Zahvaljujem, predsedavajući.

Učinili ste, po mom uverenju, više povreda Poslovnika, odnosno član 108, jer smatram da se ne starate o redu na sednici Narodne skupštine i član 27, koji kaže da treba da se starate o primeni ovog Poslovnika.

Najpre, vi ste određivanjem pauze, iako ste se pravili posle da niste videli moj zahtev za reklamacijom Poslovnika i niste mi dali reč odmah po neposredno učinjenom prekoračenju, odnosno kršenju Poslovnika, s vaše strane, a to smatram prvom merom koju ste uveli određivanjem pauze, kao i prethodni put. Dakle, određivanjem pauze, uskraćujete narodnim poslanicima da govore, umesto da se starate o tome da govore...

Prvo vas molim da me ne prekidate, da izdržite dva minuta. Ja ću isto tako izdržati koliko god treba vaše obrazloženje. Molim vas, nemojte više da me prekidate. Svaki put ste me danas prekinuli. To nema nikakvog smisla.
Upravo pokušavam da objasnim da ste povredili član 27. i član 108, dakle, staranje o redu, za koje smatram da ne ispunjavate i ne izvršavate valjano i primenu Poslovnika. Dakle, uskraćujete poslanicima pravo da govore. Mene prekidate svaki put. Dok govori drugi narodni poslanik, izričete opomenu trećem narodnom poslaniku, bez ikakvog obrazloženja zašto se to dešava. Dok se mi vrlo glasno javljamo za reč i u sistemu smo, ne dajete nam pravo, koje je pravo prečeg, da reklamiramo Poslovnik, već dajete drugim kolegama koji su se posle nas prijavili, a obuhvatom pogleda apsolutno se ni ne potrudite da uzmete u obzir celu salu. Pravite se da nas ne vidite i pravite se da nas ne čujete. Ja vas molim da to više ne činite.

Zahvaljujem.

Takođe, u duhu predloga kolega iz opozicije koji su malopre svoje amandmane ulagali na prvi stav člana 5, koji u tekućem predlogu kaže: „obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, u daljem tekstu: srpski jezik“, moje kolege i ja iz Kluba samostalnih poslanika smatramo da je izostavljanje srpskog latiničnog pisma van zakona, ne samo suprotan tendencijama u 21. veku, već i u suprotnosti sa važećim nastavnim programom u Republici Srbiji.

Već smo čuli argumente da se srpsko latinično pismo uči nejednako od prvog razreda kao i srpsko latinično pismo, ali smatramo da oba srpska pisma treba da budu izjednačena u članu 5. ovog zakona i da taj član treba da glasi – da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku i srpskom ćiriličnom i srpskom latiničnom pismu. Zašto?

Potpuno je pogrešna percepcija i ono što smo od kolege i profesora Stojmirovića, a što je izneo kao činjenicu, da je srpsko pismo ćirilično. Srpsko pismo je jednako i latinično pismo i uopšte mi koji smo zagovornici bogatstva različitosti ne vidimo zašto bi ostavljanje van zakona srpskog latiničnog pisma trebalo da bude u korist nekog drugog pisma niti smatramo da je korišćenje srpskog latiničnog pisma i njegovo prepoznavanje zakona. Šta više, smatramo da je to prednost i smatramo da na kraju krajeva, kao što se mnogi ovde izjašnjavaju šta oni lično favorizuju i preferiraju kada pišu, to će na kraju krajeva uraditi i đaci.

Možete vi da pišete u dnevnik sve vreme na srpskom ćiriličnom pismu i na tabli i u udžbenicima takođe koristiti isključivo jedno pismo, đaci će na kraju pisati onako kako je njima zgodnije i kako je njima lakše, to je naročito u starijim razredima. Dajem primer mog sina i njegove generacije, koji su prvi razred gimnazije, koriste dominantno srpsko latinično pismo. To ne znači da ne poznaju dobro i ćirilično pismo, niti da je ono zapostavljeno, ali naprosto, mi kao društvo koje je u 21. veku i koje treba da neguje različitosti i takođe svoje pismo, dakle srpsko latinično pismo, smatramo nedopustivim da ono bude ostavljeno van ovog osnovnog zakona. Molim ministra da još jednom uzme ove argumente u obzir i prihvati naš amandman. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dobro je što ne moram da obrazlažem osnov za ovu repliku, da ste i sami prepoznali ne samo pogrešno tumačenje, već i uvredljivo tumačenje i optužbe. Nisam stigla čak ni sve da popišem, mržnja prema pismu ćiriličnom, mržnja prema državi, da ja ovim amandmanom i moje kolege hoćemo da uništimo ćirilicu, da uništimo srpski narod.

Znate šta, dramatizaciju i ovakvo konotiranje jednostavnog amandmana na član 5. kojim tražimo da se pored ćiriličnog srpskog pisma prepozna i srpskog latinično pismo, mislim da zaista stvara jednu vrstu potpunog isčašenja, nemam ni jednu drugu reč, u onoga što vi slušate kada mi obrazlažemo.

Dakle, toliko je jednostavan amandman i toliko je objektivan, garantujem da velika većina vaših kolega iz poslaničke grupe većine, takođe koristi srpsko latinično pismo i nisu zbog toga niti manje patriote niti su veći mrzioci srpskog naroda od mene ili manji.

Dakle, mi ovde imamo jednostavno pitanje korisnosti onog štiva i materije koju naša deca uče u sistemu obrazovanja, kako se time koriste u svom sazrevanju, odrastanju i daljem obrazovanju, tako će im to koristiti u olakšavanju njihovog obrazovnog puta i stasavanju u dobre radnike i kvalitetne radnike, bez ikakvog mešanja u neka patriotska osećanja, brojanja krvnih zrnaca, što je zaista nedopustivo kada je reč o ovome.

Ovde nije pisalo niti da ta slova treba da budu manastirsko ćirilična, pa da nekome izazovu ne znam koji antagonizam, vrlo je jednostavno izjednačenje onoga što smo i vi i mi učili u školi. Ne vidim zašto pitanje srpskog latiničnog pisma stavljate u ravan moje mržnje prema srpskom narodu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Smatram da je prekršen član 8. Poslovnika Narodne skupštine gde se kaže – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Na to ste me potakli, izgovorivši jednu neverovatnu rečenicu. Molim vas da se na dalje zaista suzdržavate da tako postupate, ne samo vi nego i svi koji predsedavaju, a to je da kada se rotirate u predsedavanju, onda kažete – ne znam šta se desilo pre, ja tada nisam predsedavao. Poslovnik nigde ne predviđa trenutak početka ili kraja rotacije onih koji predsedavaju. On se odnosi na predsednika Narodne skupštine, a njegovi zamenici koji su predsedavajući u dotičnom trenutku, poštuju iste odredbe, odnosno Poslovnik se shodno tome primenjuje na njih.

Dakle, mi ne možemo da beležimo tajming, niti bilo ko drugi to treba da radi kada se ko zarotirao. Zato imate tehničku službu, imate gospođu koja sedi pored vas, imate čitav tim ljudi koji vam pomažu u upravljanju i vođenju sednice, da bi vam rekli šta se desilo pre nego što ste vi preuzeli predsedavanje sednicom. Argumenti da neko od vas nije bio prisutan kada su naša prava ovde kršena, mislim da ne stoje.

Drugo, mi smo celo prepodne svedočili ovde da su zloupotrebljavane reklamacije Poslovnika od strane poslanika većine da bi se repliciralo. Svesni smo bili da onog trenutka kada neko od nas, sticajem okolnosti, ili snagom argumenata koje ima, sklizne možda, ne namerno u repliku, a ne Poslovnik, da će odmah imati najoštriju penalnu meru, a to je oduzimanje minuta.

Molim vas da odredite pauzu ako treba, da se konsultujete sa ljudima koji su bili ovde prisutni od 10 jutros i da naprosto imate svest o tome kako se sednica vodila i da iste aršine primenjujete na sve nas.

Zahvaljujem predsedavajući i smatram da ste, možda ne namerno, prekršili član 104, odnosno dozvolili da se pogrešno tumači sadržaj mog amandmana na član 5. ovog Zakona, koji svi imaju pred sobom, pa tako i vi.

Smatram da u ulozi predsedavajućeg ipak treba da imate pozorniju i veću pažnju nego drugi nezainteresovani poslanici ili zainteresovani, upravo za to, za pogrešno tumačenje.

Sve vreme, u poslednjih nekoliko minuta, moje i vaše kolege, ne samo da pogrešno tumače, nego i izvrću sadržaj mog amandmana, i vi na to ne reagujete. Govore o odricanju nacionalnog identiteta, da ova intervencija znači odricanje. Ne znači odricanje, niti se iko odriče ćiriličnog srpskog pisma, nego se predlaže dodavanje i srpskog latiničnog pisma.

Ja vas molim, da ne bi se stvarala zabuna u javnosti, da vi, kao predsedavajući, koji raspolažete svim amandmanima, skrenete pažnju na to da se ne iznose netačni podaci, da se ne izvrće sadržaj naših amandmana, i da se posle mi ne teretimo za te koji vređamo, ili iznosimo, maltene, ratoborne ovde izjave. S druge strane, slušamo tako teške kvalifikacije od zločina do genocida što su tako strašni i ozbiljni instituti koji našu zemlju tište godinama unazad, strašno su breme našoj zemlji da bi smo se tako olako frljali sa njima i da se stavljaju u kontekst nečega što je neuporedivo sa ozbiljnim zločinima kakav je genocid i drugi koji su pomenuti.

Ja vas molim da to ne činimo sa ovom raspravom, jer zaista tome nije mesto, pri tom dovodeći u rizik da vređamo žrtve genocida i ostalih loših radnji koje su činjene u nečije tuđe ime. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi gosti, osvrnuću se na tačku dnevnog reda koja je zapravo najaktuelnija, a to je Odluka o izboru Zaštitnika građana, koja u javnosti izaziva najviše pažnje.

Naime, pet meseci smo čekali da se pronađe po svoj prilici adekvatan kandidat vladajuće većine i bila sam uverena da će petomesečna potraga za verujući, pravnom gromadom, za doajenom u zaštiti ljudskih i manjinskih prava biti uspešna i da ćemo takvog kandidata imati. Mada, takvog smo imali bukvalno pred nosem u liku trenutnog vršioca dužnosti Zaštitnika građana, gospodina Miloša Jankovića, za kojeg sam verovala da će biti i zvanični kandidat nadležnog odbora i kojeg bi Nova stranka i Poslanički klub samostalnih poslanika svakako podržao.

Međutim, to se nije dogodilo. Mi smo kao narodni poslanici dobili za predlog čoveka koji se zove Zoran Pašalić, sa biografijom na punih osam strana i u kojoj nismo našli ništa što ispunjava uslove po Zakonu o zaštitniku građana za njegov izbor, osim jednog jedinog, a to je da je diplomirani pravnik.

Tri naredna ključna uslova koja glase da kandidat treba da ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima, koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana. Zatim, uslov treći da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Uslov četvrti, da Zaštitnik građana ima zapaženog iskustvo u zaštiti prava građana. Kandidat poslaničke većine i vladajuće većine ne ispunjava, dakle, pred nama je kandidat koji ispunjava jedan jedini uslov po Zakonu o Zaštitniku građana i ništa više od toga.

Ako pažljivo pročitate biografiju na osnovu koje mi treba da donesemo i odluku o svom izjašnjavanju, vi ćete videti da od tih osam štampanih strana, jedva na polovini strane imamo formalne podatke koji se tiču obrazovanja ovog gospodina, gde sam ja iz medija saznala da je studirao pravni fakultet 13 godina, to ovde doduše ne piše, ali upoznati sa situacijom tvrde da je to tačno. To je ta pravna gromada koja je studirala 13 godina, dakle tri puta duže no što se studira na osnovnim studijama pravnih fakulteta, a ostalih sedam strana je posvećeno njegovom tzv. posebnom iskustvu, gde imamo desetine i desetine seminara, projekata, organizovanja aktivnosti koje nemaju ama baš nikakve veze sa kvalifikacijama koje treba da ga kandiduju za Zaštitnika građana.

Imamo navedenih 16 događaja, gde piše koordinatorsko i organizatorsko iskustvo Zorana Pašalića u okviru angažovanja u Udruženju sudija za prekršaje. Ja bih samo da skrenem pažnju da ne raspravljamo o konkursu, npr, za korporacijsko neko radno mesto gde se traži dobar organizator, događaji ili koordinator događaja, već Zaštitnik građana. Šesnaest takvih događaja, ako je to kvalifikacija za budućeg zaštitnika građana u oblasti ljudskih i manjinskih prava, bojim ste da ste promašili temu ili da onaj koji je pisao ovu biografiju nije znao za šta predlaže ovog kandidata.

Onda se navodi 44, nije me mrzelo da brojim, 44 seminara na kojima je Zoran Pašalić učestvovao, a od ta 44 seminara samo su dva na kojima je bio predavač. Dakle, 42 seminara je u biografiji ovog čoveka navedeno kao neko reprezentativno iskustvo u oblasti, tako bi trebalo da bude, zaštiti ljudskih i manjinskih prava ovog budućeg Zaštitnika građana, i to pri tom bez ikakvog dokaza da je on na njima čak i učestvovao. Mi uopšte nemamo nikakvu potvrdu, nikakav sertifikat, nikakvu diplomu da je ova osoba učestvovala uopšte na ovim seminarima, makar i u formi participanta. Dakle, čak i za članove REM, telo koje je u ovoj Skupštini odlučivalo o kandidatima, tražilo da se dostave dokazi i potvrde o kandidatima da su u svom posebnom iskustvu imali učešća na stručnim seminarima. To se u ovom slučaju nije dogodilo. Mi nemamo nikakvu potvrdu da je čak i ovo tačno.

Ono što, međutim, ne piše u njegovoj biografiji, a tačno je i to je on i sam izjavljivao i po tome je zapravo i poznat najširoj javnosti, jeste nešto što se upravo kosi sa uslovima za izbor Zaštitnika građana po nadležnom zakonu i zašto ja smatram da on ne ispunjava elementarne uslove. To je, npr, uslov tri da poseduje visoke, moralne i stručne kvalitete. Dakle, kandidat Pašalić, što se tiče svojih moralnih kvaliteta poznat je široj javnosti po učešću u serijalu „Insajdera“ koji se bavio problematiku u fudbalu, navijačima, kriminalu naravno, što prati ova oblast društvenog i javnog života u Republici Srbiji, gde je sam Zoran Pašalić izjavio da on ne vidi nikakav problem u tome da kao prekršajni sudija sedi u skupštini sportskih klubova sa navijačima koji se terete za prekršaje za nošenje oružja bez dozvole i za razne druge ozbiljne prekršaje. Dakle, sam je izjavio u kameru i to su čuli naravno naši građani.

Ono što možda može da kandiduje, u maniru ove vladajuće većine Zorana Pašalića za mesto Zaštitnika građana, jeste eventualno promena dresa u svakom smislu, pa tako počev od sportskih klubova, kada je sam izjavio da kada je shvatio da ne može ništa da uradi kao član Skupštine sportskog kluba „Crvena zvezda“, a on je lepo prešao u fudbalski klub „Partizan“ u istom statusu člana Skupštine. Isto to se dešavalo i na njegovom profesionalnom planu. Podsetiću i predlagače, verujući da možda ne poseduju sve informacije koje bi trebalo, jer da ih poseduju sigurna sam da pred Narodnom skupštinom i narodne poslanike ne bi izašao sa ovakvim kandidatom, da je toliko kritikovana, osuđivana, oklevetana, ocrnjena reforma pravosuđa koja je bila sprovedena 2010. godine upravo na najviši sudijski rang podigla Zorana Pašalića.

Zoran Pašalić je po zvaničnim podacima najviše napredovao u fazi reforme pravosuđa 2010. godine, kada je postao predsednik Prekršajnog apelacionog suda. Dakle, to je osoba koja je paradigma te reforme pravosuđa koju ova parlamentarna većina, vladajuća većina kritikuje na sva zvona, a evo sada je u prilici da sama kandiduje osobu koja je, rekla bih jezikom razumljivim za sve, najviše profitirala ili jedna od osoba koja je najviše profitirala i najviše napredovala upravo u toj reformi pravosuđa 2010. godine.

Ono što dodatno navodi i nas iz Nove stranke, i kolege iz kluba samostalnih poslanika da ne da ne podržimo ovaj predlog, nego da apelujemo još jednom na predlagača da ga povuče, jer ima sasvim dovoljno vremena do avgusta meseca kada treba da se izabere novi Zaštitnik građana, je da još jednom dobro pogleda i prostudira kvalifikacije Zorana Pašalića za funkciju Zaštitnika građana.

U odnosu na primere koje sam dala njegovom participacijom u fudbalskim klubovima, ćutanjem i ignorisanje činjenice da tu participira zajedno sa navijačima, sa ljudima koji se terete za prekršaje i neka druga teža krivična dela, mi smo zabrinuti kako bi, ukoliko bude izabran Zoran Pašalić, tumačio pravo evo, npr, u konkretnom slučaju koje tišti našu zemlju već nekoliko dana, a to je slučaj uzastopnih ubistava žena u centrima za socijalni rad, dakle u državnim ustanovama.

Da li bi ovakav Zaštitnik građana tumačio pravo na taj način da pokrene postupak i ispita da li se državna ustanova, odnosno organ uprave ogrešio o građane koje je trebalo da štiti, da im pomogne? Da li je bilo propusta u radu? Da li je bilo blagovremenog načina da se reaguje da ne bi padale glave žena pred nasilnicima, inače od ranije poznatim po svojim nasilničkim dosijeima? Ili bi kandidat i Zaštitnik, kao što je Zoran Pašalić, okrenuo na to glavu, ignorisao ovu situaciju, aplaudirao ministru i prethodnom, naročito, koji je i najzaslužniji za taj nemar, Aleksandru Vulinu, s obzirom da ne može da nadzire njihov rad i pravio bi se da se to ne dešava ili da se ništa nije desilo.

Dakle, nije samo pitanje formalnih kvalifikacija, iako ni formalne uslove ovaj kandidat ne ispunjava, kažem, osim toga da je diplomirani pravnik. Ključno pitanje je kako bi ovakva osoba tumačila pravo, naročito u tako senzibilnoj oblasti kao što je zaštita ljudskih i manjinskih prava, a kao što znate, a svi se zaklinjemo u evropski put ove zemlje, Poglavlje 23, u pregovaračkom postupku kapitalno i izuzetno važno za ovu zemlju, nužno za otvaranje bilo kog narednog poglavlja, upravo posebnu pažnju posvećuje ljudskim i manjinskim pravima. U svim bilateralnim susretima koje sam imala priliku da vodim i razgovaram sa kolegama evroparlamentarcima ili predstavnicima EU, izričito su uvek insistirali na nezavisnosti i na osnaživanju i jačanju nezavisnih, samostalnih organa, kao što je u ovom konkretnom slučaju Zaštitnik građana.

Ne da se bojim da je to nemoguće sa izborom Zorana Pašalića, sigurna sam da je to nemoguće, što njegova crno na belo biografija predložena ne samo građanima, nego se može pročitati vrlo jednostavno na internet sajtu parlamenta, dakle, dostupna je svima, može da se zaključi. Dodatno me brine šta je ono što ne piše, osim ovoga što smo iz medija saznali, a da apsolutno dokazuje nestručnost ovog čoveka da se bavi ovako ozbiljnim pitanjima. Ne dovodim u pitanje njegovo dobro ili manje dobro iskustvo u prekršajnom delu sudske prakse i pretpostavljam da je dugim nizom godina i rada u toj oblasti prava neko ko zaslužuje pažnju u tom delu prava. Ali ovde zaista apsolutno nikakve tangente nikada nije imao, osim što je, evo da budem precizna, koordinirao i organizovao seminar koji se zove „Nasilje u porodici u praksi sudova za prekršaje“, a to je zapravo seminar Ženskog autonomnog centra. Dakle, on je tu bio u ulozi samo organizatora i koordinatora, a ne učesnika, participanta, podržavaoca itd. To prosto da ne bude zabune, kada neko uzme da pročita biografiju, pa vidi nešto što je vezano za nasilje u porodici, pa misli – evo, on ima veze sa tim. Ne, on nema veze sa tim, decidno piše da je on samo koordinirao i organizovao ovo iskustvo.

Meni je žao što, kao i u slučajevima nekih ranijih biografija, evo sličnu tačku imamo takođe u objedinjenoj raspravi, a to je izbor za članove Antikorupcijskog odbora, mi u biografiji imamo najnevažnije informacije o tim kandidatima. U jednom slučaju smo imali čitav bračni opus kandidatkinje, koja je bila predložena za Antikorupcijski odbor. Dakle, od toga kada se udala, kada je rodila decu, šta je bio muž, šta je bio otac, kada se ko penzionisao, kada je ko preminuo, gde je radio, gde su deca zaposlena. Dakle, dve strane su, sećam se vrlo dobro, imali za tu kandidatkinju, gde smo imali više porodični profil nego stručni, obrazovani, profesionalni profil.

Ovde možda zapravo nije ni imao čime da se popuni stručni profil Zorana Pašalića u oblasti ljudskih i manjinskih prava. Potpuno to razumem, ali ne razumem kako je vladajuća većina mogla sebi da dopusti da nakon pet meseci traganja, kao što sam rekla, za pravničkom gromadom i za nekim ko bi trebalo da bude doajen u zaštiti ljudskih i manjinskih prava izađe sa ovim kandidatom, koji je možda vrhunski prekršajni sudija, ali zaštitnik građana u tako osetljivom društvu, u tako fragilnoj demokratiji kakva je u Republici Srbiji, to je ono što bismo nominalno rekli, da ne govorim o svim drugim nus-efektima, potpuno jasnog uvoda u autokratiju i diktaturu koja je na snazi, Zaštitnik građana treba da bude kičma svakog ko ne može da se izbori sa svojim pravima pred državom, pred javnim organima, pred javnim ustanovama, da zna da je siguran da postoji neki zaštitnik koji će se založiti za njega da mu pomogne da svoje pravo ne samo iskoristi, nego da ga zaštiti, ukoliko je ono ugroženo od strane države.

Sigurna sam da se to neće desiti sa ovim kandidatom. Isto tako sam sigurna da vladajuća većina nije do ovog trenutka u nameri da povuče ovaj predlog. Ali, poslušajte izlaganja i drugih kolega i molim vas sa pažnjom, koliko je to god moguće, razmislite još jednom, vremena ima, nismo u cajtnotu, ako ste čekali pet meseci, možete da sačekate još nedelju i dve, povlačeći ovaj predlog, sazivajući novu sednicu i da pokušate da nađete zaista Zaštitnika građana po meri svakog građana, a ne po meri SNS i njenih koalicionih partnera. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reklamiram član 106, odnosno netačne podatke koje je izneo prethodni govornik pokušavajući da reklamira Poslovnik, a zapravo ušavši u repliku. Samo bih vas zamolila da sledeći put, osim što treba da mu skrenete pažnju da postoje neki državni organi koji bi se bavili naročito sa mnom ukoliko sam bilo kojim povodom i bilo kada prekršila zakon, a naročito u vreme…

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu odbrane. Naime, po kom zakonskom osnovu i ko je dostavio podatke navodno iz Vojnog odseka Niš Aleksandru Martinoviću, koje je juče tokom rasprave o izboru Vlade ovde lažno predstavljao, a radi se o ličnim podacima Zorana Živkovića?

Zanima me i tražim odgovor od Ministarstva odbrane, da li je to učinjeno po zakonu? Ako je učinjeno po zakonu, onda iste takve podatke očekujem da se meni dostave o Aleksandru Vulinu i vojnom odseku koji je bio za njega zadužen. A ako nije po zakonu Ministarstvo odbrane i njegove organizacione jedinice dostavilo ove podatke narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću, šefu poslaničke grupe SNS, da bi zloupotrebio u raspravi o Vladi protiv Zorana Živkovića, onda tražim da mi se tačno kaže kako se to dogodilo, ko je to učinio i da se hitno sprovede postupak protiv nepoznatog lica ili protiv lica za koje se sumnja da je počinilo ovo protivzakonito, odnosno krivično delo.

Sledeće moje pitanje upućujem Ministarstvu spoljnih poslova. Zanima me da mi odgovori da li postoji ikakav postupak, interni ili bilo kakav drugi, povodom stradanja dva službenika i ambasadora Republike Srbije Potežice u Libiji. S obzirom da se gromoglasno ćuti o ovom slučaju, a s obzirom da se radi o diplomatama i visokim službenicima koji su ovu zemlju predstavljali u inostranstvu, očekujem da je najmanji dug ove zemlje, a takođe i prema narodnim poslanicima, da nam se objasni da li se bilo kakav postupak, istraga ili bilo šta sprovelo po ovom pitanju. Ukoliko jeste, da mi se ti podaci daju.

Sledeće pitanje upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, takođe Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Zanima me da li su oni kao organi državne uprave, koji su resorno vezani za ovo što ću izneti, na bilo koji način reagovali, oglasili se, intervenisali, a radi se o maltretiranju i fizičkom šikaniranju novinara ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije u danu polaganja predsedničke zakletve Aleksandra Vučića u Domu Narodne skupštine Republike Srbije? Zanima me naročito od Ministarstva unutrašnjih poslova da mi odgovori da li je, nakon jasnih dokaza i fotografija koje su objavljene u medijima, u dnevnoj štampi, bilo šta preduzelo ovim povodom, s obzirom da ta lica koja su maltretirala, vukla, davila novinare, imala fizički kontakt sa njima dok su novinari radili svoj posao, nisu bili redari SNS koja je organizovala skup, s obzirom da svi dobro znamo po zakonu da redari treba da budu jasno i vidno obeleženi, a to ovi, rekla bih parapolicajci, nisu bili.

Policija, sa druge strane, takođe nije reagovala, pa joj se možda učinilo da neko drugi obavlja njen posao. Dakle, i od Ministarstva kulture i informisanja i od Ministarstva pravde, što se tiče samog procesuiranja, i od Ministarstva unutrašnjih poslova tražim da mi dostavi sve podatke o njihovom oglašavanju, reakcijama, inicijativama ili bilo čemu sličnom o maltretiranju fizičkom novinara i sprečavanju da rade svoj posao ispred Doma Narodne skupštine tokom polaganja zakletve Aleksandra Vučića.

Poslednje pitanje upućujem gospođi Brnabić, u ovom trenutku još uvek ministarki u tehničkoj Vladi, ministarki državne uprave i lokalne samouprave, a budućoj premijerki svakako, s obzirom da se juče izuzetno zalagala i objašnjavala da će insistirati na maksimalnoj transparentnosti, a sama je odgovarajući na pitanja narodnih poslanika inicirala odnos svog brata, njegovog poslovanja sa državom Srbijom. Tražim od gospođe Brnabić, u bilo kom svojstvu, ministarke ili premijerke, da mi dostavi podatke o poslovanjima kompanije ili firme njenog brata „Aseko“, beše, od trenutka kada je postala ministarka u Vladi, odnosno avgusta prošle godine, doduše, i godinu dana ranije, dakle, od avgusta 2015. godine do danas. Hvala.

Zahvaljujem predsednice, juče sam na sličan način reklamirala, odnosno sa istom namerom član 107. koji smatram da ste povredili dok je govorila mandatorka Brnabić i smatram da ste dužni da je obavestite o nekoliko stvari.

Najpre, da ne može da narušava dostojanstvo Narodne skupštine time što iznosi polutačne podatke ili na taj način da stvara zabunu u javnosti i to se inače zove manipulacija podacima.

Samo ću pomenuti našta konkretno mislim, kada je govorila o zasedanju Nacionalnog saveta za nacionalne manjine. Pominjala da je prosek do sada bio u pet godina, četiri sastanka, do 2009. godine samo jednom. Ona je morala da kaže da je Zakon o nacionalnim savetima usvojen 2007. godine, da se konstituisao tek kasnije i da nije postojalo zakonskih osnova da se sastane od jednom.

Završila sam.

Zahvaljujem, predsednice.

Reklamiram član 107. Poslovnika Narodne skupštine, koji smatram da ste povredili, odnosno da je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine upravo izlaganjem mandatarke Brnabić i da ste bili dužni da reagujete.

Najpre, znamo svi koliko ste osetljivi, kako vi kažete, na šatrovački rečnik i na neprimereno izgovaranje nekih reči, pa sam smatrala da je trebalo odmah da opomenete prethodnu govornicu kada se izjašnjavala o narodnim poslanicima tako da se oni sprdaju ovde u Narodnoj skupštini.

Mi smo takođe navikli možda na njene nekonvencionalne i nespretne izraze, ali sam se nadala da će se to u međuvremenu popraviti, da će naučiti da dolazi u Narodnu skupštinu, da će razumeti kako treba da komunicira sa narodnim poslanicima i da zaista povede računa čak i kada se unervozi ili kada joj ponestane argumenata da raspravlja činjenično sa nama.

Drugi trenutak kada smatram da ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine je kada ste dopustili da prethodna govornica iznosi netačne podatke, ili da ih iznosi na taj način da obmanjuje javnost. Tu bih preporučila da se bolje konsultuje sa gospođom Joksimović, koja bi joj sigurno objasnila da nije istorija niti Republike Srbije niti države počela 2012. godine, kada je mandatarka navela da su ubrzano počela da se otvaraju pregovaračka poglavlja, već je to bio jedini način da se otvore, tako što je 2012. godine prvo stečen status kandidata Republike Srbije, a pre toga je trebalo da se završi epoha saradnje sa Haškim sudom. Dakle, taj period je pripao prethodnim vladama, a ove vlade su došle na gotovo. Hvala vam.