Mene samo zanima da li vi imate svest da ste 13 minuta dozvolili poslaniku, mogao je da priča o dopingu u sportu, ne biste ga prekinuli. Da li vi vodite sednicu ili slušamo ovde romansirane biografije?

Moram da kažem, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege, da smo i danas na ovoj raspravi videli kako može i opozicija i većina u ovoj sali da se složi oko onoga što je nesumnjivo dobro za državu Srbiju.
Isto tako mogli smo da vidimo, nažalost, u drugom delu sednice ono što je Branislav Nušić rekao da je sloboda često fraza, a tiranija je uvek istina. Tu nema nikakvog zaobilaženja, to se vidi kao na dlanu. Svi znamo šta se dešava, svi slušamo iste reči, uvrede, neistine, svi isti Poslovnik držimo u rukama, s tim što ovi iz većine imaju neke knjižice koje nismo dobili, a mi imamo ove sa krutim koricama…
(Ninoslav Girić, sa mesta: Dobićete.)
Hvala.
Onda znate, lider većine ovde priča 13 i po minuta o jednom preduzeću. Nikoga to nije briga što to nema veze sa temom i sa Poslovnikom…

Dobro, znači ja sada neću moći o „Lasti“ da pričam.
Hajde da pokušamo.

To hoću da vam kažem.

Uzimate mi vreme nepotrebno.
Dakle, ministarstvo Republike Srbije je prenelo upravljanje i gazdovanje 6.000 kilometara puta u Vojvodini na AP Vojvodinu iako ona nema preduzeće za to. Onda su to preneli na lokalne samouprave, pa su onda na kraju to preneli na „Puteve Srbije“ javno preduzeće, apropo onog mosta koji je danas dosta spominjan, tako da to nema veze sa istinom što smo ovde čuli malopre. Nikakve veze, čak da je nacrtaju ne bi je prepoznali, ali to nikoga ovde ne zaustavlja da iznosi šta mu padne napamet.
Takođe, tu se sada pojavljuje priča o gubicima, o jednom nenarodnom zlom režimu, jednom nedomaćinskom poslovanju jednog preduzeća na čijem je čelu bio prijatelj i drug po struci i vaterpolu, gospodin Sovrović, gospodina Babića i on je bio uz nas, ali je ostao uz Naprednjake. Dakle, taj isti koji je pravio te gubitke i sve to što pričaju, onda prešao kod vas, pa ste ga hapsili posle. Znači, istine radi, to se mora reći.
Imamo sporazum koji reguliše preventivno da se dve države pripreme za nepogodu, za kataklizmu, za užas, za poplavu, za požar i mi umesto o tome kako ćete vi to da uradite, poukani, naučeni na vašem neznanju i nesposobnosti tokom poplava u maju, umesto o tome da pričamo, mi sada pričamo šta je radio bivši režim, šta ste vi radili a istina je neoboriva.

Nije vreme, oduzeli ste mi 30 sekundi.

Zašto?

Koje reči?

Recite mi šta, kako sam povredio.

Rekao sam da je u pitanju kataklizma, rekao sam da je u pitanju nesreća, šta sam uvredio? Ne razumem.

Hvala.
Povređen je član 107. i član 104. Gospodin Jovan Marković, poslanik iz moje stranke koji je govorio, nijednog momenta nije pomenuo prezime uvaženog kolege od preko puta, a vi ste njemu dali ne znam po kom osnovu reč, pravo na repliku. Spomenut je izvesni gospodin Bakić, koji nije Jovo Bakić, već neki treći i vi ste dali gospodinu Babiću pravo na reč. Time ste prekršili član 104. Član 107, zato što ga niste opomenuli da nije u redu, bez obzira na njegovu ličnu nervozu, koja ne znam odakle dolazi, nije u redu da tako teške kvalifikacije usmerava na poslanike opozicije. Zato ste prinuđeni da zakazujete ili proglašavate nekakve pauze od pet i tri minuta, zato što sami dozvoljavate ili vam je vrat ukočen u levu stranu, možda je to neki fiziološki problem i ne vidite šta radi gospodin Babić…(Isključen mikrofon.)

Mislim da ovim amandmanom apsolutno nema ničega nejasnog. Namera poslanika koji ga je podneo upravo jeste da se nejasnoće otklone, a ne da se prodube. Ne vidim šta je nejasno u odredbi koja precizno određuje uslov koji je neophodno ispuniti, a to je da je u pitanju lice koje nije državljanin Republike Srbije, nego da su neke druge dve strane zemlje u sukobu ili je sukob u okviru druge strane zemlje. Na ovaj način štitite naše građane u nekom hipotetičkom, nadam se nemogućem slučaju, gde bi neko od naših ljudi morao da učestvuje u određenim operacijama koje sada nisu definisane kao mirovna misija.
Ne vidimo šta je ovde nejasno i ne vidimo zašto je ovo višak. Prosto, stvari se dodatno preciziraju i pomažu da ovaj zakon dobije oblik koji će biti primenjiv u praksi i koji će svojim elementima, svojim odredbama uspeti da otkloni svaku nejasnoću.
Svaki zakon Republike Srbije treba da bude što precizniji, jer nažalost, život i dešavanja u svetu oko nas najčešće dovedu u situaciju da su norme preširoko postavljene i podložne jedino tumačenju, a kada je u Srbiji nešto podložno tumačenju, onda to znate kako se završava – vrlo nepovoljno. Nisam od onih pravnika koji vole i žele da svaka odredba tačno piše sve što se dešava, to je i nemoguće.
U ovom slučaju, poštovani predlagaču, mogli ste da uvažite ovu sugestiju, jer ona otklanja jednu, nadam se, nemoguću situaciju u budućnosti koja bi mogla potpuno nepravedno da pogodi državljane Republike Srbije koji iz nekog razloga, u ovom slučaju odbrambenog i patriotskog, učestvuju u oružanim sukobima.
Ne znamo mi šta sutra donosi. Vi kada ste pisali zakon, više ste razmišljali o tome šta sadašnjost donosi, a sadašnjost je dosta siva zbog toga što naši državljani odlaze i učestvuju kao „psi rata“ u tuđim sukobima.
Šta donosi sutra? O tome najčešće zakonodavci u Srbiji ne misle, nego misle - daj sada nešto da uradimo, da regulišemo koliko možemo. Sami ste rekli, uvaženi kolega, da ovaj zakonski okvir donekle reguliše i bolje išta nego ništa. Slažem se. Dajte da to išta bude ipak preciznije. Većina se sada zabavlja međusobnim razgovorima, jer njih to ne zanima. To su vaši partneri i evo vidite kako poštuju vaš predlog zakona.
Međutim, sve ono što dolazi od opozicije, na žalost, u političkom smislu se najčešće odbija, ne prihvata, čak i kada je svim poslanicima u sali jasno, koristim vreme ovlašćenog predstavnika, da nema političkih razlika u ovom parlamentu, nema nesuglasica. Svi podržavamo cilj predlagača. Svi apsolutno podržavamo potrebu da se na zakonski način reguliše jedna do sada, skoro, potpuno neregulisana oblast. Ako ne potpada pod domen krivičnog dela terorizma, kako je kolega govorio, ne možete im ništa. Oni mogu pod plaštom verskih sloboda, najčešće, ili sloboda okupljanja, ili političkog organizovanja, ili pod plaštom preduzeća da ljude upućuju na tuđa ratišta, da ratuju za sumnjive ciljeve i sa sumnjivim motivima.
Naš amandman ide u pravcu da zaštitimo pripadnike, tj. građane naše države koji bi se mogli naći, što kažu neki ljudi, ne daj Bože u takvoj situaciji, da budu pod udarom ovog zakona u slučaju sukoba u kojem učestvuje Republika Srbija. Da bi to izbegli, ova odredba po nama trebalo bi da bude sastavni deo teksta Predloga zakona. Ne vidimo, uopšte, na koji način ova odredba šteti duhu zakona i motivu predlagača da se reguliše ova oblast.
Hoćete da regulišete oblast, a nećete da dodate situacije koje su vrlo moguće. Sada će neko da ustane i kaže – to je nemoguće. Ja sam mislio da je puno toga nemoguće devedesetih godina, pa sam gledao da je moguće. Mislio sam da nas ne mogu bombardovati, pa su nas bombardovali. Mislio sam da nam neće uvesti sankcije, pa su nam uveli sankcije i kako termini iz dragih devedesetih za neke izazivaju tišinu u sali. Vidite li ovo? To je društveni eksperiment. To je lično sećanje na lepo vreme za njih. Da ne bi ponovo bili u lepom vremenu za njih, predlažemo ovaj amandman i ne vidimo šta je u tome loše.
Molio bih uvaženog predlagača da ipak razmisli. Ne vidimo nikakav problem u ovoj odredbi i u drugim stvarima na koje smo pokušali da utičemo u smislu…
(Milovan Drecun, sa mesta: Kome su to bila lepa vremena?)
Nema potrebe da dobacujete.

Ne znam zašto ta nervoza, gospođo predsednice. Znamo vrlo dobro da je za neke, podvlačim za neke, to je termin koji je često korišćen od strane Vlade, bilo super devedesetih. Zašto baš ti kojima je bilo super sada viču na mene? Zna taj gospodin što mu je bilo super. Neću to da iznosim u Skupštini, nije red i neću da se svađam sa većinom. Inače, to ću svaki put da kažem. Ne želim da se svađam sa većinom.
Pričamo o amandmanu koji može da poboljša tekst zakona. Voleo bih, ponavljam, da uvažite motive i želju dodatnog preciziranja. Nema politike iza ovoga. Nema politikanstva, nema stranaka. Uostalom, svi smo na istoj liniji. Apsolutno ne vidim zašto bi neko zamerio nameru da se određeni tekst, po našem mišljenju, poboljša. Hvala lepo.

Ovo je dobro, poštovane kolege, upravo ono o čemu smo pričali. Uvaženi doktor apeluje da se glasa za ovaj amandman i vidite da to nema veze sa partijama. Ako je neko rešenje dobro, uvaženi predlagaču, koristim vreme ovlašćenog predstavnika, onda to treba da se prihvati.
Ima smisla, naša kaznena politika je takva da se najčešće primenjuju minimalne kazne ili uslovne osude, raspon od minimalne do maksimalne kazne u Krivičnom zakoniku, kao što znate, naši sudovi najčešće primenjuju na način da ljude iz raznih razloga puste ranije na slobodu, mlad je dečko, radi hiljadu sklekova i zgibova, popraviće se. Još ako je član vladajuće stranke, tim bolje. Još ako pada pod onu amnestiju, još bolje.
Mladi ljudi koji treba da se resocijalizuju, da se vrate u društvo, da se poprave, što je priroda svake krivične sankcije u demokratskim društvima, treba da imaju šansu za to, ali ne tako što ponovo ostavljamo sudovima, hiljaditi put, mogućnost da idu na najnižoj mogućoj lestvici i da se kreću po najnižem stepenu odlučivanja. Oni, ljudi moji, jedva čekaju opravdanje da daju najblaže moguće kazne. Ne zameri se, ne pravi problem, ne talasaj, nemoj da praviš sada frku kad nam je tako lepo krenulo u reformama. E to je suština, to je ono što treba ovim amandmanom da izbegnemo.
Mislim da je amandman dobar zato što precizira stvari, precizira kaznenu politiku, podiže lestvicu za određena krivična dela koja su po svom duhu i prirodi drugačija nego neka druga krivična dela. Nije u pitanju ničije obijanje trafike. U pitanju je organizovanje, sprovođenje i vršenje akata oružanih dejstava i terorizma, ako hoćete. Znači, to je drugačija stvar i smatramo da mora da se donji raspon obavezne krivične sankcije podigne. Nije tačno da je linearno, kako je jedan kolega ovde rekao, već je predlagač, gospodin Pavićević, postavio stvari stepenasto, gradualno. Znači, nije isto za svako krivično delo koje je ovde nabrojano 10 godina. To je samo za određeno tačno, čini mi se pod slovom B navedeno u predlogu, pa pogledajte u tekstu.
Opet ponavljam, nemojte ljudi danas, 2014. godine, u vreme globalnog rata protiv terorizma, koji postoji, islamske države, u vreme toga kada ljudi u Iraku postavljaju automobil bombe i bombaši samoubice itd, da stavljate u isti koš, molim vas, kuvare, intendante i ne znam šta smo ovde sve čuli.
Sledeća stvar, lepo smo zamolili predlagača – budite precizniji zbog tužilaca koji će baš to morati da uradi, da provere kako će on znati ko je bio intendant, ko je spremao ručak za teroriste, a ko je podmetao bombu. To će biti teško precizirati. I heroji i ljudski divovi, kao što je Aleksa Dundić, i heroji iz Španskog građanskog rata ne mogu nikad biti, ponavljam, u istom košu sa ljudima na koje se ovaj zakon odnosi. Ali, pošto ne možemo da izmerimo i pošto smo predlagali da precizirate šta je to pravedan rat, šta je to pravedan sukob, to ne može niko, naročito 2014, ali mi je drago da se predlagač slaže barem da to jeste vidljiva manjkavost ovog predloga dopune zakona. Ako se bar oko toga slažemo, dajte onda da ne brkamo, kako kažu deca, pojmove i da ovde stvari stavljamo u neodgovarajuću ravan. Nemojte, molim vas. Ako se neko bori protiv fašizma i protiv, kako smo juče zajednički konstatovali, određenih tirana, diktatora, ljudi koji pucaju u svoj narod, koji koriste vojsku, koji guše građanska prava i slobode, to nije isto kao ovo što radi islamska država, molim vas.
Prema tome, pošto nemamo taj kantar i ne možemo to da izmerimo, dajte da pokušamo barem da minimum zakonski podignemo za određena krivična dela, da ne bi opet imali situaciju da tužilac, neopremljen, bez adekvatnog znanja, recimo u sudu u Pazaru, pravna pomoć nikakva, spora, traži informacije, ne dobija, traju procesi mesecima, godinama. Ko će onda biti kriv, gospodine Omeroviću? Kako ćemo te ljude da dovedemo i zakon do njegovog prirodnog ishodišta i do prirodnog kraja njegove primene? Prirodan kraj je čovek koji je počinio krivično delo na izdržavanju kazne. To je prirodni kraj.
Ovim amandmanom se to jasno podiže za najteže krivično delo protiv mira, protiv civilizovanosti, protiv ljudskosti, protiv pravih vrednosti. Ali, pošto su to pravni standardi, ne može niko da ih precizira, a naročito nije mogao predlagač. Dajte bar onda da pokušamo kaznenu politiku u ovoj zemlji, najzad da pomerimo te harmonike koje naši sudovi stalno prave. Ako ima zakonski minimum, još uslovna osnova, ko bog, samo nemoj da se nekom zamerim. Neće, ljudi, to niko promeniti, sem Skupštine Srbije. Moramo to da razumemo. Nema te sudske prakse koja će to da ustanovi. Pokazala je upravo sudska praksa da nema te reforme sudova.
Dakle, mislim da je ovo, recimo, jedan segment, jedan deo mozaika, kao što Skupština u poslednje vreme dosta nekih malih koraka preduzima, koji u velikoj slici možda nisu toliko značajni, ali u domenu naših aktivnosti i ovlašćenja svakako jesu. Ovo je jedan od tih koraka. Evo, zašto ne biste prihvatili ovaj amandman? Naročito mi je bilo interesantno da kažete da predlog Pavićevića odudara od duha zakona. Ne znam kako odudara od duha zakona, uvaženi kolega, molim vas. Evo, neka mi neko objasni. Šta je duh zakona, ako nije da kazni te ljude, da ih spreči u odlasku na ta ratišta? Kako je ovo protivno duhu zakona, ako onaj ko ih organizuje sprema i šalje tamo dobije višu kaznu nego što je predvideo predlagač? Zašto je to protiv duha zakona?
Znate, vi ste centar desno. Ako ste centar desno, iznenađuje me da ste tako liberalni i čak u levo orijentisani oko blagih kazni i šanse za resocijalizaciju. To govori o vašem ideološkom lutanju. To meni ne smeta, samo to morate vašim biračima da objasnite. Hvala.

Tačno, teško se čovek odriče starih navika iz starih zadojenosti, kaže moj kolega lider većine. Mislim da je to potpuno jasno da to govorite iz ličnog iskustva. Takođe, mislim da je potpuno jasno da kada kažete nisu samo represivne mere srž ovog zakona da pokazujete da ne razumete uopšte šta je tema današnje sednice. Koje su to, gospodine Babiću, druge mere srž ovog zakona, ako nisu represivne, s obzirom da govorimo o izmeni Krivičnog zakonika, da vas obavestim.