Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9476">Snežana Paunović</a>

Snežana Paunović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Hvala, predsedniče.

Neću da pričam bajku i neću ni da se trudim da glumim braću Grim, pa da probam da je pišem, da bude još gore. Hoću sa građanima Srbije da podelim nešto što se danas dešavalo, a hoću i da zamolim sve moje kolege koje su trenutno u sali i one koji nisu da sami jave, ako slučajno prepoznaju da ih je ovo što ću sada pročitati, citiralo u jednom delu.

„Kosovo je država zapada, za razliku od Srbije. Srbija ne želi da se pridruži EU, niti vrednostima poput vladavine prava i slobode medija. Oni su za Moskvu. Vučić je bio Miloševićev ministar propagande i dalje je ministar propagande Srbije koja slavi masovna ubistva. Ivica Dačić odgovoran je za masovna ubistva, silovanja kao oružje rata i masovne zločine i treba da bude doveden pred Sud za ratne zločine. On je, kao i Vučić, odgovoran za masovne zločine na Kosovu i Metohiji“, rekla je Donika Gervala Švarc, između ostalog, ministarka spoljnih poslova tzv. Kosova, danas u Savetu bezbednosti na sednici, a odgovorila je na rečenicu ministra spoljnih poslova i prvog potpredsednika Vlade, između ostalog: Tačno je da je Kosovo sui generis za Srbiju, kao što je Vatikan za katolike ili Jerusalim za Jevreje, Meka za Muslimane. Srbija neće nikada prihvatiti nezavisnost niti glasati da Kosovo postane članica UN.

Sada očekujem da posle mene za reč i repliku se jave svi oni čije reči citirala Donika, objašnjavajući šta treba uraditi konačno Srbiji da bi ona imala miran san i da bi se promenila vlast u Republici Srbiji. Zašto? Zato što ona zna da je to proveren recept. Jednom smo imali predsednika Republike Srbije, Savezne Republike Jugoslavije. Ovako su ga paušalno optužili, isto kao i danas, montirali Račak, izručili Haškom tribunalu, ubili u Haškom tribunalu i doveli na vlast ono što im je trebalo.

Danas imamo novu situaciju. Hajdemo sada da optužimo… Rekao je Ivica Dačić, istina, i da je rođen u Prizrenu i da mu treba dozvola da bi tamo otišao i sada mi jasno vidimo da nema razlike između, recimo, jednog Bačevića, koji je rođen u Bjelom Polju, i kada je otišao na svoje imanje oni su ga uhapsili, isto bi se desilo i danas Ivici Dačiću da makar pomisli da tamo krene. I Ivica Dačić jedini koji bi tako prošao. Ali, ja pitam, pre svega građane Srbije, ko je tačno u pravu ili ko govori laž, a ko govori istinu?

Tri dana ja slušam da smo izdali Moskvu… Odnosno da smo za Moskvu.

(Poslanici opozicije dobacuju iz klupe.)

Izdali smo, evo, dobacuju mi, ovi koji su imali komentar. Oni imaju naročiti komentar na sve ovo što se dešavalo u Savetu bezbednosti, onako inteligentno, krajnje, ali time ću se baviti nešto malo kasnije, da smo priznali tzv. Kosovo, da smo obećali, da smo završili ceo posao, da smo najveći izdajnici i sada mi, prosto, nije jasno kako se poklapaju interesi srpskih patriota i Donike sa dva prezimena od kojih je jedno nemačko? Kako se poklapaju stavovi srpskih proevropejaca sa Donikom, čije je jedno prezime albansko drugo nemačko i kako tačno u isto vreme Vučić i Dačić mogu da budu i patriote i izdajnici, i rusofili i evropejci, i demokrate i rušitelji demokrata i sve to u pet dana?

Onda dođemo i kažemo – ovde se pričaju bajke. Pa, nisu ovo više bajke. Braća Grim su bila korektna. Pisali su tekstove koji uveseljavaju decu. Ovde se pišu tekstovi posle 24 godine, potpuno identično kao i pre 25, kao kad smo imali prekrštene noge među UČK evropskih zvaničnika. I tada je Kosovo bilo država zapada, a Srbija, sećate se, samo zbog Miloševića omražena. Čim Milošević ode, bićemo Meka i Medina za ceo svet. Ili Milošević još nije otišao ili je neko lagao srpski narod.

Danas ovo pričam srpskom narodu iz samo jednog razloga. Ubeđena sam da nikada više ne može da se dogodi da ni pod kojim okolnostima dozvole da im bude izručen jedan predsednik republike ili jedan ministar spoljnih poslova, pošto je on u prioritetu.

Ljudi, ja više i ne znam kako se to zove. Ja ne znam kako bi to moglo uopšte da se zove, ali još manje znam na koji se kantar meri patriotizam koji iz ove sale zvuči skoro pa isto. To što je u Savetu bezbednosti rekla ova nemačka snajka, to je posao za koji je ona plaćena istim onim parama od trgovine narkoticima i organima iz „Žute kuće“ ili iz neke druge kuće, jer mi još uvek ne znamo gde su nestali. Ne čudi mene nijedna njena reč. Suludo je, nenormalno je, na granici je zdravog razuma, ali me ne čudi, ali sam se naježila kada sam shvatila da postoje preklapanja.

Gde je Srbija danas? Većinska Srbija nije tamo gde bi neko hteo da je povede. Ivica Dačić je još uvek u Njujorku. Nadam se da kada se vrati neće da ga sačeka nekakva kvazi optužnica kakva je čekala neke ljude pre njega.

Sedi ovde Marina Raguš. I ona je bila jedan od ljudi optužena za… više se ne sećam kako kreativno to ume da zvuči iz ugla Haškog tribunala, ali nijednog trena niti ti Evropejci, o kojima govorite, potpuno sam svesna da ćete me sada optužiti da sam protiv puta u Evropu, protiv slobode, protiv prava, protiv svega. Nisam ni protiv čega, samo ne mogu samoj sebi da objasnim, a ne možete mi objasniti ni vi kako je normalno da na ovaj način razgovaramo u Srbiji, nesvesni da nam se ovako razgovara tačno tamo gde najmanje treba.

Nije ona bila nemilosrdna samo prema predsedniku Republike Srbije i ministru spoljnih poslova. Optužila je ona i ambasadora Rusije da joj nije dao reč da govori na albanskom, što je netačno, ali ono što mi je naročito simpatično i na šta bi morala posebno da obrati pažnju, čak i ona, na tečnom srpskom je rekla da Ivicu Dačića treba uhapsiti i optužiti za ratne zločine.

Meni je lično drago da ona nije zaboravila srpski. Ivica Dačić sigurno neće ponovo biti jedan socijalista koji će završiti u Haškom tribunalu za šaku dolara koje će neko da uzme. Socijalisti danas sigurno nisu neko ko će biti toliko samleven, kao što su nas mleli te davne 1999. i 2000. godine. Socijalisti će danas biti neko ko će se njoj na srpskom obratiti tačno tamo odakle pokušava da nam objasni da postoji demokratija.

Neka ovo doživi kao pretnju, a nije. Ovo je obećanje. Ja retko pretim, ali uvek obećavam.

Očekujem da ovo moje obećanje podrže sve patriote u parlamentu Republike Srbije i da zajedno sa mnom, kada za to dođe vreme, odemo kod gospođe Donike, nemačke snajke, i na srpskom joj kažemo – hvala što si nas sačekala, sad možeš da ideš.

Ako tamo krenem sama, onda građani Srbije budite ubeđeni, sve što ste čuli od brige o Kosovu samo je suva demagogija. Kosovo i Metohija još uvek su srpski tačno onoliko koliko se smatra da nisu evropski, da nisu pošteni, da lažu sve u krug, baš taj Vučić i taj Dačić. Ja ne znam je li ovo neprijatno bilo da čuju, ali znam da veći kompliment nijedan ni drugi u 21. veku nisu mogli da dobiju i znam da svako od vas ko bude provode ih na ovu temu još jednom optuži, kako nisu iskreni, sad mu je već džabe.

Ali, isto tako vas molim, zbog onih građana Srbije koji su vam dali glas i ovo im nikako ne prija, jer još uvek svi, bez obzira ko kome pripadao ideološki, kako god hoćete, nose gorak ukus u ustima zato što su izručili svog predsednika države.

Nemojte ih više na ovaj način obmanjivati. Nemojte davati izjave u novinama koje su jeftine da jeftinije biti ne mogu i to u ime nekih partija koje ste odavno ubili, čije ste osnivače odavno izbacili, pobegli su od sramote imaju transfer blama. Ne lažite pošteni narod Srbije, nemate na to pravo, skupo ćete to platiti. Cenzus neka i ostane na 3%, dobar procenat vas više nikada i ni na jednoj platformi neće moći da pređe taj cenzus. Hvala vam.
Hvala, predsedniče, mada je ovde bilo osnova i za repliku, ali svejedno mi je kako će se računati vreme.

Ne znam ja zašto vi mene niste slušali šta sam ja pročitala. Upravo sam to probala da vam kažem. Vi meni objašnjavate da su zemlje KVINTA rekle da je sve ovo dogovoreno u Briselu ili Ohridu. Ona kaže da Vučić i Dačić ne pristaju ni na kakav dogovor i ne žele ništa da implementiraju.

Kad sam rekla patriote, istina je, nisam baš mogla da pretpostavim ko će da se prepozna, ali vas nisam očekivala u onom delu u kom sam očekivala da se jave oni od kojih je Donika prepisivala.

Međutim, kad ste me podsetili na 2012. godinu, a ja dugo pamtim, verujem i vi, imate političko iskustva, ja ću vas da podsetim na 2004. i na 2008. godinu. Naš narod je 2004. godine imao pogrom. I na taj pogrom smo odgovorili tako što smo imali jednu zajedničku ideju.

Ja ne znam, možda ću se ogrešiti o vas lično, kojoj ste političkoj opciji, partiji pripadali tada, ali znam gde sam ja bila, isto gde i danas, pa smo odlučili da zbog tih zemalja KVINTA ispred Ministarstva spoljnih poslova napravimo jedan skup i kažemo da je nekorektno da svi ćute u momentu u kom se dešava klasičan pogrom na Kosovu i Metohiji. I to je trebala da bude zajednička akcija više političkih aktera patriota Srbije. Na kraju se tamo nekako nađoh ja, nekoliko starijih gospođa iz udruženja Sloboda, nekoliko slobodnih građana, glumica Ivana Žigon i vrlo brzo ozbiljan broj raseljenih Srba.

Godine 2008. sam ja isto bila u Goraždevcu sa verovatno vašim partijskim kolegom, ministrom Naumovim. Tad smo imali ozbiljan sukob između Srba i Srba, poštovani moj kolega, tako što je neko pokušavao da nam objasni da u Goraždevcu oni koji pripadaju DSS više vole Goraždevac nego oni koji ne pripadaju DSS a žive u 700 metara okruženi žicom, svi zajedno.

Konačno, niste me razumeli u delu u kom sam rekla da očekujem da ćete svi sa mnom kod Donike na ovaj tečni srpski. Ne možemo sutra, bar ne mogu ja. Proglasili su me za najvećeg rušitelja ustavnosti i državotvornosti države Kosovo. I jedino što sam o sebi čula u proteklih ne znam koliko godina, a da je istina, je to. Tu Aljbin Kurti ni malo ne laže. Tako da morate tamo sami, za sad. Da bi ja otišla tamo, Donika mora da progovori još jednom srpski.

Znam ja šta sam ja rekla, nego mi je žao što me vi niste razumeli kako treba. I još mi je žalije što ste na sve ono što sam ja citirala iz Saveta bezbednosti danas, vi ustali da mi objasnite koliko je patriotizam važna reč. Pa nije patriotizam reč, dobri moj kolega. Patriotizam je i osećanje i vaspitanje. Ako je koristimo kao reč, e, onda imamo situaciju i iz 2001, i 2003, i 2004, i 2008. i kako god hoćete. I sad možete i da mi se javite i da pitate jesmo li tada bili u vlasti? Jesmo, podržavali smo manjinsku Vladu Vojislava Koštunice, verujući da će se sve dogoditi i da ćemo braniti ono što nam je najveća svetinja. Ako vi meni kažete da smo to uradili, ja ću vam čestitati. Činjenice govore suprotno.

I da ironija bude kompletna, čujem ja i ovaj smeh dok ja govorim i ne iznenađuje me. Ja znam da u ovoj sali ima onih kojima je sve ovo smeh, do prve prilike da se uvale u neku fotelju i da onda sve nas kolektivno bude sramota zato što oni vrše neku javnu funkciju, da ih ne podsećam gde su sve bili, pa kad nas brukaju u zemlji, to i nije bilo strašno, ali kada nas brukaju van zemlje, e to je bilo tragično.
Hvala, predsedniče.

Možemo mi da se vratimo i na 1999. godinu, poštovani moj kolega, nemam ja nikakav problem sa tim.

Nisam ja krenula vremeplovom unazad, nego vi. Nisam ja vama spočitala ništa osim što sam priznala da ne znam gde ste bili. Sad mi kažete da ste bili u DSS a da ste sada u Novom DSS. Socijalisti jesu naslednici Komunističke partije Srbije i ja sam u vreme kada je Komunistička partija Srbije vladala, polagala zakletvu kao pionir, 1981. godine u Peći. Znate šta se desilo tog dana? Podeliću sa vama jednu simpatičnu priču i verovatno me sada gleda čovek o kome ću govoriti.

Na toj školskoj priredbi koja se uvek, sećaju se oni koji su pripadali tim generacijama, organizovala za prijem pionira, odigrali su kolo u nacionalnim nošnjama učenici osmog razreda iste osnovne škole. Pretukli su ih na putu kući, poštovani kolega, iz Doma „Boro i Ramiz“ u Peći, do nekog naselja koje se zvalo Vrženik. Zoran Savović je još uvek živ, a tada je dobio kao dečak ozbiljne batine, samo zato što je imao crnogorsku kapu na glavi.

Nemojte me terati da se sećam i nemojte mi objašnjavati da li sam htela da vas uvredim, jer nisam. Te 2004. godine sam, ja ne znam da li ste vi bili visoki funkcioner, zato sam se i ogradila, u Vladi razgovarala sa gospodinom Mihajlovom i sa gospodinom Jočićem, obojica su bili visoki funkcioneri i DSS i Vlade. Mene su pitali da li mogu da kontrolišem skup koji se dešava ispred Vlade, a dogovor je sa DSS bio da će izaći poslanici koji se nisu pojavili.

Ja znam o čemu pričam, vi sležete ramenima. Nisam ja vas optužila za to, ali ako ste već tražili da vam pojasnim, evo, ja mogu zato što ja dosta dobro i dosta dugo pamtim. Na kraju, imam i dosta godina. Ništa što sam ja ovde rekla niste trebali da shvatite kao prozivku sebe, osim što sam molila da svako onaj ko je prepoznao da ga je citirala Donika ili da je prepisala od njega, ima pravo da se javi.

Sad vi i ja možemo da se nadgornjavamo do prekosutra, naročito na tu temu Kosova i Metohije. Ja bih to izbegla. Izvinjavam se ministrima zato što sam ja grubo skrenula sa teme, ali nisam. Ja sam skrenula sa dnevnog reda i sa amandmana, ali ne sa goruće teme i sa najvećeg nacionalnog pitanja, jer ako se danas desila sednica Saveta bezbednosti UN na temu Kosova i Metohije, onda ništa nije preča tema.
Zahvaljujem.
Poslovnik, koleginica Vasić. Izvolite.
Razmišljam da li se vi sad šalite sa mnom u ove kasne sate ili šta se tačno događa?
Poštovana koleginice Vasić, ukazali ste na povredu Poslovnika koja usledi kada predsedavajući ne dozvoli reč u formi replike nekome ko je prozvan imenom i prezimenom.
(Radmila Vasić: Nije to. Povredu Poslovnika je učinio kolega koji je malopre govorio. Pozivam se na to da imam pravo na repliku.)
Po kom osnovu da ja vama dozvolim repliku?
Vrlo rado bih vam dozvolila repliku da ste vi Boško Obradović ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Dveri. Vi niste ni jedno ni drugo.
Hvala vam.
Kolega Bulatoviću, šta je sa vama?
(Dejan Bulatović: Povreda Poslovnika.)
Izvolite.
(Narodni poslanik Radmila Vasić govori bez uključenog mikrofona.)
Gospođo Vasić, ja ne sedim ovde da biste vi meni rekli. Ja sedim ovde da vas saslušam kada podignete Poslovnik i ne znate zbog čega ste ga podigli.
Uporno pokušavam da ga sačuvam od vas same i ne kažem da ste reklamirali povredu Poslovnika na bazi ničega, a da sada pokušavate da od mene napravite zlu ženu koja vam ne da reč.
Uvažena koleginice, niti vas je kolega Torbica pomenuo, niti je pomenuo bilo šta što se može dovesti u vezu sa vama, osim što pripadate poslaničkoj grupi čiji predsednik poslaničke grupe nije u sali. Nije tu ni zamenik. Nije tu ni ovlašćeni predstavnik i vi tražite da vam ja dam reč sada ne po ovom, nego po drugom članu.
Sedite, ne brukajte ni sebe, ni mene, ni ovaj parlament.
Kolega Bulatoviću, izvinjavam se.
(Radmila Vasić: Nama ste skidali vreme jer nismo bili u temi. Niste prekinuli kolegu.)
Samo dozvolite kolegama da oni rade svoj posao, jer i ono imaju pravo.
Kolega Bulatoviću, uzeću u obzir 30 sekundi.
Kolega Bulatoviću, samo da vidim zašto bi trebalo da me bude sram?
(Radmila Vasić: Niste prekinuli kolegu…)
Upravo me motivišete silno da vam izreknem opomenu i izbacim vas sa ove sednice.
Nastavite, kolega Bulatoviću.
Da li želite da se izjasnimo o povredi?
Ja moram da vam odgovorim da sam možda jedna među prvima koja je prekršila pravilo i govorila van teme, pa mi to nije dalo moralno pravo da sada opomenem bilo koga od kolega i ne daje mi ni dalje to pravo.
Ja ne mislim da sam napravila neko veliko zlo, ali je prosto istina.
Hvala vam.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Strahinja Erac, Milica Đurđević Stamenkovski, Nikola Dragićević, Marko Ristić, Dragana Miljanić, Dragan Nikolić, Zoran Zečević i Bojana Bukumirović.
Da li se neko od predlagača javlja za reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima kolega Janković.
Izvolite.
Pa što ste tužni, kolega Gavriloviću?
Pa tu sam ja. Ja mogu da razumem vaše emocije, ali hajde da se uozbiljimo, moramo da radimo.
Završite rečenicu, kolega Gavriloviću, vreme.
Ne znam šta bih vam rekla.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Olenik.
Na naslov člana 9. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Hvala.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Olenik.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Tamara Milenković Kerković, Boško Obradović, mr Ivan Kostić, Borko Puškić, Milovan Jakovljević i Radmila Vasić.
Borko Puškić, izvolite.
Hvala.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Olenik.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Ristić, Milica Đurđević Stamenkovski, Nikola Dragićević, Strahinja Erac, Dragana Miljanić, Dragan Nikolić, Zoran Zečević i Bojana Bukumirović.
Izvolite.
Hvala.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Vesna Ivković, prof. dr Vladimir Đukić i prof. dr Mirka Lukić Šarkanović.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.