Poštovana predsednice, poštovani predsedniče i ministri u Vladi, dame i gospodo narodni poslanici, u ograničenom vremenu ja ću biti vrlo kratak i svoje izlaganje ću usmeriti na Finansijski plan Republičkog fonda, Penzijskog i invalidskog osiguranja iz ugla poslaničke grupe kojoj pripadam, ali i sa pozicije predsednika Saveza penzionera Srbije, najveće organizacije civilnog društva koja je prisutna u svim jedinicama lokalne samouprave i broji milionsko članstvo.
Ne bih elaborirao statistike koje su iznete i koje prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija vrlo precizno izneo u svom ekspozeu, već bih samo konstatovao par činjenica.
U odnosu na 2012. godinu, kada su donacije iz budžete iznosile preko 48%,mi smo ove godine došli do 20,4% projekcijom Finansijskog plana je predviđeno negde oko 23%. Jedan takav trend ukazuje na jedno domaćinsko poslovanje Republičkog fonda Penzijskog i invalidskog osiguranja, ali i na jednu finansijsku disciplinu kada je reč o naplati doprinosa za Penzijsko invalidsko osiguranje.
Ono što bih posebno istakao, to je činjenica kojom smo se mi poslednjih godina posebno bavili. To je pitanje društvenog standarda svih korisnika penzija.
U Srbiji je trenutno preko 1.650.000 korisnika penzija. U svakom slučaju to je jedna značajna struktura u odnosu na ukupnu populaciju stanovništva. Ako se pogledaju rezultati poslednjeg popisa iz 2022. godine, to je preko 22% od ukupne populacije stanovništva.
Imajući u vidu strategiju starenja, dokument koji važi od 2024. godine do 2030. godine, mislim da je i taj akcioni plan uključen u ovaj koncept projekcije budžeta i to je nešto što u svakom slučaju pozitivno utiče na poboljšanje društvenog standarda.
Govoreći o oblicima društvenog standarda, a ja bih istakao da je to korektiv, nije samo reč o usklađivanju penzija, u pitanju su i određene finansijske i ostale mere državne politike u ovoj oblasti koje su usmerene prema zdravstveno najugroženijim penzionerima, prema materijalno najugroženijim, kada je u pitanju oblast kulturnih i sportsko-rekreativnih aktivnosti penzionera, što se uklapa u strategiju starenja i međugeneracijsku solidarnost, tu je i unapređenje socijalnog dijaloga i međunarodne saradnje, rekao bih da je tu posle dugog, dugog niza godina u poslednje tri godine učinjen jedan značajan pomak. Moram sa zadovoljstvom da kažem da smo mi imali puno razumevanja i prema Vladi i resornom ministarstvu.
Na samom kraju, zaključio bih konstatacijom, izneo bih da postoji jedna većinska saglasnost, konsenzus u smislu podrške predloženom budžetu. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, posle popodnevnih sati konačno smo krenuli da se bavimo amandmanima, što je inače i bila centralna tačka današnjeg zasedanja.
Tema javnog duga je veoma bitna kategorija i ja bih nekoliko reči u osvrtu na ponuđeni amandman rekao da se ovaj član 2. briše. Mislim da je predlog veoma radikalan i za mene nije prihvatljiv, iz dva razloga. Pre svega, amandman ne može da bude prihvatljiv jer u članu 2. se uređuje način finansiranja fiskalnog deficita i to je prezentirano u tabeli u članu 1.
Kada je u pitanju faktičko stanje, mislim da država ne može biti neodgovorna i da ne preuzima odgovornost kada je u pitanju otplata glavnica koje su se dešavale u ranijem periodu. Ja sam svestan da je to vrlo bitno pitanje, da kada je reč o stanju javnog duga da to mora biti u prioritetu i da bude uvek u fokusu razmatranja.
Iskoristio bih priliku da kažem nekoliko opštih napomena vezano za Predlog budžeta za iduću godinu. O tome smo zaista dosta čuli, i o predlogu i setu finansijskih zakona u ekspozeu potpredsednika Vlade i ministra finansija. Takođe, bilo je kvalitetnih diskusija u ovoj centralnoj tački jesenjeg zasedanja Skupštine, ali nažalost ne mogu da se otmem utisku da su pojedine diskusije izašle iz tema dnevnog reda i da su bile više marketinška priča o sebi i svom pozicioniranju pred predstojeće izbore.
Moj lični utisak je da je predlog korektno obrazložen, pri tome mislim na aktuelno političko, ekonomsko stanje u svetu, koji se nalazi na raskršću, sa mnogo nepoznanica u kom pravcu će se međunarodni poredak dalje razvijati.
Takođe, mislim da je Vlada uvažila i reprezentativne predstavnike sindikata i krovne republičke penzionerske organizacije Saveza penzionera Srbije, koji su dali svoj doprinos u socijalnog dijalogu, pre svega kada je u pitanju socijalna dimenzija predloga.
Kao koalicioni partner SPS, partije levog centra, čiji program je kompatibilan programima ovih reprezentativnih nevladinih organizacija, ja sam saglasan sa već iznetim konstatacijama da je Predlog budžeta i uravnotežen i razvojni i socijalno orijentisan i, što je najvažnije, garantuje da se kao takav može i da ostvari i zaista realizuje.
Mi smo u dosadašnjoj raspravi čuli brojne statističke podatke koji se odnose na parametre predviđenog budžeta, pa ih ne bi ponavljao, samo bih rekao da su projekcije Ministarstva finansija, po meni, korektno obrazložene i da se kreću u parametrima koji su uprkos, spoljnim faktorima održivi.
Rekao bih samo kratko, kada je u pitanju socijalni aspekt predviđenog budžeta, pomenuo bih da je predlog budžeta koncipiran tako da se ide na uvažavanje socijalnih nejednakosti, a u tome smo mi na nivou sindikata već tokom leta se i te kako bavili i radili.
Na samom kraju zaključio bih, da je predlog budžeta pripremljen u postojećim okolnostima i spoljnim i unutrašnjim, prihvatljiv i u tom smislu i ja i poslanička grupa kojoj pripadam podržaće njegovo usvajanje u danu za usvajanje.
Evo, približavamo se kraju razmatranja ove tačke koja se odnosi na anketni odbor.
Rekao bih u zaključku da je dosadašnji tok rasprave potvrdio opredeljenje poslaničke grupe Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije da se prihvati Predlog odluke o formiranju anketnog odbora kao demokratskog mehanizma kojim se mogu približiti političke stavovi o tragičnim događajima s početka maja ove godine.
Mislim da su u diskusijama iznete brojne sugestije i predlozi koji zaslužuju pažnju i zbog toga, po mom mišljenju, treba da budu prisutni u sačinjavanju i razmatranjima na budućim sednicama anketnog odbora.
Takođe, izražavam uverenje da treba ostvariti uvid u sve uzročno posledične aspekte, od utvrđivanja činjeničnog stanja pre tragičnih događaja i delovanja nadležnih državnih institucija nakon toga.
Ovde su iznete i određene rezerve prema tim potezima nadležnih državnih organa. Ja ipak mislim da je na delu bila jedna očigledna primena, kako bih je nazvao, multisektorskog pristupa države u saniranju i otklanjanju posledica od kojih sa stanovišta zakonodavnog okvira treba navesti neke od tih ključnih i to je dosta važno da bude prisutno i u radu budućeg anketnog odbora.
To je, pre svega, ono što se odnosi na izmene Zakona o izmenama i dopunama zakona o oružju i municiji, izmene i dopune Porodičnog zakona, što je u nadležnosti Ministarstva za brigu o porodici i demografiji. Već je ovde pomenuta i Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine. Tu takođe treba pomenuti i sagledati Opšti protokol za zaštitu od nasilja iz 2022. godine. Pomenuo bih i Vladinu platformu pod sintagmom „Čuvam te“, gde je uključen, formiran koordinacioni tim od 19. maja ove godine. Treba takođe istaći i formiranje Vladinog Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja od 30. maja 2023. godine Naravno, od aprila su krenule i izmene i dopune Zakona o osnovnom sistemu obrazovanju i mislim da je tu interesantno navesti statusna pitanja koja se odnose na nastavnike, broj pedagoga, psihologa itd.
Na kraju, pomenuo bih Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. To je taj program Digitalna ekspedicija u delu koji se odnosi na edukaciju dece i zajednice i znanje digitalne pismenosti, jer, prema nekim istraživanjima, preko 55% dece ispod 18 godina je doživelo neprijatnosti na internetu.
Evo, ja sam samo taksativno ovde pomenuo neke od tih poteza nadležnih državnih institucija i mislim da je taj multisektorski pristup dokaz da je država zaista pokazala i jednu blagovremenost i dinamičnost u reagovanju neposredno posle ovih tragičnih događaja.
(Beograd, 24.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 0.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Republički penzioni fond (penzija) | Republika | Mesečno | 154606.00 | RSD | 29.01.2008 - |