Zahvaljujem.
Želim da kažem samo dve stvari. Kamo sreće da svi narodni poslanici vladajuće većine razumeju koliko je dobro radio Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, kako u vreme upravljanja ovde prisutnog kolege Gorana Ješića, tako i u vreme Branislava Bogaroškog, a što znam da izuzetno ceni aktuelni ministar.
Kamo sreće da njegove kolege iz vladajuće većine jednako dobro to razumeju, zato što se ne bi ovako osvrtali, pod navodnicima na netačne i manipulativne podatke.
Što se tiče obećanja, ja sam takođe u načelnoj raspravi postavila jedno pitanje oko podsticaja za biljnu proizvodnju, takođe su neke moje kolege o tome raspravljale. Prvo i poslednje obećanje ratarima, predizborno obećanje SNS je bilo da će se podsticaji u biljnoj proizvodnji sa nesrećnih 4.000 dinara vrlo brzo povećati na bar ono pređašnje stane od gotovo 100 evra, odnosno 12.000 dinara i to na taj način što je stranačka hobotnica pokušala da usisa i da smiri poljoprivredna udruženja u svoje redove uoče predizborne kampanje, da amortizuje zadovoljstvo paora ovim obećanjem. Do danas se ništa nije desilo, odnosno ta uredba Vlade kojom su smanjena sredstva i podsticaji za biljnu proizvodnju je i dalje na snazi.

Zahvaljujem, predsednice.
Imam potrebu vas da pitam da mi se definiše po kom osnovu su neki prethodnici dobijali reč, neke ste opominjali da ne govore o amandmanu, neki su govorili o potpuno drugom zakonu koji uopšte i nije u ovom trenutku u raspravi, vrlo malo je njih govorilo o amandmanu LSV, odnosno našem amandmanu o kojem se sada raspravlja. I naročito me zanima, ja sam ispod imena koleginice Snežane Bošković Bogosavljević videla da piše SPS, i shvatila da ona treba da govori u svojstvu narodne poslanice poslaničke grupe SPS. Niti je govorila o mom amandmanu, a pri tom je sve vreme govorila u prvom licu množine - šta smo mi uradili, pa šta smo uradili. Ja apsolutno znam da njena poslanička grupa nije uradila to što je ona pričala da je uradila, i molim da se vodi računa u odnosu na potpis i u odnosu na svojstvo u kojem se ovde govori i kako su ljudi potpisani da se tako i ponašaju. I molim da se govori o ovom amandmanu.
Inače, potrudiću se samo u jednoj rečenici da odgovorim na niz inputa koji su i nama ovde upućivani, da možete bezbrojnim rečenicama i ciframa i podacima da pokušavate da mađijate naše vojvođanske, i sve druge paore. Oni su potpuno sigurni u svom uverenju da i ovaj zakon služi tome samo da se dodatno proširi i potvrdi i dodatno do kraja iskontroliše ona mreža kako poljoprivrednih udruženja, tako i pojedinačnih poljoprivrednih proizvođača, odnosno registrovanih sutra kao pravna lica, ko to bude u stanju da uradi, da bi vladajuća većina imala apsolutnu kontrolu i nad sredstvima koja će se povlačiti iz IPARD fonda. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući. Imam tri pitanja.
Prva dva pitanja upućujem ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandru Vulinu. Naime, prvo pitanje je – u kom svojstvu je u subotu 9. decembra 2016. godine otvorio prvi sajam posvećen nacionalnim manjinama koje žive u Srbije naslovljen „Mozaik Srbije“? Zanima me da mi odgovori – šta je to u nadležnosti njegovoj i ovog ministarstva o kom se trenutno stara, što ima ikakve veze sa nacionalnim manjinama?
Drugo pitanje takođe upućujem ministru Vulinu. Naime, odakle mu podaci koje je naveo otvarajući prvi sajam posvećen nacionalnim manjinama koje žive u Srbiji „Mozaik Srbije“ 9. decembra 2106. godine, da se u Srbiji izdaje 118 štampanih medija na jezicima nacionalnih manjina, od kojih 39 mešovitih, kao i da se na 76 televizijskih kanala emituje 8.000 programa, a na 103 radio-stanice se emituje 11.000 sati mesečnog programa na jezicima nacionalnih manjina?
Tražim od ministra Vulina da mi decidno odgovori, navede i nabroji svih 118 štampanih medija na jezicima nacionalnih manjina i svih 39 mešovitih, kao i da mi u odgovoru tačno navede kojih je to 76 televizijskih kanala koji emituju 8.000 programa i koji su to programi i dodatno da mi tačno navede koje su to 103 radio-stanice na kojima se emituje 11.000 sati mesečnog programa na jezicima nacionalnih manjina.
Treće pitanje upućujem ministarki Zorani Mihajlović, a u ime zabrinutih građana Pančeva sa područja Mesne zajednice Mladost. Naime, kada će se izmeniti u idejnom projektu izgradnje nove obilazne teretne pruge Beograd-Ranžirna-Beli Potok-Vinča-Pančevo-Varoš i plan detaljne regulacije nove obilazne teretne pruge Beograd-Ranžirna-Beli Potok-Vinča-Pančevo-Varoš, i to tako da se izmesti trasa postojećeg industrijskog koloseka NIS Rafinerije nafte Pančevo, a ne da se planira za rekonstrukciju i pretvaranje istog u javnu železničku prugu na delu kroz područja Mesne zajednice Mladost u gradu Pančevu?
Naime, ovim postojećim planom građani i građanke ovog naselja će dobiti dva koloseka i 25 prolazaka dnevno na svega šest metara od njihovih kuća. Zbog toga bi trebalo da dođe do rušenja negde oko 60 kuća. Građani strahuju da će, ako dođe do ove rekonstrukcije, dodatno biti ugroženi njihovi životi na mestu gde se ukrštaju industrijski kolosek sa ulicama i pešačkim prelazima zato što su potpuno neobezbeđeni. Dodatno će biti ugroženi i u delu gde se planira da se izmesti deo postojeće trase pruge Pančevo-Vršac jer će biti premeštena na novu lokaciju odmah neposredno pored trase industrijskog koloseka Rafinerije nafte Pančevo. Na koncu, ugrožena je i bezbednost njihovih stambenih objekata, dakle, 60 porodičnih kuća, koji su izgrađeni u neposrednoj blizini.
Ono što su građani ovog naselja, koji su se organizovali mimo lokalne samouprave, koja nije htela da se bavi ovim problemom, dakle, uprave grada Pančeva, dobili kao odgovor, odnosno preporuku, kada su bili na sastanku u resornom ministarstvu, je da treba da se pristupi izmeni trase industrijskog koloseka, i to tako da se izmesti najkraćom kolosečnom vezom na obilaznicu Beograd-Ranžirna-Beli Potok-Vinča-Pančevo-Varoš.
Ovakav predlog, dakle, po preporuci ministarstva, poslat je lokalnoj samoupravi u Pančevu za izmenu i lokalna samouprava se usaglasila da će sufinansirati izmenu ovih planova, ali od tada prošlo je godinu i po dana, dakle, od marta meseca nema nikakvih informacija, a nema informacija ni da li se uopšte započelo sa izmenom ovih planova, niti bilo koje ideje kada će se krenuti sa najavljenim radovima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi gosti, članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, u uvodnom izlaganju gospodina ministra kao i u izlaganjima mojih prethodnika uglavnom je fokus stavljen između ova tri poljoprivredna zakona, na zakon koji se u proceduralnom smislu najdirektnije bavi IPARD programima i ja ću se takođe u pretežnom delu svog izlaganja osvrnuti na to, s tim da blokirajući faktor koji je nekoliko puta potencirao i sam ministar kada je reč o nesposobnosti u ovom trenutku da se akredituje Uprava za agrarna plaćanja, moram da vratim nekoliko meseci pa i godina unazad.
Podsetiću vas da smo mi još u martu 2015. godine slušali od prethodne ministarke, Bošković Bogosavljević, da će sredstva IPARD programa biti obezbeđena do kraja ove godine, dakle, 2015. godine. Onda smo u junu iste godine slušali najavu prethodne ministarke kada je rekla da će prvi poziv za korisnike novca IPARD fondova biti početkom 2016. godine, odnoseći se na ovih ključnih i tako bitnih 175 miliona evra iz IPARD fonda.
Kada je ministarka bila pitana takođe u junu 2015. godine kada se očekuje akreditacija Agencije za agrarna plaćanja, da bi se ova sredstva mogla koristiti, ona je iz cuga, iz topa rekla da su sve aktivnosti koje su planirane preduzete u roku u smislu pripremanja ovih procedura. Onda nas je zatekla vest u septembru mesecu 2016. godine, znači, neko vreme zvanično nakon formiranja Vlade, sada smo od ministra čuli da je ova vest stigla iz Brisela još 8. avgusta, dakle, nekoliko dana pre izbora Republičke vlade koja se ispostavila da je zaista bruka i sramota za Srbiju, a to je da je zbog nesposobnosti države i rada Ministarstva poljoprivrede u ovom trenutku blokirana akreditacija Uprave za agrarna plaćanja, a samim tim i pravo na povlačenje u prvoj tranši 15 miliona evra za naše paore, a potom progresivno i zaostatak sredstava u narednih nekoliko godina.
Meni je izuzetno problematično to što su naši poljoprivrednici verujući ministarki izgubili kao i mi svi zajedno gotovo godinu i po dana na sad ćemo i mi ćemo fazu, sve je spremno, sad ćemo mi sve to uraditi. Onda se ispostavilo da to tako nije i rekla bih, iako ste pohvalili u prethodnom vašem izlaganju vašu prethodnicu nekako sa izraza vašeg lica ne stičem utisak da vi verujete u te pohvale. Moje ključno pitanje je da ako smo mi izgubili godinu i po dana na sad ćemo i mi ćemo fazu, kako mi sada vama da verujemo, gospodine ministre, da ćete vi to tako jasno i tačno i ispravno rešiti do aprila meseca, odnosno do kraja naredne godine.
Sve i da uzmemo u obzir, hajde da kažem, zavičajnu empatiju u odnosu na naše vojvođansko zajedništvo i ceneći vaš prethodni rad, to nije ipak dovoljno opravdanje, a kamo li dovoljna empatija za takođe neke nedostajuće odredbe u ovim zakonima koje će LSV pokušati da utiče i da ih amandmanski predloži. Nadam se da ćete svesni onoga što je bila zaista sramota za ovu zemlju, do avgusta meseca kada smo čuli za ovaj poražavajući rezultat, odnosno nemogućnost da akreditujemo Upravu za agrarno plaćanje uzeti u obzir naše amandmane i pospešiti kvalitet ova tri zakona koja su trenutno u raspravi.
Dozvolićete, vi vrlo dobro znate ko se drži za reč a ko se drži za uši. Mi bismo zaista voleli da verujemo u sve reči koje ste vi ovde izneli, ali bojim se da nam treba mnogo više argumenata za to i vidim da odobravate ovaj moj stav i da razumete apsolutno sve naše nedoumice sa kojima vrlo iskreno nastupamo ovde u Narodnoj skupštini.
Ono što je za nas zaista neverovatno, da niste uspeli da prepoznate Vojvodinu čak ni u kontrolnoj ulozi, odnosno ulozi nadzora nad IPARD sredstvima, pa makar kao poveren posao prema organima AP Vojvodine. To ćemo takođe amandmanom pokušati da pospešimo. Verujem da ćete imati razumevanja za to, jer vi vrlo dobro znate da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu intenzivno učestvovao u obukama koje su bile organizovane od strane ministarstva, kada je reč o ovim programima i to u više navrata.
Takođe, moram da zamerim, ja sam očekivala da ćete se pozabaviti ipak i na žalost važećom uredbom koja derogira ovaj zakon u nekim odredbama, a to je podsticajima u biljnoj proizvodnji, jer od nekadašnjih ili doskorašnih praktično 100 evra po ha podsticaji su i dalje svedeni na 3.000 dinara po hektaru. Uredbom se, kada je reč o ovim podsticajima o biljnoj proizvodnji, moram reći da su naši, naročito banatski paori izuzetno zbog toga zabrinuti, apsolutno ne videći svoju perspektivu kada je reč o biljnoj proizvodnji.
Ono što nas takođe zanima, a nismo uspeli da razaznamo iz ovih zakonskih štiva jeste da li će tzv. ranjiva područja biti određena i definisana npr. pre početka rada kompanije „Tenis“ ili posle početka rada kompanije „Tenis“. To je jako bitno imajući u vidu da takođe niste prepoznali jedan bitan segment, a mi ćemo amandmanom pokušati da poboljšamo zakon i u tom pravcu, a to je zaštita životne sredine i svega što podrazumeva zaštitu životne sredine usled intenzivne poljoprivredne proizvodnje.
Sada ću vam navesti jedan plastičan primer, onako kako ga ja, koja nisam poljoprivredni inženjer zaštite životne sredine, kako sam uspela da ga prepoznam, a da ga svi učesnici u diskusiji razumeju i vratiću se na prethodno pomenutu kompaniju „Tenis“. Meni su stručnjaci iz vaše oblasti objasnili da u matičnoj zemlji ove kompanije, a to je Nemačka, ne može npr. jedna farma da broji više od 30.000 svinja dok su najave da će naročito na našem banatskom prostoru farme kompanije „Tenis“ moći da imaju i do 50.000 svinja.
Takođe su mi stručnjaci iz vaše oblasti objasnili da su u Nemačkoj vrlo striktne procedure kada je reč o prečišćavanju otpadnih voda, odnosno svega onoga što proizilazi sa farmi kao što su farme kompanije „Tenis“, odnosno da vode koje se ispuštaju, naravno zagađene sa farme, moraju da budu na višoj tački sliva nego što je ona tačka u reci, u vodi odakle ta kompanija uzima vodu za dalje korišćenje.
To znači da ova kompanija i sve druge slične njoj treba naročito da vode računa o onim vodama koje ispušta u reku, odnosno da mora da ima posebne pogone i filtere za prečišćavanje ovih voda. Ukoliko se kompanija „Tenis“ angažuje i startuje u ovako uređenom ili uslovno rečeno uređenom okviru, ona, koliko ja znam neće imati potrebu da na ovaj način postupa kada je reč o fazi ispuštanja, odnosno uzimanja voda.
Uostalom, zašto bi ona u zemlji Srbiji ulagala dodatna dva miliona evra za ovakve pogone? Tako da, naprosto, kroz ovaj primer želim da postavim dodatno pitanje oko tretmana ranjivih područja, odnosno oko ovog stanja sa brojem svinja i sa ponašanjem u odnosu na životnu sredinu, pošto to nismo prepoznali u ovim propisima.
Ono što nas takođe zanima i takođe dovodi u sumnju naše poverenje prema vašoj datoj reči ovde, kada je reč o ispunjavanju rokova, da se vratim na Upravu agrarna plaćanja IPARD program, jeste to što ste vi za administriranje celokupno, da kažem, projektnim procesom predvideli devet plus šest meseci.
Dakle, gotovo godinu i po dana se gubi na administriranje projektom, što je, ako ste sami naveli kraj akreditacionog procesa zaključen u aprilu mesecu, da će se prostor za konkurisanje i apliciranje otvoriti do kraja ove godine, tih više od godinu dana nikako ne može da uđe u onaj godišnji limit kada prvih 15 miliona dinara mogu da se povuku iz IPARD fonda.
Mi ćemo, takođe, konstruktivno želeći da učestvujemo u popravljanju ovih zakonskih rešenja, predložiti amandmane kojima preporučujemo da se drastično ili značajno skrate ove proceduralne administrativne faze, naročito imajući u vidu da ste i sami rekli da je gotovo sve spremno, da su ljudski kapaciteti gotovo na savršenom nivou, da sve ide po planu i onda nema razloga da devet meseci plus šest meseci traje administrativna faza za odlučivanje samo o projektima koji bi imali pravo da povlače sredstva iz IPARD fonda i dodatno, imaćemo više amandmana.
Dodatno bih htela da skrenem pažnju na takođe jedan segment koji je nama nedostajući, nije prepoznat u zakonu, a to su podsticaji vezani za ruralni turizam. Sigurno sam, vi ste verovatno bolje ja, pošto imate priliku da obilazite celu zemlju, upoznati sa situacijom koliko mala gazdinstva funkcionišu u sivoj zoni u ovoj oblasti ruralnog turizma koja bi, upravo ono što je i vama cilj, mogla da ih zadrži na svojim matičnim područjima, dakle, da se ne upute onim tokovima ekonomske migracije i da prepoznajući podsticaje i podršku ruralnom turizmu vrlo decidno navedeno u zakonu, po našem amandmanu ono što sada nedostaje, da im pomognemo da se i oni uključe u ovaj sistem i da nastave da žive od svog rada onako kako su to i do sada činili.

Zahvaljujem.
Mi smo ovde čuli da argumenti koje sam ja iznela ne stoje. Ja nisam ukrštala neke imaginarne argumente, nego ono što je iznošeno u javnost, dakle, audio i video izjave koje su vrlo proverljive. Tako da, ne baratam nekim imaginarnim argumentima, nego činjeničnim stanjem.
Čuli smo i da su izbori krivi za sve, ne po prvi put. Kad su neki propusti u pitanju, kad su greške u pitanju, uvek su izbori krivi za sve. Čuli smo i ko je zaslužan. Nismo čuli ko je odgovoran za ove blokirajuće faktore, a i ovo ko je zaslužan nije mi baš bilo potpuno jasno. Jedna strana tvrdi da je ona zaslužna, vas kad slušam, ministre, čujem da ste vi zaslužni.
Volela bih da čujem i od vas ko je, zaprav,o zaslužan za pravac odblokirajućeg postupanja. Naravno, želim i da vas pitam šta ćemo, ministre, ako opet bude izbora? Opet ništa od IPARD programa, ako se ispostavi, kao što smo čuli da izbori jesu blokirali sve ove procedure i postupanja u prethodnom periodu, potpuno je jasno ne trebaju argumenti, činjenice su tu, da ćemo opet biti na nuli, ako opet bude izbora. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.
Evo, već u više navrata pokušavam da skrenem pažnju koleginicama i kolegama narodnim poslanicima da uvrstimo u dnevni red ovaj predlog i ovu inicijativu kako bi u ovom zakonu bila zapravo prepoznata LGBT populacija, odnosno, u poslednje vreme kakva je tendencija LGBT populacija, jer je ovo praktično jedini propis koji se tiče i nje, a ne prepoznaje je u svoj ključnom članu 5. gde su ciljne grupe stanovništva po različitim osnovama pretpostavljene kao ciljne grupe nad kojim se isticanjem simbola i održavanje fašističkih i neonacističkih manifestacija, zapravo, prema njima je usvojena ta ključna mržnja i sve ono što podrazumeva fašizam i neonacizam.
Naime, član 5. prepoznaje narodne nacionalne manjine, crkve i verske zajednice, a inače smo svi svedoci, naročito u bliskoj prošlosti da između isticanja simbola propagira zapravo, kao reč sam i govori, simbol fašističke i neonacističke propagande, gde je jako mala granica između promocije fašizma i neonacizma i onoga kada se neko usudi, i sebi dozvoli da kao fašista i neonacista uzme zakon u svoje ruke, kada vrlo često ili gotovo uvek stradaju i pripadnici LGBT populacije.
Stoga smatram da bi ovu temu trebalo bar otvoriti, ako ne i usvojiti ovu zakonsku intervenciju, naročito imajući u vidu da su brojne deklaracije ratifikovane i u ovoj Narodnoj skupštini išle u prilog posebnog tretmana i uzimanja u obzir LGBT populacije.
Mi smo se obavezali, zajedno dva odbora, Odbor za evropske integracije, Odbor za ljudska prava, da u skorije vreme poradimo i na pripremi deklaracije protiv homofobije koja bi trebala da se nađe pred narodnim poslanicima. Stoga smatram da je jedini razborit način da i u ovom zakonskom aktu LGBT zajednica bude prepoznata kao rizična grupa nad kojom, naročito vrše nasilje fašisti, neonacisti i da je, kao što sam i rekla toliko mala granica između paradiranja fašizmom i primenom sile i mržnje koja se svakako slama i nad njihovim leđima i nad njihovim glavama.
Stoga, apelujem na kolega da uzmu ovo u obzir i da bar otvorimo raspravu, a u nadu da će se tokom rasprave steći uslovi da se član 5. ovog zakona promeni tako što će pored narodan nacionalnih manjina, crkava i verskih zajednica i ova populacija biti prepoznata kao potencijalna žrtva fašista i neonacista. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Moj predlog da se izvrše izmene u okviru Zakona o igrama na sreću idu u korist toga da se sredstva koja su se do sada namenjivala za lečenje i istraživanje retkih bolesti povećavaju i to gotovo četvorostrukom iznosu u odnosu na dosadašnji priliv po osnovu igara na sreću.
Naime, aktuelni Zakon o igrama na sreću pretpostavlja da se 60% prihoda po ovom osnovu, dakle, od kladionica, poker aparata i tako dalje, sliva direktno u budžet centralni Republike Srbije, a 40% od ovih prihoda se namenjuje u pet kategorija, Crveni krst, za lokalne samouprave, omladinu, sport i između ostalog za istraživanje i lečenje retkih bolesti.
U toj raspodeli u odnosu na 40% prihoda od igara na sreću, za istraživanje i lečenje retkih bolesti bio je predviđen procenat od 5%, što ja smatram da je nedopustivo malo i predlažem da se preraspodelom po ovim pozicijama za budžetski fond, namenski Fond za istraživanje i lečenje retkih bolesti taj procenat sa 5% poveća na 25%, kako ne bismo bili u situaciji da i dalje intenzivno pomažemo, naročito deci, lečenje putem SMS poruka, humanitarnih koncerata itd, gde ja naravno podržavam svaku humanitarnu aktivnost osvešćenih građana, ali smatram da zakonsko rešenje, ako već postoji, treba ga podupreti.
Mi smo tokom rasprave o budžetu od ministra zdravlja protekle nedelje čuli da je protekle godine 260 i nešto miliona bilo neophodno po zahtevima za istraživanje i lečenje retkih bolesti van Srbije, dakle koji se ne mogu lečiti ovde, ali postoji mogućnost van Republike Srbije. Međutim, iz njegovog izlaganja sam shvatila da nedovoljan broj zainteresovanih ljudi i pacijenata naročito zna uopšte za funkcionisanje ovog budžetskog fonda, koji je uspostavljen 2013. godine.
Ovom intervencijom, na moj predlog, i takođe molim sve poslanike da uzmu u obzir i da glasaju da se ova izmena zakona stavi na dnevni red, ovaj budžetski Fond za istraživanje i lečenje retkih bolesti van Republike Srbije, bi bio udvostručen. Dakle, sa sadašnjih 200 miliona, on bi iznosio gotovo 400 miliona, što mislim da je neophodno ne samo za izvršenje namene ovih budžetskih sredstava, već u prvom redu da se građanstvo i pacijenti informišu valjano za postojanje uopšte ovog budžetskog fonda, a ne da čujemo, kao što smo čuli od ministra zdravlja, da većina građana uopšte ne zna da on postoji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dva su razloga zbog kojih sam podnela inicijativu da se Krivični zakonik menja, sa ovim mojim obrazloženjem, a to je da nedavno usvojene izmene Krivičnog zakonika stupaju na snagu tek u julu naredne godine, a u međuvremenu je uvedeno novo krivično delo javnog odobravanja, odnosno negiranja genocida, za koji smo mi iz LSV smatrali da je taj član nepotpun, odnosno oštećen time što se negiranje genocida ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti svodi i uzimaju se u obzir samo pravosnažne presude sudova u Srbiji i Međunarodnog krivičnog suda.
Tada smo podneli amandman kojim smo dopunili ovo novo krivično delo, uvrštavajući u njega i Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, poznatiji kao Haški sud, i Međunarodni sud pravde, poznatiji kao Svetski sud, zbog toga što smo smatrali da ako se već napravio iskorak u uvažavanju i tretiranju međunarodnih sudova, onda u ovom krivičnom delu treba da se nađu svi međunarodni sudovi koji se bave problematikom genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.
Ministarka pravde je odbacujući ovaj amandman tada rekla da nije mogla da predloži i Haški sud i Međunarodni sud pravde stoga što se radi o ad hok sudovima, što apsolutno ne stoji, jer se oni razlikuju u odnosu na trajne sudove samo po svom trajanju. Dakle, oročeno im je vreme trajanja, ali su pravosnažne presude svih tih sudova jednako važne.
Naravno, u zvaničnom odbijanju ona to nije navela, međutim Odbor za ustavna pitanja je odbacio ovaj moj amandman i to je drugi razlog zašto sam podnela ovu inicijativu. Bila sam obmanuta dok je trajala rasprava u pojedinostima, a kada mi nije dozvoljeno da obrazložim ovaj svoj amandman sa uvažavanjem dva suda, koje smo mi kao ligaši tražili da se nađu u ovom članu.
Obrazloženje je bilo da je taj amandman bio protivustavan. Ispostavilo se da nije protivustavan, da je obrazloženje Odbora bilo da je nepotpun, što takođe ne stoji i ovaj politički manevar sam ja razumela kao instrument da se uopšte ne bi govorilo o Haškom sudu i Međunarodnom sudu pravde koji takođe treba kroz krivično delo negiranja genocida da budu, odnosno njihove pravosnažne presude, uzete u obzir. Stoga sam preduzela inicijativu da na ovaj način sama intervenišem i predložim izmenu Krivičnog zakonika time što ću prepoznati novo krivično delo genocida, ali tako da se i Haški sud prepozna i Međunarodni sud pravde kroz ovo novo krivično delo. Hvala.

Izmenu Zakona o finansiranju jedinica lokalne samouprave takođe predlažem u nekoliko navrata i takođe kao i u prethodnim slučajevima apelujem na kolege poslanice i poslanike da obrate pažnju zbog čega to zapravo radim, jer smatram da je nedavna izmena ovog zakona, kada su naše opštine i gradovi uskraćeni u izvesnoj meri za najsigurniji prihod, a to je deo prihoda od poreza na zarade, došli u nezavidnu situaciju idući u susret novoj budžetskoj godini. Ono što imamo kao pojavni fenomen jeste da su opštine i gradovi masovno počeli da se zadužuju da bi izneli teret izvornih ovlašćenja i nadležnosti koje zapravo imaju, kao što su održavanje i krečenje ambulanti, osnovni škola, popločavanje ulica, što im zapravo jeste izvorna nadležnost, ali oduzimajući deo sredstava po nedavno izmenjenom Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i budući oštećeni u svojim budžetima za ovaj deo prihoda, oni su se našli u situaciji da počinju da se zadužuju kreditima pod komercijalnim uslovima, tako da ne mogu svoje izvorne nadležnosti da privedu kraju.
Reći ću samo primer. Moje Pančevo se zadužilo za iznos od gotovo petine svog matičnog budžeta, gotovo za milijardu dinara. Zrenjanin se zadužio za više od 700 miliona dinara. Niš se zadužio za više od dve milijarde dinara. Smatram da je to prelivanje apsolutno neopravdano zato što se ne zadužuju biološki svet, drveće, automobili, već se zadužuju isti ti građani naših opština i gradova, a krediti će doći svakako pod komercijalnim uslovima na žestoku naplatu, kako vidimo, u još oslabljenijim uslovima budžetskim u odnosu na ono što im predstoji.
Apelovala sam i na ministarku Brnabić kada smo o tome diskutovale da je zapravo trebalo prvo izmeniti osnovni sistemski Zakon o lokalnoj samoupravi, da se smanje nadležnosti opštinama i gradovima, tako što bi se uveo politipski sistem, dakle odredio bi se niz nužnih nadležnosti, odredio bi se obim fakultativnih nadležnosti koje bi eventualno neke opštine i gradovi mogli da ispunjavaju i u odnosu na to da povećaju sredstva, a ne da se ide ovim obrnutim sistemom, da se prvo menja prateći zakon, Zakon o finansiranju, a da se osnovni zakon ne menja. Dakle, naš je predlog da se ovom izmenom zakona vratimo na pređašnje stanje od pre dva meseca, da se prvo zatim menja Zakon o lokalnoj samoupravi, a tek na osnovu izmenjenih nadležnosti da se menja i prateći Zakon o finansiranju istih tih opština i gradova. To bi onda zaista imalo smisla. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Koristiću i vreme poslaničke grupe LSV.
Moram odmah na početku da kažem da je za nas potpuno neverovatno da predlagač ovog amandmana i svi koji ga podržavaju nema svest o tome čemu zapravo služe institucije poverenika i u prethodnom slučaju Zaštitnika građana. Ako je nešto sigurno, to je da njihov posao zapravo služi upravo tome da se budžet štedi, ako ćemo pričati o ekonomskim parametrima, odnosno služi tome da građani o koje se država ogrešila i državni organi ne dođu u situaciju da tuže državu, već da intervencijama zaštitnika i poverenika se preduprede ove tužbe i da se zapravo budžet Republike Srbije i u tom smislu štedi i smanji.
Ja ću vas konkretno podsetiti na nešto što smo već čuli, a to da je budžet za Zaštitnika građana 216 miliona, budžet za poverenika 203 miliona, a budžet koji je pojedinačno predviđen u svim budžetima direktnih korisnika, a ukupno računajući se za sve penale i sudske presude, odnosno štete na osnovu sudskih presuda je 20 milijardi dinara u ovom budžetu.
Stoga, LSV je jedina koja je podnela amandmane da se za po 30 miliona povećaju budžeti poverenika i zaštitnika, ne plate, nego budžeti, da bi se te institucije dodatno osposobile i zapravo da bi pomogle budžetu da smanji troškove sudskih postupaka građana protiv državnih organa, to je u prvom redu jako bitno. Ili, mogu i ovako da kažem – 216 miliona za Zaštitnika građana, 203 miliona za poverenika, a za avio-službu Vlade 270 miliona, potpuno je neprimereno.
Ono što, naravno, želim na kraju da dodam, što je potpuno skandalozno, jeste personalizacija imena i prezimena lica koje u ovom trenutku obavlja funkciju Zaštitnika građana i stavljanje u kontekst predsedničke kampanje od strane pozicione većine i to kreiranja atmosfere naročito potpiruje i ovde prisutan ministar Aleksandar Vulin, koji najaktivnije učestvuje od jutros u ovoj raspravi. Ja ću podsetiti da je vrlo slična atmosfera bila i uoči predsedničkih izbora 2000. godine, kada je šefica njegove tadašnje partije vrlo aktivno učestvovala, Mirjana Marković, u stvaranju atmosfere koja je dovela do toga da Ivan Stambolić dobije metak u telo.

Ja vas molim da ne dozvolite, predsedavajući…

… nadalje više ovakvu diskusiju i da ne stavljate sve nas narodne poslanike u situaciju da se osećamo da saučestvujemo u stvaranju ovakve atmosfere. Zahvaljujem.

Sasvim dovoljno. Zahvaljujem, predsedavajući.
Pošto ste mi uskratili pravo na repliku u sledećem krugu, hvala što ste uvažili ovaj zahtev da govorim po amandmanu. A, rasprava po ovom amandmanu kolege Gorana Ješića započela je tako što je ministar Vulin, a potom i sledeći ministar nekoliko puta koristio reč istina. Ja sam zabeležila tri puta u nekoliko rečenica da su se pozivali na istinu. Ja tu moram da kažem da je jedina istina to da je bilo pameti da se poslušao Nenad Čanka bila bi sprovedena lustracija i Vulin nikada više ne bi donosio odluke u naše ime. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Skrećem pažnju da ste povredili član 104. ovog Poslovnika i molim da se pridržavate svih pravila na kojima insistirate da ih i mi jednako uvažavamo, a apsolutno ne obraćate pažnju kada gosti u Narodnoj skupštini, članovi Vlade Republike Srbije i ministri uvredljivo govore o narodnim poslanicima, o šefovima poslaničkih grupa i o svima koji ovde predstavljaju građane.
Apsolutno se neću osvrtati na džiberski rečnik ministara. To je ispod moje časti i neću da saučestvujem u toj vrsti diskursa, ali vas molim da intervenišete i da jednako uvažavate sve nas narodne poslanike, a naročito gostima da skrenete pažnju koja je granica ponašanja prema narodnim poslanicima. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsednice.
Javljam se po ovom amandmanu, s obzirom da je predlagač amandmana u nekoliko navrata tražio od svih koji se uključuju u diskusiju neke konkretne podatke i ja sam se tim povodom javila i ukazala bih na dva vrlo bitna.
Slučaj Zorice Jovanović protiv države Srbije ispred Evropskog suda za ljudska prava, prava povodom nestalih beba, presuda iz 2013. godine, pravnosnažna, koja je Republiku Srbiju obavezala na šta, da se u zakonskoj proceduri već neko duže vreme nađe, skraćeno da ga nazovem, zakon o nestalim bebama. Velika zasluga da bi se sve ovo uzelo u obzir je u Izveštaju upravo Zaštitnika građana Saše Jankovića iz 2010. godine, kao ključni argument koji je Evropski sud za ljudska prava uzeo u obzir i naložio hitne mere Republici Srbiji, iako se kasni već više od dve godine.
Druga važna stvar sa konkretnim činjenicama, takođe se odnosi na poziv predlagača amandmana da ih iznesemo, jeste ono što je on prekrstio u „soroševsku grupaciju“ u okviru koje je prepoznao i Zaštitnika građana, u konkretnom smislu Sašu Jankovića. Samo bih da informišem i poslanike većine, naročito SNS i sve ostale da je, recimo, jedan od kapitalnih programa i projekata vašeg Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu upravo finansiran i još uvek traje od strane Soroševe Fondacije za otvoreno društvo. Sve proverljivo na zvaničnoj internet stranici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Dakle, istovremeno dok otimate najsigurniji prihod opštinama i gradovima, a to je deo od poreza na zarade, onda je dobar Sorošev novac i njegove fondacije da finansira Ministarstvo u svim projektima. Hvala.