Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9496">Borko Stefanović</a>

Borko Stefanović

Stranka slobode i pravde

Govori

Predložio sam da se član 115. menja i da sada glasi da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad od 30 dana i to: najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno i  u visini od 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost, itd. ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, održavanjem trudnoće, porodiljskim odsustvom, odsustvom radi nege deteta i odsustvom radi posebne nege deteta, ako zakonom nije drugačije određeno.

Naime u članu 51. Predloga zakona propisana je i izmena visine naknade zarade u članovima 114. do 116. Zakona o radu, pa se utvrđuje u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci umesto sadašnjih prethodna tri meseca, što mi smatramo da je mnogo povoljnije za zaposlenog.

Za vreme privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu, godišnjeg odmora, državnih i verskih praznika i slično, zaposleni treba da prima zaradu kao da radi, jer ne sme da trpi štetu zbog nastupanja ovih okolnosti koje niti je izazvao, niti može na njih da utiče.

Sadašnje zakonsko rešenje, zarada u prethodna tri meseca je manje štetno za zaposlenog nego prethodno predloženo, posebno ako uzmemo u obzir eventualno smanjenje zarade u prethodnih 12 meseci. Hvala.
Ništa ne zameram kolegi, pošto i on nije dobre članove citirao, a i stvarno mislim da je to nikakav problem.

Potpuno ste pogrešne članove citirali sada na kraju. Važno je da smo Petrić i ja dosta kvalitetno amandmanski pokrili veoma loše odredbe koje se ovde predlažu, a mnogo je manje bitno da li je o delu izmena govorio ja ili on.

U suštini, mislim da moram da odgovorim samo na ono pitanje – šta znači briše se? Ima nekih predloga izmena i dopuna Zakona o radu koje prosto smatramo da moraju da se izbrišu, jer je nemoguće amandmanski da se poprave. One su u svojoj suštini, u temelju suprotni onome u programskom, ideološkom, ljudskom, humanom smislu za šta se zalaže DS. Ako me pitate za motivaciju, to je motivacija.

Ima nekih amandmana koji daju jasna alternativna rešenja. Izvinite ako sam pogledao u vašem pravcu. Sve vreme centriram onaj ugao tamo na krovu, ali eto, nekad mi pogled skrene. To su valjda te emocije što spominju i mislim da je to jako važno da se objasni.

Nije ovde tema, i vi to znate, gospođo predsednice, rasprava o tome šta opoziciju motiviše da predloži u okviru amandmana. Nismo ovde ni na kakvom ispitivanju. Koliko ja razumem, vi možete da date kontra predlog i da kažete – ne valja vaš predlog i da kažete zašto, ali ne čujem zašto, niti čujem kako ćete smanjiti mogućnost da se neko otpusti, niti čujem kako ćete vi naterati privatnika da nekog ne otpusti, niti čujem kako mislite da motivišete nekog da napusti nekog poslodavca u poznim godinama i ode kod novog ako nema ono što ismejavate, a zove se minuli rad. Pa, gledaće da ostane do kraja samo da zadrži višu platu. To je prosto i jednostavno. Zaista sam pokušao kroz odgovor da preciziram stvari i da više ne razgovaramo o tome šta je motiv za donošenje nekog amandmana.
Samo da budem precizan ovaj put. Mi predlažemo da se briše ovaj član, što znači u prevodu da ostaje član kakav je bio i do sad u Zakonu o radu. Smatramo da bi se usvajanjem ovog amandmana omogućilo i sprečilo da se zaposleni dovede u nepovoljniji ekonomski položaj, jer se predloženom izmenom zaposlenom otpremnina pri odlasku u penziju smanjuje sa tri na dve prosečne zarade, što je zanemarljiva ušteda za poslodavca, a složićete se, veći udarac na zaposlene koji će prvu sledeću nadoknadu dobiti tek po dobijanju rešenja o penziji.
Tražimo da se promeni tekst člana 65. i da on glasi da se zaposlenom isplati otpremnina u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, a ta otpremnina ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku završenu godinu u radnom odnosu, osim u slučaju da je zaposleni već ostvario pravo na otpremninu zbog prestanka radnog odnosa po osnovu viška zaposlenih kod prethodnog poslodavca.

Dakle, predloženim amandmanom dolazi se do pravičnijeg rešenja i otklanja se nepovoljniji položaj za mlade i one koji zbog prirode posla često menjaju poslove i poslodavce. Predloženim amandmanom štite se sve kategorije zaposlenih i isplaćuje pravična otpremnina koja iznosi zbir trećine zarada za celokupan radni staž, a ne samo za staž kod poslednjeg poslodavca, kako je to predloženo od strane predlagača izmene zakona.

Nismo za to da zaposleni više puta primi otpremninu za isti period rada, tako što bi menjali poslodavce, ali nismo ni za to da se svaka otpremnina svede na nekoliko godina rada kod poslednjeg poslodavca, što će biti slučaj usled rešavanja pitanja zaposlenih kod preduzeća u restrukturiranju. Zaposleni koji su već dovoljno svedeni sami na sebe, bez osnovnih prava na rad i normalne zarade, sada kada ih u paketu ekonomskih mera reše otkazima, isti koji budu imali sreće da se pod stare dane zaposle, ukoliko i tu budu proglašeni za višak, snaći će svečani odlazak po otpremninu u visini jedva jedne zarade, koliko bi imao za tri godine radnog staža kod novog poslodavca. Zato smatramo da nije pravedno i predlažemo ovu adekvatnu zamenu. Hvala.
Moram da se zahvalim dr Orliću na konstruktivnom nastupu i razgovoru oko suštine amandmana, a ne oko nekih drugih stvari, ali moram da naglasim da ja i dalje ne vidim bilo kakvu konekciju između zakonskih rešenja koje je Vlada, koju podržavate, predlaže i upravo o tom zapošljavanju koje stalno ili zaposlenju, kako je gramatički ispravno, koje stalno ističete u ovoj Skupštini.

Molim vas da mi objasnite kako će ova odredba dovesti u povoljniji položaj, dovesti do većeg stepena zaposlenja građana Srbije? Ja i dalje ne razumem. Šta je problematično u amandmanu koji kaže – da ne treba, osim ako je ostvario otpremninu na osnovu viška zaposlenih, dakle, mi izbacujemo zloupotrebu sa stola, a ostavljamo odredbu koja daje trećinu po godini koja je navršena.

Baš zato da bi pokušali da spasemo ljude koji su u preduzećima u teškoj situaciji, i koji će na osnovu ovakve odredbe doći u znatno nepovoljniji položaj nego što su bili do sada, što je ako ja vas razumem u skladu sa vašim programskim konceptom. Ali, ne mogu da razumem kako ne vidite da je baš usmereno na te ljude koji su najviše patili u poslednjih 20 godina u našoj privredi.

Ti ljudi će biti pogođenim ovim, jer će gledati po svaku cenu da ostanu i po svaku cenu da se grčevito drže za to mesto. Nećete pospešiti dinamiku zapošljavanja. Ja to ne vidim.

Molim vas da mi malo empirijski ili na neki drugi način pokažete vezu između recimo, ove odredbe i novog zaposlenja. Hvala.
Ne treba da tolerišete ovakvo podsmevanje radnicima u Srbiji. Mislim da nije korektno, ali vidim da se sjajno zabavljate. Jako vam je zabavno i jako vam je smešno, stvarno.

Dakle, ova odredba uvodi da zaposleni može do 45 dana godišnje biti premešten na druge odgovarajuće poslove bez aneksa o radu, tačno je. Odredba stvara mogućnost za zloupotrebu i mobing o kojem nije govorio kolega. Mi zbog toga predlažemo brisanje ove odluke.

Dakle, zadržava se ista plata, premešta se na drugo mesto, a odredba zakona o mobingu su u praksi, pokazalo se, potpuno ne primenjive, jer je to tema koja se u Srbiji, naročito u Srbiji, teško dokazuje i sankcioniše. Ukoliko poslodavcu omogući da premešta zaposlene na druge poslove kako mu je volja, a kako smo zabavno i žovijalno slušali malopre, ovo može biti odličan sistem kojim će poslodavac da mobinguje zaposlene i dodatno ih pritiska i zato smo smatrali da ga treba izbrisati, a ne da ovde pravimo pozorište u kući da ne kažem nešto drugo.
Gospodine predsedavajući, dramatično kršenje člana 106. i člana 107. Neprimereno obraćanje, direktno obraćanje, potpuno van teme, potpuno van bilo čega o čemu smo pričali samo deset sekundi ranije, a potpuno takođe u sklopu ovog, rekao bih, zaista besmislenog kidisanja na amandmane opozicije koji pokušavaju ovako, deset na jednoga, kako su navikli poslanici većine.

Da li je moguće da niko ovde ne može ništa da kaže, a da se ne priča o tome da je neko bio liberal, a sada je boljševik pri čemu mogu da garantujem da kolega, uz duboko uvažavanje na njegovu mladost, ne zna šta je boljševik inače ne bi tako nešto rekao. Pri čemu, tu se sigurno ministar slaže, nije to baš tako uvredljivo, znate, naročito ako se zna šta je sa one druge strane, a to sa druge strane, vi ste gospodo bili, ali mi bogami nikad.

Prema tome, hoću da vam kažem, ako mislite da pričamo kvalitetno kao što je bilo slučajeva o amandmanima ili da se stvarno lepo povučemo, pa vi ovde izglasajte šta hoćete. Nema smisla ovo, razumete. Mi kažemo – krše se prava zaposlenih, i kažemo zašto mislimo da se krše, kažemo zašto mislimo da je nepovoljno, a samo se priča o tome, a što se ne priča o 50 miliona evra godišnje za „Etihad“ koje plaćaju poreski obveznici. Što se ne priča o tome koliko ste ljudi 60 hiljada ljudi, 70 hiljada ljudi stranačkih vojnika zaposlili u javnim preduzećima. Da li je to skretanje sa teme?
Navodim vam baš primer, dajem vam primer na šta to liči. Ja vas molim da intervenišete.
Povređen je član 108. dakle, staranje o redu na sednici. Zašto? Zbog toga što ste dozvolili prethodnom govorniku da replicira ponovo, da uđu u besmislenu raspravu, ponovo i da opet kaže ponovo nešto što niko sa ove strane nije rekao. Ponovo se bavi psihoanalizom i priča o mržnji, autoprojektujući se na taj način kao njihov lider. Niko nikoga ne mrzi. Moram sto puta to da ponovim.
Koje izreke? Nije tačno. Rekao sam jednu reč, upotrebio nije vezana za zveri.
Ne želim.
Kako ja sada da ne odgovorim gospodinu Babiću na ono što je rekao, one uvredljive stvari koje je izrekao.
Dajte vi meni savet. Dajte mi savet kako da postupim.
Kako mislite da prvi radimo?
Nije to tako loše. Hvala.

Mislim da u članu 73. se briše ova odredba tj. član 73. se briše zato što se ovom predloženom merom od strane Vlade se briše i potpuno nestaje u zaborav odredba da zaposleni ne može da ima manja prava kod poslodavca kod kog su upućuje, odnosno na poslodavca od kog se upućuje na rad, što u praksi naravno može dovesti do toga da je zaposleni dužan da ide da radi za manju zaradu i nepovoljnije i druge uslove rada od onih koje je imao. Vi znate da je to moguće.

Nemojte samo da odgovarate – pa ne možemo idealno, ne možemo da znamo tačno, jer naša uloga i jeste da pokušamo da napravimo najbolje što može i da izbegnemo situacije koje nam život podmeće kroz svoje zamke i naravno zamke vaše nestručne vladavine. Ali u ovom smislu zaposleni ne može da bira, on nema jednaka prava i predlagač pravda ovu izmenu razlogom da je primena postojeće odredbe člana 174. stav 5. nejasna i da se u praksi različito tumačila i dovodila je u različit položaj zaposlene, itd.

Predlagač je propustio da primeti da su to mahom zaposleni koji su privremeno upućeni na rad kod drugog poslodavca i koji se po isteku tog roka vraćaju kod poslodavca koji ih je uputio.

Dakle, smatramo da u ovom smislu, samim tim što znamo šta se dešava u praksi i što nas ljudi neprekidno informišu, sada mnogo više od kada smo postali to što vi ismejavate, ja moram da kažem da ova odredba svakako nije u korist zaposlenih i mislimo da ne treba da stoji. Hvala.