„Iste su godine svi bili rođeni, isto su im tekli školski dani, na iste svečanosti zajedno su vođeni, od istih bolesti su pelcovani i svi umrli u istom danu.“ Ovo je „Krvava bajka“ koju je napisala Desanka Maksimović. Iz pijeteta prema onome što se desilo pre nešto više od 20 dana, moram da kažem da sam tada video suzu u oku ministarke Danice Grujičić koja je držala konferenciju za medije, video sam suze u očima policajaca koji su tamo bili na licu mesta, video sam suze i na protestima građana koji su rekli da su protiv onoga što se može nazvati nasilje, video sam suzu u celoj Srbiji. Ne mogu da razumem da je bilo ko sebi dao za pravo da tu suzu meri, jer ne postoji merilo za to.

Ja prvi put moram da vam kažem da ne postoje protesti na kojima ja nisam bio. Ovo su prvi protesti na kojima ja nisam prisutan.

Što mi dobacujete? Zašto mi dobacujete?

Hoću da kažem mojim kolega iz opozicije, pošto mi sad neko nešto dobacuje. Dakle, 30 godina se bavim politikom, bio sam u zatvoru, bio sam gde nisam bio, a nisam na ovim protestima, jer mislim da ako je trebalo da šetamo, trebali smo svi da šetamo, svih nas 250 zajedno sa predsednikom Skupštine, a da onda svi zajedno kažemo da smo saglasni i da idemo da šetamo iz pijeteta prema tim ljudima koji su izgubili svoju decu i u Mladenovcu, takođe.

Ne možemo da delimo i nije smelo da se deli. To nikada nije bilo u Srbiji i to neću nikada podržati.

Srbija mora da bude ujedinjena i jedinstvenija nego ikad, jer ovo što se nama desilo je tragično i ostaće decenijama kao opomena generacijama i generacijama. Niko nema pravo od političara da govori u ime tih ljudi. Niko nije imao pravo na tim protestima od političara da govori pred tim ljudima, nije imao pravo i zato nisam bio tamo.

Razumem te građane koji su izašli u tolikom broju. Izašli su jer se boje za svoju decu, jer to što se desilo isto tako i u selima u gradovima širom cele Srbije, to nas je sve porazilo i to je poraz celog društva.

Nije niko imao pravo da pita ko je odgovoran na takav način. Odgovorni smo svi, ali ovde smo morali da pokažemo dostojanstvo. Ovde da pokažemo i da pošaljemo najvažniji signal, a to je da patimo zajedno sa njima, da nam je žao da se srce raspada i da na taj način o tome danas govorimo.

Hoću da kažem, i evo jedan konstruktivan predlog predsednici Vlade, nakon dva dana gad se to desilo ja sam predložio i ovde sam u Skupštini, dakle, u proceduru pustio predlog mog zakona, tačnije dopunu zakona o lovačkom naoružanju, ja sam lovac, ali hoću da vam kažem premijerko, da postoje lovci koji dobijaju recimo, oružje u odnosu na ono kada su članovi lovačkog udruženja, i dobiju to oružje, a onda više nisu članovi i to oružje stoji u njihovim kućama, dakle, ne plaćaju članarinu, nemaju lovnu kartu, a to oružje stoji, a za šta - ako ste tražili oružje za lov morate da platite lovnu kartu, morate da platite članarinu lovačkom društvu, ako to ne ispunjavate, vi morate imati oduzeto oružje. Molim vas, da to što sam predao u proceduru, razmotrite vidite to, i zaista, ako ima mogućnosti i prihvatite kao velika većina.

Premijerko, zamolio bih vas još jednu veliku stvar. Kada kažete opozicija nemojte sve da stavljate u isti koš. Napravite granicu, paralelu. Ja nisam nikada bio u vlasti, nikada nisam učestvovao ni na koji način, što bi ugrozilo Srbiju, ni sada to ne činim i molim vas samo to uzmite u obzir. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo, poslanici i poslanice, građani Republike Srbije, istini za volju, ja moram da kažem da mehanizacija u Srbiji može da krene u dobrom pravcu. Moglo bi da ide to drugačije nego što je bilo u prethodnom periodu. Moram da kažem da ima obnovljenih domaćinstava sa traktorima. Moram da kažem da u Srbiji stvari stoje sa ovim budžetom više od 68 milijardi dinara, može da se uloži u srpsku poljoprivredu, da bi to stvari mogle da budu bolje, ali da vidimo kako će ministarstvo u budućnosti te pare raspodeliti, da li će to ići u smislu dalje obnove i mehanizacije, naravno u stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo, povrtarstvo. To je nešto što je Ministarstvo poljoprivrede dobilo.

Ja moram da zaista tu se zahvalim predsedniku Republike Aleksandru Vučiću na tome što je razumeo potrebe poljoprivrede. To je ono što, bez obzira što će možda sad to neko da shvati na drugi način, ali ja nemam problem sa tim da kažem da kada smo govorili na temu Kosova, da je Aleksandar Vučić tada ovde sedeo i govorio o tome da se sreo sa premijerkom i ministarkom i da je obećao ta sredstva. Evo, nemam problem da kažem - hvala predsedniku Republike za to. Želim da u budućnosti to, taj trud i ta borba države za poljoprivredu se realizuje na zadovoljstvo svih poljoprivrednika. Hvala.

Ovo je odlično što je amandman 14. prihvaćen od strane ministarstva i to je ono što je dobro.

Što se tiče mog amandmana prema članu 14, odnosio se na član 22. zakona, u stavu 1. broj: „25.000“ mesa se u broj: „50.000“, ali razumem tu situaciju, da nije moguće baš u ovom trenutku računati na 100% promene u tom stavu.

Ono što ja želim da kažem je da je jako važno za budućnost, za poljoprivredu, kada je stočarstvo u pitanju, jeste da imamo taj podsticaj za žensku telad od kvalitetnih priplodnih junica i to jeste budućnost poljoprivrede i zaista u tom pravcu treba da razmišljate u budućnosti, jer zaista sredstava imamo, obzirom da znamo koliko je opredeljeno sredstava iz budžeta prema Ministarstvu poljoprivrede.

Ja se zaista nadam da ćete to opredeliti na sve one strane gde gori situacija u poljoprivredi, a to je ratarstvo, stočarstvo, povrtarstvo, sve ono što čini poljoprivredu.

Zaista, ulažem sve nade da ćete razumete da poljoprivreda jeste nešto što je temelj Republike Srbije i da nam je svima cilj, zaista, ono što su stari od davnina govorili – bogat seljak, bogata Srbija, bogata zemlja. Oduvek se znalo da je taj seljak proizvodio hranu za vojsku, za građane, za bolnice. Dakle, svi smo vezani za poljoprivredu i to je ono što govorim čitavu deceniju.

Kada pričam i bavim se tom temom, poljoprivreda je srž svih ljudi u Srbiji i zato bi trebali svi zajedno maksimalno to da razumemo i da guramo tu priču u tom pravcu. Hvala.

Pa, dobro i to sam razumeo kada je bio odgovor od strane ministarstva vezano za ovaj amandman, a vezano opet i za one amandmane koje je predložio Odbor za poljoprivredu, smatrajući, zaista smatram da je Odbor za poljoprivredu uradio dobar posao sa tim amandmanima, dobre sugestije. Bila je čast i učestvovati u radu tog Odbora. Ja moram da kažem da nažalost nisam više deo tog Odbora za poljoprivredu, ali dok sam tamo bio zaista moram da izrazim zadovoljstvo da je bilo i te diskusije i bilo tog nekog pravca koji je vodio u budućnost Srbije.

Ja neću da krijem i nemam problem da kažem da ću u celosti glasati za Zakon o poljoprivredi. Zaista nemam problem to da kažem jer verujem da u budućnosti će se dosta toga promeniti u Srbiji kada je poljoprivreda u pitanju. Dakle, ne libim se i to otvoreno kažem imaćete potpuno moj glas u ovom Zakonu, bez ikakvih problema.

Vama iz ministarstva zaista želim uspešan rad u budućnosti. Želim da znate da su sve oči poljoprivrednika uprte u vas, da je urađeno ono što se tiče predsednika države, Aleksandra Vučića da je ispunio ono što jer rekao da će da opredeli te pare, pare su opredeljene. Dakle, ogroman je to iznos novca i ja vas samo sada molim da vi to opredelite u najgorim onim segmentima poljoprivrede u kojima se nalazi i stočarstvo, voćarstvo, povrtarstvo, ratarstvo svakako.

Dakle, imate dovoljno novca za početak zaista da spasimo poljoprivredu, ugasimo požar, da idemo u obnovu stočarstva, da idemo zaista u jednu novu priču što ste tiče poljoprivrede. Nadam se da će se taj trend pozitivan nastaviti ulaganjem u poljoprivredu jer to jeste budućnost Srbije. Hvala.

Pa, dobro, meni je zaista drago da poljoprivrednici u Srbiji mogu da čuju konkretno šta je to što je urađeno za poljoprivredu u ovoj godini, obzirom da je naravno u toku i setva, nije još završeno, nažalost, nešto i zbog vremena, ali ono na šta sam upućivao više puta, a to je taj problem sa prihranom žita i problem sa đubrivom koje je veoma skupo. Mislim da u budućnosti…

Jel može ovo ministarstvo i predstavnici da čuju šta ja pričam ili imate malo važnijeg posla, neću ništa više da pričam. Hvala što ste me saslušali.

Meni je žao što ovde nije ministarka i moram da kažem jednu stvar, zaista pohvalno da se izrazim, da je ministarka nekoliko dana ovde stajala, sedela i slušala sve nas poslanike. Bilo je u redu, ali ovi ljudi sada ovde, malopre pričam o amandmanu, oni se domunđuju, smeju se i ne slušaju. Ugledajte se na ministarku, kakvo je to ponašanje.

Da vam kažem, kada govorimo o amandmanu, ako to vas ne interesuje, pa kakvu sliku šaljete tim ljudima koji se bave poljoprivredom? Ako je vaša ministarka mogla da sluša redom sve naše poslanike i ako je mogla o svemu da komentariše i ako je bila temi, ja sam sada siguran da sada kada bih vas pitao šta sam rekao u prošlom amandmanu ništa ne znate.

Ovo ću sada da uputim na indirektan način kritiku ministarki da malo vodi računa o tome kakve je to saradnike izabrala. Jel se tako ponašate prema poslanicima? Kako ćete se ponašati prema poljoprivrednicima, kada ovako poslanike ne poštujete ni malo? Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije.

Predsedniče, ja ću reklamirati povredu Poslovnika, član 108. koji kaže – o redu na sednice Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Poštovani predsedniče, kada i ulazimo u jedna deo priče, a vređa jedan dobar deo naroda, građana Republike Srbije, kada smo ispred Skupštine Srbije 2000. godine 5. oktobra imali ono što smo imali, ne možete da kažete da je to nešto uništeno, da se tu desilo zverstvo. Desila se promena, promena režima.

Suludo je na ovaj način upuštati se u razgovor.

Ja vas molim, gospodine predsedniče, da vašim autoritetom prekinete takve insinuacije i ne dozvolimo da ovo ide u pogrešnom pravcu.

Hvala.

Dobro, ja ću ipak da se vratim na temu. Ono što je jako bitno za građane Republike Srbije, a to je da bih sada molio nadležno ministarstvo, kada su u pitanju problemi sa ljudima koji nemaju struju, koji su protestvovali pre dva dana ovde ispred Skupštine, zamolio bih, pošto su oni bili ljudi tu u ministarstvu nadležnom, bili su u Skupštini i molio bih da se zaista završi taj posao i da vidimo da tim ljudima zaista pomognemo. Nisam mogao to kroz amandmane. Dakle, sada ovako u javnoj raspravi molim vas da pomognemo tim ljudima, oni do struje mogu doći.

Dakle, imaju te objekte koje imaju, ukinuta im je struja i nemaju struju. Molim zaista predstavnike Vlade, nadležna ministarstva da pomogne u tom slučaju.

Ono što je jako bitno i što želim da kažem takođe, imali smo pre nekoliko dana, zaista moram ovo da govorim u ovom delu, neću da kažem da je zloupotreba ovog momenta, ali da kažem da u Slovenije Vladimir Kokanović je predsednik srpske dijaspore. Imali su predivno veče srpske dijaspore i tamo su prikazivali film Dara iz Jasenovca i zaista je bilo fantastično. Žao mi je što sam čuo, iz sredstava javnog informisanja, da u tom veličanstvenom delu, skupu srpske dijaspore gde su bili predstavnici i Jevreja i Roma, čak i slovenačkih parlamentarac, ali nije bilo ambasadorke, ali nije bilo nijednog predstavnika srpske ambasade u Sloveniji.

Dakle, to je nešto što je nezapamćeno i zaista vas molim, predstavnike Vlade, da vidimo o čemu se tu radi, da se to ne sme događati, da ne možemo da imamo takvu situaciju, jer ako nam je Srbija zaista na pameti, ako volimo Srbiju moramo tako isto da volimo i srpsku dijasporu. Moramo se za nju boriti i ovo se zaista dalje ne sme dešavati.

Ono što se tiče samih predloga ovih amandmana, meni je žao što se veliki deo diskusije svodi na samu jednu stvar koja se zove kritikujemo ili bacimo kritiku u oči bez obzira da li je ona možda osnovana ili neosnovana, da li je neko zadovoljan ili nije, da li neko leči svoje komplekse ili ne znam kako bih to nazvao, ali suština je i ono što bih ja želeo da kažem, da ono što smo danas čuli od nekih poslanika, je nešto što nije dobro da se čuje u parlamentu. To slušaju građani Republike Srbije, to slušaju i ljudi, to jeste diplomate i mislim da to nije dobra slika. Mislim da mi poslanici moramo zaista da vodimo računa kada ovako javno govorimo, kada smo u plenumu.

Mislim da to dostojanstvo treba da podignemo. Prvi put sam u Skupštini. Prvi put sam parlamentarac i mogu da kažem da danas sve ono što sam čuo sam zaista ne razočaran, nego iznenađen. Ne možete da kažete da je 5. oktobra jedino što se desilo je krađa slika, escajga, već ne znam šta. Ljudi, ne možete da opovrgnete istorijsku činjenicu koja se desila u Srbiji 5. oktobra, morate da govorite iz pijeteta, tada je došlo do promene, došlo je do onoga što je promenilo život u Srbiji na bolje.

Moram da vam kažem da je u tim idejama poginuo i jedan čovek koji je bio premijer Vlade Republike Srbije, koji se zvao doktor Zoran Đinđić, koji je bio nosilac tih promena. Iz pijeteta prema tom čoveku, takođe, ne bismo trebali da govorimo o 5. oktobru na način kako smo to sada i kako sada to radimo.

Dakle, ono što je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u više navrata govorio jeste iz poštovanja prema premijeru Vlade Republike Srbije, prema njegovoj udovici, prema porodici dr Zorana Đinđića i mene uverava da biste i vi kao narodni poslanici, većina u Skupštini, trebali da sledite ono što je i Aleksandar Vučić govorio više puta u sredstvima javnog informisanja.

Molio bih da vi na ovaj način kada govorite o 5. oktobru, vi zapravo vređate sve one koji su učestvovali u 5. oktobru, vređate sve one koji su čistim srcem stajali ispred ove Skupštine, želeli Srbiji dobro. Nisu ukrali nijedan escajg, nijednu sliku, a ako kažete da je to Srđan Milivojević uradio, pa, kako je onda on čovek na slobodi? Šta radi on u poslaničkim klupama? Nemojte to da radite. Nemojte na takav način to da radite.

Hvala vam.

Ja bih rado, ali ne mogu preko koleginice.

Gospođo predsedavajuća, ja bih vas molio, obzirom da imate zaista toliko…

(Narodni poslanik Radmila Vasić govori bez uključenog mikrofona.)

Samo vas molim za vreme. Da ne bude da ja preterujem.

Dakle, gospođo predsedavajuća, obzirom da imate toliko dugačak staž, iskustvo ovde u parlamentu u plenumu, ja bih vas molio i pozvao bih se na član 106. Ušli smo već u duboke sate. Već je skoro deset časova. Pričamo o nečemu što građane najmanje možda i zanima.

Hajde, molim vas, vratite sednice u tok. Dajte da govorimo o amandmanima i dajte da budemo korisni, molim vas.

Ovo sada postoje zaista nešto što baš i nije primereno.

Hvala vam.

Gospodine predsedniče, da li ćete mi dozvoliti da govorim? Dali ste mi reč.

Povreda Poslovnika, ali nemam mogućnost da govorim. Pogledajte. Kako?

Naravno da ću da kažem.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 103.

Kad je bilo?