Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9496">Borko Stefanović</a>

Borko Stefanović

Stranka slobode i pravde

Govori

Po Poslovniku, član 97.
Dakle, s obzirom na to da je Vlada dostavila ove predloge zakona u ekstremno kratkom roku, bez bilo kakve javne rasprave, a zbog značaja za razvoj našeg društva i državnog interesa, mi tražimo da se Skupština izjasni o predlogu da se duplira vreme rasprave za poslaničke grupe, samim tim što znamo da su ovo jako važni zakoni i da su izazvali dosta kontroverze u našoj javnosti. Smatramo da bi poslanici trebalo da imaju više vremena da mogu da diskutuju i da imaju više vremena da mogu da iskažu svoje slaganje ili neslaganje o ovim zakonima, koje je Vlada ekspresno dostavila Skupštini, ne želeći bilo kakvu javnu raspravu i bilo kakav kritički ton. Hvala.
Nisu, nego su 27. i 108, a evo zbog čega.
Vi rukovodite sednicom, da li se sa time slažete?
Ako slažete da vi rukovodite sednicom onda mislim da ste trebali u ovoj situaciji da uradite dve stvari – ili da nam date pisani govor ministra Vulina, pa da mi pročitamo ono o čemu je on ovde govorio ogromnom brzinom, ili da zamolite ministra Vulina, iako ja znam da je njemu retko da dođe u Skupštinu, da pokuša na jedan sporiji, razumljiviji način da pročita to pismo, pretpostavljam premijera poslanicima, koje je imao da pročita.
Verujte, mi želimo da razumemo stav Vlade o zakonima koji su dostavljeni Skupštini. Neki od nas su razumeli i čuli, neki nisu, kao što ste čuli malopre. Mislim da bi vrlo korektno bilo da ste vi bar blago intervenisali prema ministru i zamolili ga ili da sporije čita ili da nekom od državnih sekretara da oni pročitaju da mi možemo da čujemo o čemu se radi. Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, gospodo ministri, gospodine Vulin, vi ovde kažete - nije tačno, sve je ostalo isto kao u prethodnom zakonu, osim minulog rada. Mislim da ne tumačimo isti tekst koji se nalazi pred nama, ali da ne ulazim sada u to.
U gomili promašaja, praznina i pogrešnih poteza koje ova vlada donosi, danas se pred nama nalazi jedan od najvažnijih sistemskih zakona koji se, gle čuda, takođe, kao mnogi pre, usvaja po hitnom postupku, bez javne rasprave i bez neophodnog socijalnog kompromisa. Njegova primena će dovesti do smanjenja zarada i masovnog otpuštanja građana Srbije, koje će mahom pogoditi mlade i one koji rade u privatnom sektoru.
Tačno je da je zakon koji je usvojila Đinđićeva Vlada bio liberalan, ali se zaboravlja da je taj zakon usvojen nakon dugotrajne javne rasprave i sporazuma sa sindikatima. Naime, od 30 zahteva sindikata, Đinđić je ispunio 29. Vi, koliko ja razumem, niste ispunili ni jedan od krucijalnih zahteva sindikata sa kojima ste vodili pregovore i oni su napustili ili ste vi napustili, to sad više niko ne zna ko je napustio. Kao rezultat toga imamo zakon koji se donosi hitno, koji se donosi potpuno iz nejasnih razloga, koji se donosi u sred leta, koji se donosi sa nemuštim obrazloženjima, bez dogovora sa sindikatima o kojima nismo uvek imali i sa kojima nismo uvek imali isto mišljenje i sa kojima nismo bili uvek u istom frontu i o kojima nemamo uvek lepo mišljenje vezano za prošlost, koji su u velikoj meri pomogli vaš dolazak na vlast.
Ovaj zakon u velikoj meri pogađa upravo one koji su, vođeni lažnom nadom i praznim obećanjima vaše stranke, podržali vaš istorijski rezultat, kako vi kažete, na izborima u martu mesecu. Ti ljudi će najviše biti pogođeni ovim izmenama Zakona, a obrazložićemo i zašto.
Demokratska stranka u detaljima će obrazložiti sve kroz veliki broj amandmana koje smo podneli, u nadi da ćemo pokušati da izmenimo sve ono što smatramo da ne valja u narednih dan, dva, koliko nam preostaje i bez iluzije da ćete vi to sve mahom odbiti, kao što ste do sada i radili.
Ono što je važnije od svega toga jeste da je Đinđićev zakon, moram da odgovorim na to jer vidim da je premijer imao neko otkrovenje oko toga kako DS napušta put Zorana Đinđića, verovatno ponukan sopstvenim iskustvom i Vojislavom Šešeljem, ali mi nećemo to komentarisati. Taj Đinđićev zakon je usvojen, kao što su kolege rekle, u uslovima visokog privrednog rasta, koji je tada iznosio u proseku 5,5% godišnje i zato je njegova primena i dovela do pada stope nezaposlenosti sa 21% na 14%. Mi ovaj zakon usvajamo u uslovima recesije visoke stope nezaposlenosti u Srbiji, kada država treba da štiti svako radno mesto, a ne da olakšava otpuštanja. Vi, između ostalog, i ovim zakonom upravo to radite, olakšavate otpuštanje građana Srbije.
Vaša poruka da će ovaj zakon pospešiti zapošljavanje lepo zvuči, ali mora biti praćena i nekim konkretnim rezultatom. To je jedna od glavnih manjkavosti ne samog teksta nego vaše političke odluke koje emitujete ovih nedelja, zajedno sa apsolutno neukusnim telegramima podrške sprovođenjem rudara na mitinge podrške, šetnjama peške do Beograda da se podrži, kako vi kažete, reformski zakon, uz neviđenu baražnu paljbu kroz režimske medije gde ne možete čuti više ni jedan stav protiv ovog zakona. Ko kaže da to nije primetio, taj ima problem sa istinom i to dubinski. Ja to ne govorim samo kao član DS, već kao građanin.
Ministre Vulin, molim vas da vi nama ovde ili kažete ili, još bolje, napismeno da uputite Skupštini i medijima kakav će konkretan rezultat u planu novog zapošljavanja doneti ove izmene zakona? Koliko će biti zaposlenih na kraju godine? Koliko mladih će dobiti posao? Mislim da je red da preuzmete odgovornost i taj podatak ovde iznesete, makar otprilike, jer mi kao poslanici želimo da imamo nešto što ste vi u ovom domu obećali, vi kao predstavnik Vlade. To bi bilo jako dobro i korisno, jer da se ne igramo parola medijskog spina, već vrlo konkretnih opipljivih rezultata.
Pošteno bi bilo i odgovorno od ove vlade da da barem procenu koliko će ovaj zakon zaista dovesti do novog zapošljavanja. Uporno pokušavamo, molimo danima, apelujemo na režim, dajte nam zvaničnu ili nezvaničnu ili poluzvaničnu ili ofrlje urađenu procenu analize novog zapošljavanja na osnovu ovog zakona. Niko od vas nema odgovor na to, sem tvrdnje da će ovaj zakon dovesti do novog zapošljavanja. Ja mislim da je to komično. Ako već to tvrdite, potkrepite barem nečim.
Dve godine imate apsolutnu vlast u Srbiji. Koji je rezultat sada u okrilju i pred donošenjem novog zakona? Manje su plate i penzije u Srbiji danas nego što su bile, duplo je veća rupa u budžetu nego što je bila, 50.000 radnika manje radi nego pre, 40% je veći javni dug, tri puta su manje investicije i prvi put imamo više penzionera nego radnika, a plus su povećani svi poreski nameti. Neverovatno. Povećali ste sve poreske namete koje ste mogli, uključujući i auto osiguranje, a rupa sve veća i veća. Zašto? Zato što partijski vojnici moraju da se zapošljavaju, država ne mora da štedi, a građani Srbije moraju. To je vaša filozofija.
Pošto nemate ideju kako da pokrenete srpsku privredu i zaposlite ljude, pošto ste promenili tri ministra privrede za dve godine, tri ministra finansija i tri ministra poljoprivrede, dakle, tri puta tri loša Vlada, tri puta tri, tri ministra privrede, finansija i poljoprivrede ste promenili za dve godine. Nezabeleženo u savremenoj Evropi.
O kakvoj stabilnosti vi pričate, kada smenite ministra finansija da na nevešt, amaterski način prikrijete fijasko, debakl vaših još jednih istorijskih reformi, pa čoveka stavite za specijalnog savetnika da savetuje šta? Gospodine Vučiću, smanjite plate i penzije i otpustite 160.000 ljudi. Nemoj Lazo, nije vreme, i tako pet, šest puta. Samo da objasnim građanima kako izgleda savetovanje, jer ne vidim šta može da savetuje. On je čovek od principa, on je zato podneo ostavku. Ja mislim da je to u velikoj meri izrugivanje građanima Srbije.
Ono što, pošto ne znate, smanjujete prava radnika i penzionera, sutra ćete kroz stečaj i privatizaciju, kao što znate, to isto pripremate, neposrednim pogodbama rasprodati najvrednije resurse u ovoj zemlji. Nije reforma smanjenje plata i penzija, otpuštanje radnika i rasprodaja zemlje, to moram da vas obavestim. To nije reforma. Reforma je kad sistemski unapredite život građana, a ne kad ga pogoršavate. Zato ove zakone nemojte zvati reformskim, jer oni to suštinski nisu.
Ukidanjem minulog rada ćete svim zaposlenima u Srbiji, bez obzira da li rade u privatnom ili u javnom sektoru, koji su ikad promenili poslodavca, jednokratno smanjiti platu. To je činjenica i to treba priznate. Mladima nećete olakšati život produženjem rada na određeno vreme, jer ćete im samo dodatno odložiti stalno zaposlenje, a to je ono što svi hoće, i to znate.
Mogućnost dobijanja kredita – nemoguće, porodični život – nemoguće, budućnost, osim budućnosti u koju vi verujete, nemoguće. Zato vam ponovo poručujem da se problemi u koje ste doveli Srbiju ne mogu rešiti promenama nekoliko članova zakona. Morate se posvetiti interesima građana i pokretanju privrede aktivnosti, gde država mora imati ključnu ulogu. To je stav DS. Mnogima se ne sviđa i liberalima se ne sviđa, ali to je naš stav i na njega imamo pravo.
Mislim da treba da vas podsetim da je gospodin Vučić juče potvrdio ono što DS stalno priča i ovo će vam se svideti, a to je da je broj zaposlenih u javnom sektoru u periodu od 2007. do 2012. godine smanjen za 40.000, što znači da DS nije zapošljavala partijske kadrove u obimu u kojem vi to radite, već je racionalizovala državni aparat. Smejete se jer se prepoznajete.
Inače, znam da je ministar Vulin rekao nedavno, citiram – ja bih najradije sam ponovo pisao ovaj zakon od nule, misleći na Zakon o radu. Slažem se sa vama, samo je pitanje - zašto to niste uradili? Zbog čega ovakva frka i trka? Juna 6. ili 26. juna ste to izjavili. Zašto onda niste seli pa pisali zakon?
Siguran sam da bi svaki novi zakon bio bolji od ovih izmena i bilo bi više vremena za dijalog sa sindikatima. Vi ste jedno vreme to pokušavali i onda ste od toga digli ruke i izgubili ste ili vi živce ili premijer ili neko, možda i sindikati i sada imamo problem, gde imamo sve sindikate, osim onih koje slikate za RTS, koji šalju čestitke, pozdrave i ljubav premijeru na ovoj strani i Vladu na drugoj strani, da, koji je mekog srca.
Inače, ko god se suprotstavi, vi ih diskreditujete, nazivate lažnim sindikate, lažnu opoziciju, kriminalce, histerični iz DS, lopovi iz DS i sve ono na šta smo već navikli.
Poslodavci će na osnovu sledećih par stvari po nekoliko osnova imati mogućnost da radnicima isplaćuju zarade koje će biti i do 20% manje od onoga što su zaradili, kao i zarade manje od minimalnih garantnih. Minuli rad, kao što znate, se računa samo kod sadašnjeg poslodavca, to sam objasnio. Ovo važi i za otpremnine, kao i za otpremnine za odlazak u penziju. Smenski rad neće biti posebno plaćen, što smatramo da je velika nepravda i ne razumemo zašto to nije ostavljeno.
Ne postoji obaveza poslodavca da evidentira prisustvo na poslu i smenu, tako da će biti oštećeni radnici upravo u proizvodnji. Lakše otpuštanje ljudi bez obrazloženja, ukidanje Zakona o radu, kao i smanjenje zarade 20% kao disciplinska mera, koju će poslodavac koristi da bi isplaćivao manje plate. Vrlo dobro znate da je to moguće. Ne postoji mehanizam da ga u tome ograniči. Postoji mogućnost otpuštanja trudnica i porodilja, zato što nije pozitivno diskriminisan u tekstu zakona, o čemu će govoriti mnogo detaljnije moje kolege.
Moram da vam kažem, jasno je da će na žalost građana Srbije nezaposlenost i dalje rasti i ona je već sada došla na skoro 29, 30% u Srbiji, da budem precizan 29,7 to je vaš zvaničan podatak.
Žalosno je što Vlada nema drugi način da privuče strane investitore i što misli da je moguće to uraditi samo kroz obespravljivanje radnika. To nije pomoć privredi i to nisu reforme. Tu se ne slažem sa mnogim kolegama koje su ovde govorile.
Ako je naš jedini i najjači adut jeftina radna snaga, to je inače radila i DS u prošlosti, to se pokazalo kao jako loše, zato što nema tog gazde koji je spreman toliko malo da plati radnika, verujte, a nema tog radnika u strahu od gubitka radnog mesta koji neće pristati na ponižavajuće uslove, jer je problem u Srbiji što su naši radnici stekli neka prava dugo, decenijskom borbom. Vi to kao levičar znate. Sada im se to ukida ili se obesmišljava i to mahom kod mladih, nezaposlenih, koji treba da rade kod privatnika, a ovi što ih štite kolektivni ugovori, oni misle – mi smo super prošli, možemo da se slikamo na tv-u, da podržimo premijera, a ne shvataju da kada isteknu ti ugovori, tražiće ti isti šefovi da se primeni novi zakon. Onda će oni morati da pregovaraju, da budu snažni, da protestvuju i da štrajkuju. Dakle, ne rešava se problem za njih, samo se odlaže.
Mi smo predali i imamo našu verziju Predloga zakona o radu, koji se u velikoj meri razlikuje, ali daje konkretne predloge i konkretna rešenja, koja ćemo mi kroz amandmanski proces uraditi.
Moram da kažem da ovde imamo i Zakon o PIO, na koji moram da se osvrnem i samo da iznesem par podataka. Ženama kojima ste ovim zakonom povećali staračku granicu odlaska u penziju za pet godina 2030. i neke i godine staža za dve godine, to znači da će žena koja 2015. godine ode u penziju imati 11% manju penziju od žene koja ide u penziju 2014. godine. To smo precizno izračunali. To je član 20. kojim se briše član 69.
Mi mislimo da je penzija stečeno pravo, a ne socijalna pomoć. Ne smemo nikad zaboraviti da su stranke koje čine ovu vašu sadašnju Vladu u velikoj meri 90-ih godina, možda ne svi, opljačkali penzioni fond i staru deviznu štednju građana, od čega ste delili stanove vašim funkcionerima i DS je vratila ceo dug penzionerima koji je 2000. godine iznosio 750.000.000 …
Ovo je Zakon o PIO.
Mi smo povećali prosečnu penziju sa tada 35 evra na 200 evra, što je i dalje nedovoljno i besramno malo.
Moram da vam postavim pitanje – kolike će naredne godine biti uštede zbog povećane starosne granice za žene? Taj iznos sigurno nije veći od troškova kampanje SNS na prethodnim izborima, pa mislim, možda ste mogli da štedite na vašoj promociji, a ne na pravima radnika i zaposlenih. Samo mi dajte projekciju – kolike će biti uštede zbog povećanja starosne granice za žene, egzaktno, ako je moguće?
Ključni problem sistema je što samo 45% penzionera ima pun radni staž, pa zato treba pooštriti uslove za beneficirane penzije i uvesti penale za rano penzionisanje i tako reformisati sistem. Tu se slažem.
Takođe, smatramo da se penzije ne mogu dodatno smanjivati, jer su već izuzetno niske i ogroman broj građana Srbije zavisi i hrani se i živi od tih penzija.
Uveli smo trinaestu penziju za penzionere sa najnižim primanjima u Srbiji koje je Vlada, vaša Vlada, ukinula. Prema tome, moram da dodam, potpuno je netačna premijerova nedavna tvrdnja da se Vlada koju je vodila Demokratska stranka neodgovorno ponašala po pitanju penzija i plata u javnom sektoru, jer je opštepoznata činjenica, koju i on zna, da je Vlada 2009. godine sprovela reformu PIO, zamrzla nominalne plate i penzije, smanjila broj zaposlenih u javnom sektoru, a sve to uz podršku MMF-a. To je notorna činjenica.
Posebno je neverovatna izjava da su penzije u periodu od 2008. do 2011. godine povećane 70%. Koliko?
(Zoran Babić, sa mesta: Sedamdeset i dva posto.)
Sedamdeset i dva posto su povećane penzije u Srbiji, kaže gospodin Vučić, od 2008. do 2012. godine. Pitajte penzionere, ako ih srećete uopšte, pošto ste se zavukli u kabinete i po audijima vašim, da li im je standard u tom periodu bio duplo veći, ako već nećete da čitate zvaničnu statistiku koja kaže da je prosečna penzija 2008. iznosila 216 evra, a 2012. godine – 209 evra; zbog čega nismo srećni i zbog čega smo i platili cenu na izborima. Dakle, ako je 72%, koliko ste rekli, samo mi objasnite kako je moguće da je 209 evra za 72% veće od 216 evra?
Dakle, sve u svemu, Demokratska stranka ne može podržati ove izmene zakona, smatramo da su one donete potpuno van procedure, bez javne rasprave, bez konsenzusa sa sindikatima, uvode neke mere koje su isključivo i apsolutno u korist poslodavaca, tajkuna i ljudi koji zapošljavaju preko dve-tri hiljade ljudi, apsolutno, ni na koji način ne jačaju prava radnika i zaposlenih.
Smatramo, imamo ovde vrlo detaljno, o tome smo spremni da govorimo i kroz amandmanske procese i od strane mojih kolega, da ovaj zakon, iako ima par dobrih stvari u njemu, ne može doneti ono što pričate, a to je, pre svega, povećanje zaposlenosti, jer to ne razumemo kako, to morate da nam na neki način prikažete, i ne vidimo šta će dovesti osim arbitrarnog otpuštanja, ugrožavanja, smanjenja prava radnika, negacija radnog vremena, tj. radnih sati provedenih na poslu, izbacivanje iz sistema minulog rada koji nije nagrada poslodavca. Ne. To je temelj svakog radnog čoveka na osnovu čega on gradi pre svega svoje znanje i iskustvo u radnom procesu, a ne nagrade. Mislim da su, nažalost, naši socijalisti preko noći postali ono protiv čega su se borili, ali je problem što to nisu dobro nauči, tj. naučili su ofrlje, jer su bili i biće u budućnosti u zadnjoj klupi. Hvala.
Gospodine Vulin, gospodine ministre, ja znam da imate selektivno pamćenje, jer kao i svi u vašoj Vladi, ne svi ali većina, imate jednu rupu koja je teško objašnjiva. Pa onda imate situaciju da, recimo, gospođa predsednica Skupštine juče da izjavu u kojoj kaže – Srbija je u poslednjih 14 godina uništavana.
Upravo to radi i ministar, koji ne zna da je 2000. godine, kad je vaša stranka bila u vlasti, nije bila državna zajednica nego Savezna Republika Jugoslavija, to moram da vas ispravim, i tih osam hiljada ljudi je bilo u Srbiji, ne u Saveznoj Republici Jugoslaviji u administraciji. Zato je kasnije povećan taj broj. Ali, vi mislite da ako podignete glas, da će neistina biti prijemčivija za uho naših građana. To radite stalno.
Vi ste se zadužili šest milijardi evra. Kažete i uporno ponavljate da vi vraćate naše dugove i naše kampanje. Kako je moguće da nam je javni dug povećan? Ako vraćate stare, valjda bi se smanjio? On se povećao, i to drastično. I šta ste napravili od tih para? Šta ste novo izgradili od toga? Koje privatizacije DS? Samo „Sartid“. Ali, taj „Sartid“ nešto ne spominjete, zato što znate da to baš i nije zgodno da spominjete „Sartid“. Zašto ne spominjete Vladu Vojislava Koštunice koja je sprovela sve ostale privatizacije? Zašto uporno spominjete DS? Mislite da će ljudi to da progutaju po stoti put?
Vi ste uništili PIO fond Srbije. Uništili ste privredu Srbije. Uništili ste infrastrukturu od 1990. do 2000. godine. I to vam nećemo zaboraviti. Mi smo to dizali iz pepela, a ne vi. I vi ćete nama sada da pričate i da nam držite moralne lekcije? To je sramota.
To je sramota. Tražite da radnici denuciraju svoje firme, da idu na sudove, vlasnicima iza leđa, da se bore za svoje radno mesto, da nose menice…
Završavam.
Koji tajkuni sponzorišu DS? Koji, kad su svi danas kod vas?
Ne znam zašto vičete, gospodine Babiću? Nemojte da vičete, nema potrebe.
Mislim da je nekorektno ovo što kažete da smo mi sve prodali direktnom pogodbom i kažete preko 380 hiljada ljudi je ostalo bez posla. Tačno, ali kažite gde? U privatnom sektoru. Kažite građanima da to nema veze sa zakonom o radu, nego da to ima veze sa lošom privrednom situacijom, ekonomskom krizom i onim za šta je DS bila odgovorna, za šta je platila cenu na izborima.
Do juče ste govorili, 500 hiljada da smo krivi, pa 400 hiljada, pa sada 380 hiljada. Možda ćemo na kraju biti krivi i za 200 hiljada, a možda ćemo biti i za milion. To kod vas ide nekom progresijom neverovatnom.
Nemojte vi nama da pričate. Sada se obraćam lideru većine koga ne smem da gledam, nemojte nam pričati o rasprodajama stranci za čije je vreme jedna sporna privatizacija bila i to „Sartid“, vi koji ćete prodati „EPS“, „Srbijagas“, „Telekom“, „Lutriju“ i aerodrom. Vi nama pričate o omči. Pričaju o omči ljudi, poštovani građani, koji nisu plaćali penzije, dečije dodatke, porodiljske dodatke, ništa živo nisu plaćali 2000-te godine kada su poslednji put bili na vlasti, osim u ove poslednje dve godine kada je nastala potpuna ekonomska katastrofa i dovođenje Srbije na rub bankrota.
Inače, te 2012. godine su plate bile 12 puta veće nego 2000-te godine kada ste vi bili na vlasti. To je ta rupa u vašem pamćenju. Kada ste hteli ljude da polivate toplom vodom, a ne hladnom, da vas podsetim.
Moram da kažem, vi samo nama odgovorite da li je tačno i time završavam. Da li je tačno iz stvari koje smo taksativno nabrojali…
…da se sužavaju i smanjuju radnička prava, da se ukida sve ono što smo rekli da se ukida? Lepo smo vas pitali. Nema potrebe da iznosite vičete ovde na poslanike. Hvala.
Možete da me ignorišete neko vreme, ali ne možete svo. Član 107, dozvolili ste da prethodni govornik, ne mislim na gospodina Veselinovića, koga ne gledam u oči zato što mi vi ne dozvoljavate, jer kažete onda da mu se obraćam.