo ko odrekao putnih troškova, putovanja u inostranstvo.

Podsetiću vas, građani Srbije, bilo da rade u privatnom ili javnom sektoru, ukoliko ne dođu na posao i ne opravdaju to svoje odsustvo, da li se to odražava na njihov materijalni status? Naravno da da. I mi moramo da delimo sudbinu građana Srbije, jer mi jesmo poslanici, ali smo građani Srbije. Nema tu građana prvog i građana drugog reda.

Ne želimo mi ovim predlogom, kako je to jedan deo opozicije rekao, nikoga da disciplinujemo, niti da primoramo na bilo šta, samo insistiramo na poštovanju Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije i na poštovanju dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije.

Inače, u potpunosti se slažemo sa vama, predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, kada ste rekli da aktuelni Poslovnik nije dobro menjati parcijalno. Važno je da svako od nas izađe sa određenom inicijativom, sa određenim predlogom, ali aktuelni Poslovnik o radu ima brojna otvorena pitanja i novi Poslovnik o radu ne treba i ne sme da bude odraz aktuelnog političkog trenutka, pa da svaka parlamentarna većina donosi svoj Poslovnik o radu.

I ovo, i prethodno pitanje, ja sam iskoristio mogućnost i postavio i predstavnicima Evropskog parlamenta. Nisam dobio odgovor, pošto smo u većini slučajeva i te 2003. godine i kada je reč o Poslovniku o radu, poslušali njihove predloge, njihove sugestije, postavio sam im pitanje na sastancima koje smo imali u Narodnoj skupštini, na razgovorima koje smo imali. Nisam dobio odgovor, što, naravno, ne znači da ga neću ponovo postaviti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Stanislava Janošević. Izvolite.