Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. stav 1. Radi se o povredi dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije.

Gospodine predsedniče, ja vas najljubaznije molim da ovakve diskusije prekinete. Ovo ne vodi ničemu. Ovakve uvrede, lične uvrede, ovo zaista ne vodi ničemu. Mene je prosto sramota kad slušam poslanike koji….

(Aleksandar Marković: Reci Janku.)

Pogledajte sad, ne znate šta drugo, nego dobacujete s mesta. Dajte malo te kulture.

(Aleksandar Marković: Reci Janku.)

Predsedniče, pogledajte!

Da ne bude da mi sa ove strane izmišljamo. Oni dobacuju, izmišljaju teške uvrede. Prosto, to nije primereno.

Nije na taj način.

Reklamiraću povredu Poslovnika, člana 107. stav 1, povreda dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije.

Dakle, kada govorite o prošlosti, a kada pominjete i izgovarate neka od imena, a kažete da su to politički spomenici, mislim da je tu dostojanstvo ove Skupštine i te kako potaknuto.

Dakle, moram da kažem, kada kažete Slobodan Milošević i kada kolega iz Socijalističke partije Srbije to kaže, mora da zna da sam ja, evo jedan od primera, kada sam 1996. godine bio uhapšen…

…bio u zatvoru zbog toga što sam nosio lutku Slobodana Miloševića u zatvorskom odelu i kada vi pričate o tome, a da je zemlja…(isključen mikrofon)

Gospodine predsedniče, pozivam se na kršenje Poslovnika, član 27.

Ja vas molim, gospodine predsedniče, da ne uvodite dvostruke aršine kada kažnjavate i opominjete poslanike i ne izričete opomene samo poslanicima iz opozicije. Vi ovo što radite to nije u redu. Vi treba da budete predsednik Skupštine i da se ophodite prema svim poslanicima podjednako. Ovo nije u redu.

Dakle, puštate sa ove strane vladajuće stranke da iznose sve i svašta o predstavnicima opozicije i niste ih nijednom opomenuli, a ovde ste čuli mnogo manje uvrede sa ove strane i vi ste već izrekli opomenu. To nije u redu.

Gospodine predsedniče, još jednom vas molim, primenjujte pravilnik, primenite sve kako to dolikuje i kako to treba da se radi. Hvala.

(Borislav Novaković: Replika.)

Dakle, na član 6. stav 6. menja se uspešnost zbog trošenja novca svih poreskih obveznika kroz javna ulaganja, potrebno je u proces kontrole i transparentnosti uključiti Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, kao i Ministarstvo finansija, ali suština je Direkcija za robne rezerve.

Dakle, važno je da kada onaj poljoprivrednik u selima, da kada on preda žito robnim rezervama, kada preda kukuruz, suncokret, da se mora znati svako zrno gde je otišlo. Moramo imati transparentnu stvar. Mora da se zna, ako ste uzeli to žito po toj i toj ceni, da li ste ga izvezli i po kojoj ceni ste ga izvezli, da vidimo ko je zaradio? Da li su zaradili ti silosi? Da li je država zaradila?

Suština je da taj seljak, taj poljoprivrednik nije ništa zaradio.

Zato kažemo – transparentnost, gospodo. Morate da nam kažete i da nam objasnite gde je poslednje zrno tog žita? Ne može biti da žito nestane. Ne može biti da oni koji su imali malverzacije u silosima sa robnim rezervama, a da mi nemamo na kraju. Šta se desilo? Nemamo odgovor ni u sudskom procesu, niti imamo bilo kakav izveštaj o tome.

Zato je važno da transparentno znamo o svemu tome, da poljoprivrednik svaki zna ako je dao za državu tu cenu žita, ako je to učinio za državu, on neće da bude prevaren. On će da u svakom trenutku zna koja je ta cena žita koja je ostala i šta se dešava sa tim žitom.

To je ono za šta ulažem amandman. Ja se nadam da ćete ovo prihvatiti, mada kako je, tako je. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Javljam se po povredi Poslovnika, člana 106. stav 1.

Dakle, to je govor van tačke dnevnog reda.

Molio bih vas, gospodine predsedniče, da ipak ova Skupština liči na ono zašto ste je sazvali, da idemo po tački dnevnog reda, a ne ovde da slušamo hvalospeve o vašoj stranci, Vladi, neuspešnim ministrima i sve ono što je sada spočitano u ovom govoru.

Hoće da vam kažem i ono čega bih se ja svakako dotakao, da ste ovde pomenuli da danas imamo uvaženu gošću, predsednicu Skupštine Crne Gore i to je sjajno, ali moram vas podsetiti da se juče predsednik vašeg poslaničkog kluba, vladajuće stranke, prema Crnogorcima, crnogorskoj nacionalnoj manjini izrazio na način koji je potpuno neprimeren, neprihvaćen, a to je – Crnogorci sa Terazija, terazijski Crnogorci.

Vratite to od juče, videćete i sami šta radite.

Dakle, gospodine predsedniče, molim vas, dajte da se držimo tačke dnevnog reda, da govorimo samo o onome o čemu treba i da polemišemo. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, pozivam se na povredu Poslovnika iz člana 104. stava 2. Dakle, radi se o uvredi političke stranke i poslaničke grupe.

Ovo je zaista neverovatno, da slušamo čoveka koji tolike laži i tolike uvrede iznosi na jednu poslaničku grupu. Iznosi na nas poslanike. Direktno se obraća. To je zaista neshvatljivo da, kako kažete, u 21. veku ne dozvoljavate takvu stvar da kroz jednu opomenu…

Ja vas sad vodim na Poslovnik.

Dakle, vi ste njemu rekli, kada ste mu se obratili, da ne može da se obraća poslaniku i on je pored vaše, i kada ste posle vašeg razgovora sa njim, on je nastavio da radi istu stvar. I ja vas pitam šta je urađeno iz Poslovnika kada on nastavlja da vređa sve nas? Takve laži iznosi o nama. Ovo je nezapamćeno u jednom parlamentarnom životu, a ako pričamo o 21. veku…

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, želeo bih da se držimo teme dnevnog reda i malo bih da prokomentarišemo sve ovo što se tiče ministarstava, a posebno kada se tiče novih ministarstava.

Voleo bih da vam predložim, recimo da niste davali imena takva koja ste dali tim ministarstvima novoosnovanim, predlažem vam da, ako ima vremena, to izmenite i, recimo, osnujete ministarstvo za uvoz mleka, ili ministarstvo za uvoz mesa, ministarstvo za uvoz jaja, jer ovo što vi radite u poslednje vreme je da uvozite sve te namirnice. Jasno je da je uništena potpuno poljoprivreda u Srbiji. Građani Republike Srbije danas strahuju od gladi, sa pravom, jer kada malo uđete u sela širom Republike Srbije videćete da tamo više nema krava, ovaca, nema onoga svega što je nekada krasilo Srbiju i činilo je bogatom. Danas se čuje plač po tim selima.

Danas je strah od svega onoga što će se dešavati u budućnosti, a mi se prosto ovde, čini mi se, bavimo time da sakrijemo to sve ispod tepiha, osnujemo neka ministarstva koja zaista ne vidim šta će doprineti građanima Republike Srbije, osim vama, koalicionim partnerima, u toj raspodeli tih političkih plenova, ali ne vidim šta će to zaista uticati, kako će to napuniti svinjce, kako će to napuniti štale, kako će to doneti i dati doprinos tom mleku da ga ima u rafovima širom Republike Srbije, da to bude naše domaće mleko, kako će to garantovati da u budućnosti nećemo imati krizu sa mesom, krizu sa svim tim domaćim proizvodima. To je ono što je zaista suština cele priče.

Onda kada vam kažem da, recimo, da ne bude previše grubo politički, ali ako hoćete da ostanete na stanovištu da ne dirate ništa, to što ste rekli 25 ministarstava, predlažem vam da vi lepo Ministarstvo za poljoprivredu preimenujete u ministarstvo za uništenje poljoprivrede, ministarstvo za selo da preimenujete u ministarstvo za uništavanje sela, jer, napokon, šta su uradila ta dva ministarstva? Šta je uradilo Ministarstvo za selo? Šta ste uradili za to? Šta ste uradili zadnjih 10 godina za poljoprivredu, za Srbiju? Šta ste uradili za građane? Šta ste uradili na tome da građani širom Republike Srbije na pijacama kupuju te domaće proizvode? Šta ste uradili? Šta su ta dva ministarstva uradila u tome?

Ovde ćemo čuti koliko je agrarna politika velika, koliko je snažna, koliko imamo tigra i u tom delu kada pričamo o poljoprivredi, kada pričamo o selu, a videćemo samo tragove, obrise onoga što je nekada Srbija bila kada je mogla da se pohvali sa svom tom domaćom stokom, sa tim proizvodima na pijaci. Danas kada odete vi ćete kupiti, recimo, iz Kine pasulj, paradajz iz Makedonije ili Albanije, ali ćete čuti sa druge strane da, recimo, u Leskovcu poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom paradajza bacaju taj paradajz u kanale. Isto tako, u Ivanjici domaćini koji se bave uzgojom krompira bacaju taj krompir u kanale.

Dakle, suština je da ova dva krucijalno važna ministarstva baš u tom delu ne postoje. A šta ste vi uradili? Ništa. Zato, još jednom vas molim, neka to čuju građani Srbije, poljoprivrednici širom cele Srbije, znate, obilazio sam sva ta mesta, sva ta sela, sve te štale, ljudi plaču, ljudi plaču. Obećali smo im da ćemo tu priču podići ovde u Skupštini, da ćemo ovde to predstaviti, da ne bude da samo pričamo po tim selima, po tim mestima gde su najugroženija, evo i u ovom najvišem domu o tome ćemo pričati.

Vi, gospodo, uradite onako kako mislite da je najbolje. Unapred da vam kažem, od toga nema ništa, ništa Srbija od toga neće imati, ali je sigurno da će se Srbija probuditi. Vi imate moć, imate silu, ali jedno je sigurno da gubite, to je podršku naroda, a gubite je najpre u selu.

Eto, toliko za ovaj put, a pričaćemo, nadam se, još uvek o toj temi. Hvala.

Moram da zaključim da je gospodin Jovanov zaista dobar zaključak izveo i primetio da ja stojim na stanovištu Srbija na evropskom putu i da Srbija treba da bude na evropskom putu i da sam se borio, da, tačno je, od 1996. godine pa nadalje, da budemo evropska zemlja. I to je super.

Ali, moram isto tako ja da primetim i da pitam gospodina Jovanova da li, isto tako i njegove stranačke kolege, da li je njihova istorija slična mojoj u smislu integracije Srbije i EU, da li ste vi ispočetka, isto tako, glasno i jasno podržavali EU? To je ono što su vaše kolege iz prethodne SRS i ne verujem da će to moći tako da potvrde.

Ono što sam hteo da vam kažem, ono što iznosite u poslednje vreme kao podatke, a što se tiče uspeha i što se tiče te transparentnosti prema poljoprivredi ili uspeha u poljoprivredi, ja bih vas zamolio, gospodine Jovanov, da vi i vaše kolege i ljudi iz Ministarstva poljoprivrede i sela malo odete po Srbiji, malo odete u ta sela, malo da vidite kako se ta sela gase, kako su štale prazne, pa kada vidite te bake kako plaču za tim unucima koji se sele iz sela i odlaze u gradove, pa čak i u inostranstvo, da vidite kako je tuga i bol kada vidite da su ti ljudi na ivici egzistencije, kada vidite poljoprivrednike koji su bili bogati poljoprivrednici, kada vas samo vrate 10 godina unazad i kažu – držali smo na desetine goveda u našim dvorištima, imali smo na desetine svinja a više nemamo ništa jer nam se ništa ne isplati.

Znate, gospodine Jovanov, treba samo malo da prošetamo. Evo, možemo i zajedno, ako ne verujete u to. Ja vam predlažem, izvolite, recite, birajte koji deo Srbije hoćete, hajmo zajedno, pred kamerama, pa da vidimo – ako laže koza, rog ne laže. Hvala.

Dakle, reklamiram povredu Poslovnika, član 107. stav 2.

Ne želim da o mom prethodniku ništa kažem, to ostavljam građanima Srbije, taj nivo je nešto što ja neću nikada prihvatiti. Čovek ima pravo na svoje izražavanje, ali ja u tome neću učestvovati.

Ono što je meni jako važno, jeste da vodimo ipak računa kada tako selektivno i kada tako grube optužbe upućujete, a da to može da ima konsekvenciju i na moju porodicu, a da može da ima konsekvenciju na moju bezbednost, onda bi zaista trebali malo da vodite računa o tome, da li posredno ili neposredno obratio.

Zarad svega toga želim da kažem - ja sam rođen u Srbiji, ja sam Srbin i volim Srbiju. Hvala vam.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, ono što je jako sporno, da kada predsednik jedne najveće poslaničke grupe ovde kaže terazijski Vojvođani, terazijski Crnogorci, a Poslovnik je 104, član 104.

Smatram da ovde postoje i poslanici koji su po nacionalnosti Crnogorci.

Rekao bih 109. ali već smo iskoristili.

Ne, ne, okej, nisam…