Hvala uvažena potpredsednice. Poštovana potpredsednice Simonović, vratiću, uvaženi narodni poslanici. Eh, čast i zadovoljstvo, n-nostalgičan pristup ovaj, ovom Odboru, ja čak mislim da je u mandatu ovo prvi Odbor kome prisustvujem ili eventualno drugi, sa preciznom ambicijom da ne uradim ono što sam najviše zamerala ministrima iz ugla narodne poslanice, a to je nedolaženje na resorne odbore. Tako da izvinjenje još jednom zbog kašnjenja, ali je posledica sastanka sa ambasadorom Italije, gospodinom Gorijem. Zaista mi je iskreno drago da sam ovde.

Pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj upravi. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste dalje usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, pre svega sa Direktivom EU 2019/1024, otvorenim podacima i ponovnoj upotrebi informacija javnog sektora, kao i potreba za daljim unapređenjem sistema elektronske uprave u Republici Srbiji. Predložene izmene predstavljaju nastavak reforme javne uprave i procesa digitalne transformacije koje Republika Srbija sprovodi u skladu sa svojim strateškim opredeljenjem za modernu, efikasnu i građanima dostupnu upravu. Rezultati ostvareni u ovoj oblasti potvrđuju opravdanost takvog pristupa. Prema poslednjim dostupnim podacima, Srbija je u okviru evropskog istraživanja unapredila svoj rezultat sa četrdeset osam koma šest na šezdeset jedan koma pet poena, pri čemu je cilj predviđen za kraj programskog perioda ostvaren preplaniranog roka.

Istovremeno, broj elektronskih podnesaka podnetih preko portala eUprava povećan je za približno jedan zarez dva miliona, sa jedan zarez dva miliona na više od dva zarez tri miliona godišnje, dok sistem elektronske identifikacije danas koristi više od jedan zarez četiri miliona građana. Ovi pokazatelji potvrđuju rast poverenja građana u digitalne javne usluge i opravdanost daljih ulaganja u razvoj elektronske uprave. Jedan od ključnih ciljeva predloženog zakona jeste unapređenje politike otvorenih podataka i u skladu sa Direktivom Evropske unije. Predlogom zakona uvode se novi instituti, uključujući dinamičke podatke, istraživačke podatke i skupove podataka od posebnog značaja za ponovnu upotrebu. Na taj način stvaraju se uslovi za veću dostupnost podataka javnog sektora, njihovu širu upotrebu od strane privrede, akademske zajednice, ali i civilnog društva, kao i za razvoj inovativnih digitalnih usluga.

Predlog zakona dodatno unapređuje interoperabilnost organa javne vlasti zbog preciznijeg uređivanja razmene podataka putem servisne magistrale organa. Time se dalje sprovodi princip samo jednom, koji predstavlja jedan od osnovnih principa savremene evropske digitalne uprave i podrazumeva da građani i privreda ne dostavljaju više puta iste podatke različitim organima. Takođe se unapređuju rešenja u oblasti elektronske identifikacije, elektronske dostave i elektronskog plaćanja, čime se omogućava dalje povećanje dostupnosti i kvaliteta elektronskih usluga. Predlog zakona sadrži i pravni osvoz-- osnov za razvoj Nacionalne platforme za pametne gradove, što je u skladu sa savremenim evropskim trendovima u oblasti digitalne transformacije lokalnih samouprava. Prilikom primene zakona uzete su u obzir realne potrebe organa javne vlasti za tehničkim i organizacionim prilagođavanjem pojedinim novim obavezama.

Iz tog razloga za određene odredbe predviđeni su prelazni rokovi do prvog januara 2030. godine. Ovakvo rešenje omogućava postepenu i održivu implementaciju novih obaveza, uz istovremeno očuvanje stabilnosti postojećih informacionih sistema i punu usklađenost sa ciljevima digitalne transformacije. Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici predložene izmene predstavljaju važan korak ka daljemu usklađivanju Republike Srbije s evropskim standardima u oblasti digitalne uprave, otvorenih podataka i pružanja elektronskih usluga. Uverena sam da će njihovo usvajanje doprineti efikasnijoj javnoj upravi, većoj transparentnosti rada organa javne vlasti i daljem napretku Srbije na putu evropskih integracija.

Ovo su samo neki od razloga zbog kojih predlažemo da Odbor za evropske integracije podrži Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj upravi, uz napomenu da su veliki izazovi pred celim javnim sektorom Republike Srbije u kontekstu pre svega prilagođavanja onome što je evropska direktiva. Ovo nije jedino zakonsko rešenje sa kojim će se resorno ministarstvo naći pred ovim odborom, ali i pred parlamentom, jer zahteva da bar još četiri ili pet zakona direktno izmenimo, uskladimo, prilagodimo onome što se od, eh, Republike Srbije, pre svega na, na putu ka Evropskoj uniji traži. Ali ne samo zbog toga, nego radi postizanja efikasnije uprave koja u ovom trenutku zasigurno ima svoje mane, ali je zasigurno iskoračila u odnosu na, eh, neko stanje koje svi zajedno pamtimo. Naravno, digitalizacija sama po sebi, eh, izaziva i jednu dozu straha, naročito kada govorimo o jedinicama lokalne samouprave i uvek moramo uzeti u obzir da pozicije velikih gradova, manjih opština, devastiranih opština nisu ni blizu, a kamoli iste. Zato je fokus Ministarstva da se najpre pomogne opštinama koje imaju manje kapaciteta da same sprovedu bilo koji vid digitalizacije ili transformacije ili unapređenja, kako god ga zvali.

Naravno, prvi korak je možda u cijelom ovom poslu bila izmena Zakona o državnim službenicima koja je predvidela, pre svega edukaciju dva puta godišnje kao obaveznu zaposlenih u javnoj upravi, eh, što je takođe izazvalo veliku raspravu na radnoj grupi. Ovaj je zakon, kao i svi zakoni sa kojim je Ministarstvo došlo pred parlament, prošao javnu raspravu, dobio pozitivno mišljenje Ministarstva za evropske integracije. Ono što u ovom trenutku nemamo, nemamo stav Evropske komisije. Iako smo poslali zakon, tome ima skoro godinu dana. Nismo dobili negativan odgovor, ali ni pozitivan.

Tako da je pred vama zakon o kome imamo pozitivno mišljenje Ministarstva za evrointegracije, ali ne i stav Evropske komisije. Ovo kažem potpuno svesno, sa ambicijom da uzmete u obzir da, eh, važan papir ili važan stav vezano za ovaj zakon još uvek čekamo, iako smo gotovo sigurni da primedbi neće biti. On je potpuno usklađen po onome što tabele govore, ali je svejedno pošteno pred svima vama reći šta je papir koji nam nedostaje. Hvala vam na raspolaganju za sva vaša otvorena pitanja i za sve vaše sugestije. Konačno, sigurna sam da narodni poslanici pronađu nešto što u zakonu treba unaprediti i kad je on, eh, najbolji, a za ovaj smatramo da verovatno nije, ali smo u njega uložili maksimalan trud.

Hvala najlepše.

Vrlo kratko. Hvala na efikasnosti. Žao mi je što nema potpitanja, ali će ih biti u plenumu. Znamo kako to izgleda. Ovaj zakon je mogao komotno do sada da bude i usvojen.

Ono što želim da napomenem još jednom jeste da godinu dana čeka mišljenje Evropske komisije. Dakle, ovde se ne radi o neažurnosti ljudi koji su radili na njemu. Ovde se radi verovatno o nekom propustu koji-- eh, nemamo povratnu informaciju o čemu se radi. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije formalni član operativnog tima, ali ja smo neko ko, eh, se pridružuje, ako tako mogu da kažem, uključuje na insistiranje gospodina Apostolovića, pre svega zbog otvorenih pitanja koja se tiču resora. A kada kažemo reforma javne uprave, onda je to u bukvalnom smislu te reči Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Dakle, ono što, eh, je do resornog ministarstva svakako će biti urađeno u zakonskom najkraćem roku, iako su ti rokovi, eh, često ne baš kratki zato što zahtevaju javnu raspravu. Ali ovaj zakon bi mogao biti deo i naredne plenarne sednice, da nismo u, u onom m-zaboravljenom, nadam se srpskom fazonom, gde nam fali jedan papir. Ja se nadam da ćemo vrlo brzo doći do mišljenja Evropske komisije i da ćemo se u parlamentu sa predlogom ovog zakona videti jako brzo, ako ne na prvom, ono na narednom plenarnom zasedanju, koje će, verujem, uslediti brzo posle ovog. Eh, hvala vam na, na pažnji i hvala vam na posvećenosti. Ja znam da ovaj Odbor ima kontrolnu ulogu, ali je svejedno važno da i od vas čujemo ono što su, pre svega sugestije iz ugla iskusnih ljudi.

Ovde sede ljudi koji se bave evrointegracijama sa lica mesta. Znam koliko vam je zanimljivo u celom ovom mandatu. Eh, otvoreni za svake vice radnje. Dobro ste došli sa svim sugestijama, koje sigurno čujete pre nas i u Briselu i u Strazburu i u Parizu. Eh, spremni da budemo saveznici, zato što smatramo da parlament jeste i mora biti kapo di tutti funkcionisanja javne uprave Republike Srbije.

Hvala vam.

(pauza od pet sekundi) Zahvaljujem poštovani predsedniče Odbora. Uvaženi narodni poslanici, čast i zadovoljstvo da, evo prvi put u mandatu sedim sa ove strane, iako se još uvek osećam kao da sam deo vas. Eh, jedna sitna izmena, ali dragocena i važna, uz napomenu da, uhh, i samu sebe bih mogla da kritikujem zašto nije bila sastavni deo izmena Zakona o državnim službenicima koji je nedavno usvojen. Međutim, da budem potpuno iskrena, eh, računali smo možda na faktor da ćemo uspeti da sa novim izmenama zakona, eh, relaksiramo malo taj konkursni proces. To se neće desiti.

Zato smo ipak odlučili da izađemo s predlogom da se primena člana odloži za prvi januar 2027. godine, uz jednu preciznu definiciju da, ahm, realno možemo očekivati izmjene i dopune ovog zakona i u martu na prolećnom zasedanju. Biće tu još tehničkih detalja koje treba menjati, a tiču se konkursnog procesa. Ovde se zapravo radi o članu koji definiše konkursni proces za, eh, zaposlene na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla. Ono što praksa pokazuje u 2024.

je da je konkursna procedura trajala sto osamnaest dana. To je bio inicijalni razlog zbog kog smo menjali Zakon o državnim službenicima sa ambicijom da relaksiramo sam konkursni postupak, smanjimo određene kriterijume i dovedemo, eh, sve zajedno do, do jednog optimalnijeg vremena koje će nam obezbediti pre svega da, da kvalitetne kadrove implementiramo u sistem javne uprave sveukupne, ne samo državne, iako ona primarno jeste tema. Eh, taj će zakon stupiti na snagu od prvog januara, ali to ne ostavlja mogućnost da, eh, sve ovo što su potrebe na bazi povećanog obima posla u ovom trenutku možemo da sprovedemo bez nekih zastoja i posledica. Zato smo bili stava da to ipak treba odložiti njegovu primenu na izvesno vreme. Ja se nadam ne duže nego do marta ili aprila, dok ne zaživi jedan potpuno novi sistem elektronski koji je u finalnoj fazi svoje izrade Hramis.

Zajedno sa Službom za upravljanje kadrovima radimo na tome i to će u dobroj meri konkursni postupak svesti na ono što racionalno treba da bude, a to je neko objektivno vreme da se ceo sistem ne bi, eh, zaustavio ili trpeo određene štete. Ponovo kažem, uz napomenu da ima osnova za kritiku jer je-Eh, na prošloj sednici usvojena jedna malo veća izmena ovog Zakona o državnim službenicima. Promakao nam je ovaj detalj. Eh, međutim, očekujem razumevanje od narodnih poslanika zato što tendencija Ministarstva zaista jeste i celog tima koji je radio pre svega na izmenama zakona eh, da učvrstimo poziciju zaposlenih eh, u državnoj upravi, ali i u jedinicama lokalne samouprave, pa u tom smislu mogu najaviti i važne izmene koje će se desiti kada je u pitanju Zakon o jedinicama lokalne samouprave, koji će takođe biti spreman za prolećno zasedanje. To će biti jedan širi paket da eh, racionalnije sagledamo ceo sistem koji funkcioniše.

Da pogledamo šta su to načini da mlade ljude privučemo da se uključe u rad državnih organa. Zato što, koliko god želeli ili ne, iskusni ljudi koji danas obavljaju te poslove već su na, na kraju svog radnog veka i moramo ih zanoviti mlađim ljudima, mlađim idejama, operativnijim, konačno ljudima koji su spremniji da nose ovu digitalizaciju kao jedan manir koji nam se eh, događa u dvadeset i prvom veku. Ja verujem da ćemo vrlo brzo imati državnu upravu koja će biti digitalizovana do tog nivoa na kojoj će moći da nam pozavidu. U tom kontekstu Ministarstvo je u nekoliko navrata razgovaralo i sa određenim eh, zemljama Evropske unije, pokušali da od kolega resornih ministara što u Grčkoj, što u Finskoj, što u Italiji prepišemo primere dobre prakse. Nisu to ni jeftini ni laki procesi, nisu ni kratkoročni, ali smo spremni da se sa njima uhvatimo u koštac.

Ukoliko se studiozno pogleda sve ono što smo i u prethodnom, prethodnim izmenama zakona uradili i bez neke ostrašćenosti političke koja, nažalost, uvek ima svoj prostor. Da se golim okom videti da je naša ambicija zaista da tim mladim ljudima koji već postoje, pa da se vratimo i na one pripravnike koji će svoj prim, naknadu za pripravnički sada imati u devedeset posto iznosa, a bilo je osamdeset, to je suštinska izmena, da su konkursni uslovi zapravo godine staža relaksirani i da ćemo razmišljati čak i o tome da se oni relaksiraju eh, možda i za nijansu više, jer realno, osim činjenice da mi na tom tržištu na berzi rada nismo ko zna kako konkurentni, eh, važno je stvoriti te eh, optimalne uslove za rad i motivisati te mlade ljude, a da zajedno sa ekonomskim rastom, za koji se nadam da će u dvadese šestoj biti veći i manje opterećen političkim detaljima koji su ga eh, blago usporili u dvadeset i petoj, da će se obezbediti sredstva za unapređenje pre svega materijalnog statusa tih ljudi. Eh, tako da, nadam se da ćete imati razumevanja za ovu izmenu. Ponovo kažem, rok je od godinu dana, pomeranje na rok od godinu dana, ali sam sigurna da ćemo vrlo brzo imati skraćenje ovog roka, zapravo, da ćemo sa tim martovskim izmenama doći do toga da eh, sada još jednom menjamo ovaj član. Za sada je ovo jedna tehnička stvar koja može biti kritikovana.

Ali da budem potpuno iskrena, meni je važnije da mi imamo jedan racionalni put kako se sprovode konkursi i možda ono što je najvažnije, a to je da pre svega imamo edukovane i spremne ljude, jer od marta meseca imamo na snazi i zakon koji eh, kaže da provere kompetencija se vrše u kontinuitetu. Dakle, govorimo o stručnim ljudima. Sve drugo što bi se reklo bila bi samo jedna zadnja namera za koju eh, nema mesta osim na ovom našem političkom nebu, na kom ima mesta za sve političke kritike. Ovo je eh, objektivno takva situacija. I kod jedinica lokalne samouprave svi dolazite sa lokala, svi znate koliki su tamo problemi i tu treba racionalizovati ono što su potrebe, ali i ono što su mogućnosti i ono što su kapaciteti svake jedinice lokalne samouprave po nosu.

Tim Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu radi već mesecima na tome, zajedno sa kolegama iz ostalih resora kojih se pre svega tiče ovaj zakon, a tiče se manje više svih. Uz jednu zahvalnost, pa ako hoćete i izvinjenje za ovu naknadnu izmenu, ja vas molim da na sednici Skupštine, ali i sednici Odbora prihvatite naš predlog izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima. Hvala vam. Na raspolaganju sam, naravno, za sva pitanja ukoliko ih imate. Hvala puno.

Hvala najlepše. Žao mi je što me niste slušali, nego ste došli sa unapred spremnim pitanjem. Rekla sam vam da ste potpuno u pravu i svako ko bude kritikovao činjenicu da se jedan član menja u deset dana nakon izmjena zakona bit će u pravu. Ono što jeste bila možda pogrešna procena, da ne kažem neku težu kvalifikaciju, na nju nemam pravo, jeste da moramo da odložimo primenu od prvog januara dvadeset i šeste. Ona se preklapa sa izmenama zakona o kom govorite koji je donet pre deset dana, jer će od prvog januara 2026.

konkursni proces biti drastično smanjen, čak za upola od ovog vremena koje smo do sada imali. Ali ni to ne rešava problem angažovanja ljudi kod povećanog obima posla. Po kom osnovu? Sad ću vam reći da je sve samo nije partijski. Ono što moram da vam odgovorim ja baš ne moram ništa.

Tako da nemam ni jednu izmenu zakona koju moram da donesem. Vaša poslanička grupa, ako se ne sećam i nije imala amandman na moj zakon. Ali ono čega se dobro sećam to je da niko od vaših kolega poslanika iz poslaničke grupe čak nije ni govorio o Zakonu o izmenama Zakona o državnim službenicima. Verovatno ste ga videli kao manje važan u odnosu na jedan budžet, što je legitimno. Amandmane je podnela poslanička grupa gospodina Đilasa, ako se ne varam i oni su se mahom ticali Služba za upravljanje kadrovima, odnosno ambicijom da se zakon menja u smeru da sve oko konkursnog procesa preuzme Služba za upravljanje kadrovima.

Znate šta je bilo neodgovorno? Da sam prihvatila te amandmane koji su suštinski dobri i moglo bi da to radi Služba za upravljanje kadrovima, da je ona spremna kadrovski da iznese toliki deo posla. I tada sam rekla, ako nema zle namere pa se prisjetite ili uzmete stenogram, da su predlozi kroz amandmane kvalitetni, samo od nas traže da pojačamo kadrovski Službu za upravljanje kadrovima jer tamo imate primjera radi dva psihologa, što složit ćete se nije dovoljno za jedan ozbiljan proces konkursni koji bi tretiralo sve ono što je predlogom tih amandmana zapravo obuhvaćeno, a to je da Služba za upravljanje kadrovima preuzme konkursni postupak za cijelu javnu upravu, pa to onda prevedite i na broj ministarstava državne uprave sveukupne plus sto sedamdeset i četiri lokalne samouprave. E, to su amandmani koji su diktirani iz ugla pojedinca koji imaju velike ambicije. Ja poštujem ambiciozne ljude, ali bez pokrića.

Zato kao takvi nisu prihvaćeni. Možda sam zaboravila šta je bio vaš amandman kao poslaničke grupe, ali se ipak ne sećam da ga je bilo. Drugi amandmani su se ticali retroaktivne primene, pre svega priznavanja obuke kod Nacionalne službe, Nacionalne akademije za javnu upravu onih polaznika koji su u protekle dve godine prošli obuku. Najpoštovaniji zakon definiše i nisu to nikakve ni estetske promene ni promene koje su morale da se dese. Činjenica da će dva puta godišnje svi zaposleni u državnoj upravi imati obuke kod Nacionalne akademije za javnu upravu i na osnovu toga da...Kasnije dobiti eh, određene bodove za unapređenja ili degradaciju, ako hoćete, nije estetska izmena, nego izmena koja suštinski gađa ono što je problem.

Ako govorimo o partijskom zapošljavanju, da budem potpuno iskrena, možda ne pripadate tome šalonu, ali ja sam pripadala i tom. Služba za upravljanje kadrovima je formirana zakonom 2005. godine. Nema precizne definicije zašto se kao takva pojavila u sklopu Sekretarijata vlade. Vi ćete mi verovatno reći da je to bila neka mudra odluka.

Ja vam kažem, to je bila platforma za zapošljavanje partijskih kadrova. Onda je 2009. godine izmenama zakona dobila jednu, jednu s-onako širi dijapazon ovlašćenja na koji u tom trenutku sigurno nije mogla da odgovori, a ne može ni danas. I treće, među mojim pomoćnicima ministra danas imate ozbiljnu većinu koja ne da ne pripada Socijalističkoj partiji Srbije ili Srpskoj naprednoj stranci, nego su ljudi iz vremena Milana Markovića kad je bio ministar. Pa je to sve samo nije partijsko zapošljavanje.

Ono što se dešava, nažalost, to je da ljudi iz državne uprave radije idu u privatni sektor. Izmene zakona koje smo doneli, liberalizacija uslova upravo je išla u smeru i nikako nije estetska i nikako nije partijska, da tim mladim ljudima koji tek završavaju fakultet otvorimo vrata bez da moraju prethodno da imaju četiri ili pet godine iskustva, jer jedan diplomirani pravnik sa pet godina radnog iskustva, poštovana narodna poslanice, u privatnom sektoru i advokaturi ima daleko veću platu nego što je danas imao u državnoj upravi. E, sad da vam kažem, nije teško da vi kritikujete rad ministarke ili sveukupnog ministarstva sa ove pozicije, naročito ako se ne vratite malo unazad pa pogledate čega recidive danas pokušavamo da ispravimo. Najlakše je i vrlo populistički optužiti vladajuću većinu za ne znam kakvo funkcionisanje sistema ili partijsko zapošljavanje. Međutim, ja odgovorno tvrdim da veliki procenat političkih aktera Srbije, oprostite mi neiskrenosti, pa i poslaničkih grupa koje se nalaze u parlamentu, parlamentarne opozicije i nema svest koliki je to aparat koji opslužuje ovu državu zato što su to iz našeg ugla posmatrano neki mali nevažni ljudi.

Ti su ljudi mnogo važni i često zapostavljeni u ovom sistemu. Moja je ambicija i lična- I zajedno sa svojim timom koji razumeo šta ja želim da tim ljudima vratimo status koji im pripada, jer svidelo se nama ili ne, mi smo uglavnom lica koja se mogu videti u svim javnim glasilima, koja se mogu čuti na velikom broju eh, televizija. Oni su ljudi koji rade posao i sa njima se prvo susretnu građani Srbije. Tako da nema ovde nikakvih izmena zakona koje su estetske i još manje onih koje su moranje. Ako ćete da do kraja budem iskrena, rizikujući da ovo nije mudro politički reći, izmene koje mi sada radimo u dobroj meri su pokušaj da se izniveliše grubo prepisana zakonska regulativa radi usklađivanja sa Evropom iz 2005, sedme, devete.

Ovaj zakon je uvek preživeo baš to, samo estetsku izmenu i to šest ili sedam puta do sada, bez one suštinske sa kojom smo se uhvatili u koštac. Nismo sigurni da će pokazati eh, ko zna kako veliki plus. Zato sam vrlo korektno najavila da će izmena tih zakona biti i u martu mesecu na prolećnom zasedanju, jer sam sigurna da će i ove izmene koje smo sada doneli pokazati svoje nedostatke, ali sam takođe sigurna da moramo da uradimo još jednu stvar. Procenimo kapacitet SUK-a, procenimo kapacitet Sektora za ljudske resurse u samom Ministarstvu državne uprave. Popričamo o tome sa svim ostalim resorima i nađemo model da konkursni proces zahvaljujući hrma-i sistemu koji će biti kompletno elektronski svedemo na minimum potrošenog vremena i dobijemo stručni kadar koji može da nastavi da radi u interesu ove zemlje.

Sve preko ovoga što možete da pročitate ili ste mogli da pročitate iz prethodnog predloga zakona bojim se da je jedno političko tumačenje bez svesti da, koliko god se ja dugo bavila politikom, a jesam prilično dugo u ovim vodama, ove izmene nisu imale za cilj politički benefit. Potpuno sam bila svesna da je ozbiljan izazov početi sa izmenama Zakona o državnim službenicima. Međutim, nije to jedini zakon koji mora da se menja, ponovo kažem, prilagoditi Evropi i evropskim standardima jeste za sve nas na evropskom putu beskrajno važno, ali je još važnije da kada prepoznamo da to u praksi nema svoju primenu kakvu bi trebalo da ima, prilagodimo ga onome što su naši uslovi, pa ako hoćete i naš karakter, jer u dobroj meri određene izmene ne možemo ni da prihvatimo kao posledicu činjenice da ipak dolazimo s ovog podneblja.Tako da je pred nama krupan zalogaj. Videćemo se mi ponovo za tri meseca u nadi da me nećete kritikovati, što ponovo dolazim za tri meseca. Ali da vam nešto kažem, uvek ću biti ponosnija na to da zakone menjamo i na petnaest dana, ako oni pokažu svoj nedostatak, nego da ih po svaku cenu držimo tako nakaradne decenijama i da imamo štetu od toga.

Nek vi mene i dalje kritikujete zato što sam ja često u Skupštini, ja ću zbog svakog zareza koji na terenu pokaže, (kašalj) pokaže se kao problem doći da ga promenim i žao mi je ako vam moje prisustvo nije prijatno, meni vaše svakako jeste. Hvala vam.

Mislim da je ipak obrnuto, pa vas molim da obratite pažnju na zakon. Eh, nisam bila na prošlom odboru. Žao mi je što vas nisam čula, ali uvek imate mogućnost da sve ono što su sugestije u pismenoj formi ili lično dođete, ja ću vas rado saslušati. Ja nemam nikakav problem da čujem konstruktivne ideje, kao što sam vam rekla da nisam imala problem sa amandmanima eh, jedne poslaničke grupe koji samo u ovom trenutku nisu primenljivi. Ove izmene zakona su upravo obrnuta priča od onoga što ste rekli.

Eh, odlaže se sprovođenje konkursa za lica koja su angažovana na određeno vreme na osnovu povećanog obima posla. To je suština. Odlažemo da ne bismo zaustavili eh, ceo proces, jer evo da, da vam plastično kažem šta bi to značilo konkretno za moje ministarstvo. Pod okolnostima da smo doneli zakon o jedinstvenom biračkom spisku, za implementaciju Ministarstvo ima prvo je imalo mesec dana, pa ima pet, MUP pa ima šest, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Taj kompleksni posao više ne može da radi četvoro ljudi koliko ih trenutno ima zaposlenih na matičnim registrima.

Ako krenem da sprovodim konkursni proces zbog povećanog obima posla, rizikujem da u zakonskom roku za implementaciju neću imati ljude koji to treba da urade.I to nisu partijski ljudi, to bi trebalo da su profesionalci koji će raditi težak posao na softveru koji ne postoji nigde u svetu, po zakonu koji ne postoji nigde u svetu osim kod nas. Mislim da vam plastično kažem zašto odlažemo primenu, ponovo sam rekla najverovatnije na tri do četiri meseca, ne duže. Ali bi bilo malo glupo da napišem da je odlaganje na pet meseci ili šest meseci, dali smo godinu dana i ponovo kažem, nemam problem da na mesec dana promenimo zakon koji pokaže da u primeni ima mane, da ne može da se sprovede. Šta bi značilo da ostane na snazi nešto što ne može da se sprovede? Sigurno do marta ili do aprila.

Prema tome, ići ćemo sa još jednom izmenom. Potpuno ste u pravu kada pričate o jedinicama lokalne samouprave. Prvo što sam uradila u prva dva meseca mandata je obišla svaku od njih ponaosob. Dvadeset i šest hiljada kilometara smo prešli po Srbiji, moj tim i ja, i čuli sve te ljude. Čuli sve ono što su im problemi i o odlasku stručnog kadra i odlasku mladih ljudi na fakultete koji biraju pre da rade mimo struke u velikim gradovima, nego da u svom matičnom gradu ostanu, ostanu da rade u struci.

Međutim, niko nema čaroban štapić da danas podigne plate do nekog nivoa koji bi bio konkurentan, pre svega kod privatnog sektora, jer privatnici ozbiljno plaćaju ljude sa iskustvom. I ako ste me pažljivo pratili zato sam vam i rekla, menjaćemo i zakon o jedinicama lokalne samouprave sa puno svesti šta su njihovi kapaciteti, a šta njihove potrebe. U kom delu može da postoji nešto što se zove međuopštinska saradnja, jer smo takođe, da budem potpuno iskrena, napisali zakon u kome predlažemo da svaka jedinica lokalne samouprave ima svog ombudsmana. Nemoguće je, uvažena narodne poslanice, uz dobru volju našu, to je nemoguće. To jeste preporuka Evropske unije, ali je nemoguće.

Možemo da računamo da to imamo i u Kragujevcu i u Požarevcu i u Vranju i u Pirotu i u Nišu, ali ne možemo da računamo u Beloj Palanci u Babušnici, u jedinicama lokalne, ta u Trgovištu, u jedinicama lokalne samouprave koje su devastirane. I ono što je najveći problem, migracija stanovništva. Mi u Rekovcu imamo selo u kom živi samo jedan čovek. Naš je zadatak da stvorimo uslove da se mladi ljudi tamo vrate, a da tom jednom čoveku obezbedimo sve. Zato paralelno sa svim ovim što radimo, radimo i na izradi jedinstvenih upravnih mesta, pa sad više ne onih statičnih, da vi možete da dođete i rešite sve vaše probleme ili da elektronski potražite bilo koji dokument, nego i mobilnih da oni mogu da stignu do najudaljenijih sela u zapadnoj Srbiji koja je najrazuđenija, ako hoćete, tu su mahom staročka domaćinstva.

Ministarstvo zaista vodi računa o svakom građaninu ponaosob i to nije proces koji može da se reši ni za mesec dana ni za tri meseca. I kakvu god da imate konstruktivnu ideju, ja sam spremna da je čujem. Jedino na šta neću reagovati je na paušalne kritike koje su se čule na skupštinskom zasedanju i to baš onog dana kad me nije bilo, jer volim kad možemo da razgovaramo i beskrajno vam hvala što razgovaramo i danas. Ali je interesantno da sve vreme, koliko sam ja bila u parlamentu, nije bilo nikakvog govora o zakonu o državnim službenicima, a je postao jako atraktivan baš tog dana kad sam ja bila na službenom putu u Finskoj, jer je onda lako da vi kažete šta god smislite, ne mislim vi kao vi, nego kolege poslanici, kad sa druge strane nemate adekvatan odgovor. Čak sam optužena i da sam pobegla.

Sve imam kao manir i naviku, a to bežanje baš nikako. U ostalom, dugogodišnje poslaničko iskustvo me je ipak prekalilo toliko da ne moram baš da pobegnem iz Skupštine. Radije bih bežala možda iz Vlade. Šalim se, naravno, ali zaista sam spremna da sve ono što ste, žao mi je što nisam čula, ali ću pogledati stenograme sa odbora da vidim u kom su smeru išle vaše sugestije, sve ono što mislite da je primenjivo i ja ću vrlo rado implementirati u sve izmene zakona koje budu bili pred nama. Uostalom, i ovaj zakon je prošao javnu raspravu.

Moram da vam priznam, jedno jedino slovo nije stiglo kao sugestija od bilo koje poslaničke grupe parlamentarne koja pripada opoziciji. Nije istina bilo primedbi ili dopuna ni iz redova stranaka koje pripadaju vlasti. Ali hoću da vam kažem, sve intervencije su bile uskolične i uglavnom su se ticala institucija koje su želele da nekako, ako mogu da obiđu baš ceo taj naš, celu tu našu ambiciju da ipak ustrojimo ovaj sistem, tako da svaka naredna izmena će se naći u javnoj raspravi. Uvek sam spremna da razgovaramo, kao što sam spremna da sve vaše sugestije čujem, pročitam, otvorena su vam vrata u svakom trenutku kad god osetite potrebu, želju i volju, imate nešto što trebate da nam sugerišete, dobro ste došli. Hvala vam.