Dobro, izvinjavam se.
Ono što je takođe jako zanimljivo, ne želim da ulazim u priču o tome, pošto drugo ništa i ne znate da radite sem da pričate o prošlosti, ali ću da vas pitam, ako je tačno sve to što ste rekli o vašem pravosuđu, o efikasnosti, o tom beskompromisno i beskrupulozno se borite protiv svih vidova organizovanog kriminala i korupcije, recite nam danas ovde – koliko je ljudi osuđeno za krivično delo korupcije od kada ste vi na vlasti? Nula. Da li ćete to da primenite na gospodina Caneta Subotića i Bogoljuba Karića koji isto čekaju pravdu? Pošto oni isto čekaju pravdu, gospodine Babiću, da li će oni da dočekaju tu pravdu o kojoj vi pričate? Hoćete da oslobodite 300 miliona nekih para „Univerzal banke“ što „Krušik“ drži zarobljeno, ne mogu da rade, ne mogu plate da isplate. Pošto ste juče, prekjuče držali predavanje o „Krušiku“, apsolutno ste u svakom momentu izbegli sudar sa istinom. Apsolutno. Zašto govorite ovakve stvari kad znate da vam se teško vraćaju. Kakva je efikasnost pravosuđa?

Gospodine predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, imamo ovde predlog dopune Krivičnog zakonika koji pokazuje da mi kao društvo, kao država poslovično kaskamo za događajima. Demokratska stranka bez obzira na to će podržati ove izmene, iako imamo i zamerke koje će se ogledati u nekoliko amandmana koje smo podneli.
Ali, u suštini o čemu mi ovde danas raspravljamo nije ni Sandžak, islamski militantni borci i dobrovoljci ili fanatici, kako god da ih nazovemo, ovo se odnosi na sve sukobe. Primetno i simptomatično da predlagači ne spominju nigde Ukrajinu, a ovo je jednako kako je zakon protiv islama i islamske države, tj. izmena zakona jednako i protiv onih četnika u Lugansu i na drugim delovima istočne Ukrajine.
To je prva stvar. Druga stvar, ima nepreciznosti i predlagač je toga svestan. Mi smo o tome razgovarali sa predlagačem. Mislim da imamo dobru priliku da to dodatno preciziramo, da se izbegnu neželjene posledice primene ovog zakona na ljude koji nikakve veze nemaju ni sa paravojnim, ni sa drugim formacijama, ni sa ekstremističkim organizacijama u inostranstvu i te stvari možemo rešiti kroz prihvatanje amandmana opozicije, pre svega čini mi se.
Jasno, da u današnjem svetu, kako je rekao kolega sa 64 ratna sukoba koji bukte i od kojih su neki na evropskom tlu, mi moramo kao država da obezbedimo, pre svega, da ljudi koji vrbuju organizuju i ako hoćete otpremaju „dobrovoljce“ pod znacima navoda, ljude jakih uverenja, bez obzira gde idu, ali i one koji zbog novca odlaze da budu „psi rata“ ili da budu pripadnici ekstremističkih organizacija, njih prvenstveno treba da gađa, kolokvijalno rečeno ovaj zakon, tj. ove izmene Zakona.
Dakle, tu je to zmijsko klupko, koje mi kao društvo i kao država moramo da prekinemo, ali nikada ga nećemo prekinuti, ako ne promenimo i školski sistem, ako ne promenimo obrazovanje, ako ne promenimo katastrofalnu ekonomsku situaciju, ako tim mladim ljudima u Sandžaku ili u drugim delovima Srbije ne date perspektivu, ne date obrazovanje, ne date obaveznu srednju školu, ako im ne date jasne istorijske uzore, ako nastavimo sa šizofrenom političkom pričom, potpuno pogrešnom edukacijom mladih. Onda ćete uvek imati pod znacima navoda „dobrovoljce“.
Znate, nema planine ne čelika jačeg od nečijeg uverenja, od ideje nema veće planine. Neka je ta ideja hiljadu puta pogrešna sa moje pozicije, ali se plašim da će ovaj zakon dati, čini mi se neophodan okvir za državu koja ima problem desetina građana koji učestvuju u ratnim, ako hoćete oružanim aktivnostima koje su protivne i civilizaciji i zdravom razumu i miru i bilo kakvom normalnom suživotu na ovoj planeti. Znači, moramo imati okvir i u tom smislu mi podržavamo ovaj predlog.
Međutim, ne možemo nikada staviti u isti koš slavne heroje španskog građanskog rata, kako je rekla koleginica i ljude koji odlaze da se bore za islamsku državu i koji se slikaju i to stavljaju na fejsbuk i tviter i to što Blagoje Parović i Koča i Peko nisu imali tviter i fejsbuk, ne znači da su isti kao ovi koji ga imaju danas. Ni u čemu i nikada biti isti neće, jer su oni heroji, a ovo su teroristi i bitange. A zašto? Pa zato što se bore, borili su se protiv zla i fašizma, a ovi odsecaju ljudima glave pred kamerom. To je razlika, a ne sredstva komunikacije.
Šta ako sutra naš nesrećni svet pogodi novo žarište, novo buktanje fašizma negde, gušenje ljudskih prava, uništavanje parlamentarizma, upotreba vojne sile protiv građana, hoćemo onda i mi koji bi eventualno išli da se borimo protiv tog fašizma biti pod udarom našeg sopstvenog zakona.
Kada sam pitao predlagača u najboljoj nameri, šta je najveći problem ovih izmena, upravo to je najveći problem. Nemamo kantar gospodo, ne možemo da izmerimo šta je to opravdani sukob, a šta je to ekstremizam, fundamentalizam, terorizam i sve ostalo. E to je deo isto političke volje i to nam nameće vreme i svet u kojem živimo. Neke stvari su nesumnjive i nama i većini, a neke stvari sigurno neće biti na jednakoj liniji nama i većini u budućnosti. Šta ćemo onda? Ko je taj stručnjak ko će da meri da li je onaj iz Sandžaka čovek koji ode da se bori u Siriji, ili za islamsku državu terorista, što nesumnjivo jeste po mojim aršinima i aršinima moje stranke, a šta ako neko ode da se bori protiv nekog diktatora koji puca u svoj narod. Kako ćemo onda? Šta da radimo? Kako to da izmerimo? To je nedostatak zakona.
Drugi nedostatak je to što je nejasno kako će se određivati oni koji idu da su teroristi, zlikovci, ubice, itd. Kako ćemo to određivati, tj, kako će tužilac to da meri? Da li će isto primeniti na one četnike u Lugavcu? Hoće, ja bih voleo na Počuču koji daje izjave kako je on van domašaja, on odgovara samo sudu Luganjske Republike, a naš sud nije bitno.
To je uvreda za ovu državu i nije politička stvar, nije stranačka stvar. Zašto o tome ne pričamo danas, nego pričamo o onome što jeste zlo nesumnjivo, a to je takozvana islamska država.
Ovo nije sandžački zakon, ovo nije zakon koji se bavi jednom regijom u Srbiji, ovo je zakon koji se bavi svim mogućim ratištima, vojnim žarištima, ekstremističkim, terorističkim, paravojnim formacijama koje tamo idu, organizuju ljude, obučavaju ih, šalju i daju novac za to. Oni uzimaju pare za to. Te ljude moramo prvo i primarno da gađamo ovim izmenama i mislim zbog toga smo mogli ovo preciznije da odredimo.
Tačno je i to da mudrošću predlagača je izbegnuta zamka da se zakon primenjuje retroaktivno, jer da jeste pola skupštinske većine ne bi sedela ovde, nego bi išli u zatvor. To je istina. Pošto sam znao da ćete ovako reagovati…

Pa zašto, u čemu je problem, baš me zanima vaše tumačenje.

Ja sam vrlo precizan. Manje od pola skupštinske većine bi bile negde drugde, a ne ovde.
Zato pročitajte tekst Predloga zakona, oni koji učestvuju u oružanom sukobu kao deo neregularnih jedinica, a ne u mirovnoj misiji, su pod udarom kazni iz ovog zakona. Da se primenjuje retroaktivno, bez obzira na motive, patriotizam i sve ono što nam se godinama i decenijama ovde serviralo, ako je neko međunarodno priznata država, došli bi pod udar ovog zakona. To je jasno kao dan. Nema potrebe da se tu sad neko ljuti, jer mi ne želimo nikada da se svađamo sa većinom, pa ni danas.
Poštujem motive predlagača, mislim da su motivi dobri i plemeniti, mislim da su motivi možda posle duže vremena potreba da se izađe u susret onome što nam vreme donosi, a vreme nam donosi puno problema i vreme i dešavanja su pokazala da je mnoštvo mladih ljudi iz Srbije, naših državljana otišlo da se bori po meni za pogrešne ciljeve, za pogrešne ljude i sa pogrešnim motivima, ali njih zakon, kao zakon sprečiti neće. Neće, nažalost. Da zakon ima snagu sam od sebe da sprečava, mi bi davno bili uređeno društvo, kao što nismo.
Ono što će ih sprečiti je preciziranje odredbi, ono što će ih sprečiti je jasan stav tužilaštva i mogućnost da ovako odrede ko su ti ljudi i ko organizatori. Nisam siguran da sam tekst ostavlja dovoljno prostora. To je neka naša zamerka u tehničko-operativnom smislu, koja nema veze sa našim opredeljenjem da podržim ovaj Predlog izmena Krivičnog zakona.
Smatramo da kao društvo i država moramo da se zaštitimo od tog zla, ali smatramo da i kada štitimo građane nekada od ekstremizma, terorizma, onda to moramo da uradimo polazeći od sebe.
Znate, ima nas koji smo optuživani da smo teroristi i ekstremisti, a ko zna šta će biti sutra, a ove odredbe su jednako po meni kao i naš kodeks koji se priprema nedovoljno precizno, omogućava većini da uradi šta joj padne na pamet. Znači, da se ovo ne bi završilo kao politička igra, a ja verujem da nije i znam da nije, dozvolite gospodine predlagaču i predlagači da ove stvari ipak malo preciziramo, da ipak vodimo računa o tome šta se sve dešava i u kojim pravcima se naši ljudi kreću po svetu, na kojim poslovima i da vodimo računa da neko ko nikako ne treba, ne potpadne pod ove odredbe.
Spominjali su ljudi i regularne jedinice u kojima su naši državljani članovi i šta će biti sa njima? Šta će biti sa ljudima koji imaju dvojno državljanstvo?
Kako ćemo primeniti zakon na one koji imaju francusko i srpsko, a u trećoj su državi i u okviru su jedinica koje su angažovane u konfliktu? Da li će oni ići u zatvor zbog toga? Znači, to ne piše u tekstu i tužilaštvo će imati problem sa tim, po meni.
Imate nekog našeg državljanina koji je istovremeno i državljanin neke druge države, on je deo neke regularne jedinice koja učestvuje u oružanom sukobu, recimo u Africi? Šta će se onda desiti? To ne piše i mislim da to moramo da preciziramo. Mi smo država koja je nekada bila izvor stabilnosti, izvor zdravih ideja i izvor slobode.
Ovi ljudi koji danas pokušavaju da urade ono što ni jednom normalnom civilizovanom čoveku nije milo se upravo plaštom demokratije i slobode pokrivaju, rušeći istu. To su današnji svetski trendovi, pa će sutra neko nositi kukasti krst, recimo, ili će da ide da se bori za tzv. „islamsku državu“, braneći to svojom slobodom kretanja, mišljenja, delovanja i svim ostalim. Tanka je linija između toga.
Da ne bi skliznuli u autoritarno društvo, pošto smo već, rekao bih, u nekim drugim oblastima debelo zagazili u tom pravcu, mislim da bi pravi izlaz bio u dodatnom jasnom definisanju pojmova, kao što su oružani sukob, kao što su rat, stvari koje se tiču nečijeg angažovanja, ali zakon ne meri ničije uverenje. Uverenje nemerljivo. Zakon ne može to da spreči ako neko nešto veruje, ma kako pogrešno bilo, on će to da realizuje.
Uostalom, imamo primere u našem političkom životu svakodnevno, da ako neko u nešto veruje, ma kako pogrešno bilo, neprekidno vodi Srbiju u propast. Recimo, primer naše Vlade i to prosto ne možete zakonom sprečiti, ali ćemo mi pokušati kao manjina da sprečimo da ovaj predlog koji je pozitivan u suštini, nema toliko oštre ivice koje razaraju tkivo slobode građana Srbije, a istovremeno da se zaštitimo od ekstremizma i terorizma u situaciji kada naša država, čini mi se, pozitivno i naša Vlada pozitivno reaguje u smislu odnosa i borbe protiv tzv. „islamske države“.
Da ne kaže neko da nikad niša ne kažemo pozitivno o ovoj Vladi, to jeste pozitivno, ali, pa dobro zapišite datum, ali mora to hrabrije, mora jasnije i ako hoćete, principi su takvi, kriterijumi su takvi da se moraju primeniti na sve slučajeve a ne samo ono što vam odgovara i zato i kažem ne pričajte Sirija a ne kažete Ukrajina. Ne može jedno bez drugog, dame i gospodo. Ne može jedan da bude heroj a drugi da bude terorista, vodite računa o tome.
To jeste srž našeg problema i teritorijalni integritet sa jedne strane i Moskva sa druge strane. To su teške dileme za našu Vladu i u tom smislu ovaj zakon, po meni, trebao bi da pomogne da kao država i društvo lakše prođemo kroz ovaj veliki izazov, ogroman izazov zato što ljudi koji veruju u pogrešne stvari su uvek jači od onih „pametnijih“ koji ćute. Problem je kada ti pametniji počnu da pričaju i kada prestanu da ćute, na koji način će ih pravila državnog regulisanja kanalisati da se mi kao društvo ne raspadnemo.
Ovaj zakon je, čini mi se, dobar putokaz u tom pravcu, ali ponavljam, bez edukacije, bez obrazovanja, bez jasnog odnosa prema mladima, bez vrednosnog sistema koji će biti dovoljno jak i privlačan, nasuprot ekstremnim ideologijama kojima su mladi podložni, bez ekonomskog napretka, bez jednog izgrađenog puta u Sandžaku, jedinog - jedinog puta, bez jedne fabrike koja radi u Sandžaku, kako mislimo da im odgovorimo na njihove unutrašnje lomove i kako mislimo da prekinu da budu plodno tle za sve moguće teroriste, ekstremiste, organizatore suludih poduhvata na Bliskom istoku? Ne možemo samo zakonom.
Zato, razumite ovo obraćanje kao apel da malo kao država mudrije strateški pristupimo. Ovaj zakon je, po meni, samo mali deo mozaika koji moramo svi zajedno, bez obzira iz koje smo partije, da upotpunimo da bi Srbija najzad bila srećno društvo. Hvala.

Molim vas zbog preciznosti, član 106. i 107.
Niko nije rekao to što ste sada insinuirali vi i prethodni govornik. Znači, molim vas, vrlo precizno citirajući odredbe predloga izmene zakona, učesnici u ratu i u oružanom sukobu izvan regularnih jedinica, koljači, ubice su predmet drugih zakona kojima se to reguliše.
Nemojte molim vas, znam da su neki ovde navikli da nam stavljaju tuđe reči u usta, nemojte vi kao predsedavajući to da dozvolite i kršite Poslovnik i onda još kažete kao opravdanje prethodnom govorniku – eto ja sam pokušao. Šta ste pokušali?
Citiran je tekst predloga izmene zakona. To zašto se neprekidno neko prepoznaje, nije mi jasno, zaista. Nemojte, razumem da me označavate i kao teroristu i kao ekstremistu, to razumem, i prizivača scenarija, to smo čuli hiljadu puta i to mogu da prihvatim u žaru političke borbe, kako kažu, ali ne mogu da prihvatim da ja nekoga od uvaženih kolega stavljam u tu kategoriju koja je navedena.
Rekao sam da se zakon primenjuje retroaktivno, pripadnici jedinica izvan regularnih, učesnici u „stranim ratovima“, u momentu međunarodnog priznanja sam rekao, bi došli pod udar ovog zakona, bez kvalifikacija, bez određivanja ko je kakav. Uostalom, vi znate, pričali smo o tome i ranije i ja imam tu ličnu istoriju, pa ne govorim u tom smislu, vrlo sam precizno rekao, a vi gospodine predsedavajući, iako se lavovski borite sa pritiskom naprednjaka, ipak danas ste malo popustili i nehotice u jednom momentu prihvatili njihovu retoriku, možda je pala koncentracija ne znam, ali ste zaista juče junački držali, oni su vas snažno pritiskali, vi se niste dali. Hvala.

Član 27. i čl. 107. i 108.

Gospodine predsedavajući, vi ste mogli da date reč prethodnom govorniku da je zloupotrebi i ovako u dva minuta da ispali rafale replike, umesto da ukaže na povredu Poslovnika.

 

Ali niste na isti način, gospodine predsedavajući, jer da ste na isti način, vi biste i gospodina Jovičića opomenuli, kao što ste opomenuli gospodina Božovića. Vidite kako vrlo brzo vidimo nekonzistentnost, koja, nažalost, postoji sve vreme.

 

Nije on gospodin Balša, on je gospodin Božović.
Mislim da se vi i ja dobro razumemo. Smatram da je izvršena gruba povreda Poslovnika, zato što je korišćen za repliku, zato što su iznete neistine, zato što se govori o nekim izvoznicima revolucije, za male pare ili za velike pare, da je neko palio Skupštinu. Treba da pitate ministra Velju Ilića za paljenje Skupštine.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Svakako podržavamo ovaj amandman i mislimo da je on u duhu amandmana koji je podnela DS. Možemo ovu oblasti rešiti tako što bi se dao dodatni, ali značajno kraći rok u odnosu na ono što je predloženo. U tom smislu, bilo šta što bi Vlada prihvatila bi bio značajan iskorak.
Ovo što je Vlada predložila, po nama, jeste samo potvrđivanje nemara, nestručnosti, aljkavosti koja postoji na svim nivoima vaše vlasti, a naročito na lokalnom nivou i na nivou javnih preduzeća.
Inače, pošto je ovaj režim u Srbiji već preko dve godine, to je tačno četiri petine roka koji ste vi sami sebi uveli, a niste poštovali. Dakle, kao što smo juče rekli, sami sebi dajete rokove, sami ih gazite, sami ih produžavate. Vi imate i nož i pogaču i sudiju i radite šta hoćete. U 130 opština u Srbiji ste na vlasti, u preko 130 opština i onda je vešt pokušaj manipulacije uvaženog kolege iz većine koji kaže da je kriva administracija. Kako je kriva administracija kada se zna da je u Leskovcu Mesko glavni čovek, bog? Kako je kriva administracija u Kruševcu? Kako je kriva administracija u Kraljevu, gde jednu kantu za đubre niste znali da napravite? Nije kriva administracija. Uostalom u toj administraciji ima, po procenama, od 30 do čak 50.000 naprednjaka koje ste zaposlili, onda ste i vi krivi.
Smatram da stranačko zapošljavanje nije dobro sa punom svešću da je to radila i moja stranka, ali ja mislim da sa tim najzad treba prestati. Između ostalog zato ste i birani, da napravite otklon od tog vremena, niste u stanju, jer ćete narušiti svoje pozicije. To je istina.
Recite pošteno, 4/5 roka ste vi na vlasti, 4/5 niste izvršili obavezu, 4/5 roka koji ste sami zadali nisu bili u stanju da izvrše vaši lokalni boljari, koje ste postavili po Srbiji i koji rade šta hoće. To je istina. A ne neki Ćata u opštini Kosjerić, ne, nego svetski prvak u kuvanju u opštini Kosjerić, to nije uradio. Hajde da budemo pošteni. Znači, to je smisao ovih amandmana.
Dajte ljudi da pokušamo da još jednom ne produžavamo rokove koje ste sami sebi zadali, ali, hajde da to zanemarimo. Da bi država bila efikasnija, da bi ljudi bili naterani, nećete da sprovedete, nećete da uknjižite imovinu, postaje imovina Republike Srbije i gotovo. Kraj priče. Sada da vidimo onda ko će od tih ljudi u budućnosti kada se nadamo da ćemo najzad uvesti zakone koji će ljude birati po imenu i prezimenu u ovoj zemlji, a ne kao sada, skup mehaničkih zečeva koji dižu ruku, pa ćemo onda da vidimo, ko će za te ljude da glasa kada ništa živo nisu uradili.
U nekim istraživanjima 93% građana Srbije nema pojma o tome ko im vodi poslove, ko je šta uradio na lokalu, ko je za to zaslužan. Ljudi su potpuno neinformisani, nezainteresovani za to. Nažalost, tamo gde je život, tamo gde je kontakt sa građanima, tamo gde je demokratsko pravo, u Srbiji se ono ubija, centralizacijom, obesmišljavanjem političkog sistema, utiscima nedelje koje namećete ovoj zemlji, utiscima nedelje, gušenjem sloboda, uništavanjem privrede, smanjivanjem plata i penzija itd. itd.
Onda kada se dođe…

Mislite da sam otišao van teme?

Nisam siguran, ali utisak nedelje će to potvrditi sigurno.

Hajde baš da vidim, kako nisam u temi.
Ja vas molim evo, uvažena ministarka, znam da i vama verovatno nije prijatno da slušate ove razmene između nas i većine, ali one su u suštini put ka tome da utvrdimo istinu. Istina je nesumnjiva, ovo je treći put da se rok probija, ovo je 4/5 vašeg roka koji ste sami nametnuli sebi i sami za njega glasali, to su činjenice. Ovo je mogućnost da se to sada ne uradi ponovo, i to je činjenica.
Da li ćete vi za to glasati ili ne, mislim da nećete, i to je činjenica. Činjenica je kao što ste, neću da kažem ime, ali reći ću ja, veliko ja u Srbiji ukinuo utisak nedelje, tako ćete sada da ukinete još jednu mogućnost da se uvede u red na lokalnom nivou. To je tema.
Dakle, ja vas molim da na lokalnom nivou i da to pokušamo da uradimo zajedno, prihvatajući bilo koji od amandmana opozicije. Bilo koji. Juče sam slušao, prekjuče pardon, neke od rasprava uvaženih kolega iz većine, koji se slažu sa time. Čemu onda ova prepreka, čemu svađa? Zašto ne uradimo ovo zajednički, sada? Hajde da zajedno svi postavimo određeni rok koji je značajno kraći od ovog koji je predložila Vlada, ili će Republika Srbija biti „bogatija“ za nepokretnosti, ili će ljudi to da urade u mnogo većem obimu nego danas, sa punom svešću da i mi i većina imamo jasan stav o tome da aljkavosti više ne sme biti.
Da li imate taj kapacitet? Da li imate tu snagu? Da li imate želju da to sprovedete u Srbiji? Hajde bar ovu malu stvar, malu pod znacima navoda, hajde ovo da uradimo zajedno, a ne opet retrovizor, ko je šta radio, administracija je kriva. Moram da kažem, utisak nedelje mi je da dugo nešto smešnije nisam čuo. Hvala.

Nismo dobili jasan odgovor zašto je ovo neprihvatljivo. Voleo bih, ministarka, da vi presečete ovu, na momente, mučnu raspravu, eventualno, nadam se sa pozitivnim odgovorom na naš apel. Mislim da bi u značajnoj meri pomoglo. Da ne bi bilo ovakvih tumačenja izuzetno nategnutih.
Da kažem, ovo vam je kao kaučuk. Razvukli ste ovo da dokažete nekonzistentnost kod opozicije, a zaista nema potrebe. Mislim da svaki građanin Srbije, nekada ste govorili dobronamerni građani koji ovo gleda zna i vidi šta mi zapravo hoćemo. Hoćemo da se najzad stane na kraj neprekidnom produžavanju rokova za upis nepokretnosti na svim nivoima vlasti, uključujući i javna preduzeća. To je borba protiv javašluka, bez obzira, podvlačim, ko je na vlasti u kojoj opštini, a vi ste na vlasti u preko 130 opština u Srbiji.
Nebitno je. Zašto to stalno podvlačite? Jednostavno želimo da se najzad uvede neki red. Počnite od ovog segmenta. Da ste doneli neki drugi zakon, pričali bi o nečemu drugom.
Svaka jedinica lokalne samouprave, javno preduzeće, autonomna pokrajina ima priliku. Neka bude kraći rok. Neka završe taj posao. Ne postoji opravdanje i zato mislim da bi ovo bilo dobro da se usvoji i da sa ovom raspravom zaista završimo u jednom pozitivnom smislu, da kažemo sebi pre svega i građanima koji su nas birali – uveli smo neki red. A, ne sada, mi se zalažemo protiv imovine lokalnih samouprava i AP Vojvodine. To je stvarno, ne znam, jako zanimljivo. Neću da nikoga uvredim, zaista. Svako mora da poštuje zakon i zakon mora da se sprovede i nebitno je ko je gde na vlasti.
Ovo je kontinuitet javašluka, kontinuitet bezobrazluka, kontinuitet nesposobnosti. Ja to kažem potpuno otvoreno i šta sad? Kažite vi o vašima ovo što ja smem da kažem o mojima, pod znacima navoda, i bićete veliki, a do tada ostaćete mali bez obzira na procente. Hvala.

Poštovane kolege, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i predsedniku Vlade gospodinu Vučiću, vezano za nemile događaje koji su se dogodili u nedelju u Beogradu, kao što su svi građani Srbije videli kada je došlo do jednog neželjenog incidenta, kada je brutalno pretučen brat predsednika Vlade gospodin Andrej Vučić.
Dakle, moje pitanje ministru policije i predsedniku Vlade su sledeća. Kako je došlo do ovog incidenta, ko ga je izazvao, šta se zaista i tačno dogodilo da se Skupština obavesti i nadležni odbor, da se obavesti Skupština Srbije i narodni poslanici, ako je moguće, u zakonu predviđenom roku o tome ko je i na koji način dodelio obezbeđenje gospodinu Andreju Vučiću i bratu gradonačelnika gospodinu Malom, da se obavesti Skupština ko je doneo odluku da pripadnici vojne jedinice „Kobre“ u ovoj situaciji vrše neformalno štićenje lica, da li za to postoji odluka, naređenje ili pisani dokument i ako postoji, mi bismo želeli da vidimo?
Takođe, smatramo da je ova, kasnije u medijima, apsolutno masovno prezentovana neželjena situacija dobila svoj epilog u tome da, ili ministar unutrašnjih poslova treba da podnese ostavku ili treba da podnese ostavku ministar odbrane, zato što smatramo da lično obezbeđenje premijera je ustupljeno bez adekvatnog naređenja ili pisanog traga u štićenje brata premijera.
Prema tome, ili ministar unutrašnjih poslova nije radio svoj posao, pa je dozvolio da se ovo dogodi i mi bismo želeli da dobijemo odgovore na ta pitanja, da se ne završi na suspenziji pet pripadnika žandarmerije iz niškog, jer smatramo da ovde mora da se ustanovi i komandna odgovornost i propusti svih koji su doveli do ove situacije.
Dakle, mi ne možemo da prihvatimo stalno medijsko spinovanje ovog događaja bez činjenica koje bi objasnile ovu zaista neželjenu situaciju. Srbija se izlaže jednoj medijskoj lavini koja na neadekvatan način predstavlja događaj o kojem, čini mi se, malo ko bilo šta zna u ovoj zemlji. Ono što znamo je da je naš sugrađanin brutalno pretučen, da ne znamo kako i zašto je došlo do toga, kako je taj incident počeo, da li su zaista se legitimisali, da li je gospodin Andrej Vučić flašom gađao žandarmeriju ili nije i ko je ustupio obezbeđenje tom čoveku i na osnovu kog ovlašćenja i da li je tačno da su pokušali na silu da probiju kordon i da li je tačno da su u tom smislu i oni sami koristili silu i pokazivali oružje. Mi želimo to da čujemo zato što želimo da građani Srbije znaju istinu, a ne zato što nekoga mrzimo, odmah da kažemo to.
Takođe, moje sledeće pitanje se odnosi, ponovo postavljam pitanje gospodinu Marku Blagojeviću i postavljam pitanje predsedniku Vlade, da nas najzad obaveste koliko sredstava je prikupljeno pozivanjem broja 1003, nakon katastrofalnih poplava u maju mesecu, tačno koliko sredstava, gde se ta sredstva nalaze i za šta će biti, tj. za koje namene upotrebljena?
Takođe me interesuje, dakle pitanje na iste adrese, koliko kuća je do sada od pomoći prikupljene u novcu izgrađeno u poplavama zahvaćenim područjima, recimo u Obrenovcu ili Krupnju ili na nekom drugom mestu? Ako nije, kada će tačno biti te kuće izgrađene i zašto nije do sada nijedna kuća izgrađena?
Ono što me takođe interesuje je afera koja se pojavila sa angažovanjem lobističke firme u Velikoj Britaniji. Mi smo videli da je tu bilo nekih nejasnoća. Voleli bismo da nam Vlada odgovori, dakle da nam odgovori nadležni ministar za informisanje, da nam odgovori predsednik Vlade, ko je osoba koja je zaključila sporazum sa britanskom lobističkom firmom i gde se nalazi trag svega toga?
Na kraju pitanje za predsednika Vlade i ministra informisanja i kulture gospodina Tasovca, na koji način i kada će da isprave ogromnu nepravdu koja je ugrožavanje javnog interesa, ugrožavanje informisanja građana, a to je da je očigledno, voljom premijera, ukinuta emisija „Utisak nedelje“ na televiziji B92?

Uvažene kolege, poštovani ministre, ja sam se javio ovde da pokušamo da izoštrimo ovu situaciju, sa predlogom zakona.
Čuli smo određene odgovore od strane ministra, međutim, ipak i posle svega nismo dobili odgovor na konkretno postavljeno pitanje od strane mog kolege Šutanovca.
Dakle, ima ovde nekih zaista potpuno vidljivih nedostataka u samom tekstu, koji otežavaju po nama procedure, u ovoj za Srbiju izuzetno važnoj strateškoj delatnosti.
Dakle, postavlja se pitanje da li ste u procesu sertifikacije, navodno, izostavili jako važne standarde ISO 9001, OHSAS 18001, ISO 14001, ISO 27001, pošto imamo informaciju da jeste? To je prva stvar.
Drugo pitanje se odnosi na to, kako mislite da sprovodite ovaj proces kada ne postoji apsolutno nikakav rok za mišljenje nadležnih ministarstava i ne postoji ograničenje za njihovo mišljenje u okviru domena koji oni pokrivaju u svom portfoliju.
Drugim rečima, ovakvo tumačenje zakona, po nama, dovešće do otežavanja procedure sklapanja poslova i dovešće do toga da se i za „know how“ dobije prethodna potvrda odobrenja Ministarstva odbrane.
Kako je to moj uvaženi kolega Šutanovac slikovito prikazao, ukoliko zainteresovana strana dođe na razgovor, čovek koji hoće da „izveze know how“, tj. stručno znanje u izradi, recimo puške, on mora da kaže – izvinite, stanite, nemojte ništa da me pitate dok nazovem Ministarstvo odbrane.
Jasno vam je da će to u stvarnom životu dovesti do vrlo otežavajućih i teških situacija koje će po nama dodatno da otežaju procedure i dodatno da otežaju mogućnost izvoza naoružanja, izvoza našeg znanja i mogućnosti da se ono odvija oslobođeno od nepotrebnih birokratskih prepreka.
Takođe, potpuno je nerazumljiva, neustavna po nama, odredba koja osobi koja vodi firmu, tj. firmi koja aplicira za posao, ako bude odbijena, se zabranjuje da ponovo aplicira, čini mi se, dve godine. Čini nam se, iza toga se krije verovatno neki interes, ne mogu da objasnim drugačije ovu odluku ili je vi objasnite, da mi shvatimo, možda mi ne razumemo.
Takođe, mi znamo da i pored toga da ste ovde pokušali da predstavite ne trku u naoružanju, nego trku u razoružanju Vojske Srbije, u razgovoru sa vašim prethodnikom, ko je više, ko je bolje, pri čemu brojevi ne stoje na vašoj strani, na vašu žalost, ali i na žalost građana Srbije, ovo su čini mi se vrlo konkretna pitanja, s obzirom na to da ste i vi bili u „Krušiku“, recimo tri dana posle moje posete Valjevu, kada sam ja razgovarao sa predstavnicima sindikata i zaposlenih tamo i vi ste razgovarali i recimo u toj fabrici je situacija vrlo loša.
Ne znam da li su vam, ministre, rekli da tamo radnici sede boreći se, čekajući zagarantovani minimalac, nema poslova izvozno orijentisanih i ljudi kažu da sede i igraju karte, da im je direktor apsolutno neodgovarajuća osoba koja se ne pojavljuje uopšte na poslu, a uz to nije ni kvalifikovan, ali dobro, to je u maniru ove vlasti, pa nije ni važno.
Mislim da tu treba da date jednu realnu sliku građanima Srbije, da se ne svedu aktivnosti Vlade Srbije vezane za izvozom namenske industrije za onim što jeste uvek bilo veliki industrijski pokretač Srbije, samo na to da se stvari toliko banalizuju i toliko usitnjavaju, da verujte ministre, sam siguran da je i vama smešna činjenica da se u Srbiji nedeljama pričalo o dva akumulatora i onda normalno da svaki građanin kaže, istovremeno, čuli smo i kolega Veselinović kaže – imaćemo paradu.
Šta to znači – imaćemo paradu? Vojska nam je u teškom stanju, namenska industrija čini mi se još teže. Čini mi se da SDPR naša izvozna firma koja je zadužena za ove poslove pravi gubitke i da li je tačno i da li građani Srbije znaju, da li vi možete da potvrdite da SDPR prvi put pravi gubitke? Da li vi znate ko vam radi u SDPR? Znate. Znate li da li su ti ljudi kvalifikovani za taj posao? Da li je tačno da su ljudi partijskim vezama na silu zapošljavani tamo, sinovi razni, Simonovićev, Vučelićev, Prostran? Koje su kvalifikacije tih ljudi? Kada su se oni bavili izvozom naoružanja?
Kakva je njihova konkretna kvalifikacija za poslove bezbednosti ili odbrane ili bilo šta, osim devedesetih godina, hajde da kažem, mada je i tu više bilo navijački nego u praksi?
Dakle, to su ozbiljna pitanja za našu namensku industriju. Ove procedure, kako je kolega Šutanovac to precizno objasnio, po nama su loše, otežavajuće, usporavaju i otvaraju prostor za sumnjivo i izakulisno donošenje odluka, a vi nas uverite da nije tako.
Šta znači to ako Ministarstvo spoljnih poslova kaže - mi smatramo da to nije dobar trgovinski potez? Po ovom tekstu, oni mogu da se bave i procenom trgovinskog učinka, ekonomskog učinka, ne spoljnopolitičkog. Ostavili ste prostor na potpuno arbitrarno široko tumačenje. To nikada nije dobro kada se propis donosi, a naročito propis koji reguliše konkretnu trgovinu proizvodima namenske industrije, tako da kažem, ili oružje i vojne opreme.
Nisam stručnjak za tu oblast, ja to priznajem, ali ja, čini mi se, lako uviđam nedostatke ovog teksta i u tom smislu mislim da treba Vlada mnogo više da se potrudi da ubrza izvoz oružja i vojne opreme, a ne da ga usporava na ovaj način, da omogući svima ravnopravnu utakmicu, da ta utakmica nije opterećena procenom određenog službenika na nekom nivou koji će da tako zakoči proces da nema kraja kočenju. Dakle, nema nikakvog roka, osim roka koji se daje da neko ne može ponovo da aplicira u slučaju da ga neko odbije.
Recimo da neko od mojih kolega ovde ima takvu kompaniju i proceni se da to nije bezbednosno dobro jer mi smo žuti, vi nama ne date da se mi bavimo tim poslom u naredne dve godine zato što je tako procenjeno, jer je to uprava procenila. Po čemu? Koji su osnovi? Koji je kriterijum?
Suviše je stvari ovde stavljeno u senku, u mrak i građani Srbije, čini mi se, treba da znaju malo više o svemu tome, naravno, ne ugrožavajući nacionalnu bezbednost, ali isto tako treba i građani Srbije da znaju da ste vi, ne vi lično, ali stranka kojoj pripadate vodi segment odbrane preko dve godine, da za tih preko dve godine vi ste pokušali da očuvate stanje, pokušali ste da obezbedite redovne plate, da se nastavi dodela stanova našim oficirima, da se nastave vojne misije i da se uradi nešto minimalno vezano za našu inače, da kažem, u lošem stanju vojnu tehniku.