Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, važan zakon, odnosno set zakona i odluka na dnevnom redu. Važno je što Srbija napokon ima Ministarstvo za zaštitu životne sredine, važno mnogo stvari o kojima se danas trebalo govoriti, a mnogo smo nevažnih čuli.

Politika jeste teren gde je amaterizam dozvoljen. I nažalost, dogode se dani, poput ovog današnjeg, kada on nadvlada, pa politikanstvo postane tema, a zaštita životne sredine samo prostor da se na to nakačimo.

Obaveza Srbije da kod svog građanstva podigne svest o zaštiti životne sredine je velika. Beskrajno mi je žao što parlament danas u svojoj raspravi nije mnogo pomogao na temu.

Uvaženi ministre, bili ste izloženi kritikama i za učinjeno i za neučinjeno, pa i zato što ste prosto samo ministar, ali, iz mog ugla gledano, uradili ste veliki posao. Zašto to kažem?

Ovde su kolege govorile, i ne mali broj je zaista govorio o temi, govorio vrlo konstruktivno, govorio vrlo stručno, izneo probleme sa kojima se lokalne samouprave susreću, a ja moram da naglasim da imate moj pun respekt zbog jedne stvari koju ste uradili na početku svog mandata, a to je da ste se pozabavili jednom nemilom statistikom koja govori o broju obolele dece od teških kancerogenih bolesti u južnoj srpskoj pokrajini, ne mereći pritom da li su ta deca ove ili one nacionalnosti. I to je u sklopu zaštite životne sredine. Ovaj parlament je prepoznao važnost toga i formirao je Komisiju. Vi ste otvorili temu koja nije lagana za otvoriti je. Čini mi se da nemate sagovornike na svim stranama, ali čvrsto verujem u vašu upornost i u to da ćete stvari dovesti do kraja.

Zašto je to važno? Ne zato što ja imam nameru da sada politički profitiram ili prozovem neke velike sile, nego zato što moramo da postanemo svesni da ako smo bili dovoljno hrabri da kažemo da trpimo posledice nekog jakog otrova, onda budemo dovoljno svesni i da ne stvaramo otrove sami sa sobom, kao svesna ljudska bića koja su uglavnom i uvek najveći zagađivači.

Šta ste postigli za ovo kratko vreme u mandatu kao ministar? Pri tom, ne mislim da nije ništa urađeno u mandatu pre vas, ne mislim da Srbija nije prepoznala ovaj problem, ne mislim da je bilo lako pre, ne mislim da će biti lako ni vama, ne mislim da će biti lako onome ko će vas naslediti, samo čvrsto verujem da će ministarstvo postojati, kada je već formirano i da će se zaista baviti svojim poslom.

Ulagati u životnu sredinu nije trošak. Ulagati u životnu sredinu je investicija za budućnost naše dece i njihove dece. Ono što moramo da svakako povećamo jeste način na koji ćemo naplaćivati naknade i kazne svima onima koji se ogluše o ono što je dobro svih nas. Ja verujem da ćemo naći i način i mogućnost pre svega da kaznimo krive, jer ste bezbroj puta govorili o tome da se istražni organi bave svim onim delima koja nisu u skladu sa zakonom i da će se taj problem sa godinama negde izgubiti na celoj planeti, pa i u ovoj maloj Srbiji koja je sastavni deo nje.

Ispred nas je i nekoliko sporazuma, a ispred vas organizacija i realizacija te regionalne konferencije. Ja verujem da će to biti važno za Srbiju i zahvaljujem se na poverenju da možda baš sa ove teritorije govorimo o svemu onome što su globalni problemi.

Kada su u pitanju sporazumi, za mene beskrajno simpatičan Sporazum o afričko-evroazijskim migratornim pticama. Zašto? Prvo, dali ste mi priliku da upoznam neke vrste za koje nisam znala da postoje. Drago mi je da ćemo biti u sklopu, odnosno da ćemo potpisati sporazum koji obuhvata 118 zemalja. To je važno i za našu državu i za sve žive oblike na ovoj planeti.

U nadi da ćemo svi zajedno, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadamo, prepoznati važnost zaštite životne sredine i da će se glasanje okončati na način da ćete dobiti punu podršku ovog parlamenta, odnosno 250 narodnih poslanika, ja na kraju samo kažem da će poslanička grupa SPS nedvosmisleno podržati predloge i ovog zakona i sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici podnela sam amandman na član 1. predloga ovog zakona, ali pre nego što kažem šta je suština amandmana, želim da pohvalim rad Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja upravo iz prostog razloga što ovaj zakon, koliko ja imam saznanja, menja dva zakona, odnosno van snage stavlja dva zakona koja nisu promenjena 40 godina. Zaista je bilo vreme da se osvrnemo i na ovaj problem kao država.

Šta je svrha amandmana koji sam podnela? Pre svega, želela sam, zapravo amandman vrši jednu prekompoziciju i dopunu odredbe člana 1. ovog zakona i trebalo bi da doprinese većoj preciznosti zakonske odredbe. Dopune se odnose pre svega na memorijale u dijaspori, kao i na formulaciju da se ovim zakonom uređuje status ratnih memorijala.

Takođe, predlaže se i da ovim stavom bude obuhvaćeno izmeštanje memorijala u zakonom opravdanim slučajevima. Naime, svojoj deci dugujemo i o tome je koleginica Mirjana Dragaš govorila, koliko je moguće precizne podatke o svim stradanjima u ratovima koji su iza nas u nekoj dalekoj prošlosti, ali i u ovoj neposrednoj i znamo da sada odnosi nisu svuda tako sjajni, da Srbija ima mogućnost da obeleži sva svoja stradanja i u zemlji i van nje pod okolnostima, da je hrabar srpski narod ratova neretko van svoje teritorije braneći celu Evropu.

U tom smislu, amandman je podnet čisto da bi se možda precizirala ova odredba, mada ne smatram da je nužan, ali će SPS, odnosno poslanička grupa sa zadovoljstvom podržati ovakav zakon u nadi da će svako naredno rešenje biti i kvalitetnije od ovog i da prosto imamo pravo i da on nije savršen ako uzmemo u obzir činjenicu da se zaista ovim bavimo prvi put posle 40 godina. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. koji je trebalo da doda stav 2. koji bi glasio – da organi lokalne samouprave vrše izvorne i poverene poslove od interesa za lokalnu samoupravu u skladu sa zakonom.

Razumem obrazloženje Vlade Republike Srbije, međutim, šta je bio motiv? Kada su u pitanju izvorni poslovi lokalne samouprave, to je prosto precizno definisano i Ustavom i zakonima, ali sam htela da akcenat stavim, a možda da i kroz zakon stavimo akcenat na poverene poslove, na poslove koje lokalna samouprava sprovodi kao poverene od strane države Srbije, odnosno govorimo o onim projektima koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.

Ministre, mislim da imate potrebu i kroz vaš rad se pokazalo da posebnu pažnju obraćate na manje opštine i na one ruralnije sredine, kao i da ste negde primarno protiv metropolizacije Srbije, te u tom smislu možda bi bilo važno da se u zakon stavi akcenat na poverene poslove, najpre zbog toga što se radi o na primer infrastrukturalnim projektima koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije a koji i te kako doprinose kvalitetu života u manjim sredinama, ne bi li smo zaustavili tu migraciju koja iz manje razvijenih opština ide ka velikim gradovima.

Svakako razumem vaše obrazloženje zbog koga amandman nije prihvaćen, ali smatram da nije zgoreg reći da ova Vlada jako vodi računa o svim opštinama na teritoriji Srbije i prosto nemamo naviku i nije pokazala da se bavi isključivo razvijenim opštinama ne bi li pokupili ono što žargonski narod kaže – kajmak, već uložen trud da se oni izjednače.

Ja pretpostavljam da će kolege iz SPS koji su takođe podneli amandmane sa najboljom namerom da doprinosimo kvalitetu ovog, nesporno je, dobrog zakona, ministre, govoriti i više o lokalnim samoupravama i sa pozicije ljudi koji u određenim opštinama trenutno, odnosno upravljaju u određenim opštinama i na teritoriji Centralne Srbije, a i severne srpske pokrajine. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uzimajući u obzir da je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije stvaranje efikasne, stručne, moderne i racionalne javne uprave, možemo da kažemo da nas ovih devet predloga zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu približavaju konačnom cilju, a to je sveobuhvatna reforma javne uprave, koja je ključni preduslov za uspeh celokupnih reformi u Republici Srbiji.

Ovo je dobra prilika i da se podsetimo šta je to do sada uradilo ministarstvo i Vlada Republike Srbije i dokle se stiglo, kada je reč o reformi javne uprave.

Rezultati nedvosmisleno govore o posvećenosti cele Vlade ovom procesu, a ono što je važno istaći je da je doneto niz zakona, od izmena Zakona o državnim službenicima, Zakona o zaposlenima u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave, do zakona koji regulišu plate i sistem koeficijenata za određivanje plata u državnoj upravi, čime su otklonjene dugogodišnje nedoumice oko toga šta je posao državnog službenika, koje su mu odgovornosti, koji se koeficijenti primenjuju na kom radnom mestu, itd. Zatim, zakoni koji stvaraju uslove za permanentnu i kontinuiranu edukaciju državnik službenika kroz Nacionalnu akademiju za javnu upravu, zakoni o elektronskim servisima i elektronskoj upravi, koji su olakšali građanima mnoge komplikovane procedure i čekanje na šalterima, ali o svemu tome smo već govorili u ovom domu.

Ovo jesu i opipljivi i vidljivi rezultati i upravo ovih devet predloga zakona prate dalji proces reformi javne uprave. Ja ću se u tom smislu osvrnuti na Zakon o lokalnoj samoupravi i državnoj upravi.

Predlogom izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi zapravo se preciznije definišu nadležnosti jedinica lokalne samouprave, način rada skupštine, opštinskog veća i uprave, obezbeđuje se učešće građana i čini mi se da je to najvažnije u ovom Zakonu o radu lokalne samouprave, reformiše se funkcionisanje mesnih zajednica i jača se međuopštinska saradnja, kada je u pitanju obavljanje poslova opština i gradova koji su od interesa za sve građane.

Jako je važno podvući da, iako su do sada neke opštine i gradovi sprovodili javne rasprave, kada je u pitanju priprema investicionog dela budžeta, ovim Predlogom zakona zapravo se uvodi obaveza svih lokalnih samouprava da konsultuju građane kroz sprovođenje javne rasprave.

Gospodine ministre, ostali ste dosledni svom stavu koji stalno ističite, a to je da su građani prioritet, odnosno da je prioritet transparentnost u radu lokalne samouprave, čime će, sigurna sam, biti zaustavljena, pre svega, bahatost pojedinaca u odnosu baš na one građane koji su im ukazali poverenje. To, nažalost, nije slučaj samo kada su u pitanju samo lokalne samouprave. Mi smo i danas imali prilike da se suočimo sa bahatošću ljudi koji su zloupotrebili volju građana, ali je dobro da se zakonom reguliše makar odnos prema građanima, kada je u pitanju lokalna samouprava.

U istom pravcu posmatramo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, koji će takođe doprineti otvorenom i transparentnom dijalogu sa predstavnicima udruženja, organizacijama civilnog društva i celokupnom zainteresovanom javnosti prilikom izrade zakona i drugih propisa i akata, jer se i ovde predviđa obaveza svih organa državne uprave da sprovode javnu raspravu u najranijoj fazi pripreme različitih propisa.

Smatramo da je održivi konsultativni proces javnosti organa koji pripremaju i donose propise od izuzetnog značaja za demokratski proces kreiranja politika, u kojem svakako svi građani igraju važnu ulogu.

Ministre Ružiću, potpuno uvereni u vašu sposobnost i sposobnost vašeg tima, očekujemo da ćete brzo i uspešno realizovati sve ciljeve Ministarstva i Vlade Republike Srbije. Zato imate punu podršku poslaničke grupe SPS, koja će u danu za glasanje podržati set zakona koji se nalazi pred nama.

O ostalim predloženim zakonima su kolege već govorile i govoriće posle mene.

Osvrnuću se još na Predlog za guvernera NBS, koji je parlamentu uputio predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić. Suština ovog predloga jeste sadržana u obrazloženju koje smo dobili i u prilog tome govore i pozitivni rezultati. Doktor Jorgovanka Tabaković uspela je da zajedno sa Vladom Republike Srbije očuva makroekonomsku stabilnost, uz punu koordinaciju monetarne i fiskalne politike.

Podsećanja radi, kada je u pitanju inflacija, ti procenti su vidljivi i ja ću kratko o njima. Godine 2001. ona je iznosila 40,7%, pa 2004. godine 13,7%, pa u 2016. godini 1,6%. Prikazani rezultati sigurno su garancija da je predloženi guverner stručan i pouzdan.

U veri da će u narednom mandatu uspešno rukovoditi poslovima NBS, vodeći računa o sveukupnoj ekonomskoj stabilnosti i razvoju Republike Srbije i dobrobiti svih građana, poslanička grupa SPS podržaće predlog za guvernera NBS. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, uvažena guvernerko, poštovani ministre sa saradnicima, najpre se izvinjavam zbog svog promuklog glasa, pošto ću prehlađena danas govoriti, ali je procena bila da je važno govoriti o ovim zakonima i zanemariću taj ton koji neće baš prijatan biti.

U svojoj diskusiji ću se osvrnuti na dva važna zakona iz oblasti privrede i to su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, ne zato što mislim da su ostali zakoni manje važni, nego zato što je guvernerka u protekla dva dana i kroz svoje uvodno izlaganje, ali i kroz odgovore na pitanja poslanicima zaista objasnila i motiv i suštinu i razloge zbog čega se ovi zakoni donose i ja se zahvaljujem i u ime poslaničke grupe SPS kažem da ćemo svakako glasati za predložena zakonska rešenja.

Predložene izmene i dopune Zakona o privrednim društvima donose mnogo novina koje bi trebalo da doprinesu poboljšanju celokupnog privrednog ambijenta, a Srbija istovremeno usvaja pravni sistem EU iz oblasti korporativnog prava, čime se ispunjavaju i uslovi iz pregovaračkog Poglavlja 6. koji se tiče prava privrednih društava za pristupanje EU.

Predložene izmene treba da obezbede bolju zaštitu prava manjinskih akcionara uz istovremeno uvođenje elektronskih servisa, kao što su elektronski potpisi i elektronski pečat. To bi trebalo da omogući i bržu i jeftiniju komunikaciju između državnih organa i privrednih društava pre svega.

Naime, posebna pažnja posvećena je položaju manjinskih članova i akcionara, jer je stepen zaštite njihovih prava identifikovan kao jedna od najvećih slabosti našeg pravnog sistema, što je i u izveštaju konkurentnosti svetskog ekonomskog foruma za period 2016/2017. godine jasno prikazano, jer je Srbija po ovom kriterijumi na čak 134. mestu.

Aktuelni zakon o privrednim društvima sadrži odredbu prema kojom osnivačkim aktom može biti predviđeno da manjinski član, bez obzira na posedovanje udela, nema niti jedan glas u Skupštini društva.

Predlogom ovih izmena ova velika pravna praznina se otklanja i pruža se izvesna zaštita manjinskim članovima u smislu da moraju imati najmanje jedan glas.

Takođe, predviđeni su i niži pragovi za sazivanje sednica d.o.o, kao i za predlaganje dnevnog reda Skupštine društva sa ograničenom odgovornošću. Dok su viši pragovi predviđeni za tzv. sklizaut, odnosno za prinudno istiskivanje manjinskih akcionara iz vlasništva.

Novi zakon obezbediće i veću transparentnost poslovanja u korist manjinskih vlasnika, kao i izvesnije rokove za isplatu dividende akcionarima. Pored strateškog očekuje se da ove izmene i dopune budu i od praktično značaja za stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja i daljeg razvoja privrede u Srbiji, a svakako će uticati i na bolji rejting Srbije na Duing biznis listi Svetske banke.

Kada je u pitanju stečajno zakonodavstvo, moramo reći da je u prethodnih 18 godina ono pretrpelo brojne i česte izmene što je na neki način stvaralo nesigurnost i nestabilnost i stečajnih dužnika i stečajnih poverilaca.

Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju treba da se doprinese stabilizaciji zakonskog okvira, a time i efikasnijim stečajnim procedurama. Pred nama je nekoliko značajnih izmena koje unapređuju ovaj zakonodavni okvir.

Naime, ovim izmenama se pre svega usaglašavaju zakonska rešenja sa odredbama Zakona o finansijskom obezbeđenju i to kada je u pitanju namirenje potraživanja poverilaca po osnovu posebne vrste ugovora, a to su ugovori o finansijskom obezbeđenju.

Usaglašeno rešenje u ova dva zakona treba da stvore efikasan, normativni okvir za izvršavanje obaveza po ovim ugovorima. Jednostavnim rečnikom rečeno radi se o stvaranju uslova za povećani stepen namirenosti poverilaca i to pre svega tzv. razlučnih poverilaca, onih koji imaju zajmove obezbeđene zalogama ili hipotekama. To su uglavnom poslovne banke kod kojih su preduzeća uzimala hipotekarne i druge kredite, a koje teško naplaćuju svoja potraživanja. Među poveriocima su i radnici i druga preduzeća, ali i država, tako da su zbog neefikasnih i dugotrajnih stečajnih postupaka apsolutno svi na gubitku.

Takođe, dugotrajnim stečajima obezbeđuje se imovina preduzeća i na kraju se ona uglavnom prodaje u bescenje. Uglavnom se iz stečaja kupuje imovina, građevinsko zemljište i zgrade. Ono što je nesporno činjenica je, nažalost, da se retko koje preduzeće izvuče iz stečaja i oživi.

Moram da skrenem pažnju na period posle 2000. godine kada su stečaji proglašavani preko noći, čak i bez prestečajnih postupaka koji su po tadašnjem zakonu bili obavezni. Posledice takvih često nezakonitih stečajeva priroda Srbije trpi i danas.

Brojna preduzeća ranije društvena, čiji su stečajevi započeti još posle 2000. godine, još uvek su u stečaju i tako propadaju. Mnoga su iz stečaja privatizovana za malo para. Stečajna veća i stečajni upravnici koji godinama vode i sprovode stečaj često prodaju imovinu kako bi podmirili troškove stečaju. Ne smemo da zaboravimo da u ovakvim uslovima radnici ostaju najčešće kratkih rukava, bez isplaćenih zarada i svih ostalih potraživanja. Sporovi poverilaca traju dugo i sve to se pretvara u jedan začarani krug koji proizvodi negativne efekte i po prirodu i po radnike i po poverioce.

Drugi razlog za izmene zakona jeste efikasniji i brži stečajni postupak nad preduzećima koji ispunjavaju uslov za pokretanje stečajnog postupka, kao i povećanje stepena namirenja poverilaca.

Istina je i evidentno je da se poslednjih godina vreme vođenja stečajnih postupaka skratilo, a po dužini trajanja stečaja Srbija se u 2017. godini nalazi se na 47. mestu Duing biznis liste Svetske banke za region u koji smo svrstani. U proseku postupci aktivnih stečajeva traju oko četiri godine, dok u Srbiji ima stečaja od po dvadesetak godina.

Tako imamo nedovršeni stečaj četiri državne banke, koji je otvoren još početkom 2002. godine, a koje danas raspolažu velikom nepokretnom imovinom i novčanim sredstvima i nisu za likvidaciju.

To je istovremeno i zahtev Svetske banke i MMF, jer smo nažalost poznati po višegodišnjim i višedecenijskim stečajima u kojima se imovina stečajnih dužnika ruinira i propada, a da stečajni poverioci veoma često nisu namireni iako ima sredstava u stečajnoj masi.

Prema stepenu namirenja poverilaca, nažalost spadamo u red neefikasnih stečajnih postupaka. Tek oko jedne trećine poverilaca se namiruje iz stečajne mase. Jedan od razloga je upravo i činjenica da sam stečajni postupak pojede značajan deo sredstava preduzeća u stečaju. Prema nekim podacima, čak 20% imovine i sredstava potroši se za neefikasne i dugotrajne stečajne postupke. Kako podaci govore, najveći procenat velikih poverilaca namiri se od stečajnih dužnika, gde je za stečajnog upravnika postavljena Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Naravno, da bi stečajni postupak bio efikasniji, potrebno je da i pravosudni sistem bude efikasniji. U raznim periodima, stečajni postupci su vođeni po različitim zakonima o stečaju, a dugotrajni parnični postupci samo produžavaju stečajne postupke.

Prema nekim statističkim podacima, vodi se ukupno 2096 aktivnih stečajeva, od čega je 60 starije od 10 godina. Ima dakle, dosta razloga da stečajne postupke učinimo efikasnim da se ne bi ruinirala imovina, niti bilo ko bio oštećen. Verujem da će predložene izmene upravo razrešiti ove probleme i iz ovih razloga poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće sve predložene zakonske promene. Hvala.

Hvala, predsednice.

Poštovana predsednice Vlade, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Mali će se pretpostavljam vratiti, pred nama je danas zaista ozbiljan zadatak da na mesto jednog od najvažnijih resora, resora finansija izaberemo kandidata koga je predložila predsednica Vlade Republike Srbije.

Ono što ću na samom početku reći jeste, a rekle su i moje kolege Miroslav Petronijević i predsednik poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević, da ćemo podržati predlog sa kojim ste došli pred Narodnu skupštinu Srbije.

Srbija je zemlja kritičara i osim što volimo da kritikujemo, tome se najkvalitetnije i posvetimo.

Kada ste vi u pitanju, gospodine Mali, iz vaše biografije se vidi da ste mnogo radili i da ste kao takav vrlo podložni ovim kritikama. Znate, kada budete u fokusu, onda ostavite prostor da oni koji su uradili manje na vaš rad se osvrnu mahom kritički, retko pohvalno.

Ono što je važno jeste da se iz te vaše biografije vidi i bogato radno iskustvo, kako u privatnom sektoru, tako i u sferi finansija, koje će vam Skupština Srbije poveriti na čuvanje, rekla bih tako, u narednom periodu.

Bili ste na različitim nivoima državnog sektora, od izvršne vlasti, gde ste bili savetnik za privredu i finansije u Vladi Republike Srbije, do, čuli smo iz diskusija i pozitivnih i negativnih, gradonačelnika Beograda, što je čini mi se obeležilo vašu karijeru.

Kada ste upravljali Beogradom, socijalisti su dali svog druga, našeg Nikolu, koji je bio deo vašeg tima i vaš, mogu slobodno da kažem, možda i prvi saradnik i zaista smo ponosni na sve što ste radili u Beogradu u proteklom periodu.

Dakle, zahvaljujući vašem timu na računu Beograda je 12,8 milijardi dinara. Dug je prepolovljen. Sada imamo jedan finansijski potpuno konsolidovan grad i uveli ste fiskalnu disciplinu i ja vam na tome zaista čestitam.

O svim investicionim projektima koje ste pokrenuli se ovde dosta govorilo i, da se ne bismo ponavljali, ja neću ponovo naglašavati šta ste to sa svojim timom uradili, ali ono što je za mene jako važno i na čemu vam posebno čestitam jeste da ste zaista vodili računa ne samo o delu koji žargonski zovemo krug dvojke, već ste se vrlo posvetili sa svojim timom i onim rubnim opštinama beogradskim na način što ste najpre vodili računa da ljudima olakšate život, a to je pre svega kroz te infrastrukturne projekte i ja mislim da danas u Beogradu ima jako malo tih putnih pravaca koji, zahvaljujući vlasti u Beogradu, nisu popravljeni, rekonstruisani i dovedeni do faze da sada zaista olakšavaju život.

Ovo govorim i kroz prizmu da smo se, sticajem okolnosti, zajedno našli u jednom delu beogradske opštine u Jajincima, kada ste obećali ne maloj grupi ljudi koja nas je tamo sačekala, da će u najkraćem roku dobiti asfaltni put, jer je to bio neki makadam koji su godinama koristili. U pitanju su bila, čini mi se, raseljena lica sa Kosova i Metohije i možda jedan deo izbeglih lica iz Bosne i Hrvatske. Na moje veliko zadovoljstvo, oni su se malo posle našeg boravka tamo javili da kažu da ste svoje obećanje ispunili.

Šta ste dobili i šta ćete dobiti kao zadatak? Vođenje Ministarstva finansija. Bićete čuvar državne kase. Ja to tako volim da kažem. Ovo ministarstvo nadležno je i odgovorno i za punjenje državne kase, ali i za realizaciju budžeta Republike Srbije, za stepen naplate poreza i ostalih obaveza od budžetskih obveznika i u skladu sa svim zakonima koji regulišu i poreske i druge obaveze. Zato ćete upravljati ministarstvom koje ima posebnu poziciju.

U vezi sa prethodnim radom Ministarstva finansija, želim da se u ime Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije zaista zahvalim i ministru Vujoviću za sve lične i stručne napore koje je u prethodnom periodu uložio kako bi se održala i sačuvala budžetska stabilnost i povećao obim i obuhvat naplate poreza i ostalih budžetskih prihoda. To se, naravno, odražava na ukupnu monetarnu i makroekonomsku stabilnost države, zbog čega stručnost i posvećenost ministra Vujovića, zaista niko ko je dobronameran i racionalan, ne može dovesti u pitanje.

Verujem da će i naš novi ministar finansija, koji takođe ima visoke stručne reference i akademska znanja i zvanja, sticana na više svetskih visokoobrazovanih ustanova, nastaviti sa ostvarivanjem nacionalnih ciljeva u pogledu upravljanja državnim finansijama.

Ono što se takođe može videti iz vaše biografije jeste i da ste bili predsednik organizacionih odbora važnih sportskih manifestacija koje su se dogodile u Beogradu. Zašto na ovo stavljam akcenat? Zato što sportske manifestacije, kakvo je Evropsko prvenstvo u atletici, koje je organizovano 2017. godine ili „Final Four“, koji se održao pre par dana i da ne govorim o Beogradskom maraton. Jeste dobar motiv i ima svoje pozitivne efekte, kako na budžet Grada Beograda i Republike Srbije, nedvosmisleno, to možemo reći, tako i na našu decu koja su na dnevnom nivou izložena ipak nekim komercijalnim sadržajima u vidu rijalitija koja, čini mi se, loše utiču.

Čvrsto verujem da će Nikola Nikodijević, kao novoizabrani predsednik Skupštine i budući gradonačelnik Beograda kog ćemo uskoro dobiti, nastaviti sa kvalitetnim radom koji je ostao iza vas, a da ćete vi svo svoje znanje, autoritet uložiti u rad kao ministar finansija i dovesti do još boljih rezultata, iako su i ovi danas apsolutno za pohvalu pod okolnostima odakle smo krenuli.

Još jednom naglašavam, SPS podržaće izbor Siniše Malog za ministra finansija u danu za glasanje, a ja vam u svoje ime i u ime svojih kolega čestitam i želim uspešan rad. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, apsolutno ste ministre bili u pravu kada ste rekli da se ovde najmanje govori o zakonu. Ja prosto fenomenološki opominjem da možda svi još jednom treba da razmotrimo amandman uvaženog kolege SRS o kome se polemisalo 45 minuta. Odgovorno tvrdim da niko od opozicionih poslanika nije ni čuo amandman o kome je kolega iz radikalne stranke govorio, ali je to bila dobra platforma da unizimo ovaj zakon, ovu Vladu i sve što se radi sa jedne distance sa koje baš i ne bismo smeli da imamo moralno pravo.

Kao što je koleginica Danica rekla, prosto smo podneli amandman koji je onako jedna pravno-tehnička redakcija u smislu da… U pravu ste i u obrazloženju je stiglo da se smatra činjenicom da svi postupci koji se sprovode po osnovu ovog zakona smatraju hitnim. Možda nije osnovana naša intervencija, ali zaista i dalje sam stava da treba da se u članu 2. Predloga zakona stav 2. promeni i glasi da svi postupci koji se sprovode na osnovu ovog zakona sprovode se po hitnom, odnosno ubrzanom postupku. Precizno mi je definisano, a razumela sam iz vašeg izlaganja da je hitnost u skladu sa neophodnošću koja ovde nema potrebe za polemikom. U svakom slučaju hvala na odgovoru.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, predstavnici ministarstava, amandman koji sam podnela na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, konkretno se odnosi na član 1. odnosno stav 1. gde bi posle reči - MUP, po mom mišljenju, trebalo dodati - pripadnicima policije.

Šta je suština? Amandmanom se dopunjuje odredba člana 1. tako što se precizira da se gradnja stanova odnosi i na pripadnike policije, a ne samo na pripadnike MUP, jer ako se možda to podrazumeva. Smatramo da to treba naglasiti, pre svega, zbog pripadnika policije, koji su čuvari javnog reda i mira.

Moje kolege su govorile o tome da je jako važno voditi računa i o porodicama svih stradalih pripadnika i vojske i policije, ali ja mislim da treba obratiti pažnju i na ljude koji su sada na školovanju za pripadnike policije, to su zapravo mladi ljudi koji tek treba da stvaraju porodice i podruže ovu globalnu državnu politiku o porastu nataliteta.

Jako je važno da ih motivišemo i na način što ćemo precizno u ovom zakonu reći da se on odnosi i na njih, jer ako već naša bezbednost zavisi od njih, onda bi bilo lepo da im obezbedimo sigurne uslove i da imaju krov nad glavom, pa da spokojni i jedni i drugi obavljamo svoje poslove i zadatke. Hvala vam.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Važna tema, napokon u plenumu Skupštine Republike Srbije, posle skoro 20 godina od, kako kolega Lazanski reče, profesionalnog naziva – zajednička sila, bez odluke Saveta bezbednosti, po jednoj državi, sa katastrofalnim posledicama.

Obavezu da o ovome govorim imam i kao neko ko je bombardovanje preživeo u Peći, jednom od tri grada na Kosovu i Metohiji koji su obeleženi kao tačke sa najvećom količinom bačenog osiromašenog uranijuma.

Čuli smo danas strašne podatke i ja mislim da smo i kompletno građanstvo Srbije prosto zabrinuli i nesretno podsetili na ono što je iza nas, ali, nažalost, i na ono od čega posledice trpimo i danas. Bezmalo je bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, i to jeste velika katastrofa, ali ne jedina.

Mora se reći i da je NATO bombardovao hemijska i naftna postrojenja, koja su izuzetno opasna, kako po zdravlje ljudi, tako i po kompletni eko sistem. Ova postrojenja nalazila su se na mapama hazarda i predstavljaju objekte koji se u slučaju rata ne bombarduju, kako se ne bi izazvala velika katastrofa. Ali, onaj ko je bez odluke Saveta bezbednosti krenuo u NATO agresiju na Jugoslaviju, nije ni razmišljao o tome da li su ti objekti zaštićeni u smislu da se po njima ne dejstvuje čak ni u ratu.

Šta je posledica svega što se desilo, osvrnuću se prosto iz dva ugla. Pre svega, na osnovu činjenica koje postoje, a to je da je italijanski kontigent koji je posle NATO agresije bio smešten u Metohiji imao bezbroj vojnika koji su dobili čak i pravosnažne presude i o tome je predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević već govorio. Oni su precizno navodili da nisu bili adekvatno opremljeni da bi izdržali posledice nivoa osiromašenog uranijuma koji je na toj teritoriji bačen. Nedvosmisleno je NATO alijansa znala i šta su posledice i čime kreću svoju agresiju.

Sa ove distance gotovo da mogu da tvrdim i tvrdim da su sve silne kolone albanske nacionalne manjine u južnoj srpskoj pokrajini koje su neposredno po početku bombardovanja krenule da napuštaju svoje kuće, zapravo to radile po nalogu svojih zapadnih mentora, jer su oni znali od čega treba da sklone. To je možda bilo obećanje da će Srbi biti uništeni, eto tako, osiromašenim uranijumom.

Naspram toga optužili su nas za progon albanske nacionalne manjine. Onda su im obezbedili tzv. državu Kosovo, priznali je, proterali 300 hiljada Srba, a oni nastavili da žive tamo, a nešto kasnije ću govoriti i o statističkim podacima koji govore nedvosmisleno o tome šta je danas statistika kada su u pitanju maligna oboljenja na samoj teritoriji južno srpske pokrajine za 2017. godinu.

Ono na šta moram da se osvrnem, jeste i dobar šlagvort mi je dao kolega Jovanović, a to je šta su posledice nezavisno od osiromašenog uranijuma, 78 dana konstantne vazdušne opasnosti na Kosovu i Metohiji, bez ijedne jedine sirene o prestanku vazdušne opasnosti osim onoga dana kada je ona okončana.

Trauma zbog napuštanja svojih vekovnih ognjišta za 300 hiljada Srba. Trauma za 100 hiljada onih koji su ostali i bili prepušteni na milosti i nemilost što terorističkoj OVK-a, što njihovim zapadnim partnerima.

Posledica toga, nažalost, u centralnoj Srbiji ogroman broj umrlih ljudi koji su mahom umrli od kancerogenih oboljenja. Ja se ne usuđujem da o kanceru govorim kao ekonomista, ali znam da mi je mnogo prijatelja, nažalost, preminulo a da ta vrsta kancera je bila ili prva ili retka. Drago mi je da će komisija, i čvrsto verujem, ispitati sve okolnosti pod kojima se živelo i sve posledice koje danas trpimo.

Ono što je beskrajno važno reći, jeste da danas podaci govore da je u 2017. godini, nagli porast smrtnosti od malignih oboljenja i na samom Kosovu i Metohiji. Najviše obolelih registrovano je na teritoriji opštine Priština, 354 prijavljena pacijenta u 2017. godini.

Prizren je rangiran kao druga opština sa najvećim brojem obolelih od kancera 151, Peć sa 141 slučajem. Ovo su albanska deca i nešto malo Srba koji su tamo ostali.

Još uvek pod utiskom posete Goraždevcu koji je u ponedeljak proslavio svoju seosku slavu, Svetog Jeremiju Proroka, i tamo ima dece, dece koja već 20 godina žive i rađaju se na tlu za koje su svetski naučnici utvrdili da je 50 santimetara po dubini kontaminirano osiromašenim uranijumom. To je bilans stanja jedne, kako ste rekli, zajedničke sile, onoga što su znali da zovu „Milosrdni anđeo“, vrhunac nemilosrdnosti prema jednoj naciji, prema jednoj državi, ne samo prema srpskom nego i prema albanskom narodu, za čiji su račun uradili sve što su uradili.

Dakle, nismo bombardovani ni zbog Miloševića, ni zbog pogrešne politike SPS, samo smo bili žrtve, a i dobar teren da posle nas na krilima tih neistina neki dođu, vladaju i zažmure nad ovakvim katastrofalnim bilansom.

Čak i danas kada bi trebalo da svi imamo samo „za“ na ovu temu, mi koristimo ovakvu temu za jeftino politikanstvo. Socijalistička partija Srbije je uvek bila iznad toga i sa zadovoljstvom će naši predstavnici učestvovati u radu komisije. Bićemo na raspolaganju u svakom smislu te reči i uvek podržati ovakve inicijative i ovakve predloge.

Hvala vam, predsedavajući. Očigledno je da je ova tema postala preopterećujuća ili ja prosto nisam inspirativna, ali vidim da se tišina u sali gubi. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre, uvaženi predstavnici Vojske Republike Srbije, dame i gospodo poslanici, amandman koji sam podnela odnosi se na član 1. stav 1, kao i kolega Miletić. Stava sam da on jeste precizno definisan, ali prosto moja sugestija išla je u smeru da kod rečenice koja kaže: „specifičnosti vojnog obrazovanja u odnosu na obrazovni sistem Republike Srbije“ možda meni zvučalo bi malo prihvatljivije ako bi stajalo: „specifičnosti vojnog obrazovanja“ bez: „u odnosu na obrazovni sistem Republike Srbije“, tim pre što sam negde stava da ako nije stožer, ono sigurno jeste, sa svim svojim specifičnostima, apsolutno u sklopu, pa da ne kažem i osnov kompletnog obrazovanja, ako uzmemo u obzir činjenicu da se najpre radi o vojnom obrazovanju koje je i u svetu priznato, kada je u pitanju Republika Srbija.

Sam Zakon o vojnom obrazovanju je nedvosmisleno dobar i apsolutno poželjan. U tom smislu smo se već izjasnili, to je rekla i ovlašćeni predstavnik koleginica Stefana Miladinović, ali i sve kolege koje su govorile ispred poslaničke grupe SPS, da ćemo ga podržati, i ne samo njega, nego ceo set zakona koji je pred nama, jer prosto smatramo da je bilo neophodno da do ovakvih zakonskih izmena dođe kada je u pitanju Vojska Republike Srbije, tako da, uvaženi ministre, sve pohvale za vas i vaš trud, kada je u pitanju set zakona koji je pred nama.

Kažem, mojim amandmanom zapravo imala sam nameru samo da možda preformulacijom preciznije malo definišem te odredbe u članu 1. stav 1, ali svakako ne mislim da nije neopravdano obrazloženje Vlade Republike Srbije da se moj amandman odbija. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Prosto ne mogu da se otmem utisku, znam da je inspirativno govoriti u deset do tri, pretpostavlja se da su ljudi posvećeni ovom prenosu. Kada se uzme u obzir ovo o čemu je govorio kolega Martinović,onda postoji inspiracija više.

Međutim, ono što mi je potpuno besmisleno jeste da se kolega Obradović nije setio makar toga da je pre njega govorila prvo jedna dama. Drugo, najmanje besmisleno. Treće, vrlo precizno sam ukazala na ono što je po meni trebala da bude promena ovog stava.

Dakle, iskoristio je mogućnost da pokuša da nešto kaže, da prozove Socijalističku partiju Srbije za nekog basistu u nekom procesu koji samo on vidi ili prosto misli da mi kao narodni poslanici pred kojima je zakon nemamo pravo da taj zakon pročitamo, o njemu iznesemo svoje mišljenje i eventualno ukažemo i Vladi i resornom ministru, koji zakon brani, šta je ono što iz ugla poslanika vidimo da bi moglo biti promenjeno ili korigovano.

Ne znam zašto ljudi daju sebi za pravo da isključivo oni mogu da se bave korekcijama, kritikama ili koje čime. Ne znam šta inspiriše bilo koga od nas, osim nemoć, da tražimo ostavke bez pokrića od ljudi kojima je narod dao mandat sa preko 70% podrške. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, pre nego što se osvrnem na zakone o kojima danas razgovaramo, ja ću u ime poslanika poslaničke grupe SPS izraziti najdublje saučešće porodici preminulog kolege Krasića. Kolega Krasić bio je čovek izuzetno posvećen ideji parlamentarizma i dao je veliki doprinos u kvalitetu zakonodavnih procesa. Večni pokoj, dragi kolega Zorane.

Danas je pred nama set poreskih i finansijskih propisa, kao i više međunarodnih ugovora o kojima Narodna skupština treba da se izjasni. Ja ću na početku govoriti o Zakonu o planskom sistemu Republike Srbije. To je novi zakon u pravnom sistemu, a kojim se pre svega uređuje sistem planiranja, sprovođenja, praćenja i evaluacije javnih politika u Republici Srbiji.

Osim zahteva koji su zadržani u pregovaračkim poglavljima 17 i 22 sa EU, a koji se odnose na ekonomsku, monetarnu i regionalnu politiku, postoji realna potreba da se uspostavi efikasan i transparentan sistem planiranja na svim nivoima kako bi se svi aspekti razvojnih politika i socijalnih i ekonomskih, kao i regionalnih i prostornih obezbedili održiv rast i razvoj Republike Srbije u celini.

Paket poreskih i finansijskih zakona koji se danas, takođe, nalazi na dnevnom redu treba d doprinese efikasnijem radu nadležnih organa u sektoru deviznog poslovanja poreza i akciza.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, on donosi nekoliko značajnih novina. Osim usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, predviđene su izmene koje su od izuzetnog značaja za IT industriju, kao i za ulaganje građana Republike Srbije u strane, kratkoročne hartije od vrednosti. Naime, poslovanje IT kompanija koje će u narednom periodu moći da preko interneta kupuju i prodaju svoje softvere i druge digitalne proizvode u stranoj valuti u velikoj će meri olakšati njihovo poslovanje.

Kada pogledamo podatke koji se odnose na izvoz usluga informatičkog sektora jasno je da evidentan i neprekidan rast izvoza ovih usluga još od 2007. godine i stvorio je potrebu da se IT sektoru pruži podrška države kroz jedan ovakav predlog i omogući da, osim smanjenja troškova izvoza, domaće IT kompanije postignu i veću konkurentnost na stranim tržištima.

Zvanični podaci govore i o tome da srpska industrija softvera beleži konstantan rast izvoza. Dve godine zaredom IT sektor beleži rast od 21%. U 2017. godini izvoz softverskih usluga dostigao je 900 miliona evra i ovo jasno ukazuje na činjenicu da je softverska industrija velika razvojna šansa naše zemlje i veliki potencijal i za nova radna mesta.

Izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju predviđa i se mogućnost da naši građani mogu da trguju hartijama od vrednosti čija je ročnost kraća od godinu dana ako je emituju države članice EU. Sa druge strane, omogućava se, što je za našu državu možda i značajnije, da stranci kupuju naše hartije od vrednosti i takođe sa rokom kraćim od godinu dana.

Obezbeđivanje slobodnog kretanja kapitala koji se odnosi na portfolio investicija i finansijskih zajmova i kredita sa rokom dospeća kraćim od godinu dana predstavlja obavezu Republike Srbije po SSP-u, a usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma preporuka je Organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca.

U ovom kontekstu mogu se posmatrati i predlozi izmena i dopuna Zakona o računovodstvu, reviziji, faktoringu i igrama na sreću. Kod ovih predloga zakona izmene koje su predviđene tiču se preporuke Saveta Evrope, odnosno Komiteta Manival u pogledu radnji i mera koje država treba da preduzme u cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Konkretno, izmene se odnose na poslovanje subjekata u nefinansijskom sektoru u smislu zabrane krivično osuđivanim, kako pravnim tako i fizičkim licima, da budu osnivači i vlasnici privrednih društava koja su registrovana za pružanje usluga u ovim oblastima.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, osnovni cilj izmena je da se industriji koja u svom procesu proizvodnje koristi naftne derivate omogući oslobođenje plaćanja akciza na pojedine nafte derivate. Ovo će obezbediti stabilniji i kontinuirani proizvodnje proces naše industrije uz smanjenje troškova u sektoru prerađivačke industrije.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jasan i prioritetni cilj je stvaranje još efikasnije, transparentnije i ekonomičnije poreske administracije, odnosno poreske uprave, ne samo u smislu naplate poreza, već i u smislu kvalitetnijeg pružanja usluga građanima na svim nivoima organizovanja. Zakonom se predlaže modernije i ekonomičnije uređenje poslovnih funkcija poreske uprave oslonjene na elektronsko poslovanje koje će obezbediti umrežavanje svih organizacionih delova poreske uprave i brži pristup poreskim poslovima i za upravu i za građane, ali i za pravna lica.

NJime se mora obezbediti veća pravna sigurnost i vraćanje poverenja u poresku administraciju. Zato je transparentan i stručan rad poreskih uprava neophodan uslov za jačanje poverenja građana u ceo sistem državne administracije. Da podsetim, da smo na jednoj od prethodnih sednica usvojili Zakon o elektronskoj upravi, koji je praktično obavezao sve delove državne uprave da svoju efikasnost povećaju korišćenjem elektronskog poslovanja, koje će sigurno doprineti većoj uštedi troškova poslovanja.

Poreska uprava treba ovim zakonom da uspostavi jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija i to od 1. januara 2019. godine, a koji će na jedinstven način voditi evidencije o utvrđenim porezima na imovinu i drugih poreza, kao i o njihovoj naplati. Tako se obezbeđuje transparentnost i povećava odgovornost i poreske administracije, ali i poreskih obveznika.

Zakonom se propisuje i to da će poslove poreske uprave koji se odnose na poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova preuzeti NBS, što je predviđeno i izmenama Zakona o deviznom poslovanju, o kome takođe danas govorimo.

Drugi propis na koji skrećem pažnju jeste zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i to na odredbu koja se odnosi na refundaciju PDV za hranu i opremu za bebe. Rok za korišćenje ovog prava produžava se do 30. juna ove godine, odnosno do početka primene novog zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom. Imajući u vidu da je populaciona politika jedan od najvažnijih prioriteta naše Vlade, želim da pomenem i, u ime poslaničke grupe SPS, podržim nove mere koje će preduzimati i Vlada kabinet ministarke Slavice Đukić Dejanović, zadužena za populacionu politiku, a i da pohvalim aktivan rad oba Saveta za demografiju. Opravdano, od ovako intenzivnih i ozbiljno projektovanih mera populacione politike možemo i očekujemo bolje efekte u borbi protiv bele kuge u Srbiji.

Na dnevnom redu imamo danas i sporazume i smatram ih vrlo značajnim, tim pre što se radi o međunarodnim sporazumima. Naime, potvrđivanjem izmena i dopuna Konvencije o privremenom uvozu ISO standard kao međunarodni standard dopunjen je uslovima obeležavanja teretnih kontejnera prilikom prevoza. Olakšano je korišćenje tovarnih listova karneta upotrebom bilo kog zvaničnog jezika UN uz engleski ili francuski jezik, kao i da se sve formalnosti vezane za odredbe ove Konvencije mogu obavljati elektronskim putem.

Istakla bih važnost finansijskog ugovora za železničku prugu Niš-Dimitrovgrad između Evropske investicione banke i Republike Srbije, kojim se nastavlja sa modernizacijom železničkog saobraćaja. Ovaj deo pruge, pre svega kao deo Koridora 10, je od izuzetne važnosti, a njegovom rekonstrukcijom i modernizacijom otklanja se nekoliko problema u železničkom saobraćaju u ovom delu Srbije isključivanjem uskih grla, kao i problem niškog železničkog čvora izgradnjom obilaznice. Ovaj pravac je deo evropskog koridora i veoma je značajan, jer tranzit koji se ostvaruje ovom trasom povezuje, pre svega, Srbiju sa Bugarskom. Napominjem, međutim, da je trasa Niš-Dimitrovgrad-Sofija deo studije EU još iz 90-ih godina i podrazumeva izgradnju pruge velike brzine. Čvrsto verujem da je sa ovim projektom upoznat i predsednik Vučić, ali i predsednica Vlade i svi ministri, koji će, sigurna sam, u cilju regionalnog povezivanja uložiti napor da što pre dođe do njegove realizacije.

Kada je u pitanju projekat tehničko-putničke stanice Zemun ugovorom o garanciji i potvrđivanjem tog ugovora proširuje se kapacitet i unapređuje se kvalitet železničkog deopoa u Zemunu. Povećanjem kapaciteta železničkog sistema u Srbiji, omogućiće se pouzdanost voznog parka, kao i njegova dugotrajnost, što će uticati na kvalitet usluga, a samim tim i na porast železničkog prevoza putnika.

Činjenica je da se Srbija strateški opredeljuje i oslanja sve više na obnovljive izvore energije i da u tom kontekstu ima više aktuelnih projekata. Jedan od njih je pokrenuo i EPS, to je projekat izgradnje vetroparka u Kostolcu, snage 66 megavata, koji će strujom moći da snabdeva 30.000 potrošača.

Za investiciju vrednu 97 miliona evra 80 miliona biće obezbeđeno iz kredita Nemačke razvojne banke sa kojom je EPS potpisala ugovor. Kao što je nedavno istakao ministar energetike, gospodine Aleksandar Antić, obnovljivi izvori energije nemaju alternativu. To je nešto što nam donosi budućnost i svi ćemo se, ili se bar nadamo, jednog dana probuditi u Srbiji u kojoj će sva energija biti proizvedena upravo iz tih izvora.

U ovom trenutku u Srbiji se sprovode projekti u vrednosti od oko tri milijarde evra, EPS je lider i približava se iznosu od dve milijarde evra vrednosti projekata. Za realizaciju ovog projekta EPS će obezbediti oko 15 miliona evra sopstvenih sredstava.

Drugi izuzetno važan zeleni energetski projekata jeste program podsticanja obnovljive energije, odnosno razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji, koji će se realizovati uz finansijsku podršku Nemačke razvojne banke i Vlade Švajcarske. Projekat će obezbediti da deset toplana u Srbiji sa fosilnih goriva pređe na korišćenje obnovljivih izvora energije, odnosno biomase. Ovi veoma povoljni krediti obezbeđuju da Srbija u što kraćem roku se okrene korišćenju svojih prirodnih resursa. Sa druge strane, ovo je važno i za same lokalne samouprave u kojima će biti izgrađene toplane, ali i za sveukupno stanovništvo, jer će pomoći da se razvije svest i pokrene što više sličnih projekata koji će unaprediti naše tržište biomase i doprineti zaštiti životne sredine.

Kada se govori o zajmu koji se tiče Srbijagasa, u prethodnim diskusijama su se čule kritike koje, slobodno mogu da kažem, i nemaju baš osnova, dakle precizno se vidi da nije reč o novom zaduživanju, nego isključivo o promeni poverioca koji je posledica sporazuma o prodaji Vojvođanske banke i MBG lizinga.

Iskoristiću priliku da istaknem da je Srbijagas pozitivno poslovala i 2017. godinu završila sa dobiti od 16,7 milijardi dinara. Ovo omogućava, po navodima direktora Srbijagasa gospodina Bajatovića, da Srbijagas ima sasvim dovoljno sredstava da realizuje najznačajnije projekte u vezi sa distributivnom gasnom mrežom.

Na kraju, o većini predloženih zakona već su govorile moje kolege iz poslaničke grupe i želim da, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, istaknem da će naša poslanička grupa sa zadovoljstvom podržati predloženi set zakona o kojem smo vodili raspravu na ovoj sednici. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, htela bih, koristeći svoje poslaničko pravo danas da zatražim obaveštenje od ministarke zadužene za populacionu politiku i demografiju, u vezi sa predlaganjem i sprovođenjem novih stimulativnih mera populacione politike, Strategijom populacione politike.

Naime, demografska situacija nas godinama unazad upozorava da probleme populacione politike treba pre svega posmatrati kao nacionalno a ne političko pitanje i da bi za najavljenu populacionu politiku trebala da postoji široka društvena saglasnost, uzimajući u obzir činjenicu da su predložene mere izraz krajnjeg napora Vlade Republike Srbije, da i u, ne tako povoljnoj ekonomskoj situaciji, pruži maksimalnu podršku porodicama sa decom.

Znamo da je jedno od strateških opredeljenja Vlade, borba protiv bele kuge. Ova Vlada kao i prethodne dve ozbiljno shvata problem depopulacije Srbije i činjenicu da se, ukoliko ne preduzmemo hitne mere, za 50 godina može se prepoloviti srpsko stanovništvo.

U tom smeru su preduzimane različite mere Vlade, jer populaciona politika, zauzima strateško mesto u aktivnostima Vlade. Iako smo krajem prošle godine usvojili set populacionih mera prilikom izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Vlada, a posebno Kabinet za populacionu politiku, ministarke prof. dr Slavice Đukić Dejanović, u čijem je delokrugu rada, pre svega populaciona politika, predlaže i nove, još stimulativnije mere koje bi trebalo da podstaknu rađanje.

Ove mere usvojio je i Savet za populacionu politiku Vlade, a podržao predsednik Republike Srbije i Nacionalni savet za populacionu politiku. Nove mere podrazumevaju još veću podršku u državi, i to za prvo dete 100.000 dinara u vidu jednokratne pomoći, za drugo dete 10.000 dinara mesečno tokom dve godine od rođenja deteta i za treće dete 12.000 dinara tokom 10 godina, a za četvrto dete 18.000 takođe tokom 10 godina od rođenja deteta.

Verujem da se svi slažemo da su ove populacione mere izuzetno stimulativne i beskrajno značajne za opstanak i države i nacije, ali i da će uz aktivne mere u sferi politike zapošljavanja mladih, da na taj način možemo postići pun efekat.

Pored ovih mera u skladu sa Strategijom o podsticanju rađanja, Vlada najavljuje i niz drugih mera. U vezi sa tim želim da zatražim obaveštenje od ministarke Đukić Dejanović, koje normativne izmene će Kabinet za populacionu politiku i Vlada, u celini predložiti, kako bi se ove obimne mere primenile, imajući u vidu da se radi o više zakonskih propisa koje treba izmeniti. Hvala lepo.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, ovaj zakon je, kako reče koleginica Vesna, možda malo duže čekan, ali nikada nije kasno. U pravo vreme je stigao. On uređuje ono što je bilo neophodno kada je u pitanju kvalifikacija na nivou Republike Srbije. Međutim, to je dobra veza i sa evropskim okvirom kvalifikacija i na međunarodnim konferencijama na kojima se promoviše i ocenjuje sistem obrazovanja Republike Srbije.

Ono što smo probali da ovim amandmanom definišemo, kolega Zagrađanin i ja, jeste zapravo u članu 1. stav 1. Predloga zakona gde bi se reči – i stavova, zamenile rečima – i profesionalnih stavova. Ovakav amandman bi precizirao da se kao opisivač kvalifikacija ne tretiraju lični stavovi, već strogo profesionalni stavovi pojedinaca neophodni pre svega za vrednovanje stečenog nivoa kvalifikacija.

U tom smislu, mislimo da zakon o kome smo u raspravi u načelu čuli dosta pohvala i zaista jeste za pohvalu i zakon i vaš trud, gospodine ministre, ipak smo stava da bi ovakvim amandmanom možda precizno definisali ovaj pojam koji bi eventualno mogao u praksi biti nekako zloupotrebljen. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, drage kolege, ja ću danas govoriti o zakonu o elektronskoj upravi, pre svega zato što su kolege prethodnici govorili o zakonima koji se tiču Ministarstva prosvete i negde posle bivšeg ministra dr Žarko Obradovića za mene bi bio preveliki zalogaj da bilo šta na temu tih zakona kažem, osim da ću kao i kolege podržati u danu za glasanje.

Konstatacija da reforma javne uprave, koja je započeta pre nekoliko godina, dobija svoj puni kapacitet usvajanjem predloga zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu, odnosno zakona o elektronskoj upravi, sada je činjenično stanje koje prosto potire sve dosadašnje zlurado pretpostavke i komentare, kao i ocene o besmislenosti akcentovane procesima digitalizacije u ekspozeu premijerke Ane Brnabić.

Građani Srbije razumeli su nužnost ovakvog unapređenja funkcionisanja državnog aparata, pa se sa ove distance i zluradi komentari mogu posmatrati posledicom, pre svega nepoznavanjem potrebe građana, a onda i samog procesa digitalizacije.

Oblast elektronske uprave značajniji je deo celokupne reforme javnog sektora, posebno zbog činjenice da je to jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, odnosno da je glavni prioritet stvaranje efikasne, stručne, moderne, bezbedne i racionalne javne uprave, čega svakako nema bez savremenih elektronskih sistema. Uređen sistem javnih i državnih službi, uz upotrebu elektronskih servisa jedan je od temelja za efikasnu državnu upravu i stvaranje elektronske uprave u punom kapacitetu. U jeku digitalne revolucije Republika Srbija se približava nekim od najrazvijenijih zemalja Evrope, kada je u pitanju Javna uprava i njeno funkcionisanje, upravo stvaranjem jednog ovakvog pravnog okvira kao podrške inovacijama je novim tehnologijama.

Predlog zakona o elektronskoj upravi obezbediće pravni okvir za nesmetanu elektronsku komunikaciju građana i privrede sa državnom upravom, komunikaciju i razmenu podataka među različitim organima državne uprave, ali i komunikaciju domaće uprave i nacionalnih uprava drugih zemalja i međunarodnih organizacija.

Građani Republike Srbije u značajnoj meri koriste internet u svojim svakodnevnim aktivnostima, ali i čitava privreda u svom poslovanju, što pokazuju činjenice da je portal e-uprave u mnogome opravdao svoje postojanje, jer statistički podaci kojima raspolažemo govore nedvosmisleno u prilog tome.

Naime, u upravnim postupcima značajno je olakšano građanima da ostvaruju svoja prava i nedvosmisleno se da zaključiti da prednost korišćenja, žargonski rečeno jednog klika, jeste i te kako olakšavajuća okolnost.

Kako to izgleda u praksi, objasnio je ministar Ružić u svom uvodnom izlaganju, te ja s toga neću ponavljati ono što smo već imali priliku da čujemo. Ali, servisi kao što su e-beba, zatim sistem za upis dece u predškolske ustanove i elektronski sistem za izdavanje dozvole za gradnju u funkciji su. Pre svega težnja Vlade Republike Srbije je da građanima Srbije zameni svoju dosadašnju ulogu kurira ulogom jednom uvaženog klijenta.

Nivo zadovoljstvo svakog građanina pruženom uslugom, nivo je uspeha Vlade Republike Srbije koja je servis svojim građanima, iz ovog ugla gledano i te kako kvalitetan.

Neka istraživanja čak pokazuju da povećanje efikasnosti države kroz primenu savremenih informacionih tehnologija može znatno da utiče i na povećanje BDP, jer se na ovaj način podstiče stvaranje otvorene i dinamične ekonomije koja štedi i vreme i novac, kako građana i privrede, tako i samog državnog aparata. Takođe, prevazilaze se problemi koji su pre svega bili neusklađenost sa evropskim propisima u ovoj oblasti, neusklađenost registara koji sadrže iste podatke, neažurirani podaci u tim registrima, nepostojanje razmene između različitih sistema i nepostojanje precizno definisanih procedura za razmenu podataka.

Naravno govorimo o podacima koji se tiču registara koji vode različite institucije koje su do sada uglavnom samostalno razvijale rešenja iz domena elektronske uprave. Centralizovanjem elektronskog sistema osim što se, kako sam već rekla, prevazilaze ovi problemi, obezbeđuje se i ekonomsko osnaživanje i vladavina prava, ali i ključ za proces integracije Srbije u EU.

Poslanička grupa SPS je podnela i nekoliko amandmana na ovaj Predlog zakona. Poštovani ministre, bez imalo namere da osporimo trud vas i vašeg tima, kada je u pitanju izrada ovog zakona, dozvolite da kao vaši dugogodišnji saradnici podnošenjem jednog broja amandmana pokušamo da doprinesemo da neki novi izrazi i nove savremene procedure definisane ovim zakonom, preciznije prilagodimo upotrebi. Svakako ćemo o amandmanima detaljnije u raspravi u pojedinostima.

Na kraju, da zaključim, elektronskom upravom značajno se povećava efikasnost, smanjuju se birokratske procedure, eliminiše korupcija i povećava transparentnost u radu državne uprave, a procedurom digitalizacije omogućeno je da se i građanima i privredi uštedi vreme i novac i to su osnovni razlozi zbog koji će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati usvajanje predloga zakona o elektronskoj upravi. Hvala.