Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o amnestiji. Ovim predlogom pokušao sam da ispravim, korigujem član 1. ovog predloga zakona, koji je po meni veoma opasan za ukupan pravni sistem u zemlji, u pogledu činjenice da krivične sankcije treba da predstavljaju odvraćanje od činjenja krivičnih dela, da budu u svrhu prevencije i da budu neka vrsta državne represije prema onima koji krivična dela čine, opet u cilju prevencije da oni, a ni neki potencijalni učinioci krivičnih dela ta krivična dela ne vrše.
Članom 1. Predloga zakona o amnestiji, na koji sam podneo amandman, je praktično prihvaćena opšta amnestija za sva krivična dela, izuzev krivičnih dela pobrojanih u članu 2. koji su praktično zanemarivi izuzeci.
Obraćajući se ministru Obradoviću, koga zaista izuzetno cenim, mislim da je korektno radio posao u Vladi u kojoj je prethodno bio, biće mu to mnogo teže u ovoj vladi koja ne zna ni pravac, ni put, ni cilj kojim ide, ali mu u svakom slučaju želim puno uspeha i ova moja diskusija nije uperena prema njemu, već prema podnosiocu ovog zakona, a to pretpostavljam da je Ministarstvo pravde. Pretpostavljam da je on danas ovde sticajem okolnosti, pošto su drugi ministri zauzeti, jer ne vidim nikakve veze između onoga što on radi i ovog zakona.
Dakle, u članu 1. Predloga zakona o amnestiji, koristiću i vreme poslaničke grupe, se kaže da se oslobađaju od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora lica pravosnažno osuđena za krivična dela koja su propisana zakonima Republike Srbije ili su bila propisana zakonima koji su prestali da važe, a koja se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Republici Srbiji ili još nisu stupila na izdržavanje kazne zatvora ili čiji je premeštaj radi izdržavanja te kazne izvršen u inostranstvo. Znamo da je ovih dana bilo ubrzanih donošenja drugostepenih presuda kako bi ta lica potpala pod udar, pod navodnicima, ovog zakona.
Ovom amnestijom su oslobođena lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravosnažno osuđena na kaznu zatvora do tri meseca i ona su u celini oslobođena od izvršenja kazne zatvora, a lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravosnažno osuđena na kaznu zatvora od tri do šest meseci oslobađaju se 50% izrečene kazne. Dakle, oni koji su osuđeni na kazne zatvora do tri meseca odmah idu kući, oni koji su osuđeni na kazne zatvora do šest meseci časte se tri meseca, i svi oni koji su osuđeni na kaznu zatvora do 30 godina oprašta im se jedna četvrtina kazne za najteža krivična dela. Kazne od 30 do 40 godina se izriču veoma retko u našem pravosuđu. Obuhvaćen je veoma širok krug lica i praktično se radi o opštoj amnestiji.
Moj predlog je bio da ovom amnestijom budu obuhvaćena lica koja su osuđena na kaznu zatvora do šest meseci, tako da bi im se kazna umanjila do 50%. Postigao bi se i efekat prevencije i efekat sankcionisanja za učinjena krivična dela. Podvlačim, smatram da naše pravosuđe izriče u velikom broju slučajeva minimalne kazne. To znači da su i ove kazne na neki način minimalne, ali, ne želeći da se mešam u pravnu praksu naših sudova, prihvatam da bi ovakav jedan model mogao da bude prihvaćen. Čak, ne bih imao ništa protiv da je država obezbedila mere aktivnosti za prihvat svih ovih učinioca krivičnih dela i do 30 godina u smislu njihove resocijalizacije, u smislu toga da kada oni dođu iz zatvora, kada njih 3.500 dođe iz zatvora, odnosno u prvom mahu 1.500 a kasnije 3.500, to je jedna velika grupa ljudi, da budu prihvaćeni, da im budu obezbeđene mere resocijalizacije i da budu pušteni uslovno, a ukoliko u narednom periodu učine krivično delo da nastave sa izdržavanjem kazne. Ne, oni se bezuslovno puštaju, i to lica za najteža krivična dela.
Sada ću vam, od ćerke sam bez njenog znanja posudio Krivični zakonik, pa ću vam pročitati za koja krivična dela će se naći na slobodi lica prema ovom članu 1. na koji sam ja podneo amandman.
Lica osuđena za krivična dela protiv života i tela, ubistva, teškog ubistva, ubistva na mah, ubistva deteta na porođaju, lišenje života i samilosti itd, neću čitati sva krivična dela protiv života i tela. Dakle, sva ova dela su obuhvaćena amnestijom. Dakle, od ubistva do teškog ubistva itd.
Ovom amnestijom obuhvaćena su i lica koja su činila krivična dela protiv slobode i prava čoveka i građanina kao što je povreda ravnopravnosti, protivpravno lišenje slobode, otmice, prinuda, mogao bih vam čitati članove Krivičnog zakonika ali mislim da mi je potrebno, iznuđivanje iskaza, zlostavljanje i mučenje, ugrožavanje sigurnosti itd. Sva ova lica će se naći na slobodi kada vi gospodo budete izglasali ovaj zakon. Ovaj zakon nije kao što ste nas lagali, usvojen za šumokradice, kako su neki poslanici koji kada drugi poslanici pričaju, oni spavaju, a nas ubeđivali ovih prethodnih dana.
Nije ovo amnestija za krivokradice. Ovo je amnestija za počinioce najtežih krivičnih dela kao što su krivična dela protiv izbornih prava, recimo povreda prava glasanja. Krivična dela protiv prava na osnovu rada, krivična dela protiv časti i ugleda, uvreda, kleveta, krivična dela protiv braka i porodice, kompletan korpus krivičnih dela protiv braka i porodice kao što su dvobračnost, vanbračna zajednica sa maloletnikom, oduzimanje maloletnog lica, promena porodičnog stanja, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, ne davanje izdržavanja, kršenje porodičnih obaveza, rodoskrnavljenje.
Sva ova krivična dela ste vi gospodo iz vladajuće koalicije stavili u Zakon o amnestiji i abolirali ta lica, pustićete ih na slobodu bez ikakve resocijalizacije i praćenja tih lica. Amnestirali ste i počinioce krivičnih dela protiv intelektualne svojine, da vas ne zamaram krivičnim delima koja spadaju u tu grupu. Krivična dela protiv imovine, krađa, teška krađa, razbojnička krađa, razbojništvo, utaja, prevara, sitna krađa, iznuda itd.
Amnestirali ste krivična dela protiv privrede, falsifikovanje novca, izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića, poreska utaja, pranje novca, prouzrokovanje stečaja itd. Ne mogu, vreme me ograničava pošto 99% krivičnih dela su obuhvaćeni ovom amnestijom.
Krivična dela protiv zdravlja ljudi, omogućavanje, uživanje opojnih droga, nesavesno pružanje lekarske pomoći, neukazivanje lekarske pomoći, nadrilekarstvo itd. Sve ovo je obuhvaćeno ovim zakonom o amnestiji.
Krivična dela protiv životne sredine kao što je recimo zagađenje životne sredine, ubijanje i zlostavljanje životinja. Zatim, šumska krađa na koju su se koncentrisali pojedini poslanici. Krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, izazivanje opšte opasnosti kao što smo imali slučaj u Novom Sadu kada su izgorela u diskoteci mlada deca zbog nečije nepažnje. Uništavanje i oštećenje javnih uređaja, ne otklanjanje opasnosti.
Ne zaboravite da sem krivičnih dela koje sam naveo koji su usmerene protiv života i tela, postoje krivična dela koja ugrožavaju državu, pravnu državu, da se ljudi zatvaraju u kuće po vojvođanskim, a ne samo vojvođanskim selima, da organizuju noćne straže, ne partijske kao u Kragujevcu, nego straže da bi sačuvali svoj život i svoje porodice. Vi te ljude koji su proganjali te ljude, otimali im novac, davili ih, ubijali, puštate na slobodu ili im opraštate kazne.
Vi govorite o borbi protiv kriminala u Srbiji? Vi pokazujete upravo kako se borite protiv kriminala. Krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka. Krivična dela protiv državnih organa, čak su i ona obuhvaćena aktom amnestije. Sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje. Dakle, policija, policajci koji su časno vršili svoje obaveze, izgubili mnogi od njih živote, vi ta lica puštate na slobodu. Puštate na slobodu lica koja su činila krivična dela izazivanje, rasne, verske mržnje kroz jedan vid navijačkog nasilja.
Da vas podsetim samo na izjavu od prošle ili pretprošle nedelje, jednog vrlo uvaženog predstavnika vaše koalicije koji je rekao da nema države bez akta prinude, odnosno bez sankcija. Taj uvaženi član Vlade je to izrekao na poslaničko pitanje jednog kolege šta će biti sa licima koja su, neću ponavljati te parole, bile istaknute na utakmicama u Novom Pazaru i Beogradu. Rekao je da će država delovati. Evo, deluje, lica koja su to radila u prethodnom periodu biće puštena na slobodu.
Ovim zakonom o amnestiji SNS, SPS, G17, odnosno regioni, SDPS itd, i sve ostale grupe, a valja ih pomenuti, pustiće na slobodu i lica koja su činila krivična dela protiv pravosuđa. Ne prijavljivanje pripremanja krivičnog dela, ne prijavljivanje krivičnog dela počinioca, lažno prijavljivanje itd.
Krivična dela protiv javnog reda i mira, nasilničko ponašanje, dogovor za izvršavanje krivičnog dela, udruživanje vršenja krivičnog dela. Krivična dela protiv pravnog saobraćaja. Krivična dela protiv službene dužnosti osim dva krivična dela primanje mita i davanje mita, ona su izuzeta iz amnestija. Krivična dela protiv čovečnosti i dobara zaštićenih međunarodnim pravom su izuzeta iz amnestije i naravno lično to podržavam.
Međutim, nisu izuzeta krivična dela protiv Vojske Srbije i ta lica će biti amnestirana u neko narednom periodu koji neće biti verovatno duži od desetak do 15 dana.
Dakle, moj amandman koji sam podneo je posledica činjenice da ste donošenjem ovih zakona koji je vrlo škrt u rečima, proizvodi vrlo teške posledice, koji ste vi kroz obrazlaganje pojedinih ljudi koji nisu pročitali zakon ili su hteli da obmanu javnost, proizvesti teške posledice. Činjenica da niste pripremili ta lica koja treba da izađu na slobodu, niste im omogućili resocijalizaciju, omogućava da se na slobodi nađu lica koja nemaju osnovnih sredstava za život, koja nemaju mogućnost da započnu eventualno novi život bez činjenja krivičnih dela. Niste omogućili da to budu uslovni otpusti koji bi tim licima dalo mogućnost i obavezao ih da u narednom periodu ne čine krivična dela.
Pitao sam ministra Selakovića koji je sedeo na mestu ministra Obradovića da li će on preuzeti na sebe odgovornost ukoliko negde 150 lica koja su osuđena na krivična dela teških ubistava i ubistava budu puštena na slobodu, on nije davao nikakve odgovore. Pitam gospodina Obradovića da li će Vlada preuzeti na sebe obavezu i odgovornost za to što će narednih dana krivična dela činiti lica koja će izaći na slobodu, kao što ovih dana imamo u Beogradu i u drugim gradovima razularene vozače koji gaze sve pred sobom, razularene osobe koje, znajući da će ih država jednog dana oprostiti kazne, vrše krivična dela, i šta ćete preduzeti onda na tom planu?
Da li je ovo u sklopu borbe protiv kriminala? Da li je ovo jedna od mera borbe protiv kriminala? Ja je ne mogu dovesti na bilo koji način u vezu osim da dovedem u vezu ovo sa interesima pojedinih ljudi kojima ovakva situacija odgovara? Ne znam ko su ti ljudi i kome odgovara ovakva jedna amnestija bez mera resocijalizacije?
Ponavljam još jednom svoj stav, nisam protiv amnestije, ali jesam protiv bezuslovne amnestije, protiv amnestije koja ne prihvata opšta načela prava i pravne sigurnosti u jednoj državi.
Mi nismo država u kojoj je kriminalitet na nultoj stopi, odnosno takva država ne postoji. Prethodna vlast je učinila sve, gospodine Obradoviću, da se obračuna sa organizovanim kriminalom, a ova vlast treba da nastavi tu borbu i kako je proklamovala, obračuna se sa svim oblicima kriminala, ovaj zakon ne potvrđuje tu vašu nameru.
Molim vas, recite šta je želja Vlade? Da se bori protiv kriminala ili da sa kriminalom na neki način se pomiri i da na ovaj način, donošenjem zakona prepusti kriminalnom miljeu da se, imajući u vidu kaznenu politiku, ponaša prema društvenim uslovima, a vi ste stvorili društveni uslov opštom amnestijom.

Očekivao sam ovaj odgovor i spremio sam se na njega, zbog toga što je bio odgovor koji su predstavnici predlagača prošli put, istina, ne sam predlagač, ministar, pošto on nije ni reč izustio na moje vrlo konkretno pitanje, već predstavnici stranke kojoj pripada.
Dakle, jeste, tačno je, 2001. godine donet je Zakon o amnestiji i on je po obimu bio možda čak i širi od ovog zakona. Ne mislim da je taj zakon bio dobar iz 2001. godine sa ovog stanovišta sada.
Nakon donošenja tog zakona, ubijen je premijer Republike Srbije. U tom ubistvu su učestvovala i neka lica koja su bila amnestirana 2001. godine, tako da ne smatram da ste krenuli od dobre pretpostavke, da sve ono što su činile vlade u prethodnom periodu mogu biti dobar osnov da činite i vi. Pre svega, radilo se o drugim okolnostima i to je period nakon ratova, period u kome je činjen kriminal usled društvenih okolnosti gde su se ljudi vraćali sa ratišta, bili na razni način dovedeni u neke mogućnosti, da tako kažem, da čine krivična dela, ali opet ne opravdavam taj zakon.
Sa sadašnjeg stanovišta, po mom mišljenju, ne zastupam stav DS, već sebe kao poslanika DS i smatram da taj zakon tada nije trebalo doneti.
U tom smislu vaše opravdanje ne stoji.
Sa druge strane, sada su druge okolnosti, mi smo ipak u jednom periodu, kada treba da smanjimo stopu kriminaliteta u Srbiji i kada pokušavamo svi zajedno i vi u Vladi i opozicija u tome se slažemo da treba se obračunati sa kriminalitetom.
U tom smislu, to nije pravo opravdanje i zbog toga ne mogu da ga prihvatim. Hvala.

Dobro, ja se više inače nisam nameravao javljati da repliciram. Sada mi je sasvim jasno, meni je bilo jasno i malo pre da ste vi tada bili protiv Zakona o amnestiji, samo mi nije jasno zbog čega ste danas za Zakon o amnestiji, u jednim sasvim drugačijim i možda opasnijim okolnostima od kriminala. Tako da, ne želim da dublje ulazim u ovo pitanje, međutim pomenuli ste obrazloženje i samo ću se na njega osvrnuti, meni je tek obrazloženje neprihvatljivo.
Dakle, kaže se kada se govori o ukidanju kazne za lica koja su dobila kaznu zatvora do tri meseca, da se ovim umesto sankcionisanja postiže prevencija. Pa kako možete prevenirati nekog ko je već učinio krivično delo? Dakle, to je sasvim nepojmljivo objašnjenje. Možete prevenirati nekoga ko tek namerava da učini krivična dela. Ovim ne da ga ne prevenirate, nego mu dajete podsticaj da učini krivično delo. Hvala.

Hvala.
Amandman na član 2. Predloga zakona o amnestiji je posledica amandmana na član 1. ovog zakona, jer u suštini se u članu 2. nabrajaju krivična dela koja su izuzeta iz opšte amnestije. S obzirom da sam u članu 1. predložio način, odnosno nivo do koga bi amnestija bila izražena, koja bi krivična dela bila obuhvaćena, član 2. je postao bespredmetan, mada je on vrlo aktuelan i o njemu bi se moglo diskutovati. Pošto je ovde sasvim mali broj krivičnih dela izuzet iz opšte amnestije, to su kazne zatvora od 30 do 40 godina i još nekoliko krivičnih dela iz grupe krivičnih dela, vrlo retka grupa krivičnih dela.
Nisam dobio ni jedan konkretan odgovor ni od kolega koje su se javile iz pozicije, vezano za član 1, jer nisam razumeo šta je resorni odbor predložio, a da će uticati na ublažavanje posledica ovog zakona.
Razumeo sam da će za dela teškog ubistva biti smanjen iznos, odnosno procenat amnestije sa 25% na 10%. Ali, to po meni nije dovoljno i tu je u pitanju samo jedno krivično delo od korpusa krivičnih dela koja sam nabrajao. Svako ko je hteo da čuje, mogao je da čuje koja su krivična dela obuhvaćena amnestijom, a to je praktično 99% krivičnih dela, među kojima su i najteža krivična dela. Hvala.

Predsedavajući, mislim da ste sasvim u pravu jer su članovi 1. i 2. ključni članovi ovog zakona i praktično čine njegovo jezgro. Rasprava u načelu i u pojedinostima gotovo da se ne mogu razgraničiti, a svi ostali članovi jesu prateći članovi zakona.
Hteo sam samo da se osvrnem na diskusiju gospodina Jovanovića, gde je on kao jedno od opravdanja za donošenje Zakona o amnestiji naveo da nema para da se prave novi zatvori, da Vlada nema para da se prave novi zatvori. Ponoviću ono što sam rekao u načelnoj raspravi. Uslovi u srpskim zatvorima nisu ništa gori ni bolji od uslova u psihijatrijskim bolnicama – Kovin, Vršac itd, gde je smešteno duplo više ljudi nego u srpskim zatvorima. Uslovi u srpskim zatvorima nisu ništa gori po higijenskim i nekim drugim standardima, nego uslovi u nekim srpskim školama koje nemaju toalete, koje nemaju mesto gde će đaci oprati ruke, a ne zatvaramo te škole. Dakle, to nije opravdanje. Nisu to društveni uslovi koji su doveli do donošenja ovog zakona.
Prošli put sam pitao – da li je novi društveni uslov činjenica da je jedan predsednički kandidat, koji je sada predsednik države, u zatvorima dobio 78% glasova, a drugi kandidat je dobio 16,74%? To je jedini društveni uslov koji je nastao posle izbora, odnosno za vreme izbora do danas.
Još jednom da kažem, DS nije protiv amnestije…
(Predsedavajući: Vreme.)
Uzeću malo vremena od poslaničke grupe.
Samo da završim rečenicu, da ne zloupotrebljavam Poslovnik.
Dakle, DS nije protiv amnestije uopšte. Međutim, ona je protiv ovakve opšte amnestije, protiv amnestije koja nema prateće mere resocijalizacije, koja nema mere odmeravanja težine krivičnog dela i opasnosti tog krivičnog dela, u smislu prevencije za ne činjenje novih krivičnih dela i u smislu sankcija za ljude koja su činila krivična dela.
Možda je ovaj amandman, koji je nadležni odbor podneo, jedna kap u moru pokušaja ispravljanja loše verzije ovog zakona, međutim, ona je apsolutno nedovoljna. Nabrojao sam možda 30% krivičnih dela koja su obuhvaćena krivičnim delom, da vam ne bih oduzeo vreme, a i svojoj poslaničkoj grupi. Dakle, ovom amnestijom je obuhvaćeno gotovo 99% krivičnih dela, a mi sada jednu ili dve grupe krivičnih dela izuzimamo na način da, umesto 1/4, tim ljudima dajemo 10% oprosta kazne, odnosno na taj način dovodimo amnestiju u ovom zakonu do kraja. Hvala.

Predsedavajući, koristiću pravo na repliku, ali ću koristiti i vreme poslaničke grupe, pošto ne želim da ostane nejasno pitanje o kome smo pričali.
Gospodine Obradoviću, vi ste čovek od integriteta koga zaista cenim, ali na neki način narušavate moj integritet kao poslanika činjenicom da ste na neki način stavili do znanja da me niste razumeli kada sam obrazlagao svoje…
(Predsedavajući: Molim vas, samo da se dogovorimo. Imate pravo na repliku, ali niste ovlašćeni predstavnik, a prethodno ste imali vreme kao predlagač amandmana, pa vas molim da u vremenu za repliku završite vašu diskusiju. Ovo vreme vam ne računam. Izvolite.)
Dobro, pokušaću da se uklopim u još jedan minut.
Dakle, moj predlog jeste sadržan u članu 1, u predlogu za izmenu člana 1, ministre Obradoviću. Suština mog predloga je sadržana u članu 1, gde sam predložio da se umesto opšte amnestije amnestiraju ljudi osuđeni na krivična dela do šest meseci, odnosno da se, umesto brisanja kazne licima osuđenim do tri meseca, prepolovljavanjem kazne licima osuđenim na šest meseci i umanjenja kazne za jednu četvrtinu licima osuđenim do 30 godina, amnestiraju samo lica osuđena do šest meseci. Svi ostali članovi su u tom smislu postali bespredmetni, zato sam i tražio da se brišu članovi 2, 3. i 4. Mogli ste da prihvatite član 1. ili da ne prihvatite. Slažem se, nema smisla prihvatiti član 2. ako ne bi bio prihvaćen član 1. U tom smislu, mislim da sam bio dovoljno jasan da ne bi trebalo biti nesporazuma.

Kao što sam prethodno rekao, amandmani 2, 3. i 4. su sa istim obrazloženjem kao i obrazloženje za amandman 1, ali ću u svakom slučaju vrlo rado još jednom ilustrovati trenutnu situaciju u kojoj se nalazimo i koju je gospodin Stefanović eksplicitno pomenuo.
Dakle, dva krivična dela koja imamo u ovom momentu kao potencijalnu mogućnost u najavi eventualnih podnošenja tužbi su za činjenje krivičnih dela neovlašćenog prisluškivanja i eventualno krivičnog dela pokušaja ubistva i ta lica su uključena u amnestiju. Lica koja su prisluškivali prethodnih, recimo, deset godina neovlašćeno, pa se sada nalaze u zatvoru, biće puštena na slobodu. Kakva je poruka ovim licima koja prisluškuju ovih dana? Zašto oni ne bi prisluškivali ako će lica koja su do sada prisluškivala biti puštena na slobodu? Kakva je poruka licima koja su pokušala da ubiju drugo lice, da je to sada zabranjeno?
Ono što je možda jako bitno, a što ni gospodin Stefanović ni ja nismo uspeli da objasnimo, jeste činjenica da ovaj zakon u sebi krije još jednu opasnost, a to je da se ne radi o umanjenju kazne za 1/4 kod pojedinih krivičnih dela, već ona može biti mnogo veća. Međutim, pošto nisam dovoljno stručan, to ću prepustiti mojoj koleginici Malović da to možda malo bolje pojasni. Hvala.

Još jednom moram da objasnim amandman na član 1. Dakle, moj amandman se odnosi upravo u onom prvom delu onako kako je gospodin Obradović objasnio, da predlažem da se kazne zatvora do šest meseci zamene kaznom, upola manjom kaznom, da se amnestiraju za 50% ti zatvorenici.
Za ostala krivična dela tražimo da se ona ne amnestiraju. Zašto? Objasnio sam, zbog toga što nisu pripremljene mere resocijalizacije, što se radi o opasnim krivičnim delima, što narušava pravni sistem, pravni poredak, pravnu sigurnost građana i samo kraduckanje može biti vrlo opasno, jer ako nekom dedi ili nekoj baki u selu u Srbiji ili Vojvodini odnesete ili otmete 100 evra ili 200 dinara iz kuće, za njega je to vrlo bolno.
Dakle, neću da govorim sada o nekim sitnicama koje se dešavaju. Smatramo da su sva ta krivična dela vrlo opasna, da su ljudi vrlo uznemireni ovom opštom amnestijom i da oni na neki način, da ovaj zakon seje strah, ne produbljujemo ga mi, nego ste ga vi doneli donošenjem ovakvog zakona.

Gospođo predsedavajuća, koliko je našoj poslaničkoj grupi ostalo vremena?
Koristiću vreme poslaničke grupe zbog toga što moram da se vratim još jednom na obrazlaganje člana 1, a ovaj član 4. je u vezi sa članom 1. Predloga zakona o amnestiji.
Naime, u članu 1. su nabrojana krivična dela koja su obuhvaćena ovom amnestijom.
Žao mi je što gospodin Arsić nije bio u momentu kada sam objašnjavao član 1. koja su sve krivična dela obuhvaćena amnestijom, pa ću ponoviti deo tih krivičnih dela.
Prvo, statistički podatak. Dakle, od 281 krivičnog dela u Krivičnom zakoniku Republike Srbije, samo 20 krivičnih dela nije obuhvaćeno Zakonom o amnestiji. Znači od 281, brojao sam ih sada i dajem pravo da sam pogrešio u jednom ili dva krivična dela. Dakle, od 281 samo 20 nisu obuhvaćena. Obuhvaćena su krivična dela protiv života i tela, kao što je krivično delo ubistva, teškog ubistva, ubistva na mah, ubistva deteta pri porođaju itd, gospodine Arsiću. Ne smem se obraćati poslaniku, pa ću se okrenuti prema predsedavajućem.
Obuhvaćena su i krivična dela protiv slobode i prava čoveka i građanina, povreda ravnopravnosti, protivpravno lišenje slobode, otmica, prinuda, iznuđivanje iskaza, zlostavljanje i mučenje itd. Obuhvaćena su Zakonom o amnestiji predlogom stranaka vladajuće koalicije, krivična dela protiv izbornih prava. Obuhvaćena su amnestijom krivična dela protiv prava po osnovu rada. Obuhvaćena su amnestijom krivična dela protiv časti i ugleda. Obuhvaćena su amnestijom krivična dela protiv braka i porodice, sem jednog krivičnog dela - to je krivično delo dvobračnosti, vanbračne zajednice sa maloletnikom, oduzimanje maloletnog lica, promena porodičnog stanja, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica, kršenje porodičnih obaveza, rodoskrvljenje. Zatim krivična dela protiv intelektualne svojine, sva krivična dela protiv imovine – krađa, teška krađa, razbojnička krađa, razbojništvo, utaja, prevara, sitna krađa itd, sva krivična dela protiv privrede osim, mislim jednog krivičnog dela da je izuzeto, sva krivična dela protiv zdravlja ljudi, ono o čemu je koleginica Malović govorila. Dakle, omogućavanje uživanja opojnih droga i nesavesno pružanje lekarske pomoći, neukazivanje lekarske pomoći i dela koja se tiču same proizvodnje opojnih droga.
Krivična dela protiv životne sredine su obuhvaćena amnestijom stranaka vladajuće koalicije, da ih još jednom ponovim SNS, SPS, G 17, stranka gospodina Ljajića. Dakle, napravili su zakon kojim su amnestirali lica, počinioce ovih krivičnih dela. Dakle, zagađenje životne sredine, ubijanja i zlostavljanje životinja, pa i šumska krađa. Krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, izazivanje opšte opasnosti, uništavanje i oštećenje javnih uređaja, neotklanjanje opasnosti itd. Krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, krivična dela protiv bezbednosti računskih podataka, krivična dela protiv državnih organa, protiv pravosuđa, protiv javnog reda i mira su obuhvaćena ovim zakonom o amnestiji koji je predložila SNS SPS, G 17 i njihovi koalicioni partneri. Krivična dela protiv pravosuđa, krivična dela protiv javnog reda i mira, protiv pravnog saobraćaja, protiv službene dužnosti, sem dva krivična dela i krivična dela protiv Vojske Srbije.
Dakle, od 281 krivičnog dela, nije obuhvaćeno 20 krivičnih dela. Radi javnosti i radi ljudi koji gledaju ovo zasedanje ovo govorim.
S druge strane, gospođa Čomić je sa pravom pomenula pravo žrtava. Niko danas ovde od predstavnika vladajuće koalicije nije govorio o pravu žrtava, pravu majki čija su deca ubijena, pravo sestara čija su braća ubijena ili su nastradala u saobraćajnim nesrećama od strane pijanih vozača. Pravo opljačkanih ili u razbojništvu oštećenih lica, koja žive sami ili nemaju druge zaštite.
Smatram da je nemoralno učešće u raspravi advokata i narodnih poslanika, naročito ako su krivičari. Smatram to najtežim mogućim oblikom zloupotrebe službenog položaja. Ako ste advokat i ako imate lice koje branite u krivičnom postupku koje je pravosnažno osuđeno ili koje će biti pravosnažno osuđeno u momentu stupanja na snagu ovog zakona, u debelom ste sukobu interesa. Pošto to, nažalost nije predviđeno kao sukob interesa, kažem da je to moralni prekršaj od strane poslanika koji diskutuju, a u tom su svojstvu.
Demokratska stranka je protiv ovog zakona, zato što je loš, nakaradan i zadire u osnovne vrednosti pravnog sistema Srbije. Demokratska stranka nije protiv amnestije, ona je za amnestiju koja bi bila pravična, koja bi obuhvatala određena krivična dela i koja bi omogućila uslovni otpust na slobodu i mere resocijalizacije. Ovaj zakon je bilo nemoguće ispraviti i zato vas pozivamo i predlažemo da povučete ovaj zakon iz procedure.
Predlog DS je da povučete ovaj zakon iz procedure. Da zajedno učestvujemo u kreiranju jednog novog zakona o amnestiji, koji bi bio u skladu sa ovim principom.
Iznenadila me je jedna stvar koju sam danas čuo, a u skladu je sa aktuelnim dešavanjima ovih dana i u skladu je sa temom o kojoj danas raspravljamo. Zamislite, kada su službe bezbednosti prisluškivale ministra koji se bavi obrazovanjem.

Gospođo predsedavajuća, gospođa Malović je obrnuto govorila o poštovanju Poslovnika, u smislu da ne izlazimo iz teme, jer su navedeni članovi apsolutno srž ovog zakona i ne možemo izaći iz teme kada su ova četiri člana srž zakona.
Tako da, verovatno se niste dobro razumeli, mislim da sam u pravu gospođo Malović.
Dakle, samo navodim primer, kako će biti tretirana druga lica koja obavljaju važne državne funkcije, kada je jedan ministar obrazovanja, koji se bavi jednom delatnošću koja nema nikakve veze sa javnom bezbednošću, mirom, policijom itd, bio prisluškivan.
Demantovao je gospodina Arsića, možda delo protiv vas nije bilo procesurirano i možda taj čovek nije među osuđenima, ali to krivično delo je postojalo u prethodnom periodu. Dešavala su se prisluškivanja, tako da u tom smislu nije tačno da se ta aktivnost nije sprovodila.
S druge strane, još jednom ću u skladu sa ovim amandmanom, pokušati da objasnim po ko zna koji put, da je ovaj zakon gori u odnosu što se na prvo čitanje vidi. Dakle, neke stvari smo mi tek danas uvideli. Jedinstvena kazna koja je posledica odluke suda da na osnovu pojedinačnih kazni, recimo, radi lakšeg računanja uzeću primer da je lice izvršilo deset krivičnih dela, da mu se za tih deset krivičnih dela izrekla kazna od deset godina zatvora. Pojedinačno za svako krivično delo po jedna godina. Da je kao ukupnu kaznu, umesto deset godina dobio sedam godina. Njemu se ne računa amnestija na ukupno izrečenu kaznu, dakle na sedam godina, nego mu se računa amnestija na deset godina. To znači da će on dobiti umanjenje za 25% izrečene kazne na deset godina pojedinačno, što je dve i po godine kada se to primeni na kaznu od sedam godina koja mu je izrečena. Njemu će kazna ostati od četiri i po godine.
Dakle, to je suština skrivena u ovom zakonu. Ne znam kako bi gospodin Jovanović ovo objasnio. Pitam vas da li primena matematike na jedan ovakav slučaj, da li sam u pravu ili sam u zabludi? Ako sam u zabludi, recite, neka kaže predstavnik predlagača, predstavnik Vlade da sam u zabludi i reći ću hvala, ali to će ući u zapisnik sa ove sednice. Ako kažete da sam u pravu, to znači da ovaj zakon krije u sebi neke elemente koji povećavaju smanjenje kazne ne sa 25% za najteža krivična dela, nego i za više od 25%, pa će se neka lica naći na slobodi.
U tom smislu, predlažem predlagaču da još jednom razmisli, da povuče ovaj zakon, ne da ga ne vrati u proceduru, nego da ga doradi, da u jednoj zajedničkoj raspravi, u kojoj će učestvovati ovlašćeni predstavnici svih zainteresovanih strana i oni koji se zalažu da se srpski zatvori rasterete, da se u njima uvedu humani uslovi i oni koji su možda pogođeni posledicama ovih krivičnih dela, pa da nađemo neki kompromis kako ovaj zakon ne bi bio… Gospodine Arsiću, moram reći, niste bili u sali kada sam rekao da sam ja protiv zakona…
(Predsedavajuća: Nemojte se direktno obraćati narodnom poslaniku.)
Dobro, izvinjavam se.
Dakle, kada sam rekao da sam lično i protiv Zakona o amnestiji koji je 2001. godine, za koji je gospodin Obradović rekao da je i on protiv tog zakona iz 2001. godine i rekao sam da ne zna zbog čega je sada za ovaj zakon. Dakle, mislim da je taj zakon iz 2001. godine loš. Lično mislim da ga nije trebalo doneti, kao što mislim da ni ovaj zakon u ovom obliku nije trebalo doneti.
U tom smislu, nije ovo politička rasprava, verujte mi, sa mog stanovišta. Više govorim kao pravnik koji je učio osnovne postulate zaštite prava i pravne države, a to su: prevencija, sankcija, resocijalizacija. Dakle, te mere moraju biti kompatibilne, a po nekima iz vladajuće koalicije one su inkompatibilne. Nisu, one moraju biti zajedno donesene. Da ste vi usvojili program resocijalizacije, da ste na neki način određena krivična dela izuzeli iz ovog oprosta, da kažemo, odnosno Zakona o amnestiji, mogli bi da razgovaramo o stepenu te amnestije. Međutim, pošto se radi o opštoj amnestiji, pošto se od 281 krivičnog dela samo 20 izuzima, odnosno stavlja po strani, mislim da to nije u redu. Ovo jesu dobre namere predstavnika DS koji su danas učestvovali u raspravi i spremni smo da dalje razgovaramo ukoliko ovaj zakon vratite i ukoliko odustanete od ovog, po nama, veoma lošeg zakona. Hvala.

Ovo je sad već konstruktivna rasprava. Gospodine Arsiću, i vi ste u pravu, a i ja sam u pravu. Jedno krivično delo može biti sadržano od više pravnih normi. Vi to kao pravnik znate. Govorio sam o krivičnim delima pojedinačno. Kada bi na taj način računao, onda imamo više od 281 krivičnog dela, jer u jednoj pravnoj normi može biti sankcionisano više krivičnih dela, odnosno kazne mogu biti različite.
Sa druge strane, ovaj deo što se tiče advokata, u pravu ste. Smatram da smo mi pravili greške. Smatram da smo za to platili cenu na izborima. Moguće je da su neka lica možda nekad bila u sukobu interesa, ne realno, pravno izraženo, već moralnom sukobu interesa. Ne govorim o konkretnom slučaju, ali ste vi zaista u pravu. Smatram da lica kojih se tiče konkretno situacija i koja im može doneti korist ili ugled u društvu ne treba da odlučuju o pitanjima o kojima se raspravlja. Smatram da to jeste na pravi način primena odredbi o sukobu interesa, a ne na način da se nekome ko je u republičkom parlamentu onemogućava da bude u lokalnom parlamentu. Pa, gde je tu sukob interesa, kako je svojevremeno to tumačeno?
U tom smislu bih se u najvećem delu složio, osim činjenice da i dalje ostajemo kod toga da je ovaj zakon preširok okvir za amnestiju, da on obuhvata praktično većinu krivičnih dela, najopasnijih krivičnih dela i u tom delu se ne slažem. Hvala.

Obećavam da se više neću javljati, osim ako direktno ne budem pomenut.
Hteo bih samo još jednom da ponovim i da naglasim da se ovde ne radi o želji da se bilo kom poslaniku oduzme pravo da govori. Međutim, i dalje stojim kod stava da nije moralno za narodnog poslanika, advokata, koji ima za stranku lice koje je sada trenutno u zatvoru i na koji se direktno odnosi ovaj zakon, da diskutuje i da podržava ovaj zakon, jer sigurno neće da ga osporava. Ostavljam vama na čast da smatrate drugačije.
U poslaničkom klubu smo imali jednog advokata, koji je imao sličnu situaciju i on je rekao da neće diskutovati, jer smatra da bi se našao u sukobu interesa, moralnom sukobu interesa. U tom smislu naglašavam, ne ponavljajte naše greške. Naše greške smo platili, iz naših grešaka smo izvukli pouke i pomažemo vama da ne pravite naše greške, ne u korist vaše stranke, već u korist građana Srbije. Hvala.

Pomenuo me je gospodin Marković, zahvaljujem mu se, ali replika je na diskusiju gospodina Cvijana. Apsolutno se moja diskusija nije odnosila na gospodina Cvijana, pre svega zato što on danas nije diskutovao po ovom zakonu, tako da isključujem bilo kakvu mogućnost.
Sa druge strane, gospodin Cvijan je rekao da je potencijalno za amnestiju 12.000 osuđenih lica. Samo čitam obrazloženje zakona u kome piše da je ukupno 8.000 osuđenih lica. Dakle, 3.600 će biti obuhvaćeno od 8.000 osuđenih lica.
Treća stvar, tačno je da su uslovi u zatvorima loši i teški i da je previše zatvorenika po kvadratnom metru zatvora, ako tako možemo da kažemo. Međutim, ništa bolja situacija nije u bolnicama, u školskim domovima, u školama i nekim drugim ustanovama u kojima su vrlo nehumani uslovi. Zašto smo krenuli od zatvora? Koje su se to društvene okolnosti promenile od pre tri meseca, od kada je ova vlada stupila na dužnost?
Verovatno bi se predsedavajuća uhvatila za glavu ako bih počeo opet da čitam krivična dela koja su obuhvaćena Zakonom o amnestiji.
(Predsedavajuća: Nemate vremena.)
Njih je 90 puta više u odnosu na ona koja nisu obuhvaćena ovim zakonom o amnestiji. Ovim završavam. Hvala.

Hvala.
Nismo dobili odgovor samo, po koju vrstu straha i u kom periodu, da li pre ili posle krađe izbora, kojim su nas plašili predstavnici SNS u izbornom ciklusu, za koje je dokazano da nije bilo. Na ovaj način ste uneli političku dimenziju u današnju diskusiju, koja zaista nije bila neophodna.
S druge strane, DS želi da ukaže da smo mi za to da donesemo jedan zakon koji će biti u korist građana, ne na njihovu štetu. Još jednom vam ponavljam nemojte ponavljati naše greške, mi smo naše greške platili činjenicom da je naša koalicija, u kojoj smo učestvovali dobila 70% glasova na prethodnim izborima, ali smo ipak platili, dobili smo za 1-2% manje glasova u odnosu na SNS.
Ako se čudite, drugi deo koalicije koji je bio sa nama na vlasti je sada sa vama, kucate na otvorena ili zatvorena vrata. Ministar policije u prethodnom sazivu ovog parlamenta i prethodnoj Vladi je bio gospodin Dačić, i ako imate primedbu na njegov odnos prema borbi prema kriminalu, to je na njega atak. Ako ste to imali nameru, dopuštam.
Ali s druge strane, ministar Dačić je po nama zajedno sa Vladom Mirka Cvetkovića zaslužan za najaktivniju i najprimenljiviju borbu protiv kriminala koja nije bila čisto deklarativna, nego je bila u stvarnosti, pa su najveći kriminalci i najveće organizovane grupe našli iz rešetaka, tako da nemojte ponavljati naše greške. Hvala.

Hvala vam, poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da postavim pitanje predsedniku Vlade i predsedniku Republike. Naime, naša država Republika Srbija je jedna od država u Evropi sa najvećim brojem pripadnika svog naroda koji živi van granica te države. Procenjuje se da je negde oko četiri miliona Srba van granica Srbije. Među tim ljudima je i određeni broj pripadnika drugih nacionalnosti koji su iseljenici, odnosno koji žive u drugim državama.
Obaveza države je i prema Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu ta da brine o tim ljudima. To su brojni problemi, da ne pominjem Hrvatsku, Makedoniju, Sloveniju, Albaniju, Rumuniju manje, ali i zemlje bivše Jugoslavije. Ljudi koji žive na tim područjima, pripadnici srpskog naroda, imaju brojne probleme.
Prethodna Vlada je vodila računa o tome kada je donosila zakonsku regulativu iz te oblasti. Uspostavljene su neke obaveze i za državne organe. Nažalost, ova vlada do sada nije pokazala nikakav sluh za tu problematiku.
Postavljam pitanje predsedniku Vlade – zbog čega preko tri meseca od formiranja Vlade do sada još uvek nije formirana kancelarija za Srbe u regionu i u dijaspori, iako se na to zakonom obavezala i sama je taj zakon predložila? Činovnici koji su radili u Ministarstvu za dijasporu i Srbe u regionu, koja je obuhvatala i Ministarstvo vera, sada sede besposleni. Rade i dolaze na posao, primaju platu, a ne rade ništa, ne rade ono što im je nadležnost, da se ispoštovao Zakon o Vladi, ministarstvima i Zakon o dijaspori i Srbima u regionu.
Pitam predsednika Vlade – kada će imenovati direktora Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu i kada će početi da ispunjava zakonske obaveze u toj oblasti? S druge strane, pitam predsednika Republike, koji takođe ima obaveze prema Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu, da jednom u tri meseca predsedava sastankom na kojem prisustvuju, pored njega, predsednik Vlade, nadležni ministri, predsednik Skupštine i predstavnici Srba u regionu? On do sada, iako je već na čelu Republike oko pet meseci, nije sazvao nijedan sastanak. Dakle, ni njega, po svemu sudeći, ne interesuje ova tema. Pitam predsednika Republike – kada će sazvati taj sastanak i kada će svoju ustavnu, odnosno zakonsku obavezu početi da realizuje? Hvala.