Ja neću sada. Ako je zaista 103…

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodne poslanice i narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su predloženi zakoni, ali ja ću se osvrnuti i baviću se onim što mislim da najbolje znam da radim u svom životu i što najbolje poznajem, a to je poljoprivreda.

Tu su sada nekoliko stvari vrlo bitnih i kada sam učestovao u radu Odbora za poljoprivredu, zaista sam pokušavao na svaki mogući način da doprinesem da poljoprivreda u Srbiji zaista funkcioniše, da jeste poljoprivreda jedan od temelja naše zemlje, da mi jesmo poljoprivredna zemlja i tu nemamo zaista problem i mislim da se tu svi razumemo.

Moram da kažem, ne mogu da zatvorim oči, a da ne budem tu zaista korektan i da drugačije kažem. Aleksandar Vučić sa onim što je odobrio 60 milijardi za poljoprivredu je nešto što je dobro za Srbiju i to treba da se kaže i ja nemam problem sa tim. Dakle, ono što smo u više navrata i što sam više puta govorio je važno za Srbiju i da se razume, a da predsednik zemlje mora da shvati da se u poljoprivredu mora ulagati.

Imali smo to i to je dobro, imamo sa druge strane i e-Agrar koji jeste dobar za Srbiju, e-Agrar koji je zaista što se tiče potrebe i funkcionisanja i zaista da idemo u skladu sa evropskim zemljama i da funkcionišemo kao evropske zemlje, i to je ono što je dobro.

Ima tu nekoliko amandmana koje sam podneo vezano za samo funkcionalnost, ali mislim da tu neće biti problem i ja to pozdravljam, e-Agrar je dobar za Srbiju i tu nema nikakvih problema. Dobro je što je došlo do povećanja budžeta za poljoprivredu, apsolutno to podržavam, glasaću za Zakon o poljoprivredi bez ikakvih problema, glasaću i za druge zakone da budem jasan i ja nemam više problem da kažem otvoreno ono što je dobro, glasaću, podržaću, a ono što nije dobro kritikovaću i tu nema nikakvih problema.

Kada kažem, zato moramo biti realni, kada pričamo o poljoprivredi, da je važno i da taj stručni tim oko ministarke, evo sada vama kažem, je bitno da su to stručni ljudi, da zaista maksimalno svi date svoj maksimum i kada imamo taj budžet, da ovo sad stvarno bude usredsređen u pomoć u poljoprivredu tim subvencijama, u razvijanju poljoprivrednog stočarstva, ratarstva, voćarstva, svega ono što čini u Srbiji i poljoprivredi i to je zaista, ako to budemo razumeli imaće korist mnogostrukog prvo građani Srbije, a i na kraju vratiti poljoprivredi na nivo koji je nekad bio i zaista što treba i zaslužuje zapravo za Srbiju.

Neretko to govorim, ne možemo da proizvodimo avione i neke takve stvari, ali zato možemo da proizvodimo zdravu hranu, da budemo brendirani po tom pitanju, da izvozimo tu zdravu hranu, da je važno da ulažemo u fabrike koje će prerađivati to voće i povrće, da imamo te gotove proizvode koje ćemo izvoziti u EU. Voleo bih da to vidim u budućnosti, da Ministarstvo poljoprivrede do prepozna, a na kraju, naravno i predsednica Vlade, Ana Brnabić, posveti tu pažnju, da svi vi ministri morate shvatiti da poljoprivreda je nekako vezana za svaki sektor, bukvalno za svaki sektor.

Iz to razloga, ja sam u prošlom periodu obišao skoro sva ministarstva i žao mi je što neki ministri nisu imali sluh. Uputio sam poziv svim ministrima, zvanično je stigao taj mejl u svako ministarstvo. Moram da priznam da većina ministara u Vladi Republike Srbije su imali taj razgovor sa mnom gde sam bio u svim tim ministarstvima, objašnjavao da svako ministarstvo ima veze zaista sa poljoprivredom i kada pričamo o elektrifikaciji poljoprivrede, kada pričamo o svim onim potrebama i u telekomunikacijama, u svemu onome što je bitno. Evo, sada kada imamo e-Agrar, važno je da bude taj internet pokriven u svim tim selima, da bismo došli u tom prvom momentu da možete da registrujete svoje poljoprivredno gazdinstvo. Važno je da se uključe sve lokalne samouprave u tu priču. Važno je da imamo jaka, da kažem, lokalne kancelarije koje će se baviti, pomagati ljudima u subvencijama, pomagati ljudima da učestvuju u IPARD fondovima, u IPARD 2, da ne vraćamo te pare, nego da zaista iskoristimo to maksimalno.

Mislim da je to suština. Uvek ću vas lično podržati u tome. Svi će imati podršku za ono što je dobro. Nemam problem sa tim i to je to. Hvala vam puno.

Povreda Poslovnika, član 104.

Moja prethodnica je govorila o tome kako to izgleda kad neko preti, kako to izgleda kada se upućuju direktne pretnje, a ja ću ovih dana izneti tačno pretnju koja je meni upućena i na koji način. Taj besmisao i taj način na koji se sada polemika je toliko jedno bezličje da nemam reči.

Kada govorite o tome, onda kažite šta vi radite, kako vi narodnom poslaniku upućujete pretnju i ako vama i o vama neko loše kaže, e, onda ćete videti kako ćete proći.

Prethodna govornica sad govori ovde o nekakvim pretnjama. I ja ću izneti pretnje kakve mi se upućuju upravo sa njihove strane. Hvala vam.

Predsedniče, narodne poslanice, narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja ću sada reklamirati Poslovnik član 107. koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedniče, vi ste dužni da vodite računa o ovoj sednici i da kada neko prekrši ovaj Poslovnik vi treba da jednostavno tu sednicu uvedete u red. Ne možete dozvoliti da predsednik jedne poslaničke grupe obraća se drugom poslaniku na jedan način koji je zaista pogrdan, nešto što je zaista neprimereno. Ne možete dozvoliti određenim poslanicima na takav način da se obraćaju opoziciji.

Ako smo opozicija, nismo meta i ako smo opozicija malo se strpite. Kako da vam kažem vi ste vlast, pa pokažite malo to, eto malo tog strpljenja, pa nemojte da nas targetirate i da takve reči upućujete. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane poslanice i narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja ću da vas podsetim da je pre dve godine, zapravo, ovaj slučaj ću usredsrediti na pravosuđe, na Zaštitnika građana. Reći ću vam tačno kroz ovu priču i biće vam apsolutno jasno šta želim da kažem.

Pre dve godine je moja kuća išarana fašističkim parolama, najgorim mogućim fašističkim parolama i uhapšen je Zoran Radmilović. On je uhapšen, jer je moj prijatelj, a Nebojša Stefanović, tada ministar unutrašnjih poslova, izašao je u jednom od elektronskih medija i rekao je da je Zoran Radmilović taj koji je išarao moju kuću, da je on to uradio četkicom, farbom, da imaju oni apsolutne dokaze, da je policija zaplenila te dokaze. Rekli su da je Zoran Radmilović to uradio tako što sam ga ja instruisao da to uradi i da je to bila afera koju sam ja proizveo da bih želeo da se to vidi u javnosti.

Moram da vam kažem da su to tada objavili nezavisni mediji da se to desilo, a elektronski mediji koji su državni su objavili šta je rekao Nebojša Stefanović. I prošlo je dve nedelje, tada je bilo dve nedelje kada je taj čovek ležao u pritvoru, u zatvoru i mi nismo mogli da dođemo do informacije šta je sa tim čovekom. Tražili smo na sve moguće načine, nismo uspeli. Zaštitnik građana se oglušio o taj deo, nije hteo, iako smo dva puta pisali, da se na tu temu javi, da vidimo šta se dešava.

Ja sam tada tražio i poligraf policijski, uradio sam taj poligraf dva puta. Naravno da je poligraf pokazao da sve što sam izgovorio je tačno i istina, da nikakve veze nemam sa tim i da apsolutno ne verujem da je to uradio Zoran Radmilović.

Reći ću vam kasnije šta se dešavalo. Prošlo je mesec dana, taj čovek je pušten iz pritvora, a policija je u svojim veštačenjima, pokazalo se njihovim ličnim veštačenjima da to nije uradio Zoran Radmilović, da se farba nije poklopila sa tim svim što su oni rekli, da četkica nema nikakve veze sa ispisanim slovima na mojoj kući. Poligrafsko veštačenje je pokazalo da on nikakve veze nema sa tim.

Šta se na kraju desilo? Četrnaestog ovoga meseca stigla je prvostepena presuda od suda za Radmilovića, gde je obeštećeno 300.000 dinara zato što je bespravno ležao u zatvoru i taj čovek je sudski, sada se dokazalo, i isplaćen. Država mu je nadoknadila tih 300.000 dinara. I dalje je taj muk i težak teret koji sam tada poneo, gorak ukus u ustima, građani Republike Srbije, jer ministar Stefanović se nije izvinio, nije rekao – izvinite, pogrešili smo, nismo to uradili na način kakav treba. A država je, zamislite, na kraju dala tih 300.000 dinara, obeštetila čoveka koji je ležao u pritvoru, ali nije ta tužba za to i ne treba nikakav novac, treba ta moralna satisfakcija, koje nije bilo.

Pozvao sam tri puta preko sredstava javnog informisanja Nebojšu Stefanovića da se izvini za ono sve što je rekao tada u medijima, jer je sve palo u vodu i policijskim veštačenjem, sudskom odlukom, sudskom presudom, sudskim ovim, da kažem, obeštećenjem. I to je suština, jer je taj čovek koji se zove Zaštitnik građana ćutao, a to je inače četvrti Predlog odluke o izboru Zaštitnika građana. I mislim da građani Srbije znate zašto neću glasati za 4. tačku ovog dnevnog reda.

Neću glasati za Zaštitnika građana, jer nije pomogao u ovom slučaju, a ima na hiljade slučajeva u Srbiji koji su slični. Nema izvinjenja, nema njegove reakcije i to želim da Srbija zna. Ovo je tužan dan kada ja moram o ovome u parlamentu da govorim. Neću zaboraviti dokle god se ne izvini. Neću zaboraviti i neću oprostiti. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, moram da kažem da ovaj Izveštaj o Zaštitniku građana zaista je nešto što nisam shvatio i nisam razumeo da Zaštitnik građana treba da čuva građane, da odgovara na njihova pitanja. To se ne dešava. I ja kao narodni poslanik sam nekoliko puta podneo Zaštitniku građana neka pitanja na koja nisam dobio nikakav odgovor.

Takođe, pre dve godine sam govorio o tome da se dešavaju neke neverovatne stvari, a kada je u pitanju kršenje zakona i Zaštitnik građana je ćutao na to. Govorio sam i o tome da je vrlo važno da imamo transparentnu stvar kada je poljoprivreda u pitanju, a kada su poljoprivrednici širom Republike Srbije govorili o problemima u kojima se nalaze, kada su govorili o tome da postoje neki državni sekretari, pre godinu dana, koji su čak uhvaćeni u nekim krivičnim delima, u vreme Branislava Nedimovića, ministra, čak su bili uhapšeni i neki državni sekretari, i to su bila pitanja zapravo… Kada govorimo i evo ovako amandmanski to da kažem da Zaštitnik građana treba da čuva građane i treba da govori o tome na svim mogućim sredstvima javnog informisanja. O tome treba da se govori.

Zaštitnik građana ćuti. Nema odgovor ni na jedno pitanje kada mu poljoprivrednik postavi to pitanje. To je ono što je zaista potpuno neshvatljivo, potpuno nerazumljivo i šta je uloga, da li on uopšte zna šta je uloga Zaštitnika građana? Dokle će u ovoj zemlji da onaj ko ima funkciju ne obavlja svoju funkciju i dokle će u ovoj zemlji da ti ljudi koji to rade ne snose nikakvu odgovornost, kao i određeni ministri kojima se postavilo pitanje za određene stvari, a oni ljudi se ne mešaju u svoj posao? To ne može više da se toleriše.

Građani Republike Srbije kada traže odgovor na neki pitanja moraju da dobiju te odgovore. Ne može da se ćuti. Ne može da se kaže da je u poljoprivredi dobra situacija. U poljoprivredi nije dobra situacija. Gase se farme. Imamo sve manje krava, imamo sve manje svinja u Srbiji. Ko će da da odgovore na ta pitanja?

Ja sam gospodina Milenka Jovanova pozvao još pre nekoliko meseci da odemo zajedno u neka sela, da se uveri lično šta se dešava. Imamo i gospodina Jerkovića koji pokušava da govori o tome, a čovek nema pojma o selu, nema pojma o poljoprivredi, i to su situacije koje…

Vi imate skupštinski Odbor za poljoprivredu i smenite mene. Moje bivše kolege podnesu inicijativu, vi iz SNS to podržite, smenite i u redu je to. Koga postavite? I time govorite zapravo o čemu se radi. Postavljate na mesto zamenika predsednika skupštinskog odbora ženu koja pojma nema o poljoprivredi. To je suština. Tako da ste zajedno u tom poslu, gospodine Milenko Jovanov, zajedno ste u tom poslu. Nemojte da se ograđujete non-stop jedni od drugih, nego kažite – da, SSP jeste u našoj koaliciji, oni podržavaju naše zakona, pripremamo neke zajedničke zakone. Nemojte da krijete to. Dajte, kažite to javno.

Što sam imao na tu temu ja sam rekao. Izašao sam iz te stranke i lepo sam rekao o čemu se radi. Dokle ćete te stvari da stavljate ispod tepiha? Zašto ćutite? Zašto to krijete od građana Republike Srbije? Mora da se zna istina.

Dakle, građani Republike Srbije, želim da vam kažem da je suština, zašto ovaj režim ne može da se promeni, zato što je određeni deo opozicije neiskren, zato što iza kuloara dogovaraju svoje stvari, u svom ličnom interesu, stranačkom i zato teško idu stvari. Zašto se opozicija nije ujedinila? To njima postavite pitanje. Njima, tim mojim bivšim kolegama. Zašto je došlo… Prvi dan imali su sukob Marinika Tepić i Miki Aleksić, a zbog toga što je Marinika Tepić iznela laž o Mikiju Aleksiću da su se tobož oko mesta posvađali. Nije to suština. Stranka slobode i pravde je želela u prvom trenutku da se otarasi opozicionih poslanika. Problem je taj što je Miki Aleksić narodni poslanik koji zastupa opozicioni deo javnosti, zato što je iskrena opozicija i tu je problem sa Mikijem Aleksićem.

Dobro. Ovde smo čuli obrazloženje zašto je dobro što je neko tamo u Odboru za poljoprivredu, ali okej, neću tu da polemišem sa kolegama iz opozicije, imaju pravo na svoje mišljenje i to je u redu. Kad kažete meni i kada meni spočitavate neke stvari, onda malo da vas ja ne bih sada uveravao da to nije tako, pa uzmete samo na „Guglu“ ili uzmete na „Jutjubu“ i pogledajte šta sam govorio tri godine. Nisam ja pričao o poljoprivredi danas i nisam pričao šta je to juče, nego sam pričao tri godine. Ako želite te tri godine o tome šta sam govorio i da bacite to pod tepih, u redu, to je vaša stvar, ja neću da ulazim u tu vrstu polemike.

Sa druge strane, kada Milenko Jovanov kaže i kada mi kaže ono što je rekao, dobro, to je vaše pravo i naravno da vi kao vlast to radite i razumem sa kojim odnosom pristupate tom problemu. Niste vi, naravno, odgovorni za takvu vrstu manipulacija koje dolaze sa jedne strane, ali vi to vešto koristite i vi to naravno i zloupotrebljavate.

To je u redu, to smo mi ovde iz opozicije prosto napravili prostor za taj penal, vi ste ga šutirali i okej, ali, kažem, biće u budućnosti sve jasnije ono o čemu sam ja govorio. Građani Republike Srbije, to treba da znate, upamtite ono što sam rekao na konferenciji za medije, upamtite ono što sam izneo kao argumente zašto sam izašao iz jedne političke partije, a uskoro će se dokazati i vreme će pokazati, sneg je politički pao, tragovi će se videti, pa Bože moj, ići ćemo na izbore pa ćemo videti ko je bio u pravu. Toliko, hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Ono što bih ja sada hteo da kažem da se pozivam na član 108. Poslovnika i pročitaću ga, da budemo potpuno koncizni – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Ovo se odnosi na potpredsednicu koja je vodila Skupštinu dok vi niste bili tu, istini za volju, niste prisustvovali. Gospođo zamenice predsednika, ne možete dozvoliti da poslanik vama drži predavanje kako se sednica vodi. Dakle, ne vidim šta je smešno, ne razumem taj groteskni smeh.

Ne, ja se pozivam na rekao sam na član 108, lepo sam objasnio i pročitao sam, da budem koncizan.

Dakle, molim predsedavajućeg, predsedavajuću, kada imate tu situaciju ne možete da dozvolite Mariniki Tepić pet minuta da vam objašnjava kako se sednica vodi, ja vas molim da to radite na način kako piše ovde u Poslovniku. Mi samo gledamo i čudu ne verujemo. Hvala vam.

Dakle, ja bih dva minuta po amandmanu kao samostalni poslanik.

Hvala.

Ono što bih želeo da kažem, a sada bih što se tiče kao komentar vezano za ove predloge zakone, ministarko, i sve ono što bi trebalo da nas približi EU, moram da kažem jednu stvar koja zaista mora da se radi u budućnosti i da se radi na tome da se prilagodi građanima, da se građani zaštite od nepravde na prvom mestu i da bismo insistirali da pravosudni sistem apsolutno funkcioniše.

Ja ću na ličnom primeru, da bismo se dobro razumeli. Moja kuća je ispisana parolama, dakle, ispisana fašističkim parolama gde se pretilo smrću. Policija je uhapsila mog prijatelja tada i on je bio mesec dana u pritvoru. Nakon tih mesec dana, policija je izvršila istragu, veštačenje i dokazano je da je čovek mesec dana potpuno nevin ležao u zatvoru. Mi smo podneli tužbu da se izvrši odšteta tom čoveku. Dakle, radi se o Zoranu Radmiloviću, konkretno. Policija je sa svojim veštačenjem dokazala, pustili su ga odmah iz pritvora, jer je bio u pritvoru mesec dana. Nije se ništa desilo do današnjeg dana, sud prolongira to suđenje i tu je već prošlo dve godine od tada, i to je zaista veliki problem.

Imali smo tada situaciju da je Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, na „Pink“ televiziji jasno i glasno rekao da je on čovek koji je ispisao parole na mojoj kući. Rekli su da je tu bila umešana čak i Hrkalovićka. To su bile neke sprege gde se govorilo o tome i na kraju se videlo šta se sve dešavalo, a protiv ministra je podneta tužba, znate, sudu. Podneli smo tužbu protiv Nebojše Stefanovića zbog toga što je izneo neke stvari koje nisu stajale. Samim sudskim postupkom, tačnije policijskim veštačenjem je dokazano da je ministar Stefanović lagao i da je Zoran Radmilović bio u zatvoru na pravdi Boga.

Do danas nismo došli do te istine, do te pravde, i to je ono, ministarko, što ja vama govorim da moramo sudstvo približiti građanima, da mora biti pravde u ovoj zemlji i to je ono što je suština. Nije to slučaj Radmilović koji je jedini slučaj u ovoj zemlji. Nije. Zato vas molim da, kada u budućnosti govorimo o reformama, ja to zaista zovem reformama sudstva, obratimo pažnju na te stvari. Ako je neko bio u pritvoru, ako je dokazano da je bio na pravdi Boga, sudstvo na to mora reagovati mnogo brže, a ne da dve godine nije bio na tom suđenju.

Dakle, država izbegava da se pogleda u oči tom čoveku, da se taj čovek obešteti. Tražili smo jedno javno izvinjenje. Ne može tadašnji ministar unutrašnjih poslova da izađe u medije i kaže – to je čovek koji je to uradio, a nakon toga se dokaže da nije, a taj ministar nije rekao ni izvinite. To je suština. Mora biti i taj moralni deo koji mora da postoji, a mora biti i taj sudski deo kojim se vi bavite, kao ministarka. To je vaš resor.

Dakle, i kada pričamo o izvršiteljima, to su strašne stvari koje se dešavaju. Toliko ljudi je oštećeno i ja verujem i verujem da zaista mnogi ljudi su ostali bez kuća i bez mnogo čega, ostali su bukvalno na ulici baš zbog toga što Ministarstvo pravde te ljude nije zaštitilo.

Zato vas molim da u budućnosti to imate u vidu, da se ljudi zaštite, da se osećaju građanima ove zemlje. Nemojte da pravda bude deljena na razne načine. Nema tu ni vlasti, ni pozicije, ni opozicije, nema tu ko je siromašan, ko je bogat, koji ima uticaj, ko nema uticaj, sudstvo na to ne sme da gleda.

Morate zaista da vodite računa o tome da svima nama budu građani na prvom mestu, sve zakone koje donosimo, koje predlažemo da budu zaista samo u službi građanima, da budu u službi države i da to bude odgovornost i vas koji to predlažete i onih sudija, da zaista im omogućimo da ne budu pristrasni, da bude slobodno sudstvo. Hvala vam na tome.

Poštovani predsedniče Skupštine, građani Republike Srbije i naravno narodne poslanice i narodni poslanici, ja ću se pozvati na član 108. Radi se o redu na sednici Narodne skupštine, stara se predsednik Narodne skupštine.

Gospodine predsedniče, ako zaista želite da stvari budu onako kako piše Poslovnik i ako želite da bude sve korektno, evo ja recimo javio sam se prvi po povredi Poslovnika, a dobijam reč poslednji. Izgubio sam kontekst. Ne mogu više da se vratim na ono što su recimo, pet, šest ljudi pre mene govorili i prosto nije način da vi na taj način vodite Skupštinu.

Molim vas, ako sam ja samostalni poslanik, jel to znači da su moja prava potpuno umanjena u odnosu na poslaničke grupe? Koliko znam, povreda Poslovnika nema veze sa poslaničkom grupom. Ako sam se prvi javio po Poslovniku, zašto mi ne date reč odmah. Zašto ljudima koji su se javili nakon mene dajete reč i onda dođem poslednji i kako da sada pričam o tome zašto sam se javio po Poslovniku, jer je izgubilo kontekst? Hvala.

Poštovani predsedniče Skupštine, poslanice Narodne Skupštine, dragi građani Srbije, ja ću o ovoj temi da govorim, ministarko, kao građanin Republike Srbije i kao neko ko je 1996. godine bio uhapšen zbog političkih razloga, bio u zatvoru, neko ko je bio procesuiran u smislu uvrede časti predsednika Srbije tada, Slobodana Miloševića, i doživeo jedan opšti teror 1996. godine i da vam kažem da ovaj zakon koji vi sada ovde imamo na snazi, pomalo mi liči na te turubne godine.

Voleo bih da vam kažem da kada pričamo o izvršiteljima, da je takođe vrlo loš taj zakon gde može tužilac zajedno sa tim izvršiteljem da bude u sprezi, zajedno sa onom interesnom stranom i da tu najviše građani Republike Srbije trpe.

Moram isto to da kažem da kada je pravosuđe u pitanju, mnogo građana je zaista u takvoj situaciji da gube sporove zbog dugog nekog procesa, mnoge prekršajne i krivične prijave se poništavaju iz razloga zastarelosti, da mnogo toga ima nešto što nije slično ni zakonima, u EU.

Mora da postoji i politička odgovornost za one političare koji su se ogrešili o taj zakon, mora da postoje ti zakoni koji će da budu vrlo jasni i decidni, da kada ste i državni sekretar, ili ako sekretar pri pokrajinskoj vladi, a onda počinite krivična dela, za koja se spočitavaju, a onda iz političkih razloga protiv vas se nikada ne pokrene niti jedan postupak.

Ako ste, recimo, slučajno neki sekretar u Pokrajinskoj vladi za sport i onda opredeljujete neka sredstva i onda vam taj neko kaže da je tu bilo malverzacije, vi za to nikada ne odgovarate. Ja vas pitam šta ćete raditi u budućnosti vezano za to. Ili, ako krenete da uništavate jednu instituciju, kao što je vojska i ako, recimo, vojnu ustanovu optužite da radite… tamo se radi marihuana, na primer, i ako vi tvrdite da je to, vi ste direktno krenuli na instituciju i ja vas pitam šta ćete vi kao Ministarstvo pravde? U to vreme niste bili ministar pravde, koliko sam razumeo, ali ja vas sad pitam koje su konsekvence za te ljude?

Ako idete na državu, ako idete na uništavanje državnih institucija, bez obzira da li je to vlast, da li je to opozicija, ja vas samo pitam koje su konsekvence? Šta ćete uraditi kao ministar da se to u budućnosti ne dešava? Ne možete da dozvolite kao država…

Meni je Milenko Jovanov juče rekao da on ne može da podnosi prijave, jer to nije njegov način radu. U redu je, i ne treba on time da se bavi, ali gde je država, gde su državne institucije, gde je javni tužioc? Zašto ne pokrenete tu priču? Zašto niste stavili tačku na to?

Ako sam i ja rekao da se radi o tome i tome, a imate pregršt tih stvari, ništa uradili niste.

Imate i drugi deo. Ja moram da se stvarno obratim. Ovo će biti zadnji put ovde ako baš ne budem morao i bio provociran, a juče jesam.

Moje bivše kolege, kada sam govorio o ovoj strašnoj istini i kada sam im rekao u lice što sam rekao, kao i na Konferenciji za medije, onda jedan od njih je meni tapšao i to licemerje. Taj Borko Stefanović koji je sve najgore o njoj pričao, koji je svaki dan o njoj pričao. To znaju poslanici iz te grupe. Znaju šta je mišljenje koje je iznosio o njoj, a ako treba neka kažu sad.

Sada ću mu pokazati istinu, pa da vidi šta je govorio o njoj. Neka kaže istinu.

I, još jedna stvar, da se razumemo. O čemu vi pričate? Pa, vi niste ovde bili u stanju da kažete šta je bilo oko Srebrenice. Jel bio genocid ili nije? Jel stojite iza tog potpisa ili ne stojite? Šta ste uradili? Vi sada držite ovde neko predavanje. Kome držite predavanje? Šta vi radite ovde? Ko si ti da pričaš o Kosovu? Ti da pričaš o Kosovu? Ti? Pa, ti treba da objasniš šta si redio u to vreme?

Lažna opozicija! Šurujete sa njima u lažnim tamo kuloarima koje kakvim, a jeste opozicija Demokratska stranka i Narodna stranka. Jeste, oni su opozicija, a ovi su lažna opozicija i to im javno kažem.

Hvala vam.

Gospodine Jovanov, vi ste mene ovde pomenuli, a ja moram da vam kažem da sam u aferi Morović vrlo jasno sve rekao, da je to izmišljeno i da je to potpuno jasna stvar, i što se mene tiče, što se mene tiče, ja sam iz moralnih razloga i to je jedan od razloga zašto sam ja napustio tu stranku, i jasno sam rekao, da to jeste laž, ali sad vas pitam – šta ste vi uradili?

Kada ste znali da je to tako zašto Ministarstvo pravde nije uradilo sa svoje strane što je trebalo da uradi? Zašto niste podneli krivičnu prijavu? Zašto niste išli do kraja sa tim? Ja vam kažem, sa moje strane sam uradio sve, a vi sad mene ovde politički pitate, a šta je bilo u Moroviću? A, vi ste to znali, i preko službi bezbednosti i preko svih onih institucija, ispred kojih ste to mogli da saznate, ali ništa niste uradili.

I pitam da li će takve političke afere? Da li će se na osnovu tih političkih afera u Srbiji i dalje kupiti poeni? I tako pitam ministarku pravde šta ćete raditi u budućnosti? Kada ljudi iznose takve političke afere, i na osnovu njih dobiju glasove na izborima i vi ćete dalje da ćutite. Pisaćete par saopštenja i tu će biti kraj, ne može tako.

I gospodine Jovanov i vi imate tu jednu veliku odgovornost, to što je moja bivša koleginica uradila država je morala to da sankcioniše, država je morala da se oglasi i moralo se jasno staviti do znanja da u budućnosti to neće moći tako da se radi. Ja sam odgovoran političar, vrlo odgovorno nastupio, istupili ste iz političke partije i nije bilo to sve lako. Znate, ali ima toga, toga još, ja neću više da oduzimam vreme, što se tiče ministarke pravde reći ću u mojih pet minuta gde sam se prijavio, pa ćemo razgovarati o svemu. Ovo je jedna zamerka za vas ministarko direktno. Hvala.

Ja ću da reklamiram Poslovnik. Član 106. Član 106. kaže – za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.

Poslovnik je tu vrlo decidan, jasan i ja bih vas zamolio gospodine predsedniče da se držite strogo ovog Poslovnika i da kolegama opozicije dozvolite da završe ono što govore, a da ih niko ne ometa. I na taj način dovešćemo ovu situaciju u potpuno primereno stanje, da oni ljudi kažu šta imaju, da mi iz opozicije, dozvolićete, imamo i drugačije mišljenje, pa prosto onda se neće izazvati ove dve stvari i nećemo otići u nedogled u ovoj raspravi. Ja vas molim da se držite Poslovnika i da naravno radite sve ono što je potrebno kako bi situaciju doveli u red. Hvala vam na tome.