Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS, naravno, podržava prioritete Vlade Republike Srbije koji su definisani Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu.
Smatramo da je predlog budžeta realan, da je ostvarljiv, da je dobro planiran u zadatim okvirima, da je razvojni i da je zasnovan na ekonomskim i pozitivnim pokazateljima koji su rezultat reformskog kursa Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine.
Potpuno smo ubeđeni da će realizacijom definisanih ciljeva za budžet za 2020. godinu, u 2020. godini doprineti privrednom rastu i ekonomskom napretku naše zemlje. Kao što sam rekao, ono što je suštinski najvažnije, jeste da je Predlog budžeta razvojni i tačno je kako ste ministre rekli u uvodnom izlaganju, predstavlja završetak procesa konsolidacije i početak razvoja i rasta i Srbija mora i treba da ostane na tom putu. Ovo predstavlja i podstiče razvoj privrede i za sledeću godinu mislimo da je projektovana realna stopa rasta privrede od 4%.
Takođe, rekli ste da budžet predstavlja ravnomernu preraspodelu finansijskog prostora i u tome se slažemo, u smislu da je jedan deo usmeren ka poboljšanju životnog standarda, pre svega, ka povećanju plata, ka povećanju penzija, ka povećanju cene rada.
Cena rada je 172,5 dinara po satu, a od 1. januara 2020. godine, minimalac će iznositi 30.022 dinara, što je uvećanje od 11,1 u odnosu na 2019. godinu. Kada sve to zajedno saberemo, vezano za poboljšanje životnog standarda, iznosi negde oko 1,3% BDP. Drugi deo je usmeren ka podsticaju rasta i razvoja kroz realizaciju javnih investicija i kroz, pre svega, rasterećenje rada.
Smatramo da je Srbija na dobrom putu i da su vidljivi boljitak i pozitivni ekonomski pokazatelji u svakom sektoru koji su zasnovani na realnim i na zdravim osnovama. Takođe smatramo da je u ovom trenutku najvažnije najpre da sačuvamo teško stečena fiskalna dostignuća, da na pravi način koristimo njihove benefite u budućnosti i da prihvatimo sve one inicijative i podsticaje koji vode ka rastu i razvoju.
Tokom jučeranjeg dana, pre svega iz skupštinskog hola od strane onih koji se predstavljaju kao jedan deo opozicije koji ne učestvuje u radu parlamenta, moglo se čuti više puta kroz taj politički monolog ili to su vam kao one kate sa zamišljenim protivnikom kada niste spremni da učestvujete u raspravi pa onda izađete u skupštinski hol i izrecitujete ono što imate, više puta se moglo čuti da je budžet predizborni.
Naprotiv, budžet nije predizborni jer da je predizborni ako bi govorili o najstarijoj populaciji, povećanje penzija, recimo, ne bi bilo za narednu godinu realno 5,4% nego bi bilo daleko veće. Ovako imamo jedan odgovoran i ozbiljan pristup Vlade Republike Srbije. Dakle, imamo povećanje penzija a imamo plus u državnoj kasi. Neodgovorno i neozbiljno bi bilo da se zahvata daleko više iz budžeta za povećanje plata i penzija, a da imamo minus u državnoj kasi.
Imamo, kao što ste rekli, tzv. „švajcarski model“ i to je zapravo povećanje koje će zavisiti od visine inflacije i visine stope rasta. Mi smatramo da on hoće očuvati, održati makroekonomsku stabilnost, da neće ugroziti stabilnost javnih finansija i da u dugoročnom smislu jeste garant stabilnosti budžeta, da je ovakav sistem za predstavnike najstarije populacije i pravičniji i pravedniji i ono što je veoma važno predvidljiviji, ali da je i održiv.
Naravno, podržavamo i o tome je bilo reči iz redova poslaničke grupe SPS, podržavamo strateški cilj Vlade Republike Srbije, a to je smanjenje stope nezaposlenosti. Imali smo rekordnih 2012. godine 25,9%, danas imamo 10,3%, zapravo za prvih sedam meseci drugi kvartal 10,3%. Do kraja decembra meseca verujemo i ubeđeni smo da će biti ispod rekordnih 10%.
Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, koje će se naći u skupštinskoj proceduri, svakako će olakšati novo zapošljavanje jer poslodavci će biti oslobođeni od poreza na zarade, od poreza na PIO.
Takođe, realan rast zarada u prvoj polovini ove godine je 7,3%. On jeste uslovljen, pre svega, povećanjem rasta zarada u privatnom sektoru, ali nakon povećanja plata u javnom sektoru mi verujemo da će biti realizovan onaj cilj koji je postavila Vlada Republike Srbije, a to je da prosečna zarada u Srbiji krajem decembra bude veća od 500 evra.
Nakon niza reformi koje je učinilo i Ministarstvo, koje je učinila i Vlada, usvojen je Zakon o alternativnim investicionim fondovima, kojima je izmenjen Zakon o investicionim fondovima i sa strategijom razvoja tržišta kapitala mi smatramo da će to omogućiti veći broj izvora finansiranja za samu privredu.
Očekuje se i prva implementacija novog sistema plata u javnom sektoru od januara 2021. godine, a uredbe u vezi sa koeficijentom zarada u javnom sektoru u drugoj polovini naredne godine.
Želimo bolje zdravstvo i vidljiva su daleko veća ulaganja u infrastrukturu u oblasti zdravstva. Želimo efikasniju javnu samoupravu. Potrebno je naravno omogućiti zapošljavanje, ali je potrebno na adekvatan način i obučavati ljude koje zapošljavamo.
Podsetiću, Zakon o maksimalnom broju zaposlenih prestaje da važi krajem ove godine. Dakle, biće moguće zapošljavati onaj, rekao bih, neophodna kadar, kada je reč o javnom sektoru, ali Vlada svakako mora napraviti novi modalitet, kada je reč o granici, vodeći računa o broju zaposlenih, pre svega, u javnom sektoru.
Značajna stavka predloga budžeta svakako jesu izdvajanja za kapitalne investicije, što mi podržavamo i pozdravljamo. Za kapitalne investicije u ovoj godini je izdvojeno 198,9 milijardi dinara. Najveći deo ovih sredstava biće usmeren ka saobraćajnoj i železničkoj infrastrukturi. Naš stav po ovom pitanju je potpuno jasan, smatramo da nema ekonomskog, bez infrastrukturnog razvoja. Sa druge strane, na ovaj način i kroz realizaciju projekata, koji su vrlo precizno i jasno definisani, poboljšavaju se i uslovi života građana. I, slažemo se sa vama kada kažete da ovo jeste početak realizacije nacionalnog investicionog plana.
Takođe, povećan je iznos za unapređenje infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine i ono što je posebno važno, povećan je iznos izdvojenih sredstava za lečenje retkih bolesti. Taj iznos će sada u budžetu iznositi 2,4 milijarde dinara.
Naravno da će veće ulaganje u inovaciju i obrazovanje omogućiti da se po stopi nezaposlenosti Srbija približi zemljama EU.
Srbija je postala svetski lider u privlačenju direktnih stranih investicija i o tome je bilo reč tokom jučerašnje rasprave. Dakle, u prvih sedam meseci ove godine imala je 2,32 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je povećanje od 43% u odnosu na isti period prošle godine. Srbija je nastavila regionalno liderstvo u privlačenju stranih direktnih investicija. U 2018. godini Srbija je privukla više stranih investicija nego ceo region i Balkan zajedno. Ovo nije samo naša konstatacija, ovo je konstatacija i „Fajnenšl Tajmsa“. Jedna od najvećih svetskih rejting agencija, „Fič rejtings“, povećala je kreditni rejting Srbije, što je takođe pozitivno, a rejting agencija „Mudis“ unapredila je izglede povećanja kreditnog rejtinga Srbije sa stabilnih na pozitivne.
Mislim da je ovo najbolji odgovor na pitanja koja proteklih dana i meseci slušamo od predstavnika jednog dela opozicije, kako je u Srbiji korupcija, kako je u Srbiji kriminal. I sada ja vama postavljam pitanje, ministre, da li bi strani investitori došli u državu u kojoj je korupcija i kriminal ili u državu u kojoj imamo i političku i ekonomsku stabilnost, u državu u kojoj, pre svega, kroz podsticaje koje daje Vlada Republike Srbije, kroz zakone koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, imamo jednu pozitivnu poslovnu klimu, pozitivni poslovni ambijent i atmosferu? Sve to svakako čini Srbiju atraktivnom investicionom destinacijom.
Uz to, Srbija je napredovala na svetskoj „Duing biznis listi“ za četiri mesta. Mi očekujemo da će Srbija sledeće godine nastaviti ubrzani rast i da je to potvrda, pre svega, dosadašnjih rezultata.
Na samom kraju, nešto što nije direktno vezano za budžet. To smo čuli od predstavnika opozicije i u parlamentu tokom sinoćne rasprave. Naime, jedan deo opozicije se vrlo često ovde u parlamentu, dok su učestvovali u radu, pozivao na izveštaj Evropske komisije i na onaj deo koji se tiče rada Narodne skupštine Republike Srbije.
Na poziv predsednice, koji je upućen u martu mesecu, da upravo razgovaramo o tome, da razgovaramo o načinu, kako da implementiramo one sugestije i predloge, kako bi unapredili parlamentarizam, kako bi unapredili parlamentarni dijalog i parlamentarnu praksu, nisu našli za shodno da se odazovu i da razgovaraju. Zapravo, nisu našli za shodno da razgovore o svim važnim temama, pa i o izbornim uslovima, vode u parlamentu, već u kafani, na ulici ili pod šatorom, kao nekakav plemenski savez.
Ono što želim da kažem jeste da smo mi najveći deo tih sugestija i predloga implementirali i da smo, upravo početkom ove sednice, prihvatanjem predloga da se udvostruči rasprava, kao i načinom i vremenskim intervalom u kojem je budžet prosleđen Narodnoj skupštini Republike Srbije, da poslanici imaju dovoljno vremena da ga analiziraju, da zauzmu određene političke stavove, zapravo u celosti ispunili sve one sugestije i predloge koji su sadržani u tom finansijskom izveštaju.
Da li je to dovoljno da konačno, kako oni kažu, imamo tu demokratsku raspravu ili demokratski dijalog? Za njih nije. Dakle, nije suština u tome da neko želi da spreči demokratsku raspravu i demokratski dijalogu u parlamentu. Suština je u tome da imamo jednu nemoć i nespremnost da na argumentovani način vodimo raspravu o ključnim zakonima.
Mi smo verovali da ćemo konačno od tog dela opozicije imati prilike da bar kada raspravljamo o najvažnijem zakonskom predlogu, jer budžet je život, ovde u parlamentu konačno čujemo postoji li neki drugi put, postoji li neki drugi pravac kojim Srbija treba da ide, a da taj put i pravac nije spisak lepih želja, da on ipak bude garant i boljeg životnog standarda građana i većeg privrednog rasta i novih radnih mesta i novih fabrika.
Nažalost, evo, mislim da je ovo poslednji budžet koji usvaja ovaj saziv, učestvovali su u prethodnim raspravama, nismo čuli te predloge, nismo ih čuli ni danas. Slušamo kritike zarad kritike i fabrikovanjem nekih novih afera svakodnevno pokušavaju se prikriti ti nedostaci. Nema politike, nema ideje, nema predloga, ali se, ponavljam, fabrikovanjem svakodnevnih novih afera pokušava doći do jeftinih političkih poena, ne shvatajući izgleda se do poverenja građana ne dolazi na takav način. Do poverenja građana se dolazi kroz rezultate, a rezultati su svakako rezultati činjenice, pokazatelji su na strani Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.