Nije tačno. Ovo je sve vezano za guvernerku i za ono što je predložila i njen rad. Valjda je to tema?
Zakoni se donose po hitnom postupku. Čuli smo danas dosta argumenata protiv toga. Ja se neću ponavljati previše. Meni je jedino žao što ste vi, potvrđujući neophodnost i hitnost donošenja ovih predloga izmena i dopuna zakona u Skupštinu rekli da se to čini, čini mi se, ako se dobro sećam, iz dva razloga – ušteda u vremenu i ušteda novca. Ni jedan od ta dva razloga nije sadržan u propisima koji određuju hitnost postupka u Narodnoj skupštini. Oni se mogu doneti kada su neke posledice neotklonjive, a mogu da nastupe, elementrarne nepogode ili kakve druge katastrofe osim vaše vlasti. Pošto nijedna od tih činjenica nije nastupila, ja ne vidim kako vi potvrđujete defakto da vi kršite propis koji određuje da li će biti hitni postupak ili ne.
Dakle, vi sada nama kažete – jeste, hteli smo brže i štedimo novac. Nije nam jasno ni kako, ni šta je brže kada mi imamo nekoliko desetina amandmana, a Nova stranka ima još veći broj amandmana. Ne vidim ni šta je brže, ni šta je jeftinije? Vi ste tu svakako, tako da ja zaista ne razumem taj argument.
Zakon o osiguranju koji je ovde predložen, kao što su rekle neke od mojih kolega, ne vidim zaista neku dramatičnu razliku u odnosu na zakon koji ste zatekli kada ste došli na funkciju. Ja ne vidim šta je to drugačije. Niste to izneli.
Mislim da stoji primedba da bi moglo potencijalno biti opasno po naš sistem da se potvrdi da nije po Ustavu novonastala situacija. Zašto nije po Ustavu? Zato što je po našem Ustavu nemoguće da učesnici u finansijskom prometu, osiguravajaća društva, osiguravajuće organizacije, privredni subjekti, bilo ko, fizička lica, pravna lica, ne mogu biti nejednaka. U ovom slučaju oni će biti nejednaki jer novoformirane organizacije će moći da se bave ili životnim ili ne životnim osiguranjem, a zatečeno stanje sadašnje organizacije mogu i sa jednim i sa drugim. Eto nejednakosti.
Mislim da je novina što ste, recimo, u Zakonu o platnim uslugama predvideli mogućnost plaćanja preko tzv. „PayPal“. Pitam vas da li je regulisana mogućnost dobijanja honorara ili nekog drugog novca ako nemate otvoren račun u inostranstvu, a nemate ni boravište ni prebivalište u inostranstvu, kao što je više puta traženo da se uradi? Odgovor je bio, odgovor naše tradicionalne srpske birokratije – to nikad nije bilo i ne možemo to da uradimo i sada nije predviđeno. Evo, demantujte me ako to nije istina. Ja ne razumem zašto ta novina, za nas novina, a inače starina u Evropi, nije uvedena do kraja?
Ja mislim da u svojoj suštini Zakon o deviznom poslovanju, recimo, rečeno je da i on, ja mislim i ne samo taj zakon, već i ova dva prethodna Zakon o zaštiti korisnika platnih usluga i Zakon o platnim uslugama i osiguranju, imaju dosta dobrih delova. Mi ćemo svakako pokušati da dodatno poboljšamo ove stvari kroz amandmane.
Međutim, ono što nas u svemu tome buni je zašto niste, iako znate da smo mi javno to tražili od vas kao guvernera Narodne banke, podržali, a možda sada možete da podržite, izmene u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, bankarskih usluga, jer mi smo predlagali i dalje tražimo da se zakonski ograniče bankarske kamate.
Vi ste na to rekli da to sve radi tržište i vi kao guverner nemate šta u to da se mešate. Mi smo to tražili od Ministarstva finansija, apsolutno niko nam nikada nije odgovorio. Tu postoje drugi skriveni troškovi koji se prebacuju na komitente, na korisnike bankarskih usluga, koje banke masovno koriste, dovodeći građane Srbije u ropski položaj danas u Srbiji, da ne govorimo o korisnicima ovog kredita u švajcarcima itd.
Mi smo predlagali da uradimo ono što je većina zemalja EU uradila i u regionu. Vi niste hteli ni da razgovarate o tome, kao novopronađeni pobornik neoliberalne misli. Vas i razumem, vi ste stranka desnog centra. Ne razumem ove levičare koji kažu – mi, socijaldemokrate, zalažemo se za dalju liberalizaciju bankarskog tržišta. To je besmisleno.
Mi ako se ne umešamo kao država, građani Srbije će raditi za sve više kamate, za nove bankarske namete koji su od održavanja tekućeg računa, do nenormalne kamate za nedozvoljeni minus, do neverovatne takse za korišćenje ITM aparata itd. Tu je niz stavki koji građani neprekidno plaćaju.
Imali ste priliku kroz jedan od ovih zakona to da promenite, niste hteli. Šta ste hteli da uradite, poštovana guvernerko? Kažete malopre – kada ste na vlasti, donosite i zakone i Poslovnik i sve ostalo kao da ste opozicija. Slažem se. Problem je što većina to ne vidi i ne radi tako. Mogli bi i njih da podučite u tom smislu.
Kažete da u Srbiji imamo jedan stabilan bankarski, fiskalni sistem, monetarnu politiku, a sve što se dešava oko nas pokazuje, nažalost, da je suprotno od toga. Vi ste malopre ubeđivali poslanike da je sve u redu, da maltene nemamo inflaciju. Pa, nema niko para u Srbiji, poštovana guvernerko. Imaćemo mi deflaciju, kako je krenulo. Nema niko ni za šta da potroši.
Uvodimo elektronsko plaćanje, „Pejpal“ uvodimo u Srbiji, dve trećine građana jedva preživljava. Ne vidite vi to, čini mi se, dovoljno, bez uvrede, ovo nije ništa lično.
Vi ste ipak u NBS povećali broj zaposlenih za 10%. Da li je to tačno?
(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Ne.)