| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Evo, približavamo se kraju razmatranja ove tačke koja se odnosi na anketni odbor.
Rekao bih u zaključku da je dosadašnji tok rasprave potvrdio opredeljenje poslaničke grupe Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije da se prihvati Predlog odluke o formiranju anketnog odbora kao demokratskog mehanizma kojim se mogu približiti političke stavovi o tragičnim događajima s početka maja ove godine.
Mislim da su u diskusijama iznete brojne sugestije i predlozi koji zaslužuju pažnju i zbog toga, po mom mišljenju, treba da budu prisutni u sačinjavanju i razmatranjima na budućim sednicama anketnog odbora.
Takođe, izražavam uverenje da treba ostvariti uvid u sve uzročno posledične aspekte, od utvrđivanja činjeničnog stanja pre tragičnih događaja i delovanja nadležnih državnih institucija nakon toga.
Ovde su iznete i određene rezerve prema tim potezima nadležnih državnih organa. Ja ipak mislim da je na delu bila jedna očigledna primena, kako bih je nazvao, multisektorskog pristupa države u saniranju i otklanjanju posledica od kojih sa stanovišta zakonodavnog okvira treba navesti neke od tih ključnih i to je dosta važno da bude prisutno i u radu budućeg anketnog odbora.
To je, pre svega, ono što se odnosi na izmene Zakona o izmenama i dopunama zakona o oružju i municiji, izmene i dopune Porodičnog zakona, što je u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici i demografiji. Već je ovde pomenuta i Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine. Tu takođe treba pomenuti i sagledati Opšti protokol za zaštitu od nasilja iz 2022. godine. Pomenuo bih i Vladinu platformu pod sintagmom „Čuvam te“, gde je uključen, formiran koordinacioni tim od 19. maja ove godine. Treba takođe istaći i formiranje Vladinog Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja od 30. maja 2023. godine Naravno, od aprila su krenule i izmene i dopune Zakona o osnovnom sistemu obrazovanju i mislim da je tu interesantno navesti statusna pitanja koja se odnose na nastavnike, broj pedagoga, psihologa itd.
Na kraju, pomenuo bih Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. To je taj program Digitalna ekspedicija u delu koji se odnosi na edukaciju dece i zajednice i znanje digitalne pismenosti, jer, prema nekim istraživanjima, preko 55% dece ispod 18 godina je doživelo neprijatnosti na internetu.
Evo, ja sam samo taksativno ovde pomenuo neke od tih poteza nadležnih državnih institucija i mislim da je taj multisektorski pristup dokaz da je država zaista pokazala i jednu blagovremenost i dinamičnost u reagovanju neposredno posle ovih tragičnih događaja.
S obzirom na razmere tragičnih događaja, smatram da bi u jednom metodološkom pristupu u radu anketnog odbora bilo interesantno opredeliti se da li bi trebalo ići ka opredeljenju nastavka ovog multisektorskog pristupa države ili da se eventualno ide na donošenje lex specialis zakona o zaštiti dece.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, tok višednevne rasprave pokazao je da je pitanje anketnog odbora ne samo logično, već i neophodno imajući u vidu stepen društvene opasnosti koji je kao retko kada ustalasao javno mnjenje, probudio emocije i pokrenuo širok front da treba nešto učiniti kako nam se ovakve tragedije ne bi događale i u budućnosti.
U danima tuge i bola, ja lično i svi mi, duboko saosećamo sa porodicama nevinih žrtava, a na Narodnoj skupštini je da u okviru svojih ovlašćenja da svoj doprinos u prevazilaženju nacionalne katastrofe koja nas je zadesila.
Ovde nije bitno ko je prvi pružio ruku, opozicija vlastima ili vlast opoziciji. Bitna je saglasnost da se ide na formiranje anketnog odbora, što je po meni ispravan mehanizam demokratije.
Mislim da tragični događaji nisu samo stvar bezbednosne politike države. One su, po meni, interdisciplinarnog karaktera. To je i pitanje prava, tradicije, sociologije, psihologije, morala, etike, obrazovanja, zdravstva, komunikologije, politikologije. Jednom rečju čitavog modela državnog ustrojstva i postojeće empirijske realnosti u kojoj živimo svih ovih turbulentnih godina.
Tragični događaji koji su bili okidač da se svi usmerimo ka sagledavanju mentalnog stanja nacije nisu specifika samo ovog prostora i nisu se tek sada pojavili.
U pripremi za ovu diskusiju ja sam malo analizirao i pregled na međunarodnom planu svih ovih pojava i interesantno je da je takvih pojava, recimo u Evropi, bilo ne malo, čak i u razvijenim državama građanske demokratije.
Dakle, toga je bilo i ranije i stoga ne treba politizovati tragediju u pokušaju stvaranja kritične mase, kako bi se vaninstitucionalnim mehanizmima, zloupotrebom narodnih emocija išlo ka promeni vlasti.
Ovakve tragedije treba da budu povod ujedinjenja čitavog naroda i traženja rešenja u cilju prevazilaženja postojeće situacije, a ne da budu dodatni generator produbljivanja podela u političkom životu, jer tu, po meni, neće biti pobednika, već samo poraženog, a to je narod i perspektiva države u prelomnim geo-političkim trenucima u kojima se svi nalazimo.
Ako se eliminišu pojedine politizovane diskusije koje su svojstvene pred političkim društvima, ispod su donjeg praga kulture dijaloga, rekao bih da smo ovde čuli i korektne stručne, argumentovane i konstruktivne ideje, mišljenja i sugestije.
Mislim da je to i dobra polazna osnova za predstojeći rad anketnog odbora koji bi trebalo da sublimira sve aspekte tragičnih događaja.
Ono što je karakteristika u danima iza nas i pred nama je fokus države i naroda da se kompleksnost tragičnih događaja prevaziđe.
Preduzete mere nadležnih državnih institucija su prema međunarodnim standardima bile blagovremene, o čemu su se pozitivno izjasnile i neke ključne članice Međunarodne zajednice. Nadležne institucije iz obrazovnog, zdravstvenog, policijskog i drugog sistema, uz direktno uključenje roditelja i njihovih preporuka, počeli su da oblikuju buduće modele ponašanja.
Percepcija tragičnih događaja je možda po prvi put okupila sve relevantne subjekte i to može predstavljati putokaz za budućnost. Na delu su brojni stručnjaci, službena lica, nevladin sektor, javno mnjenje. U tom kontekstu ovaj anketni odbor, uprkos žestokoj političkoj polarizaciji, može i svakako treba da pošalje jedinstvenu poruku o tome da i u parlamentu možemo biti zajedno posvećeni ovom problemu i da se na ovom pitanju ne bi smeli da delimo.
U definisanju i kvalifikovanju tragičnih događaja čini mi se da treba poći od utvrđivanja činjenica, dijagnoze stanja, uz uključenje verifikovanih stavova i naučnog i stručnog karaktera.
Posle mesec dana od tragičnih događaja uočavaju se brojne okolnosti u smislu uzročno-posledičnih veza i sagledavanja onoga što nas je sve zadesilo i što nas može usmeriti ka bližoj i daljoj budućnosti.
Bez pretenzija da namećem lične stavove, otvorio bih neka pitanja i dileme koje su bile prisutne u diskusijama, jer to može biti jedan od mogućih metodoloških puteva u predstojećem radu anketnog odbora.
Prvo, preispitivanje normativnog okvira brojnih segmenata našeg društva, odnosno da li je pravna regulativa zadovoljavajuća ili je samo formalno usklađena sa pravnim okvirima EU, a u praksi se suočavamo sa raskorakom između normativnog i stvarnog.
Drugo, da li su ovi događaji čin terorističkog akta ili socijalne patologije i kako ih vrednujemo u odnosu na izazove, rizike i pretnje bezbednosti koje smo inače definisali u strategiji naše nacionalne bezbednosti. U njoj smo, a to mogu kompetentno da tvrdim, jer sam i sam bio učesnik u pisanju tih strategija posle 2000. godine, mi smo definisali izazove, rizike i pretnje bezbednosti i odredili model nacionalne bezbednosti.
Da li smo u njoj mogli da predvidimo, pored fenomena terorizma i organizovanog kriminala, i pojave masovnih ubistava ove vrste? Teško, jer ako u ovim aktima nema političke motivacije, onda to nije terorizam. Ako je reč o ekstremnim poremećajima opšteprihvaćenih društvenih normi i ponašanja, onda je reč o socijalnoj patologiji, a onda se radi o potrebi mobilisanja čitave društvene zajednice.
Treće, što je po meni, takođe, dosta važno, to je potreba preispitivanja sistema vrednosti, koji je razoren nestankom nekadašnje zajedničke države, a nije zbog raznoraznih okolnosti stvoren novi.
Kako smo uopšte došli do toga da u tranziciji socijalizma u kapitalizam, u kome se sada nalazimo, nekritički prihvatimo one strane vrednosti i uzore koji razaraju autentično biće naše kulture, tradicije i svega onoga što smo vekovima stvarali građenjem sopstvenog identiteta.
Sledeća stvar koja po meni zaslužuje pažnju je teza da mnoge neke preduzete mere u saniranju teških posledica mogu biti prihvaćene, a neke ne. Da li su, na primer, mere Ministarstva unutrašnjih poslova u delu koji se odnosi na razoružanje stanovništva, akcija koja se završava sutra, da li su one dovoljne, da li su one represivne ili preventivne? Ili, recimo, angažovanje psihijatrijskih i drugih stručnjaka u saniranju posttraumatskih posledica kod dece, sa primenom različitih terapeutskih metoda, itd, itd.
Mnoga pitanja se danas otvaraju, naročito od dela opozicionih predstavnika. Ja bih postavio kontra pitanje. Na primer – u kojoj meri je aktuelna vlast mogla da predvidi mogućnost ovakvih tragedija, ako mnogi drugi u svetu nisu mogli da spreče slične i još teže događaje, iako su u odnosu na nas na mnogo višem bezbednosnom, ekonomskom, kulturološkom i povoljnijem političkom ambijentu? Ili, kako zaustaviti sindrom kopiketa? Znači, fenomen koji je nakon prvog tragičnog događaja, pri čemu je masakr u školi na Vračaru bio okidač za sledeći u selima Srbije, a potom i na brojne pojedinačne pretnje i lažne prijave, na stotine i stotine, u više stotina škola i drugih objekata.
Kada su u pitanju nedavni tragični događaji, čini mi se da iako je modus operandi isti, ipak ima razlike sa stanovišta fenomenologije ispoljavanja. Zločini u selima oko Mladenovca i Smedereva na način kako su se desili, već su bili viđeni u bližoj prošlosti, čak i kod nas, o čemu je već bilo reči.
Naravno da su tu bitna i strana iskustva. Ja ne bih previše ulazio sada u analizu stranih iskustava, u Americi, koja je tipična kao država sa najvećom frekvencijom ovakvih ispoljavanja, evropskih država itd, već bih ukazao na neke moguće mere, što je inače jedna od osnovnih intencija anketnog odbora.
U razmatranju mogućih mera države koje bi se odnosile samo na negativne uticaje i posledice na dečije fizičko i mentalno zdravlje, ali i na bezbednost građana u celini, kao što je to nažalost problem masovnih ubistava odnosno masovne pucnjave i kojima bi se rešio veći deo problema koji ih uzrokuju, ja bih predložio nekoliko mera.
Naravno, mi ne možemo preslikati strane modele, već ih moramo prilagoditi našoj sredini, našoj kulturi, porodičnim vrednostima. Stoga bi jedna uporedna analiza stranih iskustava, kao što je, na primer, iskustvo Norveške posle slične tragedije 2011. godine, u toku je i posete norveške delegacije Srbiji, bila od važnosti za rad anketnog odbora.
U našoj javnosti su od 2011. godine iznete brojne ideje od kojih je najpoznatija inicijativa za tzv. Aleksin zakon, kao reakcija na tragičan slučaj dečaka iz Niša, žrtve vršnjačkog nasilja. Predlog ovog zakona je sačinjen 2016. godine i o njemu je već bilo reči u ovoj raspravi, ali nije ulazio u proceduru.
Ja bih, međutim, pomenuo, kao dobru polaznu osnovu za rad anketnog odbora, postojeću Vladinu Strategiju za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine. Ona ove godine ističe.
Moj predlog je da, bez ulaženja u detaljniju raspravu, uz uvažavanje prethodnih inicijativa i važeće strategije treba, povodom nedavnih tragičnih događaja, preispitati mogućnost donošenja leks specijalis zakona za zaštitu dece kojim bi se pravno tretirali svi rizici po sigurno i zdravo odrastanje dece i svi oblici zaštite koje društvo mora da preduzme.
U zaključku bih samo napomenuo da će poslanici, koji pripadaju i na listi su SPS-a, podržati predlog donošenja odluke o obrazovanju anketnog odbora. Hvala.
(Beograd, 24.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 0.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Republički penzioni fond (penzija) | Republika | Mesečno | 154606.00 | RSD | 29.01.2008 - |