Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9476">Snežana Paunović</a>

Snežana Paunović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Izvolite.
Izvolite, kolega Jovanov.
Zahvaljujem, predsedniče.

Počeću potpuno identično kao i koleginica Marina – ne brinite za SPS, poštovane kolege, još manje nas branite, jer znam da je to sad vrlo simpatično. Ja znam da pokušavate da nametnete atmosferu u kojoj smo mi sad tačno tu negde na klackalici, pa smo spremni da sarađujemo sa svima vama u nekom pokušaju ili nepokušaju vrlo precizno i zaista više čak neću ni reagovati na ove gluposti u kojima sve zvuči kao da nas neko brani.

Prvi i osnovni razlog je – nema razloga za odbranu.

Drugi, proteklih 11 godina sve što je urađeno od strane SPS bila je državotvorna politika predsednika Ivice Dačića zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Da li ima istupa pojedinaca, o tome ćemo razgovarati. Da li ima osnova da se danas nadate da su socijalisti ti koji će vam biti pomoć ili za koje ćete se zakačiti, uvažena gospodo iz srpske opozicije, nemojte na to računati, bez razlike da li su izbori sutra, za tri meseca, za osam meseci ili za dve godine.

Mi imamo preciznu politiku kojom se vodimo već 33 godine i na nju niti će uticati vaše diskusije u parlamentu, niti će uticati bilo čija potreba od vas pojedinačno. Hvala.
Simpatična je bila ova replika meni. Da li je bila replika meni ili je bila preporuka nekom drugom, ja to ne bih sad tumačila. Ali, ponovo ću reći ono što sam rekla i u prvoj replici.

Ne znam zašto se nalazite prozvanim? Imate pravo i da pokažete da ste veći levičar od nas, i to se trudite već izvesno vreme. Međutim, da vam nešto kažem, nije ova Srbija došla još do faze da joj na taj način objašnjavate ko je ko, ko je levo a ko je desno. Nisu tako davno bili izbori. Rezultati govore više od onoga što bih ja mogla, na ovaj ili onaj način, da danas vama spočitam, poštovani kolega. Ja ću u ovom prvom naletu ostati zaista dovoljno civilizovana. U svakom narednom ću verovatno govoriti istim jezikom kao i vi. Hvala.
Hvala, potpredsednice Kovač.

Slažem se potpuno. Važan je ovo set zakona. Posledica ustavnih promena daleko je važnija od onoga što bismo mogli da čujemo ili pročitamo.

U toku je, za one koji ne prate rad parlamenta Srbije, i sednica Odbora za privredu, pa momenat u kom ja nisam u sali znači da sam možda na Odboru.

Napolju je sunce, ne pljušti ništa, a u Skupštini ne pljušte ostavke. Na svom sam radnom mestu. Ostavku je podneo kolega Zvonimir Stević. Sve ostalo su novinski natpisi i želim samo da kažem da u punom kapacitetu poslanička grupa Socijalističke partije Srbije radi i učestvuje u ovoj raspravi.

Istina, malo je ogavno što se ona svela na ponovne napade, pre svega, koliko čujem, porodice predsednika Aleksandra Vučića, ali ako je to put da osporimo zakone i ako je to maksimum, ne znam šta da kažem. Onda znači da nismo dorasli ulozi koju smo sebi dolili.

Sve ovo liči na jednu platformu za koju je još uvek rano, ali sam se zaista svesno javila samo da ne bih morala, jer mi je u jednom trenutku potpuno blokirao telefon od poziva na bazi novinskih članka koji su očigledno krenuli odavde, kao i sve. Znate, kad neće da vas prenesu novinari zato što niste interesantni sami po sebi, onda vi trčite da pohvalite socijaliste ili da najavite kako, zaboga, pljušte ostavke unutar Socijalističke partije Srbije.

Možda mi i treba da preispitamo svoj rad, možda mi i treba da preispitamo rad poslaničke grupe, možda i treba da o tome koliko sam kvalitetno ja radila na mestu potpredsednice Skupštine i šefa poslaničke grupe donese odluku rukovodstvo Socijalističke partije Srbije, ali ne rukovodstvo bilo koga ko sebe vidi kao potencijalnu vlast isključivo na bazi toga što će probati da uruši integritet Socijalističke partije Srbije, Ivice Dačića, koalicije i predsednika Aleksandra Vučića.

Hvala.
Reč ima ministarka Maja Popović.
Izvolite.
Hvala vam.
Nastavljamo po redosledu prijavljenih govornika reč ima Zoran Stojanović.
Izvolite.
Hvala, kolega.
Nastavljamo po spisku prijavljenih govornika.
Reč ima kolega Jovan Palalić.
Izvolite.
Poštovana koleginice, vreme, ja vas molim završite rečenicu.

Hvala.
Reč ima ministarka Maja Popović.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima Tamara Milenković Kerković.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Maja Popović.
Izvolite.
Hvala predsedniče.

Ja umem da ne čujem dobro, ali mi se učinilo da je jedan od govornika pomenuo Ivicu Dačića i neko potpisivanje, i moram da kažem nešto - Ivica Dačić je vrlo oprezan čovek kada je u pitanju potpisivanje i u svoje ime i u ime države Srbije.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Imate nešto da mi kažete? Osušio se vazduh u sali, slažem se sa vama. Tri dana radimo ozbiljno, bar jedan procenat nas.

I koliko je on ozbiljan kada je u pitanju potpisivanje akata, dokumenata, saglasnosti čak da budete deo Socijalističke partije Srbije govori činjenica da smo neke nepopularne primerke imali, istina je, u nekom ranijem periodu, ali nije to tada potpisivao Ivica Dačić, nije nažalost ni Slobodan Milošević, to je bilo više onako odluka nekih lokalnih mini lidera, pa se tu napravi greška iz ovog ili onog razloga.

Kolega Arsiću, ja uvažavam momenat da ste vi predsednik Odbora za finansije i znam da ste došli da razgovaramo o nekim ozbiljnim tehničkim stvarima vezano za Odbor, ali nemojte da više ometamo kada tiho govorimo one koji vrlo glasno osporavaju svakoga od nas, čak i u momentu gde eto, na primer žive.

Hvala, kolega Jovanov, što ste se setili tog nemilog ekscesa od juče, i hvala mojim kolegama koje su na to reagovale onako bratski kako to inače socijalisti rade, ali moramo da naučimo svi jednu stvar - među nama postoje razlike. Da to nije tako pa, mi bi svi imali isti procenat ne bismo morali da smanjujemo cenzus da bi neki ušli u parlament. Hvala vam.
Hvala, predsedniče.

Možda je bilo pametnije i da ništa nisam rekla posle kolege Braunovića, ali nekako mi sve ovo, poštovani predsedniče, imali smo ranije narodnu izreku koja kaže: „Lupa ko otvoren prozor.“ Ova sala nema prozore, ali se lupnjava ipak čuje.

Dobro bi bilo da napokon ukapiramo da se na vlast u Srbiji ne dolazi pričanjem praznih priča, ne dolazi optužbama ko je izdajnik i da ovaj narod, posle tri decenije postojanja političkih partija kakve su SNS i SPS, neće baš moći neka kombi verzija da ubedi da smo izdajnici i da smo tačno seli ovde danas da bilo šta izdamo.

Nisam ni reagovala zato što je izgovorena rečenica i zato što su u istu ravan, a nije prirodno, stavljen Vuk Jeremić, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. To ne može ni na jednu listu govornika u Skupštini da stane i nikad nije stalo istovremeno. Zato što su, dok su neki u Skupštini branili integritet Srbije, drugi olako isti taj suverenitet blanko dali pred međunarodnim organizacijama.

Pa, nije prirodno ni danas, nekoliko godina posle, da u pokušaju da sitno profitiramo napravimo neku paralelu koja ne postoji. Ali, hvala, dobro je ostaviti prostor svima nama da ukažemo građanima kolika je ta razlika i kolika je glupost kada neko pokuša da to izjednači. Hvala vam.
Hvala predsedniče.

Mogu ja da govorim uvek, čak i kada imam samo minut i 20, ili se bar tako čini.

Jednu mnogo važnu stvar želim da ovde kažem, ne zato što je ne znate, nego da podsetim one koji su se Kosovom površno bavili. Ima poštenih Albanca. Jedan od njih je predsednik opštine Peć koji je bio na ustoličenju Patrijarha Porfirija, gospodin Muhađeri i sigurno bi on prihvatio. Ja ne znam šta je tamo radio jedan od kolega i zašto je išao u Peć, sa kojom ambicijom šta da sadi. Postoji možda mogućnost da bi tamo uspevale jagode. Znate na kojoj njivi? Onoj oko Pećke Bistrice u Goraždevcu. Ali, tamo Albanci neće da sade jagode. Naročito ne sa Srbima. Tamo su nam pobili decu.

I još nešto da vam kažem. Nadala sam se da smo sve čuli. Nažalost nismo. Završnica je očigledno iskorišćena da nam kažu sve ono što bi rekao Aljbin Kurti, lično. Nismo se mi ovde bavili žrtvama. Danas ne znam gde su nam kidnapovani, ali znamo gde su hladnjače. Sram vas bilo, poštovane kolege.