Zahvaljujem predsedavajući.

Ja ću probati prvo da govorim o dnevnom redu.

Pred nama danas izbor nedostajuća tri člana REM-a. Da, mogla bih da se složim da se možda okasnilo sa ovim izborom, ali nikada nije kasno za zaokružiti broj. Šest članova REM-a koji si do sada radili obavljali su svoj posao najbolje što su mogli, imali dvotrećinsku većinu koja im je bila neophodna za odlučivanje. Ne kažem da je to bilo idealno, ali kažem da je funkcionisalo.

Nedostajuća tri člana REM-a su izazvala ogromnu pažnju u srpskoj javnosti iz mnogo razloga, pa je čak i u samoj sali Skupštine Srbije, možda ta pažnja intenzivirana. Meni je žao što su kolege napustile ovaj prostor, htela sam i ja da podelim ove najlepše želje, pošto sam ukapirala da je ovo dan jedni drugima želimo sve najlepše.

Htela sam da kažem još nešto što nije želja nego konstatacija, a to je da zasigurno mogu da tvrdim da će u sledećem sastavu Skupštine Srbije biti poslanici SPS. Htela sam da kažem da je tačno da nismo imali svog kandidata i nismo predložili svog kandidata Odboru za kulturu, ne zato što nismo imali kandidata nego zato što smo kao i koalicioni partner shvatili da nam pravo većine stvara obavezu da damo šansu opozicionim kolegama da se izjasne i daju svoje kandidate. Neki od njih su tu šansu iskoristili, neki nisu. To je lično pravo. Onda su nama krenuli da spočitavaju naše pravo da na koncu ustupimo prostor, jer ni to nije valjalo, a danas nas optužuju najpre SPS i bezbroj puta je pomenut predsednik Slobodan Milošević, u različitim kontekstima.

Želim ovde da kažem dve vrlo važne stvari. Slobodan Milošević je osnivač SPS koja na političkoj sceni postoji 29 godina. Istina je da su nas mnogi rušili, smenjivali, probali da unište, čak tog čuvenog 5. oktobra probali da sasvim unište ideju socijalizma. Na njihovu žalost narod Srbije odlučio je drugačije. Socijalistička partija Srbije traje u kontinuitetu 29 godina.

Kako su se menjale situacije, ko je slavio dan smrti Slobodana Miloševića, ko je saosećao sa socijalistima i zdravorazumskom nacijom koja je znala da je to veliki gubitak, mogli bismo analitički danas da o tome razgovaramo, ali to nema ama baš nikakve veze sa predlogom kandidata za REM. Kako će ko od nas pojedinačno glasati, pretpostavljati, ima pravo svako, tvrditi ne može niko.

Na kraju, ono što moram da kažem, jeste da sam kao član Odbora za kulturu zaista ispred sebe imala kandidate koji su vredni toga da svaki ponaosob bude član REM. Dakle, ne može se osporiti nijedna biografija koja se našla pred Odborom, čak ni u onom širem kontekstu. Evo, tu su predstavnici Odbora, a vidim i da je predsednik u sali, i na onom širem spisku koji je značio da smo pred sobom, kao Odbor imali najpre četiri kandidata koje su predložile političke partije, niko od tih ljudi nije bio ne vredan pozicije za koju ga predlažu. Prosto je Odbor, svojom većinom odlučio da će se u plenumu naći Judita Popović i Nenad Zorić, kada je u pitanju kandidat Odbora za kulturu.

Kada su u pitanju ostali predlagači, opet na moje veliko zadovoljstvo ni tu nismo imali neku veliku polemiku, nego su se među sobom dogovorili i Odboru predložili onoliko koliko treba, a to je po dva kandidata. Mi smo obavili razgovor sa svim kandidatima i sigurna sam da koja god tri kandidata od ovih šest koji su predloženi plenum izabere u danu za glasanje, REM će dobiti tri kvalitetna člana.

To je jako važno, sve ostalo što bismo mogli da govorimo bi bilo politikanstvo, time ne želim da se bavim. Potpuno mi je jasno da predsednik Ivica Dačić, SPS od juče ili nekoliko dana unazad trpe neosnovane optužbe, optužbe koje su spinovane, optužbe koje su negde iz kuhinje nama poznatih i već deklarisanih neprijatelja u liku i delu Bedžeta Pacolija, Ramuša Haradinaja ili čega god. Optužuju se socijalisti i predsednik SPS za najneosnovanije stvari. Najveći nacionalni projekat, a to je povlačenje priznanja tzv. Kosovo se banalizuje samo zato da bi se došlo do malo prostora medijskog ili nekog političkog profita.

Suludo bi bilo braniti se od toga i to socijalisti i predsednik Dačić nikada neće raditi, ali ono što ćemo sigurno uvek raditi, to je, branićemo Srbiju od svih onih koji joj ne misle dobro. Zbog činjenice da ćemo Srbiju braniti od svih onih koji joj ne misle dobro, jesam siguran da ćemo u sledećem sazivu Skupštine Srbije i te kako biti poslanici SPS, jer narod čiju sudbinu delimo, to prepoznaje već 29 godina i sigurno će to činiti i narednih 29 ili 50.

U tom smislu, poslanička grupa SPS će dati svoj glas nekome od predloženih kandidata sa ove liste i omogućiti da REM od sada radi u svom punom sazivu, čvrsto verujući da će to umnogome doprineti da sve one nedostatke koje smo svi zajedno ovde kritikovali i čini mi se da su mišljenja bila nepodeljena oko toga šta ne valja kada je u pitanju rad medija, da će jedan kompletan tim Regulatornog tela za elektronske medije uspeti da to kanališe i tome stane na kraj. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Đorđeviću sa saradnicima, kao što ste i sami rekli, danas na dnevnom redu imamo set finansijskih sporazuma koje Vlada Republike Srbije zaključila sa više država i finansijskih institucija, a koje Narodna skupština treba da potvrdi.

Za početak ću reći par reči o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Slovačkoj. Neregulisani dug naše države prema Slovačkoj je dugi niz godina stajao kao otvoreno pitanje i potiče još iz perioda kliričkog načina plaćanja u prometu robe i usluga između bivše SFRJ i bivše Čehoslovačke Federativne Republike.

Sporazumom između SFRJ i Čehoslovačke Federativne Republike, koji je potpisan 1991. godine, ukinut je klirinški, a potom uveden konvertibilni način plaćanja. Kao što ste i sami rekli u uvodnom izlaganju, nakon raspada obe države, pitanje regulisanja ovog duga nasledila je Srbija kao država sukcesor i ovaj dug naše države prema Češkoj Republici je regulisan sporazumom.

Druga država bivše Čehoslovačke Federativne Republike, Slovačka Republika je prihvatila da po istom modelu namiri i svoj deo potraživanja. Ovaj dug je više od 25 godina opterećivao odnose između ove dve zemlje, pa samim tim, ovaj sporazum predstavlja značajan korak za unapređenje odnosa i nove pravce bilateralne saradnje u svim oblastima koje su od zajedničkog interesa.

Drugi sporazum o kome ću danas takođe govoriti je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD. Sklopljen je u cilju poboljšanja usaglašenosti poreskih propisa na međunarodnom nivou i primene FAFT-a propisa koji su zapravo propisi SAD o usaglašenosti propisa na inostrane račune i odnosi se na američke građane koji imaju račune kod banaka u Srbiji.

Ovim propisima predviđa se da strane finansijske institucije učestvuju putem izveštavanja u sprečavanju izbegavanja poreza od strane američkih državljana ili rezidenata koji svoja finansijska sredstva drže u neameričkim finansijskim institucijama i na stranim računima.

Potpisivanje ovog sporazuma obezbediće efikasnu primenu poreskih propisa koji će biti usaglašeni sa međunarodnim, tako će Srbija zajedno sa SAD raditi na omogućavanju međunarodne usklađenosti poreskih zakona, što istovremeno dovodi do jačanja institucionalnih kapaciteta domaćih poreskih organa u cilju sveukupne finansijske stabilnosti Srbije.

Osvrnula bih se i na ne manje važan Sporazum između naše države i Vlade Ruske Federacije o odobrenju državnog izvoznog kredita. U pitanju je razvojni kredit kojim će se unaprediti železnička infrastruktura u Srbiji, a Ruska Federacija već tradicionalno pruža značajnu finansijsku podršku našoj zemlji na realizaciji projekta iz oblasti železničke infrastrukture.

Ovoga puta reč je o sporazumu koji se odnosi na finansiranje modernizacije železničkih deonica Stara Pazova-Novi Sad i Valjevo-Vrbnica, državna granica sa Crnom Gorom, kao i na izgradnji jedinstvenog železničkog dispečerskog centra železnica u Srbiji.

Sve ovo treba da doprinese daljem razvoju železničkog saobraćaja u Srbiji, koji je jedan od najjeftinijih načina prevoza putnika i robe, još uvek na nedovoljno razvijenom nivou jer, složićemo se da u dužem periodu nije bilo mnogo ulaganja u železnicu u unutrašnjosti Srbije.

Ovoga puta Srbija uzima petogodišnji kredit koji će se otplaćivati u 20 jednakih rata. Ovim kreditom finansiraće se 75% vrednosti ovog ugovora o isporuci robe, obavljanju radova i pružanju usluga za projektovanje i izgradnju elektrotehničke infrastrukture za deonice na koje se ovaj sporazum odnosi.

Takođe, Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije zaključila je finansijski ugovor i sa Evropskom investicionom bankom, kojim će se finansirati izgradnja auto-puta E80, deonica Niš-Merdare. U pitanju je faza jedan. Izgradnja ovog auto-puta je važna ne samo za razvoj privrede i povezivanje okruga na jugu Srbije sa Kosovom i Metohijom, već je značajna i zbog činjenice da se izgradnjom ove deonice Srbiji obezbeđuje i brži izlaz na more.

Dakle, ovaj auto-put je važan za povezivanje različitih tačaka našeg regiona i biće od ogromnog značaja za unapređenje transportnih veza u železničkom, drumskom i vodnom saobraćaju. Na ovaj način i ovom izgradnjom povezivaće se pola miliona građana koji žive u Pirotskom, Nišavskom i Topličkom okrugu i kod Niša će se povezati na Koridor 10, koji dalje infrastrukturalno i ekonomski povezuje ovaj deo Srbije sa južnijim okruzima, Jablaničkim i Pčinjskim i dalje sa Severnom Makedonijom i Grčkom.

Time realizacija ovog infrastrukturalnog projekta u ekonomskom, ali i političkom smislu na konkretan način treba da doprinese ukupnom privrednom i socijalnom napretku naše zemlje.

S prethodnim infrastrukturalnim projektom u vezi je na određen način i sledeći sporazum, a to je sporazum zaključen između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznanju odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, kojim će se stvoriti nedvosmisleno bolje poslovne mogućnosti za promet roba u obe države. Pre svega, unapređenjem bezbednosti u prometu robe koja ulazi i izlazi sa teritorije država strana potpisnica, bez ometanja trgovinskih tokova. Takođe, sporazumom će se doprineti i otklanjanju prepreka u međusobnoj trgovini.

Inače, naše dve zemlje i narode povezuje duga istorijska tradicija. Delimo i viziju o zajedničkoj budućnosti u evropskoj porodici, tako da ovaj sporazum predstavlja još jedan korak dobre saradnje dve države, što se vidi i na osnovu „malog Šengena“, kojim su se države potpisnice obavezale da će raditi na unapređenju regionalne saradnje, u cilju većeg privrednog rasta, privlačenja investicija i podizanja kvaliteta života građana.

Posebnu pažnju bih skrenula na značaj potvrđivanja Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o finansiranju između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KFW iz Frankfurta na Majni. Znamo da je Evropa, samim tim i naša država, se već par godina, tačnije od 2014. godine, suočava sa migrantskom krizom i prilivom sve većeg broja migranata. U odnosu na druge države na tranzitnoj ruti, Srbija je, iako pogođena velikim migrantskim talasima, odlično odreagovala, uspela da u kratkom roku prihvati veliki broj migranata i organizovala prihvatne centre i zdravstvenu zaštitu kako bi, pre svega, zbrinula decu i porodice.

Napominjem da su najugroženije kategorije žene i deca, a među migrantima bilo je i dece bez pratnje roditelja, koja su posebno zbrinuta. Ova veoma osetljiva grupa ljudi, koji su fizički iscrpljeni, psihološki traumatizovani ili bolesni, imali su potrebu, pre svega, za zdravstvenom negom i zaštitom. U ovom trenutku postoji 19 prihvatnih centara u našoj zemlji, od kojih je 17 aktivno.

Da podsetim da je još 2015. godine, u cilju pomoći Republici Srbiji u zbrinjavanju migranata, zaključen međunarodni protokol između Vlade Savezne Republike Nemačke i Vlade Republike Srbije o finansijskoj saradnji i unapređenju socijalne infrastrukture u jedinicama lokalne samouprave, gradovima i opštinama koji su pogođeni migrantskom krizom.

U međuvremenu je uočena potreba za izmenama Ugovora o finansiranju Republike Srbije i Nemačke razvojne banke i taj ugovor se danas nalazi na dnevnom redu.

Kada je u pitanju Predlog zakona o davanju državnih garancija za zaduženje javnog preduzeća „Srbijagas“, po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac-Brus-Kopaonik-Raška i Novi Pazar-Tutin, u pitanju je treća faza. Treba reći da je to infrastrukturni projekat od nacionalnog značaja kao deo realizacije projekta gasifikacije Srbije Turski tok, koji, duboko verujem, svi podržavamo.

O svim projektima o kojima sam govorila, ali i o ovom, govoriće i moje kolege u nastavku sednice.

Ja ću na kraju, ceneći da su u pitanju sporazumi kojima će se finansirati važni infrastrukturalni projekti, a time i jačati razvojna i privredna pozicija Srbije u regionu, reći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati predložene sporazume. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovan građani Srbije, ispred nas je set jako važnih zakona, međutim, pod okolnostima da su moje kolege govorile pre mene, ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću.

Kada je u pitanju Zakon o igrama na sreću važno je da su izmene o kojima raspravljamo proizvod, pre svega potrebe i obaveze daljeg usklađivanja nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti i sa direktivama EU iz 2015. i 2018. godine, i sa preporukama FATF-a, odnosno međuvladine organizacije osnovane još 1989. godine, na predlog Grupe G-7, dakle, od strane sedam najrazvijenijih zemalja radi razvoja politika borbe, pre svega, protiv pranja novca i organizovanog terorizma na međunarodnom nivou.

Još pre 30 godina ocena je bila i na međunarodnom nivou da je sektor igara na sreću veoma ranjivo, odnosno, problematično područje kada je u pitanju pranje novca i finansiranje terorizma, jer su u pitanju ogromne količine novca koje završavaju u igrama na sreću.

I u našoj nacionalnoj strategiji za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, a doneto je za period 2015. - 2019. godine, igre na sreću su označene kao osetljivo područje koje je neophodno dodatno urediti i obezbediti adekvatnu zakonsku i društvenu kontrolu nad priređivanjem ovih igara i pratiti tokove novca koje se okreću u ovom sektoru.

Znamo da ni u Srbiji novac koji kruži u sektoru igara na sreću nije ni mali, niti zanemarljiv, pogotovo ako se ima u vidu pojava sve većeg broja privatnih priređivača igara na sreću, posebno kada su u pitanju igračnici ili sportske kladionice.

Podsećanja radi, priređivanje igara na sreću shodno Zakonu o igrama na sreću organizuje se radi razonode učesnika i ostvarivanje dobitaka, bilo u novcu, bilo u uslugama ili pravima.

(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)

Uvaženi predsedavajući, ja sebe ne čujem.

(Milorad Mirčić: Izvinjavamo se koleginice, ali mi moramo da komuniciramo sa ministrom.)

Poštovanje za kolege i za njihovu komunikaciju sa ministrom. Ja mogu i da prekinem ako je ta komunikacija važna jer mislim da ministri i zakon o kome govorim jeste užasno važan.
Dakle, podsetiću na činjenicu da u skladu sa Zakonom o igrama na sreću deo sredstava od igara na sreću u visini od 40% predstavlja prihod budžeta Republike Srbije i koristi se namenski, pre svega, za finansiranje Crvenog Krsta i Organizacije osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, sporta i omladine, lokalne samouprave, kao i za lečenje retkih bolesti.
S druge strane, treba skrenuti pažnju da igre na sreću nisu dozvoljene, odnosno zakonom su zabranjene, pre svega maloletnim licima, tako da su priređivači obavezni da se drže ove zabrane i da pokažu društvenu odgovornost tako što će poštovati zakon kada su u pitanju maloletnici.
Zaista na ovo posebno srećem pažnju zbog činjenice da sve više maloletnika u Srbiji traži način, postaje zavisno od različitih vidova kockanja i dovija se na razne načine, inovativne, kako da uđu u te igračnice misleći naivno da je to najkraći put do brzog bogaćenja.
Dakle, priređivanje igara na sreću koje imaju svoju pozitivnu, ali i negativnu staranu, treba staviti u takav zakonski okvir, koji, pre svega, onemogućava zloupotrebe u sferi pranja novca. Poznato je da se u sve organizovanijem priređivaču igara sreće veliki novac, obrće, čije se poreklo možda i ne zna, tim pre što igrači nisu imali obavezu da dokazuju poreklo svog novca, ma koliki novac da je u pitanju.
Evropska unija, ali i druge zemlje sveta prepoznale su opasnost od velikih količina novca nekontrolisanog porekla, pa su iz tih razloga i doneli direktive kojima su želeli sprečiti pranja novca kroz igre na sreću.
U tom smislu i ove izmene zakona upravo imaju za cilj da uvedu evropske standarde u oblasti priređivanja igara na sreću u pogledu sprečavanja pranja novca i finansiranje terorizma da doprinesu pravnoj sigurnosti, kao i poboljšanoj kontroli i preventivnom delovanju radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma u ovoj oblasti.
Istovremeno, treba da omoguće i dosledno sprovođenje naše nacionalne strategije za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, kao i akcionog plana.
Verujem da Vlada već sada razmišlja o novoj strategiji za naredni period, jer period koji je obuhvaćen prethodnom strategijom upravo ističe u svom isticanju. Da ne zaboravimo da važnu ulogu u sprečavanju novca, pa i kada su u pitanju igre na sreću, ima Uprava za sprečavanje pranja novca koja je u sastavu Ministarstva finansija.
Novo zakonsko rešenje koje podržavam, a radi se o članu 55. važećeg zakona, ne samo da omogućava ulazak u igračnicu isključivo punoletnim licima, nego propisuje jednu obavezu prerađivačima, da o licima koja uđu u igračnicu obezbedi trajnu bazu podataka i to bazu koja tretira ime, prezime, datum i mesto rođenja, mesto prebivališta, odnosno boravišta, lični broj ili broj pasoša, datum i vreme i ulaska i izlaska iz igračnice, kao i pisanu izjavu lica kojom pod materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljuje da u igrama na sreću učestvuje za svoj račun i u svoje ime.
Ova novina će svakako doprineti odgovornijem pristupu i prerađivača i igrača, jer će moći da se prate tokovi novca korišćenog u igrama na sreću i od strane svakog igrača. S druge strane, postoji obaveza čuvanja poslovne tajne o učesnicima igara na sreću, ali kada za to postoji potreba, ustanovljena je obaveza prerađivača da te podatke učini dostupnim nadležnim organima koji se bave sprečavanjem pranja novca i finansiranje terorizma.
Ovim zakonom se sada veoma precizno uređuju pitanja dokazivanja vlasničke strukture, takođe važnog dela, načina finansijskog poslovanja i revizorske kontrole za priređivača, stvarnog vlasnika u postupku dobijanja dozvole za priređivanje igara na sreću ili lice koje otkupljuje udeo, tj. akcije ili povećava udeo u strukturi kapitala priređivača igara na sreću ili igračicama.
Takođe se od priređivača i njegovog stvarnog vlasnika i povezanih lica zahtevaju dokumenta kojima se potvrđuje da nisu osuđivani, niti da se protiv njih vodi postupak za krivična dela, protiv privrede ili pranja novca i za niz drugih dela navedenih u ovom zakonu. Ovo će sprečiti mogućnost da priređivači budu lica sa kapitalom sumnjivog porekla ili kapitalom stečenim vršenjem krivičnih dela.
Uverena sam da će ovako pooštreni zakonski uslovi za priređivača igara na sreću doprineti mnogo boljoj kontroli tokova novca, a time i sprečavanju pranja novca ili finansiranju eventualnog terorizma novcem koji učestvuje u igrama na sreću ili dobijen igrama na sreću.
Ovo zakonsko rešenje koje je pred nama verovatno nije ni najbolje ni finalno. Pretpostavljam da će vremenom imati i svoju bolju verziju, odnosno dopunu, ali su izmene koje su predložene zaista u ovom trenutku jako važne za jednu stabilnost.
U ime poslaničke grupe SPS moram da kažem da ćemo i ovaj zakon, kao i čitav set koji je predložen, u danu za glasanje podržati. Ja se zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, ima razloga za ovaj kritički ton koji čujemo od koleginice Radete, međutim ono što sigurno znam jeste da ministar Ružić neće biti čovek koji će površno gledati na jednu ovakvu promenu.

Tačno je da treba ustrojiti sve one nepravde koje nam se dešavaju i koje živimo, ali je takođe tačno da to nije uopšte mali posao i da je bolje produžiti rok nego doneti pogrešno rešenje. Kada to kažem, može nam se desiti, sigurna sam da će se kolege složiti sa nama, da ukoliko krajnji studiozno ne priđemo ovom problemu eventualno predvidimo neku situaciju koja bi kasnije mogla da ukaže da ni zakon koji smo doneli nije mnogo bolji od prethodnog perioda ili perioda kada zakon nismo imali.

U tom smislu, zaista bez onog subjektivnog pristupa pod okolnostima da se radi o zakonu, odnosno ministru koji dolazi iz SPS iako sa punim pravom smo ponosni na njega, jer čvrsto verujem da će novi rok koji je dat u predlogu izmene ovog zakona biti ispoštovan kada je u pitanju Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i gospodina ministra Ružića. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, danas Skupština raspravlja o setu zakona koji se odnose na sistem plata u javnom sektoru. U pitanju su izmene i dopune četiri zakona kojima se pomeraju rokovu, pre svega, za usklađivanje posebnih zakona sa krovnim zakonom u ovoj oblasti i to u delu koji se odnosi na primenu osnovice za obračun plata, kako se to sada primenjuje kod državnih službenika i nameštenika, a to je uvođenje platnih razreda i novog načina nagrađivanja zaposlenih prema učinku.

Pred nama su zakoni o izmenama i dopunama zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, platama zaposlenih u javnim službama u organima autonomne pokrajine ili lokalne samouprave i u agencijama čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

Iskoristiću ovu priliku da pre svega skrenem pažnju na ulogu državne administracije na očuvanju pravne države. Mnogi bi kazali da naša administracija nije dovoljno stručna, da nije efikasna i to je možda u jednoj meri i bio slučaj. Ipak, konstatujem da se slika menja poslednjih godina reforma javne uprave i njeno usklađivanje sa potrebama građana, ali i sa standardima dobre administracije u razvijenim zemljama dala je svoj pozitivni efekat.

Javna uprava, koliko god to nekome nije važno, predstavlja jedan od stubova pravne države, jer je administracija upravo ta snaga koja sprovodi propise i pred kojom građani ostvaruju svoja prava. Dakle, ako administracija nije dobra, onda ni građani kao poreski obveznici neće biti zadovoljni, jer su u ostvarivanju svojih prava do skoro morali da čekaju pred brojnim šalterima, da plaćaju prilične svote novca za dobijanje traženih dokumenata. Na sreću, ovo jeste situacija koja se drastično promenila.

Pohvaliću reformski proces započet pre tri godine u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu kojim se uprava modernizuje, edukuje i priprema za jedan novi pristup prema obavezama koje država ima prema građanima. Građani postaju, pre svega, subjekti, a ne samo brojevi pred šalterima.

To omogućava sistem e-uprave, koji smo usvojili 2018. godine. Na ovaj način se ubrzava svaki administrativni postupak, stvoren je zakonski osnov za objedinjavanje svih elektronskih baza podataka o građanima. Tako da, organi po službenoj dužnosti mogu pribavljati dokumenta potrebna za ostvarivanje prava građana.

Poseban značaj, istakla bih, ima projekat lokalnih samouprava koje Ministarstvo finansijski podržava, a koje čine efikasnijom lokalne administracije. Videla sam da su za tu svrhu povećana i sredstva u budžetu, koji smo ovih dana usvojili, tako da, ne treba zaboraviti da je za svaku ozbiljnu pravnu državu veoma važno kakva je javna uprava, jer se preko efikasnosti javne uprave, pre svega, formira i odnos građana prema državi.

Poistovećuje se država i administracija, što nije retko, jer je prvi susret građana sa državom upravo na šalterima u lokalnim samoupravama, odnosno opštinama, poreskoj upravi, domu zdravlja, socijalnim službama itd.

Ovim zakonima samo nije obuhvaćena administracija u užem smislu te reči. Ovim zakonom obuhvaćeni su sektori koji zbog prirode svojih usluga koje pružaju jesu obimni i zapošljavaju veliki broj lica. Istakla bih sektor obrazovanja i zdravstva, koji su, složićemo se, dva važna stuba napretka svakog društva. Smatram da zdravlje i obrazovanje nacije za državu nema alternative.

U tom smislu je veoma važno sagledati sve elemente posebnosti, sve sličnosti, ali i razlike u ovim segmentima, kako bi se primenom novog modela obračuna plata obezbedila što veća pravičnost, a time i zaposleni učinili zadovoljnijima, jer država vrednuje njihov rad na adekvatan način. Pravedniji modeli će, verujemo, zaustaviti odliv kadrova, naročito iz zdravstva.

Stručna, efikasna i odgovorna javna uprava, odnosno čitav javni sektor zahteva i bolji društveni tretman i bolji ekonomski položaj, osnova svakog rada jeste plata. Iz tih razloga jeste potrebno da država kodifikuje platni sistem u sektoru javne vlasti upravo da se na što jednobrazniji način urade plate većine zaposlenih u javnom sektoru.

To nije jednostavno. Radi se o različitosti poslova, pre svega, stručne spreme, nadležnosti i odgovornosti i to je po određenim sektorima veoma raznoliko.

Ono što je sigurno, uvaženi ministre, jeste da ste sa svojim saradnicima u mandatu koji nije kratak, obišli većinu lokalnih samouprava, kad je u pitanju Republika Srbija, pretpostavljam da ste parametre na osnovu kojih ste predložili odlaganje rokova, vrlo precizno odredili.

Iz tog razloga, podržavam opredeljenje da se ostavi još vremena za izradu jedinstvenih metodoloških osnova za primenu novog modela za obračun plata, jer je kud i kamo opravdanije produžiti rokove za primene osnovice, nego napraviti greške koje se mogu odraziti na položaj čitavih delova javnog sektora.

U tom smislu, podržavam predložene izmene zakona iz paketa koji je u nadležnosti, pre svega Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Kada je u pitanju Zakon o agencijskom poslovanju, malo se šta u ime poslaničke grupe SPS može reći posle izlaganja gospodina Neđe Jovanovića, ali ću svakako skrenuti pažnju na nekoliko stvari. Jasno je da je namera predlagača da zakonom uredi oblast zapošljavanja na nešto drugačiji način. Međutim, stiče se utisak da zakon nije u potpunosti zaokružen, jer nije dovoljno precizno uređen odnos poslodavca i zaposlenih koji se ustupaju.

Navešću nekoliko zapažanja. Vidim pozitivnu ulogu ove agencije, naročito kod zapošljavanja naših radnika u inostranstvu, pre svega, jer bi mogla biti garant radnicima da će sigurno za svoj rad dobiti i svoje plate. Poznati su mnogi slučajevi kada su radnici u inostranstvu ostajali bez plata, jer su odlazili da rade za ne proverene poslodavce, pre svega. To je bilo izraženo naročito u građevinarstvu.

Možda ovaj model zapošljavanja može doprineti smanjenju rada na crno, iako je ovde inspekcija rada gotovo nezamenljiva u otkrivanju rada na crno, ali to ste i sami ministre rekli, čini mi se, u vašem konstruktivnom razgovoru sa koleginicom Radetom.

Činjenica je da se agencija javlja kao posrednik koji ipak, poskupljuje troškove poslodavca, odnosno troškove rada, jer će agencija od poslodavca naplaćivati proviziju za troškove ustupanja, što u nekim slučajevima može predstavljati opasnost po smanjenje cene rada, jer poslodavac sada mora da izdvoji više sredstava za takvo zapošljavanje.

Sa druge strane, agencijsko zapošljavanje može biti i stimulans poslodavcima da zapošljavaju nove radnike direktno putem konkursa i za stalno, jer će tako svoje troškove svesti na ono planirano ili neće bar imati dodatnih izdataka.

Skrenula bih pažnju na pojavu da se u kontekstu rasprave o ovom zakonu u javnosti često agencijsko zapošljavanje uporedilo sa nečim što su omladinske i studentske zadruge. Te dve kategorije, naime, uopšte nisu isto.

Omladinske zadruge zapošljavaju mlade učenike i studente na privremenim i povremenim poslovima koji mogu trajati nekoliko sati do nekoliko dana ili mesec dana. Radno zakonodavstvo poznaje definiciju privremenih i povremenih poslova, tako da je to potpuno drugi oblik zapošljavanja od zapošljavanja po ovom zakonu. Agencije zapošljavaju radnike na određeno vreme i to je, čini mi se, ključna razlika.

Mi socijalisti smo inače kod donošenja Zakona o radu i Zakona o zadrugama podržali omladinsko i studentsko zadrugarstvo i obavezu zdravstvene i PIO zaštite učenika i studenata koji po ovom osnovu rade.

Na kraju, svakako ne po značaju, da pomenem i jedno od važnih pitanja, a to je da zakon ne propisuje obavezu agencije da ima osnivački kapital, niti da dobije dozvolu za rad, što izaziva izvesnu sumnju u kapacitete ovakvih agencija da mogu raditi u korist zaposlenih.

Po mom mišljenju, zakonom treba zbog te moguće nesigurnosti radnika propisati obavezu solidarne odgovornosti agencije i poslodavca i kod prava, ali i kada je u pitanju povreda na radu ili profesionalna bolest.

Ono što želim da naglasim jeste da ovaj blago kritički osvrt prema zakonu nije ništa drugo do namera da u nekom budućem vremenu, ukoliko zakon pokaže neke svoje slabosti o kojima smo danas govorili, one budu apsolutno korigovane u korist, pre svega, građanki i građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, u današnjoj raspravu su kolege već govorile o jednom broju zakona koji je iz ovog pretresa, a ja ću se osvrnuti na još dva koja su takođe u Predlogu.

Ono što je suštinski važno kada je u pitanju ovaj paket zakona jeste, pre svega, to što se radi o zakonima koji prate budžet, koji smo upravo usvojili i predstavljaju osnov za punjenje budžeta.

Druga važna činjenica je da su ovako projektovano porezi rezultat višegodišnjeg tenda privrednog rasta, a time i rasta BDP koji u ovoj godini dostiže čak 4%.

Kolega Petronijević je bio u pravu kada se pohvalno osvrnuo na sve ono što smo od njega mogli da čujemo i što je Vlada predložila i ovim setom zakona i Predlogom budžeta.

Ono što je za mene i moju poslaničku grupu najvažnije jeste da se ovim poreskim paketom vrši rasterećenje privrede, koje će se, verujemo, vrlo pozitivno odraziti na nova investiciona ulaganja u privredu kako domaćih, tako i stranih investitora, a time i na povećanje zaposlenosti.

Zakoni su usklađeni međusobno u pogledu poreskih olakšica ili oslobađanja od plaćanja poreza poslodavca i zaposlenih, čime se, čini mi se, dodatno motiviše privreda.

Ja ću se ovog puta osvrnuti najpre na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i na neka od rešenja koja želim da istaknem kao dobra, uz napomenu da se poresko opterećenje po ovom osnovu smanjuje sa 62% na 61%.

Šta su najvažnije promene kada je u pitanju porez na dohodak građana? Povećava se neoporezivi iznos stipendija i kredita učenika i studenata do 30.000 dinara. Umesto dosadašnjih 11.741 dinar, neoporezivi iznos stipendija i kredita učenika i studenata povećaće se na 30.000 dinara, što će doprineti sigurno stipendiranju, pre svega, većeg broja talentovanih studenata i učenika i u većim iznosima.

Druga važna stvar je da se povećava neoporezivi iznos zarade sa 15.300 dinara na 16.300 mesečno, čime se smanjuje poreska osnovica, a time i iznos poreza koji će se plaćati na zarade.

Unapređuje se sistem paušalnog oporezivanja prihoda koji obveznici ostvaruju po osnovu obavljanja samostalne delatnosti. Novim pojednostavljenim procedurama će se po automatizmu utvrđivati status paušala, a isto tako utvrđivati i visina paušalnog poreskog zaduženja.

Uvode se i nove olakšice za poslodavce. Umanjuje se poreska osnovica po osnovu zarade za lica koja zasnuju radni odnos sa poslodavcem kao novonastanjeni obveznici na teritoriji Republike Srbije za kojima postoji potreba na domaćem tržištu. Ova mera tiče se, pre svega, državljana Republike Srbije koji su trenutno nastanjeni u inostranstvu, a koji imaju posebno i stručno obrazovanje i za čijim radom i znanjem postoji potreba na domaćem tržištu.

Naime, ukoliko se građani Republike Srbije koji u proteklim godinama nisu boravili u zemlji, vrate i zaposle u Srbiji, imaće umanjenje osnovice za obračun poreza i doprinosa od 70% u trajanju od narednih pet godina. Ja mislim da je ovo dobra stimulativna mera.

Još jedna stimulativna mera je i produženje perioda primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenog lica u procentu od 65% do 75%.

Produženjem postojećih olakšica na još godinu dana, kao i korišćenjem drugih fiskalnih olakšica, privatnom sektoru se daje podsticaj za stvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje više lica.

Ovo je jedan broj novih poreskih mera koje potvrđuju proaktivnu poresku politiku Vlade sa krajnjim ciljem da se Srbija ekonomski i dalje ubrzano razvija poreskim rasterećenjima i jačanjem privrede, dakle i novim zapošljavanjem.

Cilj nam mora biti zaustavljanje odliva mladih i stručnih kadrova. Nezaposlenost mladih i dalje je evidentna, iako je stopa nezaposlenosti pala, tako da se usvajanjem ovog poreskog paketa očekuje brže i lakše zapošljavanje mladih.

Kada je u pitanju drugi zakon o kojem želim da govorim, to je Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom načinu uređivanja načina naplate takse za javni medijski servis, ona se povećava sa 220 dinara na 255, odnosno za 35 dinara je uvećana.

Procenjeno je da je ovaj iznos sredstava dovoljan za finansiranje funkcije Javnog servisa, da se upravo za taj iznos smanjuje iznos sredstava u budžetu predviđen za Ministarstvo kulture i informisanja. Dakle, na ovaj način se daje šansa povećanju samofinansiranja Javnog servisa, što je krajnji cilj, ali sa vrlo malim povećanjem kada je u pitanju opterećenje građana.

Naravno da se kod povećanja iznosa koji građani treba da doplaćuju, odnosno 35 dinara, vodilo računa i o ostalim ekonomskim parametrima, kao što su povećanje plata i penzija kao, prosto, jedan od parametara da ovaj namet ne bude prevelik.

Ono što se čulo i u diskusiji danas i što, čini mi se, s pravom građani ipak očekuju jeste da Javni medijski servis, odnosno RTS i RTV, stvarno budu servisi građana, da imaju dovoljnu zastupljenost informativnog, ali i obrazovnog i kulturnog programa, da programski sadržaji budu, pre svega, kvalitetni, da se ne dešavaju programski propusti koji mogu da loše predstavljaju našu istoriju, kulturu, tradiciju, muziku, da se promoviše i naša kulturna baština i Srbije u celini i posebno obratiti pažnju na ono što je dečiji program, jer pored njih odrastaju naša deca i to je užasno važno u vremenima kada je sve više televizija koje prikazuju rijaliti programe i eventualno širenje nezdravih stilova života.

Na Odboru za kulturu se moglo čuti niz kritika kada je u pitanju možda čak i programska šema Javnog servisa. Međutim, to zaista nije tema današnje rasprave i ja se ne bih na to osvrtala, ali stičem utisak da je obaveza svih nas da još jednom opomenemo Javni servis Srbije, čak i komercijalne televizije da obrate pažnju na svoje programske šeme upravo zbog naše dece koja se na bazi toga formiraju kao ljudi.

Socijalistička partija Srbije, narodni poslanici će podržati set predloženih zakona u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, dragi građani i građanke Srbije, raspravljamo o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu i slobodno mogu reći o još jednom kvalitetno balansiranom prihodu i rashodu za narednu godinu.

Srbija, odnosno koalicija koja je na vlasti u poslednjih sedam godina vodi politiku ekonomskog prosperiteta Srbije, ali i jačanje međunarodnog ugleda Srbije i njene pozicije u svetu, što rezultira podrškom velikog broja država, kako naših tradicionalnih prijatelja, tako i onih koji to do sada nisu bili. Ovde bih naročito istakla podršku većeg dela sveta našoj politici koja se, pre svega, tiče Kosova i Metohije, baš u onom trenutku kada su mnogi mislili da je ta tema zatvorena.

U tom smislu, podržavam dalje opredeljenje Vlade Republike Srbije da se za jačanje spoljno-političkog položaja Srbije odvoje veća sredstva, jer znamo da su u pitanju ozbiljne spoljno-političke aktivnosti državnog vrha i ministra spoljnih poslova, pre svega, kada je u pitanju povlačenje priznanja i o tome je govorio prof. Žarko Obradović, ali nikada nije višak reći da u ovom trenutku lažnu državu Kosovo priznaje manje od 2/3 stanovništva planete.

Ovaj budžet je, kao i nekoliko prethodnih, rezultat postignute makroekonomske stabilnosti i rasta BDP koji omogućava i veće prihode, ali i ostavlja mogućnost za veća ukupna ulaganja države po svim budžetskim sektorima. Dakle, planirani budžetski deficit od 20 milijardi dinara je 0,3% BDP, što potvrđuje dostignuti nivo makroekonomske stabilnosti, a značajno će to uticati na smanjenje javnog duga države koji će se spustiti na ispod 50% BDP.

Finansijska projekcija povećanja budžetskih prihoda, pre svega, od akciza i poreza na dobit je realna, kao što je i povećanje plata u javnom sektoru kodifikovano rebalansom budžeta za ovu godinu, takođe, rezultat pozitivnog bilansa u budžetu.

Ono što bih pohvalila jeste rasterećenje poslodavaca smanjenjem poreza i doprinosa koje plaćaju za PIO i zdravstveno osiguranje zaposlenom, kao i olakšice koje država nudi za nova zapošljavanja. To bi trebalo da bude stimulativno za novo zapošljavanje, ali i za smanjenje rada na crno ili probnog rada koji, nažalost, praktikuje sve veći broj poslodavaca kako bi izbegli plaćanje poreskih obaveza.

Ova Vlada je višegodišnjom politikom podsticaja privrednog rasta, bilo direktnim investicijama, bilo podsticajima u privredi, putem subvencija premostila zatečeni deficit u budžetu Republike i krenula najpre u konsolidaciju, a potom i u razvoj. Dakle, ovaj budžet jeste i razvojni, a predstavljaće trasu za naredni fiskalni budžetski period kada se planira još veći rast BDP.

U svom izlaganju ću se osvrnuti na sektor privrede, energetike, trgovine i turizma, imajući u vidu da sam član resornog odbora koji se bavi ovim pitanjima. Razdeo Ministarstva privrede u 2020. godini dobija značajno manji iznos sredstava, ali to ne znači da su sredstva neopravdano smanjena. To potvrđuje činjenicu da će u narednoj godini privreda morati više i samostalnije da se bori za konkurentnu poziciju na tržištu. Sa druge strane, u narednoj godini država se opredelila da uloži više sredstava, gotovo duplo više u podršku razvoju preduzetništva, što znači podrška malim i srednjim proizvođačima koji treba da postanu noseći sektor domaće privrede i podrška velikim razvojnim, infrastrukturnim projektima koji upravo mobilišu male proizvođače.

Činjenica je da u Srbiji još uvek nije završen postupak privatizacije, da se odužio. U ovom trenutku su to još 83 preduzeća u raznim fazama privatizacije, ali je dobro da država prepoznaje činjenicu da imovinu i brendove tih preduzeća ne treba tek tako rasprodati, već naći strateške partnere i tamo gde je to moguće nastaviti proizvodnju. U budžetu su izdvojena sredstva i za kreditnu podršku ovim preduzećima, kao i za upravljanje postupkom privatizacije, kada su ona u pitanju.

Ono što je važno jeste da se u sektoru privrede brine o regionalnom razvoju, o ujednačavanju regionalnog razvoja, gde god je to moguće, otvaranje više fabrika uz domaći kapital ili direktne strane investicije treba da imaju za cilj demetropolizaciju i razvoj nedovoljno razvijenih područja, kako bi se zaustavilo pražnjenje manjih sredina i seoskih područja. Jedino ujednačenim privrednim razvojem Srbija može postati ekonomski snažnija i razvijenija, jer bi u protivnom dalji pritisak na velike gradove, u smislu migracije, bi kontraproduktivan. Veliki je pritisak na infrastrukturu. Širenje gradova uz pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, sigurna sam, u dužem periodu ne bi imao dobar efekat.

Uz privredu i poljoprivredu značajan resurs je i turizam koji postaje noseći sektor u obezbeđenju čistog deviznog priliva. Zato ću se osvrnuti na turizam kao razvojni potencijal Srbije i sredstva koja se u budžetu izdvajaju za razvoj turizma, na razvoj turističke ponude, odnosno turističkog proizvoda.

Srbija ima puno potencijala, praktično sve osim mora, postala je veoma tražena i atraktivna destinacija i, kada to kažem, pre svega mislim na Beograd, ali i na planine, tipa Kopaonik i Zlatibor, banje i ostala istorijska i kulturna baština koji privlače sve više turista, posebno inostranih.

Zato se mora sa još više pažnje ali i sredstava posvetiti kvalitetu i raznovrsnosti te turističke ponude, jer je to jedini način da pored drugih evropskih destinacija mi postanemo atraktivni i konkurentni.

U odnosu na period pre nekoliko godina Srbija je napredovala, a i finansijski efekat je nedvosmisleno bolji, ali to je još veća obaveza i to zahteva još posvećeniji odnos države kako bi se iskoristili potencijali kojih ima puno širom Srbije.

Turizam jeste jedna od privrednih grana koja bi značajno doprinelo ujednačavanje razvoja, jer po prirodi stvari najatraktivnije destinacije su u nedovoljno razvijenim područjima, odnosno u netaknutoj prirodi.

Činjenica je da je Srbija istinski doživela turistički bum, jer je 2018. godine posetilo oko 3,4 miliona turista i ostvaren je prihod od blizu 1,5 milijarde dolara. U ovoj godini je projektovani cilj da se ostvari 10 miliona noćenja i ja čvrsto verujem da će to tako biti.

Moje kolege će u daljem toku sednice govoriti i o ostalim delovima kada je u pitanju budžet Republike Srbije.

Ono što želim da kažem i da sa tim zaključim, kada je u pitanju turizam jeste da u prilog turizmu i svemu onome što je planirano ide i činjenica da je Novi Sad kulturna predstonica 2020. godine kada je Evropa upitanju i da će to u mnogome doprineti. Narodni poslanici SPS će svakako podržati budžet za 2020. godinu. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani i građanke Srbije, danas je na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja, između ostalog, izbor predsednika i članova Komisije za zaštitu konkurencije.

U svojstvu predlagača govorila je koleginica Petrović i malo šta se ima dodati na njenu diskusiju. Međutim, reći ću da kandidati koji ispunjavaju zakonom propisane uslove, Narodnoj skupštini, predložio je nadležni odbor, odnosno Odbor za privredu, regionalni razvoj, turizam, energetiku i trgovinu.

Najpre bih se kratko osvrnula na značaj Komisije za zaštitu konkurencije kao samostalnog i nezavisnog organa, koji je zakonom ovlašćen da se stara pre svega o zaštiti konkurencije na tržištu Republike Srbije, tako što prati i analizira uslove konkurencije na sektorskim tržištima, rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu, određuje upravne mere, donosi uputstva i smernice za sprovođenje krovnog zakona, predlaže Vladi donošenje propisa za sprovođenje zakona i učestvuje u njihovoj izradi.

Dakle, zakonska ovlašćenja, ali i odgovornost Komisije za zaštitu konkurencije su velika i ona govore upravo o značaju ovog organa za regulisanje i kontrolu tržišne konkurencije, o zakonskom postupanju učesnika i eventualnim povredama konkurencije od strane učesnika, kao što je na primer nezakonita koncentracija učesnika na tržištu.

Dakle, Komisija ima zadatak da svojom aktivnošću sprečava nelojalnu konkurenciju i svojim merama onemogući nezakonito privilegovane učesnike u tržišnoj utakmici da krše zakon.

Ovaj zakon koji je donet 2009. godine usklađen je sa pravom EU i u ovoj oblasti upravo ima za cilj da reguliše odnose na tržištu i ponašanju učesnika, pogotovo onih koji bi da na nelojalan način učestvuju, zauzimaju tržište i onemogućavaju manje i ekonomski slabije učesnike. To svakako ne bi doprinelo ovom cilju, a to je ekonomski prosperitetno društvo i tržišno uređena ekonomija.

Komisija za zaštitu konkurencije ima svoju misiju, a to je da se stara da uslovi na srpskom tržištu budu takvi da omogućavaju ravnopravno učešće svih privrednih subjekata i njihovih roba i usluga kako bi se omogućio privredni rast i razvoj naše zemlje, ali i zaštitili interesi i položaj naših potrošača od loših i štetnih ponuda na tržištu. U tom smislu, vidim ulogu i značaj Komisije za zaštitu konkurencije, kao regulatora koji štiti interese učesnika na tržištu, ali i potrošača.

Ono što smo čuli od predlagača jeste da je neophodno, kako bi Komisija obavljala svoje zakonske nadležnosti u punom kapacitetu, izabrati predsednika Komisije i još tri člana Saveta Komisije, koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije.

Ja sam kao član Odbora učestvovala u radu i ono što jeste moje zadovoljstvo to je da je Odbor za privredu pred sobom imao 23 kvalitetna kandidata, najverovatnije da bi mogli da ponesemo i hipoteku i da smo se o neke kvalitetne ljude ogrešili, na žalost morali smo svesti na tri člana i predsednika. Čvrsto verujem da je izbor koji je Odbor za privredu napravio i predložio Skupštini Srbije, ono najbolje što je bilo predloženo.

Ono što me dodatno raduje jeste da, kao i svaka druga komisija, i ova ima svoj mandat. Bilo je mnogo mladih ljudi, znači da u perspektivi nećemo apsolutno imati problem sa ljudima koji će se ozbiljno baviti ovim poslom sa pozicije članova Komisije, jer imaju i dovoljno vremena i iskustva, a rekla bih i volje da unaprede svoje znanje i svoje kapacitete.

Podržavam predloge koje je nadležni Odbor uputio Narodnoj skupštini i naglašavam da će u danu za glasanje i moja poslanička grupa SPS podržati predloge koji se danas nalaze u plenumu. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas razgovaramo o dva veoma važna zakona iz oblasti prometa roba i usluga. To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlog zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.

Najpre, govoriću o prvom zakonu. Dakle, važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet je pre tačno deset godina, sa ciljem da obezbedi neophodnu zakonsku zaštitu zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda stavljenih na tržište.

Ovo se odnosi na proizvode koje se koriste za lične potrebe ili za obavljanje profesionalnih delatnosti.

Primena ovog zakona ima za cilj, takođe, i sprečavanje pojavljivanja nebezbedne po zdravlje potrošača opasne robe na našem tržištu.

Svedoci smo da su se uprkos svemu na svetskom, ali i na našem tržištu, pojavljivali i nebezbedni obmanjujući proizvodi, čije je stavljanje u promet ostavljalo negativne posledice po zdravlju potrošača.

Danas kada je i domaće i svetsko tržište preplovljeno ogromnim količinama robe širom potrošnje, kada se proizvođači često na nelojalan način takmiče za osvajanje tržišta, dešava se da oni svoju konkurentnost obezbeđuju lošim kvalitetom svojih proizvoda, ali što je možda i još opasnije, nebezbednim proizvodima po zdravlju.

Naročito se, pre svega radilo o proizvodima od plastičnih masa, koje sadrže i otrovne supstance.

Imali smo bezbroj situacija kada su se na tržištu pojavile dečije igračke koje su sadržale otrovne i po zdravlje vrlo opasne supstance.

Tada se radilo i o takozvanim obmanjujućim proizvodima, primamljivim naročito za decu. Tom prilikom su i sa tržišta EU povučeni nebezbedni proizvodi za najmlađe. Bila su u pitanju dečija kolica i auto-sedišta za bebe i to proizvedene u zemljama EU, ali i preko 700 igračaka kojima su se igrala deca u zemljama EU, ali ih je nažalost bilo i na našem tržištu.

Upravo pozitivna praksa prijavljivanja nebezbednih proizvoda dovodi do povlačenja ovih proizvoda u skladu sa direktivama EU o opštoj bezbednosti proizvoda. Istovremeno otkrivanje i izveštavanje o nebezbednim i obmanjujućim proizvodima treba da obezbedi odgovorniju proizvodnju i stavljanje na tržište, isključivo bezbednih proizvoda.

To upravo čini Evropska komisija putem sistema pod nazivom RAPEKS, preko koga se objavljuju sedmični izveštaji o prijavljenim proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje potrošača.

Ovi izveštaji sadrže i podatke o vrsti rizika i merama koje se preduzimaju na nivou Evropske zajednice, odnosno, zemalja iz kojih su proizvođači kako bi se sprečili ti rizici.

Srbija nije u sistemu RAPEKS, jer nije članica EU, ali je kao kandidat za ulazak u EU, donoseći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda ugradila pravo u naše nacionalno zakonodavstvo, što omogućava bolju zaštitu, kontrolu i transparentan odnos prema opštoj bezbednosti proizvoda na našem tržištu, bilo da su domaći ili uvezeni.

Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, o kome danas raspravljamo, možemo reći da su u pitanju izmene koje su proistekle iz obaveze dalje harmonizacija sa propisima EU u oblasti bezbednosti proizvoda, za ličnu potrošnju ili obavljanje profesionalnih delatnosti, ali i iz uočenih nedostataka u dosadašnjoj primeni zakona.

Naime, izmenama i dopunama ovog zakona o kojima danas raspravljamo, se još preciznije definišu pojmovi opasnih i obmanjujućih proizvoda i propisuje zakonska obaveza proizvođačima, ali i ostalim učesnicima na tržištu da na tržište mogu stavljati isključivo proizvode bezbedne po zdravlju potrošača.

Takođe, ovim izmenama zakona se decidno zabranjuje proizvodnja, izvoz, uvoz i promet obmanjujućih proizvoda.

Na kraju, bili mi članica EU ili ne, mi imamo obavezu prema svojim građanima da sprečimo proizvodnju i promet opasnih i obmanjujućih proizvoda kojima se ugrožava zdravlje ili bezbednost naših građana kao potrošača.

Posebno moramo biti senzibilni jada su u pitanju naša deca, kojima kupljene igračke umesto zadovoljstva mogu postati opasnost po zdravlje i bezbednost.

Ovo je primarni razlog ili jedan od razloga zbog kog podržavamo izmene i dopune Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda.

Kada je u pitanju drugi zakon, koji je predložen u današnjem pretresu, Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, kao što su kolege već govorile, Srbija je ovaj zakon donela 2013. godine, kako bi propisala uslove prometa ove vrlo osetljive robe i kako bi ovu vrstu prometa uskladila sa pravnim sistem EU.

Robom dvostruke namene prema zakonu smatra se roba koja se može koristiti kako u civilne, tako i u vojne svrhe. Roba koja može biti upotrebljena u neeksplozivne svrhe, kao i roba koja se na bilo koji način može iskoristiti u cilju širenja ili proizvodnje oružja za masovno uništenje.

Dakle, u pitanju su veoma osetljivi proizvodi čiji je uvoz, odnosno izvoz veoma važno kontrolisati ali takođe i omogućiti.

Ono što je značajno, zakon je uspostavio jak sistem kontrole i nadzora u oblasti izvoza i uvoza robe dvostruke namene, radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenja poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela naša zemlja.

Važeći zakon usklađen je sa evropskim zakonodavstvom, kao i sa međunarodnim standardima, ali smo u trenutku zakona smatrali da ne treba da ukidamo kontrole uvoza ove robe.

Ono što su kolege već rekle, a ja ću ponoviti, kada je zakon bio u izradi učestvovali su i eksperti EU koji su i tada savetovali da se odmah uskladimo i u pogledu kontrole uvoza, što je bila obaveza iz evropskih pravnih akata, pod okolnostima da je u međuvremenu Republika Srbija praktično ostala jedina zemlja u Evropi koja kontroliše, odnosno izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. To je bilo neophodno pristupiti izmenama zakona upravo ovim o kojima mi danas diskutujemo.

U dosadašnjoj primeni zakona uočeno je da je postupak dobijanja dozvole za uvoz robe dvostruke namene dodatno opteretio privredne subjekte komplikovanim administrativnim procedurama i prikupljanjem velikog broja potrebnih dokumenata. To vreme koje iziskuje prikupljanje papira, kao i takse koje se plaćaju prilično su smanjile konkurentnost naših preduzeća.

Ne treba zanemariti ni poziciju stranih ulagača koji su investirali u proizvodne kapacitete kod nas, a bili su na ovaj način prilično destimulisani, jer dešavalo se da pošto dobiju dozvole za izvoz iz zemalja članica EU moraju da se izlažu dodatnim troškovima i čekaju na dozvolu nadležnih srpskih organa za uvoz te robe.

Mišljenja sam da su izmene i dopune Zakona u mnogome olakšale ovu situaciju i da će to poboljšati stanje na tržištu i iz tog razloga poslanici poslaničke grupe SPS će u danu za glasanje podržati oba zakona koja su predložena u današnjem pretresu. Hvala.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, na ovoj sednici Skušine Srbije raspravljamo o više zakona iz oblasti ekonomije i finansija, a današnji paket zakona odnosi se na izmene Zakona o osiguranju depozita i nove zakone o investicionim fondovima, odnosno uvođenje novih formi investicionih fondova kao institucionalnih investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji.

Najpre ću se osvrnuti na zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, marko, malih i srednjih pravnih lica kod banaka i isplata osiguranih iznosa depozita u slučaju stečaja ili likvidacije banke predstavljaju osnovnu delatnost Agencije za osiguranje depozita.

Pored poslova obaveznog osiguranja depozita i isplate osiguranih iznosa, Agencija može upravljati i imovinom prenetom u postupku restrukturiranja banaka i obavljati druge poslove u vezi sa postupkom restrukturiranja banaka.

Sistem osiguranja depozita pozitivno utiče na jačanje poverenja javnosti, pre svega u bankarski sektor, na sprečavanje i ublažavanje efekata nastupanja kriznih situacija, kako na nivou pojedinačne banke, tako i bankarskog sistema u celini.

Predloženim izmenama i dopunama nastoji se da se u uslovima stabilnosti finansijskog sistema, sistem osiguranja depozita dodatno uskladi sa međunarodnom praskom i standardima, kao i pravnim tekovinama pre svega EU kojoj Srbija teži.

U proteklom periodu Agencija je aktivno sarađivala sa Svetskom bankom i MMF-om u cilju unapređenja sistema osiguranja depozita. Važeći zakon donet je 2015. godine, a 2017. godine dopunjen u delu koji se odnosio na investiranje sredstava fonda. Da podsetimo, javnosti radi, osnovni ciljevi sistema osiguranja depozita su zaštita depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica i doprinos finansijskoj stabilnosti u Republici Srbiji. Zato ove izmene doprinose daljem ostvarivanju svih navedenih ciljeva.

Izmenom osnovice za obračun premije, redovna premija bi se umesto na ukupne depozite fizičkih lica preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica, obračunavala na osigurane iznose depozita banaka do 50 hiljada evra.

Predložene izmene zakona će pre svega imati uticaj na banke i to u delu u kom će izmenom osnovice za obračun premije u smislu da se umesto na ukupne depozite fizičkih lica i ostalih korisnika, redovne i vanredne premije obračunavaju na osigurane iznose depozita banaka do 50 hiljada evra, odnosno osiguranjem pokrivene iznose depozita navedenih osiguranih kategorija. Smanjiće se obaveze banka po osnovu plaćanja premije osiguranja depozita u proseku.

Druga stvar je definisanje i propisivanje novog ciljnog iznosa Fonda za osiguranje depozita i produženje roka za dostizanje ciljnog iznosa, umesto postojećeg ciljnog iznosa od 5% osiguranih depozita u bankarskom sektoru, koji je potrebno dostići do 1. januara 2025. godine, ciljni iznos je predlogom definisan na nivou od 7,5% osiguranih iznosa depozita u bankarskom sektoru koji treba da se dostigne do 1. januara 2030. godine.

Dakle, predložene izmene zakona unaprediće sistem i od velike su koristi za sveukupno funkcionisanje.

Kada je u pitanju novi zakonodavni okvir za investicione fondove, htela sam da skrenem pažnju da je Srbija prepoznala značaj ovog pitanja, ne samo za razvoj finansijskog tržišta, već i za ukupan ekonomski razvoj. Prvi Zakon o investicionim fondovima donet je 2006. godine, a menjali smo ga i dograđivali više puta kako bi pre svega investitorima omogućili što sigurnije i jednostavnije uslove da kao članovi Fonda učestvuju na našem tržištu kapitala i ostvaruju određenu dobit na uložena sredstva.

Dosadašnja primena Zakona o investicionim fondovima pokazala je pozitivan efekat na razvoj tržišta kapitala, a u krajnjoj liniji i na efikasnije finansiranje realnog sektora iz ovakvih finansijskih izvora. Nakon usvajanja zakona pojavili su se prvi investicioni fondovi, kao i društva za upravljanje ovim fondovima, koji su najpre bili zainteresovani za ulaganje u vlasničke hartije od vrednosti, kako domaćih, tako i regionalnih kompanija. Nažalost, kod ovih prvih fondova je zbog globalne ekonomske krize 2008. godine došlo do drastičnog pada akcija na tržištu kapitala, što je za posledicu imalo poljuljan ugled investicionih fondova i dovelo do drastičnog pada uticaja svih fondova na tržište kapitala.

Prema podacima za period od 2015. do 2018. godine, u Srbiji je registrovan ukupno 21 investicioni fond i šest društava za upravljanje investicionim fondovima. Trebalo bi napomenuti takođe da se čak 89% ukupne vrednosti neto imovine fondova odnosilo na novčane fondove. Ovo govori da je ipak domaće tržište kapitala još uvek nedovoljno razvijeno, sa konstantnim nedostatkom kvalitetnog tržišnog materijala, odnosno finansijskih instrumenata u koje bi investitori mogli da ulažu, a da to ne budu samo depoziti kod banaka, što nije ni cilj, ni svrha investicionih fondova.

Da bi se situacija popravila i stabilizovala, položaj investicionih fondova nakon globalne ekonomske krize koja je zadesila čitav svet 2008. godine, što je na našem tržištu destabilizovalo investicione fondove, vršene su izmene zakonodavstva, njegovo prilagođavanje novonastalim uslovima, kao i njegovo usklađivanje sa pravom EU. Tim ranijim izmenama stvoreni su nešto povoljniji uslovi za formiranje društva za upravljanje fondovima, ali je ipak stav EU bio da se materija o investicionim fondovima u našem zakonodavstvu razdvoji u dva zakona. Tako je harmonizacija propisa iz ovog sektora postala naša obaveza u okviru procesa pristupanja Republike Srbije EU i pregovaračke pozicije za Poglavlje 9 – Finansijske usluge.

Izvinjavam se, predsedavajući, ne čujem sebe, žagor je u sali.

Iz svega navedenog, pred nama se danas nalaze dva predloga zakona – Predlog zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Predlog zakona o alternativnim investicionim fondovima kojim su obuhvaćeni ostali fondovi koji tretiraju i zatvorene i privatne.
Vi ste kao predlagač uporedo radili na ova dva zakona koji uređuju subjekte za zajednička ulaganja, čija je jedina svrha i namena prikupljanje novčanih sredstava i ulaganje tih sredstava u skladu sa unapred određenom strategijom isključivo u korist investitora.
Da podsetimo, prema odredbama ovog zakona, otvoreni investicioni fond ima za isključivi cilj kolektivno ulaganje imovine prikupljene javnom ponudom investicionih jedinica u fondu u prenosive hartije od vrednosti ili u drugu likvidnu finansijsku imovinu koja je definisana članom 42. ovog zakona. Za ove fondove zakon predviđa dobijanje dozvola za rad. Alternativni investicioni fond jeste investicioni fond koji prikuplja sredstva od investitora sa namerom da ih investira u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora, a za koje se ne zahteva dozvola za rad.
Polazeći od navedenog, donošenjem ovih zakona obezbediće se ujednačenost domaćih propisa sa propisima EU i veći stepen poverenja domaćih i stranih potencijalnih investitora, a samim tim će domaće tržište učiniti atraktivnijim i stimulisati veći broj lica da ulažu svoja finansijska sredstva u fondove organizovane u Republici Srbiji.
Cilj ovih zakona jeste da se obezbedi veći stepen zaštite od rizika osnivača i povrati poverenje investitora, što je učinjeno dodatnim preciziranjem uslova, pre svega osnivanja, poslovanja i izveštavanja društava za upravljanje fondovima, preciziranje imovine u koju je dozvoljeno ulagati, uključujući ograničenja i izuzetke od ograničenja. Detaljnije su uređeni politika upravljanja rizicima i investicionog fonda, politika nagrađivanja, usluge i odgovornost depozitara i nadzorna ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti. Veći stepen sigurnosti, zajedno sa uvođenjem novih formi i struktura organizovanja ovih fondova posledično bi mogao privući veći broj domaći i stranih investitora i doprineti razvoju tržišta kapitala.
Ova dva zakona posmatram kao pravne okvire koji treba da doprinesu razvoju finansijskog tržišta i tržišta kapitala, a time i da doprinesu privlačenju kako domaćih tako i stranih investicija koje Srbiju mogu da podignu na nivo razvijenih evropskih ekonomija. Takvi preduslovi de fakto postoje, jer je Vlada u prethodnom periodu intenzivno radila na stvaranju i poboljšanju privrednog i društvenog ambijenta. To potvrđuju postignuti rezultati.
Moje kolege su o tome govorile prilikom rasprave o rebalansu državnog budžeta koji ovom prilikom nije posledica deficita, već naprotiv, posledica većeg rasta BDP-a koji nam je omogućio povećanje plata i penzija, ali i veći obim kapitalnih investicija. Verujem da će povoljan privredni ambijent, fiskalna i makroekonomska stabilnost doprineti i motivisanju zainteresovanih za osnivanje i rad investicionih fondova, bilo otvorenih, bilo alternativnih.
Sve što sam rekla govori u prilog tome da su dva predložena zakona od krucijalnog značaja za unapređenje našeg privrednog sistema. Iz tog razloga će, poštovani ministre, poslanička grupa SPS podržati predložene zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, čuli smo do sada da je pred nama Predlog Zakona o potvrđivanju sporazuma sa četiri države o ukidanju vizne obaveze za nosioce običnih i diplomatskih pasoša.

Ovi sporazumi su od izuzetnog značaja i to smo čuli u diskusijama svih mojih kolega koji su govorili pre mene, zato što raspravljamo o činjenici koja potvrđuje da Srbija vodi kvalitetnu spoljnu politiku koja je zasnovana na osnovnim principima i utvrđenim spoljnopolitičkim ciljevima, a to su ulazak u EU, saradnja sa Kinom, Rusijom i SAD, ali i sa svim ostalim zemljama sveta, posebno kada je u pitanju najveće nacionalno pitanje, KiM.

Za svaku ozbiljnu državu važno je da spoljna politika ima kontinuitet. I spoljnopolitički rad u proteklih pet godina je zaista takav. Ministre Dačiću nasledili ste teren na kome to baš nije bilo lako postići. Imali smo ministre spoljnih poslova koji se u prethodnom periodu nisu bavili svojim poslom i u tom trenutku imamo i to neslavno i za nas bolno proglašenje nezavisne države Kosovo od strane ja ću reći, jer na to imam pravo, albanskih terorista.

U tom trenutku propustili smo kao država da diplomatski odreagujemo i možda zaustavimo taj proces koji je bio čini mi se posledica euforije, ali evo praksa pokazuje i ozbiljne neobaveštenosti jednog velikog broja zemalja o tome šta se zapravo događa u južnoj srpskoj pokrajini.

Da je naša spoljna politika izbalansirana potvrđuje činjenica da je danas Srbija i uvažen i prihvaćen i poželjan spoljnopolitički partner. Uspeli ste čini mi se da malo i pomerite granice tih diplomatskih odnosa, jer ste svojim šarmom neretko na jedan vrlo simpatičan način objasnili u čemu su grešili.

Kada je u pitanju KiM, dozvoljavam sebi luksuz da sa punim pravom pre svega kažem hvala u ime građana Kosmeta, što onih koji su raseljeni, kojih nije malo, kojih je 250 hiljada, tako i onih koji na Kosmetu žive. Mi smo žrtve svega onoga što je neko sebi dozvolio da jednostrano proglasi, da jednostrano otme, da nas protera sa vekovnih ognjišta, da nas ostavi i nametne nam osećaj stranca u sopstvenoj državi, kršeći pri tom sva dokumenta, pre svega Rezoluciju UN 1244, Kumanovski sporazum. Da ne govorim o tome da Briselski sporazum i briselska dokumenta, apsolutno ne poštuju ni jednog trenutka.

Takav pristup prema KiM, bojim se otvara vrata i drugim separatističkim težnjama sa kojima se svet tek može suočiti i to je jedna ozbiljna pretnja. Slažem se da rešenje za pitanjem Kosova mora biti i obostrano prihvaćeno i optimalno, pre svega za Srbiju i srpski narod koji je državotvoran narod. Zašto ovo naglašavam? Zato, što su Albanci, nacionalna manjina, a ne državotvoran narod kao što su to bili Srbi u BiH i Srbi u Hrvatskoj.

Kada su u pitanju vaše aktivnosti i otpriznanje ne malog broja, 15 zemalja sveta, napominjem da je jako važno reći da to možda jesu male države, ali da svaka od njih ima svoj glas u Ujedinjenim nacijama. Srbija, na ovaj način čuva i koristi ugled i bivše SFRJ, kao nesvrstane zemlje i baštini jednu politiku nesvrstanosti kao temelj saradnje, pre svega sa azijskim i afričkim, ali i ostalim zemljama sveta koje cene suverenost i slobodu.

Ja sam sigurna da srpska javnost zna kojih 15 zemalja je povuklo svoje priznanje, međutim, jedna od četiri države koja je danas predviđena Sporazumom o ukidanju viza je i Surinam, za koju se čuju pošalice i stalno se spočitava da su to tamo neke male zemlje za koje samo zna Ivica Dačić, za Surinam smo čuli i pre. Oni su imali neke čuvene fudbalere, možda nije prirodno da ja to kao žensko kažem, ali kažu da je taj čuveni Rud Bulid bio baš otuda. Lepo je što ćemo se po tome sećati da postoji Surinam, ali je još bolje što danas imamo razloga da kažemo hvala Surinamu za otpriznanje Kosova. Hvala što ste vratili veru da u svetu postoje ljudi koji su spremni da preispitaju svoju odluku i promene je kada shvate da su nekome učinili nepravde. Hvala u ime sve one dece koja žive na KiM, okruženi žicom, okruženi nestabilnošću, okruženi strahom, pod strahom zaspe i pod strahom se probude.

Imamo i dve države koje nikada nisu ni priznale Kosovo i zaista im takođe dugujemo veliku zahvalnost. Međutim, ono što je važno i što želim da naglasim jeste da neke opozicione političke opcije pokušavaju da uporno umanje značaj procesa povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo. Ne zato što nemaju svest koliko je taj proces važan, sigurna sam da znaju da jeste, nego zato što bi da umanje učinak ove Vlade i učinak njenih ministara i sveukupnog državnog rukovodstva.

Važno je da se broj država koje povlače priznanje uvećava, važno je onako kako ste i rekli, da se na svetsku politički scenu ponovo pitanje Kosova vrati ne kao završeno, jer su ga do sada tako tretirali.

Na kraju, napraviću jednu istorijsku paralelu, a povod mi je obeležavanje pre svega 180 godina srpske diplomatije, ali i obeležavanje 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, koju je obezbedio naš prvi prosvetitelj i duhovnik, ali i diplomata Sv. Sava. Državna misao Sv. Save i njegova izreka jeste – Srbija je istok na zapadu i zapad na istoku. Ona je i danas putokaz kada je u pitanju politika ove Vlade.

Danas kada vodimo borbu za očuvanje državnog jedinstva i srce naše Srbije, KiM, ne možemo da se ne podsetimo Sv. Save. On je tada doneo Srbiji samostalnost crkve, ali i međunarodno priznanje Srbije kao samostalne države. Tim pre ste, ministre Dačiću dobili najteži zadatak, da kao neko ko je rođen u Prizrenu, jednom diplomatskom borbom proba da sačuva i odbrani ono što je, sigurna sam i pouzdano znam, najveća svetinja i za vas i za mene, ali i za većinski srpski narod.

Svesni istorijske odgovornosti koju danas nosimo, da sačuvamo ono što su naši preci ostavili, a to je bila jaka i međunarodno ugledna Srbija. Slobodna sam da kažem da ste gospodine ministre vi, kao i celo rukovodstvo države zaista preuzeli ovu istorijsku ulogu i odgovornost da sačuvate Srbiju i njenu južnu pokrajinu u njenom sastavu.

Da li će to biti lako, sigurna sam da ne. Da li vam je lako da slušate pretnje, koliko god ih paušalno shvatali, prihvatali. Gospodin Palma je rekao jednu lepu rečenicu, a to je da Ramuš Haradinaj nije uhapšen zbog krađe bicikle, uhapšen je zato što je bio na vrhu lanca trgovine ljudskim organima i to srpskim ljudskim organima. Kada iz tog tabora kome pripadaj i Bedžat Pacoli, krenu pretnje ka vama, moram priznati da osetim onaj strah koji vi evidentno nemate.

Međutim, verujem u pravdu. Ako ni u jednu drugu, onu Božiju. Verujem u upornost i u doslednost srpskog rukovodstva kada je u pitanju nedvosmisleni cilj da se sačuva celovitost države Srbije.

Socijalistička partija Srbije i njeni poslanici će svakako podržati predložena zakonska rešenja, a ja vam se još jednom, pre svega u ime građana KiM bez razlike da li danas žive na toj teritoriji ili su u raseljenju, zahvaljujem na trudu koji ste uložili i želim mnogo uspeha u daljem radu, jer sam sigurna da će se ovaj broj zemalja koje su otpriznale Kosovo uvećavati iz dana u dan. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući. Ja sam se, istina, javila za reč i pre pauze, ali očigledno je sistem zakazao, pa tu prijavu niste videli.

Naime, SPS je već osudila taj gnusni čin, te strašne uvrede koje su se desile na račun predsednika Srbije i njegove dece.

Ono što je za mene lični poraz jeste da u istom tom danu, kada smo kao narodni poslanici, čini mi se, postigli konsenzus oko nečega što ne sme da se događa u Srbiji, u skupštinskoj sali, od strane kolege Šormaza, dobijam uvredu koja je na malte ne istom ili sličnom nivou.

Ja zaista želim da verujem da smo kao živa bića u stanju da se izdignemo iznad političkih razlika i da smo u stanju da jedni drugima kažemo „izvini“ za izgovorenu reč koja nije primerena ni Skupštini, ni nama kao ljudima, bez razlike na kojim se funkcijama nalazimo ili smo samo obični građani.

Ovakvim činjenjem postajemo loš primer, da ne kažem delimično i opravdanje za neke ružne stvari koje onda kolektivno preživljavamo. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažene kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas nimalo naivan zadatak, izbor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, institucija formirana 2004. godine.

Predstavnici SPS učestvovali su u radu Odbora za kulturu kao nadležnog odbora koji je, mogu reći, selektovao kandidate koji su bili predloženi. Socijalisti nisu iskoristili svoje pravo da imaju svog kandidata za Poverenika, jer smo u gospodinu Milanu Marinoviću prepoznali kvalitet i kapacitet da kvalitetno obavlja ovu funkciju.

Slažem se da o tome treba da razgovara šira javnost. Nedvosmisleno je institut Poverenika za informacije od javnog značaja jako važan za Srbiju i slažem se da je praksa pokazala da su ovakve institucije umele da vremenom same sebe politizuju.

Ono što želim da naglasim jeste da je to samostalni državni organ, bira ga Narodna skupština, pokušavam da citiram definiciju, nezavistan je u vršenju svoje uloge, a uloga mu je da kada građani direktno ne mogu da dobiju od organa javne vlasti informacije od javnog značaja koje su im potrebne, ulože žalbu Povereniku koji u njihovo ime zahteva takvu informaciju.

Međutim, slažem se sa još jednom konstatacijom koju smo čuli od jutros, kada je ova rasprava krenula, a to je da postoji i ova obaveza koja kaže – zaštita podataka o ličnosti, koja kaže da treba nedvosmisleno reagovati na sve ono što se dešava ljudima koji su akteri javnog života u Srbiji, bez razlike, ali primarno odavde moram reći i kada se radi o ljudima koji učestvuju u političkom životu.

Ideološke razlike su dopustive i neophodne. Suludo bi bilo da funkcionišemo sa jednom idejom, jednopartijskim sistemom, jednoumljem. Dozvoljena je i politička borba i ona kao takva ne mora imati svoj limit osim onog koji, u pravu ste, potpuno lično postavimo kao jedno zdravorazumsko ljudsko biće.

Da li umemo da i u internim komunikacijama preteramo? Da. Neretko isprovocirani sami sa sobom, nečijim učinkom, nečijim neučinkom, kažemo više od onoga što bi od nas očekivao neko da čuje ili što bi bilo poželjno čuti.

Kada sam generalno počela da se bavim politikom, moje reakcije su umele da budu ishitrene, da budu reakcije trenutka, ali, na svu sreću, SPS traje 29 godina, i onda ste imali od koga i da učite i da naučite. Tako sam vremenom i naučila jednu rečenicu koju predsednik SPS Ivica Dačić često kaže – nije važno odgovoriti na sve što je rečeno, pre svega treba poveriti ko je rekao i na tome treba svoje odgovore.

Vratiću se na instituciju Poverenika. Milan Marinović pokazao je pred Odborom za kulturu, a ja sam imala privilegiju da kao član Odbora za kulturu to mogu i da čujem, da, pre svega, poznaje instituciju na čijem će čelu biti, da je kao, čini mi se, v.d. predsednika Prekršajnog suda dugi niz godina unazad odgovorno obavljao svoju funkciju i to se zaista potvrđuje činjenicom da je bilo promene vlasti, ali ne i promene njega na poziciji na kojoj je bio. Dakle, govorimo o apolitičnoj ličnosti koja zaista neće svoje političke simpatije ili antipatije reflektovati kroz funkciju koju će obavljati.

Nedavno smo razmatrali i Izveštaj o radu Poverenika i, ono što je jako važno, a kroz diskusiju se čulo, bilo je mnogo nezadovoljstva, bilo je mnogo polemike o kontinuitetu ili diskontinuitetu. Međutim, jako je važno da Poverenik mora biti neko ko je svestan činjenice da mu je povereno pravo da štiti i da se postara da tu svoju obavezu zaista poštuje.

On je, zapravo, neko ko posreduje između javnosti i pojedinaca i organa vlasti. Drugim rečima, da bi građanima bilo potpuno jasno, ako potražite neku informaciju koja je u posedu ili pod kontrolom nekog od organa javne vlasti i ne dobijete odgovor ili njime niste zadovoljni, onda ćete svoju žalbu uputiti upravo Povereniku.

On mora biti i nepristrasan, i objektivan, i branilac prava i nezavistan od svih drugih državnih organa i, složiću se sa nekim kolegama, nikako ne sme reflektovati svoj lični animozitet prema bilo kome, naročito ne prema narodnim poslanicima koji su učestvovali u njegovom izboru, bez razlike da li su mu dali ili nisu ukazali poverenje.

Ono što ću, takođe, naglasiti kada je u pitanju Poverenik, to je da je njegova obaveza, ponovo kažem, i deo poštovanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Šta to, takođe, znači? To znači, i nadam se da neću reći samo svoj stav, već i stav svih nas koji ovde kao kolege sedimo u Skupštini Srbije, bez razlike da li pripadamo vladajućoj većini ili opoziciji, svako od nas pojedinačno ima pravo i na zaštitu svoje ličnosti, a neretko smo kao narodni poslanici, kao predstavnici javnog života izloženi kritikama koje su do krajnjih granica i nekulturne i neumesne, neretko i banalne.

Svega smo se načitali u štampi. Svega smo se naslušali od onih koji ne misle kao mi i to jedan proces koji traje decenijama. Nije on nov, nije on sadašnji. On samo ume da u nekom trenutku eskalira.

Za SPS oduvek je bilo važno i najvažnije funkcionisati na način da građanima Srbije i Srbiji bude bolje. Kontinuitet naše politike ogleda se isključivo i samo u tome i mi ćemo na taj način nastaviti da obavljamo svoje funkcije, bez razlike da li se radi o učestvovanju u radu parlamenta, o učestvovanju u radu Vlade ili učestvovanju u radu bilo koje lokalne samouprave.

Podršku novom Povereniku SPS i narodni poslanici nedvosmisleno će dati, u čvrstom ubeđenju da pred sobom imamo kandidata koji će opravdati naše poverenje.

Moj lični utisak je kao člana Odbora za kulturu da tu ne postoji prostor za pomeranje onoga što se moglo videti u prvom nastupu gospodina Marinovića, a to je jedna odgovornost pre svega prema sopstvenoj ličnosti i prema svom ličnom autoritetu i integritetu koji nedvosmisleno poseduje kada je u pitanju oblast kojom se bavio, a Poverenik sam po sebi vrlo ima veze sa onim za šta je gospodin Marinović usko specijalizovan.

Dakle, u danu za glasanje socijalisti će podržati Milana Marinovića, a u daljoj raspravi moje uvažene kolege govoriće na temu prestanka mandata dosadašnjeg Poverenika, izbora novog Poverenika u skladu sa vremenom koje SPS po Poslovniku ima i kojim raspolaže. Hvala vam.