Izvinjavam se, ali naša poslanička grupa je uredno podnela prijavu za ovlašćenog predstavnika.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovani komesare gospodine Cuciću, saradnici iz Komesarijata za izbeglice, danas je na dnevnom redu Zakon o upravljanju migracijama koje je pripremila prethodna Vlada i on je u nešto izmenjenom, u određenim odredbama izmenjenom delu, došao na sednicu koju danas imamo između ostalih tačaka dnevnog reda. Možda je mogao da bude na dnevnom redu i nešto ranije. Svakako da je ovo jedno od važnih pitanja i svakako da je ovo tema koja zaslužuje pažnju, koja zaslužuje ozbiljnu brigu države, a pre svega imajući u vidu činjenicu da je i poslednjih mesec dana eskalirao problem azilanata, lažinih azilanata, ali da smo i u protekloj godini imali ozbiljan problem azilanata u našoj zemlji.
Dakle, cilj ovog zakona jeste pravno regulisanje migracija, položaja migranata, emigranata, celokupnog procesa upravljanja tim procesima i to je svakako važno da je i ova vlada prepoznala taj problem i da ćemo na neki način uz ispunjavanje evropske agende rešiti makar normativno jednu oblast, možda ne idealno, svaki zakon bi svakako mogao da bude bolji, sadržajniji, možda su neke oblasti mogle biti bolje urađene. Ali, ovu materiju regulišu gotovo sva evropska zakonodavstva i sve zemlje EU su se u jednom momentu suočile sa problemom migranata, odnosno sa problemom lica koja zbog teške ekonomske situacije, zbog teškog političkog položaja, zbog progona imaju potrebu da se skrase na nekom području koje jeste mirno i koje im možda pruža neku ekonomski bolju perspektivu za njih i za njihovu porodicu.
Možda mi nismo država koja može da ponudi emigrantima koji dolaze u našu zemlju neke bolje uslove, do sada nismo ni imali uređeno to pitanje, pa su nam se emigranti jednostavno bez rešenih bilo kakvih pitanja šetali od grada do grada, snalazili se za preživljavanje i u nekim mestima je to bio ozbiljan problem.
Kako je DS na početku mandata ovog parlamenta i ove vlade rekla da će podržati sve zakone koji idu ka rešavanju pojedinih pitanja, a naročito kada su u pitanju proevropski zakoni i naročito kada su u pitanju zakoni, a ne pre svega, koje je na neki način donela Vlada Mirka Cvetkovića, Vlada u kojoj je i DS imala značajnu ulogu, u kojoj je kreirala jednu politiku proevropskog kursa, i rešavanja svih otvorenih pitanja, uz saradnju sa narodima iz okruženja, i uz saradnju sa svim značajnim faktorima koji u svetu postoje političkim faktorima.
Ne, nažalost kao što to sada čini sadašnja Vlada bez jasne orjentacije, bez jasnog cilja, stvarajući zabune kod naroda, stvarajući zabune u međunarodnoj javnosti, jer jednostavno ova vlada ima neke cikluse u kojima je 10 dana, 15 dana veliki zaljubljenik u Rusiju, a 15 dana u zemlje istočnog sveta, mislim na arapski svet bogat naftom, a izvesno vreme u evropske zemlje. Potpisuju se predugovori, sporazumi, a kada se vrati kući vidi se da su to samo lepe reči, da iza toga ne postoji nikakva suština.
Meni je, naravno, drago što je danas ovde bivša predsednica Skupštine, sa kojom smo zaista lepo sarađivali, ali mi je žao što ovde nije resorni ministar, odnosno predsednik Vlade kojem bi, čini mi se, ova oblast pripadala, ali on svakako danas ima značajne poslove, i u tom smislu ga možemo opravdati. Naravno, ne možemo opravdati sve ono što čini poslednjih 100 dana, jer njegovo mesto premijera ne čini nam se na pravi način da obavlja, čini nam se da je na čelu Vlade u jednom maniru čoveka koji nema jasan koncept i koji ne realizuje ciljeve koji su dati, u mom vrlo dragom štivu, a to je uvodno izlaganje koje je on podneo prilikom polaganja zakletve, odnosno prilikom stupanja na dužnost.
No, da se vratimo Zakonu o upravljanju migracijama, jer ljudi koji sede ovde iz Komesarijata za izbeglice svakako nisu odgovorni za sve ono što čini sadašnja Vlada, pa bih se ja osvrnuo na neka pitanja koja su data u ovom zakonu, a koja bi mogla da dožive i pohvalu i kritiku. Pre svega, dobro je što će ovaj zakon biti donet, dobro je što je i ovim zakonom uređeno pitanje položaja emigranata, migracija, što je ovim zakonom na neki način, možda ne sasvim pravno precizno, odnosno možda mu nije mesto tu, ali rešeno je neko pitanje položaja raseljenih lica, zbrinjavanje tih lica. Recimo, veoma mi se dopada činjenica da je među načelima u ovom zakonu stavljeno i načelo jačanja veza sa dijasporom i Srbima u regionu i kaže se da će upravljanje migracijama da se ostvaruje sa poboljšanjem položaja i zaštitom prava interesa pripadnika dijaspore i Srba u regionu, očuvanjem, jačanjem i ostvarivanjem veza pripadnika dijaspore i Srba u regionu sa Republikom Srbijom.
Ovo je vrlo značajna odredba i vidi se, za sve one koji nas posmatraju šta se dešava zadnjih 100 dana u ovoj oblasti, da je ovo pisano u neko drugo vreme, u vreme kada je Vlada Republike Srbije vodila računa o Srbima u regionu i Srbima u dijaspori. Zašto? Iz osnovnog razloga što je Vlada ukinula Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu i Ministarstvo za vere, što samo po sebi možda ne bi moglo biti predmet kritike, obzirom da je Vlada išla na racionalizaciju.
Ta racionalizacija je učinjena tako što je napravljeno jedno, moglo bi se reći kvazi-ministarstvo ili nešto što bi trebalo da zameni ministarstvo, ali se ne bi ubrajalo među ministarstva. Formirane su kancelarije za četiri oblasti, da ih ne nabrajam, za manjine, za Srbe u regionu i vere. Za tri kancelarije određen je direktor, počeli su sa radom, makar formalno imaju institucionalni okvir.
Ne znam da li poslanici znaju, ali trebala bi i javnost da zna i ona u Srbiji i ona van Srbije, da još uvek nije određen direktor Kancelarije za dijasporu i Srbe u regionu, odnosno direktor Kancelarije za vere. Dakle, ta oblast za ovu Vladu je sasvim nebitna, za nju je nebitno četiri miliona Srba. Mi imamo jedan pravni vakuum u kome su Srbi u regionu i Srbi u dijaspori stavljeni van snage. Dakle, ni savet pri predsedniku Republike Srbije, vi to gospođo ministarko vrlo dobro znate, pošto ste bili taj član tog saveta, ne funkcioniše. Dakle, predsednik Nikolić nije formirao taj savet još uvek, nije sazvao nijednu sednicu, iako je prema zakonu obavezan da te sednice saziva svakih tri meseca. Nije formiran savet, nije formirana kancelarija, nema ministarstva, postojeći zakoni iz te oblasti se ne primenjuju. Dakle, ova odredba u ovom zakonu koja stoji jeste dobra, ali se vidi da je to bila odredba iz vremena kada je predsednik države, kada je predsednik Vlade, kada je cela Vlada računala i vodila brigu o ovim ljudima.
Dobro je takođe što je ova Vlada, odnosno što je u ovom zakonu ostala odredba po kojoj je brigu o emigrantima, odnosno o migracijama dobio zadatak da brine o njima Komesarijat za izbeglice, koji će sad biti Komesarijat za izbeglice i migracije. To jeste institucija koja ima kapacitete i ljudske i sve druge resurse, to jeste institucija koja je prethodne četiri godine kvalitetno radila. Ne bi se moglo reći za prethodni period pre preuzimanja sadašnjeg komesara, gospodina Cucića, te dužnosti da je radila tako kvalitetno, ali bi mogli reći da je ona preduzela niz mera na zatvaranju kolektivnih centara, da je bila u dobroj koordinaciji sa Vladom Srbije i predsednikom Srbije po pitanju obezbeđivanja sredstava za rešavanja izbeglištva na području Republike Srbije. U tom periodu je održana i donatorska konferencija u Sarajevu, odnosno pripremljena donatorska konferencija u Sarajevu, obezbeđena su sredstva za trajno zbrinjavanje nekih 70.000 najugroženijih lica u Republici Srbiji.
Komesarijat ima potencijal da sprovede taj proces do kraja, naravno uz direktno provođenje tog programa od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, koliko znam da je ona realizator. Međutim, nisam siguran koliko će Komesarijat imati pravog partnera u Vladi Republike Srbije, kojoj, čini mi se, nije previše stalo do ovog pitanja, makar do sada nisam se uverio u to.
Dakle, dobro je što je Komesarijat dobio brigu o tome, jer se bojim da bi ovo pitanje generalno bilo izgubljeno da je dato nekom novom telu, jer, kako se sada formiraju po stranačkom kriterijumu tela, organi institucije, bojim se da to ne bi moglo biti ovo pitanje rešavano. Kažem, Komesarijat je i kvalifikovan za to, ima resurse i može da stvara nove planske dokumente, neki planski dokumenti su u međuvremenu i urađeni. Dobro je i to što, istina, samo u jednom stavu se govori o merama za integraciju lica koja su azilanti, koji borave na području Republike Srbije. To je vrlo ozbiljan problem. Neke kolege su danas govorile o tome, nisu do kraja rekle šta bi to trebalo da znači. Dakle, mi smo u situaciji u kakvoj je Kanada bila pre 30 godina, u kakvoj su zemlje na američkom kontinentu bile pre 100 godina. Mi smo u situaciji u kakvoj su neke zemlje bile u prethodnom periodu, da mi jednostavno imamo krajeve koji odumiru. Imamo lica kojima je Srbija na neki način obećani raj.
Mi moramo imati mere koje će možda na područja gde je živelo lokalno domiciono stanovništvo, gde će živeti neki drugi ljudi i hteti da se bave poljoprivredom ili ne znam čime. Mi moramo imati i takve mere, jer jednostavno i današnji svet jeste svet u kome se ljudi kreću iz jednog područja na drugo. Svakako je bitno da mi imamo mere za integraciju i tih ljudi koji bi se možda bavili nekim poslovima na selu, ali i nekim ljudima koji su možda završili fakultete, koji više nisu sigurni u zemljama u kojima žive, i koji su možda sad u nekim kontejnerima i ne znaju šta dalje, ali je za ovo neophodna strategija.
Mislim da ovaj jedan stav nije dovoljan i da bi tu trebalo razraditi strategiju. Znam da bi to trebao da uradi Komesarijat, ali ovo je nužno da se učini što pre i da se urade neke prioritetne mere.
Dobro je i to što će Komesarijat prikupljati i objedinjavati informacije koje se tiču emigranata i lica koja iz naše zemlje nameravaju da odu emigranti ili su već otišli. Međutim, ovde ima jedan ozbiljan problem. Mislio sam ga na kraju pomenuti, ali pomenuću ga odmah. Ovde nisu predviđena sredstva za ovu namenu. Dakle, ovaj posao zahteva ozbiljna sredstva. Dakle, to nije ni milion ni dva dinara, to se radi o milionima evra. Stvaranje baza podataka i upravljanja tim bazama podataka, to je ozbiljan posao.
U ovom zakonu ne vidim da su obezbeđena sredstva za tu namenu. Možda će to biti sredstva iz nekih donacija ili iz nekih fondova, ali to u ovom zakonu ne vidim.
Ovaj deo možda nije morao biti predmet ovog zakona, o kome ću sada govoriti, ali, po meni, je dobro da je to pitanje rešeno, a to je da će Komesarijat na neki način u buduće obavljati poslove administrativne, stručno-tehničke za Komisiju za nestala lica, koju obrazuje Vlada. Kažem, nije mesto u ovom zakonu, ali je to dobro rešenje, jer će na neki način jedna stručna organizacija moći da vodi računa o tome, mada iz naziva ovog zakona se ne bi moglo pretpostaviti da će se to naći u ovom zakonu, ali s druge strane podržavam tu meru i nemam ništa protiv toga.
Dobro je i to što će Komesarijat u ostvarivanju svih ovih ciljeva ostvarivati međunarodnu saradnju sa nadležnim organima drugih država. Svakako da je bolje da to radi Komesarijat, nego, ne daj bože, predsednik Vlade ili njegov potpredsednik, jer od te saradnje neće biti ništa, jer oni mogu samo da naruše dobre odnose i činjenicu da mi u situaciji kada imamo manji broj emigranata iz Srbije, imamo pretnju ukidanja viza. Dakle, tu nešto, po svemu sudeći, nije u redu, a po svemu sudeći da ova Vlada ne odaje nikakav kredibilitet prema međunarodnim faktorima i prema ljudima koji vode druge države, koji su u vladama drugih država, tako da je bolje da to radi bilo ko, sem Vlade. Dakle, ona je najslabija tačka u ovom celom procesu.
Dobro je i to što će biti formiran savet za migraciju i dobro bi bilo da tu uđu stručni ljudi, a ne neki iz užih ili širih članova porodica vladajuće koalicije iz bilo koje stranke sa leva ili na desno ili kako već budemo sedeli od naredne nedelje, jer dosadašnja kadrovska politika je bila upravo takva. Ona je otprilike odražavala stranačku strukturu i strukturu porodičnih stabala pojedinih ministara.
Ono što je za mene sporno u ovom zakonu jeste rok koji je ostavljen za donošenje propisa koji bi trebali da realizuju sprovođenje ovog zakona.
Pravo da vam kažem, iznenadio sam se kada sam video ovaj rok, mislio sam da je štamparska greška. Po meni, ovo bi trebalo promeniti. Mi više nemamo mogućnosti da utičemo na ovo amandmanski, to može samo Vlada. "Propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona". Po meni je to izuzetno dug rok, pogotovo imajući u vidu ovu Vladu koja nema baš neki preveliki osećaj za probleme izbeglica, prognanih, raseljenih itd, pa mi se čini da ovom pitanju neće posvetiti značajnu pažnju.
Imajući u vidu ono što sam na početku rekao, mi iz DS smatramo da je ovaj zakon malo okasnio, da je trebao biti donet i pre Zakona o NBS, koji je bio zakon za jednog čoveka i pre Zakona o amnestiji, o kome ćemo govoriti narednih dana, koji pušta na slobodu ozbiljne kriminalce i pre zakona kojim je povećana stopa PDV sa 18 na 20%, koji je našu zemlju doveo do opšteg rasta cena. Imajući u vidu ono na početku rečeno, DS će uvažiti činjenicu da je ovo proevropski zakon i verovatno podržati ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.

Nisam hteo da dolivam ulje na vatru. Reklamiram Poslovnik, član 107, jer jednostavno niste mogli da u jednom opštem metežu koji je nastao između pripadnika vladajućeg režima, između pripadnika SNS i SPS, odnosno između dva tabora. Bila je tog nivoa da je ugrožavala dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo se ne bi moglo smatrati obeležavanjem sto dana rada Vlade, jer smo se mi veoma neprijatno osećali kao pripadnici opozicije.
Jednostavno, uzimanje reči bez toga da ste dali govorniku pravu da govori, zatim ustajanje, dobacivanje itd, nije ono što Narodna skupština zaslužuje. Zahvaljujem se na vašem trudu, ali vas molim da ako je moguće budete rigorozniji, zbog toga što ste verovatno pre izricanja prve opomene pre toga mogli nekoliko puta da izreknete opomenu. Bili ste blagi. Razumem da pokušavate na taj način da date slobodu poslanicima, ali zaista je to zaista prevršilo svaku meru. Hvala.

Nije replika, javljam se po amandmanu.

Dakle, teško je zaista sada razlučiti šta su replike, a šta su rasprave po amandmanu iz osnovnog razloga što je po osnovnom amandmanu o kome se sada raspravlja, proširena tema na amandman koji se tiče novog amandmana Odbora za finansije.
U ovom delu se raspravlja o jednoj široj temi, nemam ništa protiv toga i ne zameram, ali želim da se uključim u raspravu u vezi ovog amandmana i u vezi drugog amandmana koji je podneo Odbor za finansije. Da reagujem, odnosno da pitam ovlašćenog predlagača, odnosno ministra finansija, nekoliko stvari.
Prvo, naveo je u nekoliko navrata imena deponenata pojedinih banaka. Mislim da je to zakonski nedopustivo, ali ostavljam na onima koji su pomenuti da vide šta će sa tim pitanjem da učine. Naime, vi ste jedanput, ja sam čuo, pomenuli kompaniju "Nektar" da je deponent "Razvojne banke Vojvodine". Pominjali ste i druge ustanove koje su deponent "Razvojne banke Vojvodine".
Za "Razvojnu banku Vojvodine" ste rekli, citiram – da je ona u kolapsu, da je pred bankrotom, da su njeni depoziti krš i da ne može opstati na tržištu. Pitam narodne poslanike, pitam vas i stručnu javnost, da li ste vi na taj način ugrozili poslovanje "Razvojne banke Vojvodine", bez obzira na vašu analizu koju imate i možete imati o njenom stanju na tržištu? Međutim, možda je to u ovom slučaju sekundarno.
Primerna je činjenica da vi ne ugrožavate samo pravni sistem zemlje sa činjenicom da ste sa jednim zakonom narušili pravni sistem, jer ste umesto izmene i dopune Zakona o bankama, jednim zakonom koji nema u imenu naziv tog osnovnog zakona, u suštini promenili taj sam zakon. Ne samo njega, nego i više drugih zakona.
Sa druge strane, kada je u pitanju ovaj amandman u kome se pored Republike Srbije pominje AP Vojvodina, aludira se nesumnjivo na "Razvojnu banku Vojvodine", vi ste povredili još jedan zakon koji se tiče nadležnosti AP Vojvodine i mogućnosti da ona osniva razvojnu banku. Dakle, nije sasvim identična situacija, gospodine ministre, sa "Agrobankom" i sa "Razvojnom bankom Vojvodine".
Prvo, 80% osnivačkih prava u "Razvojnoj banci Vojvodine" ima AP Vojvodina. Sa "Agrobankom" je drugačija situacija. Sa druge strane, u ekonomskom pogledu, 250 miliona evra će biti na neki način investirano ili angažovano za saniranje "Agrobanke", što je zaista legitimno i sa čim nemam problema, osim ovih pravnih nedoumica. Vi u određenom smislu osporavate pravo AP Vojvodine koja je osnivač "Razvojne banke Vojvodine", da ona odluči da li će uložiti 150 miliona evra u saniranje "Razvojne banke Vojvodine".
Kažete da nećete to osporavati, ali je na potezu NBS. Vi ste ipak prejudicirali na neki način odluku sa vašim diskvalifikacijama koleginice Mojović, banke, njenog kredibiliteta i uloge na tržištu. Sa druge strane, kako je postavljena Narodna banka, prema takođe jednom vrlo spornom zakonu koji je EU već na neki način osporila i postavila vam kao pitanje, a i MMF koji, kako kažete, ste ipak privoleli da dođe, je to postavio kao jedno od ozbiljnih pitanja politizacije NBS i sada taj politički zakon i ta politička personalizacija rukovodstva NBS dolazi do izražaja. Apsolutno do izražaja.
Narodna banka Srbije će doneti odluku kako se vi i gospođa Tabaković dogovorite. Nikakvi saveti od guvernera, nikakva nezavisna tela o tome neće odlučivati. O tome će odlučivati i od vaše dobre volje će zavisiti da li će "Razvojna banka Vojvodine" opstati. Da li će opstati i jedna od nadležnosti koju je AP Vojvodina dobila i koja nije osporena pred Ustavnim sudom? Dakle, to nije samo pitanje. To je političko pitanje. Naravno da je ekonomsko pitanje presudno i naravno da depoziti građana, pravnih subjekata moraju biti sigurni i da poslovanje banke mora biti pozitivno i u skladu sa propisima NBS. Sa tim se apsolutno slažem sa vama.
Međutim, ovo pitanje je složenije. Ne možete primeniti analogiju, a vi ste u zadnja dva dana evoluirali vaša razmišljanja u tom smislu, ne da pokušate da na neki način nađete rešenje za "Razvojnu banku Vojvodine", nego ste vi nju eksplicitno kroz pominjanje AP Vojvodine, stavili kao predmet ovog zakona i na taj način uzeli štap kako biste disciplinovali niži nivo vlasti koji nije po vašoj volji.
Dozvolite to nižem nivou vlasti, koja nije lokalna samouprava, koja je AP Vojvodina, dozvolite tom nižem nivou vlasti da sama odluči šta će sa "Razvojnom bankom Vojvodine". Vi preduzmite mere koje se tiču odgovornosti i po pitanju vođenja te banke i neke druge aktivnosti. Nemojte ulaziti u odlučivanje u ime AP Vojvodine, niti polemisati ni sa Bojanom Pajtićem, niti sa bilo kim ko predstavlja tu AP Vojvodine šta je za njih bolje. Oni to valjda najbolje znaju i valjda su ih ljudi i zbog toga birali.
Budite oprezni. Zaista vas najdobronamernije molim da kada je u pitanju "Razvojna banka Vojvodine" i olake ocene koje izričete ovih dana, one su vrlo opasne, vrlo su nespojive sa ulogom ministra finansija, vrlo su nespojive sa ulogom NBS. Ušli ste u jednu, moglo bi se reći, protivevropsku, i rekao bih, protiv dobrih pravila normi da se ne diraju, da se ne imenuju, da se ne identifikuju deponenti, njihova sredstva.
Ovde ste otkrili identitete i na neki način ste ugrozili nezavisnost bankarskog sistema. Možda je to u dobroj nameri, možda u žaru diskusije kojoj ne bi smeli da podležete ste uradili mnogo stvari koje nisu korisne i koje mogu, slažem se, da u dobroj meri naruše i ovako narušen ekonomski položaj ovih banaka. Hvala.

Predsedavajući, zahvaljujem se i svakako ne možemo dosegnuti vreme koje je ministar Dinkić imao juče i danas u ovoj narodnoj skupštini, ali takođe vidim neku dobronamernost i želju da se napravi neko rešenje koje će biti dobro za građane Srbije, odnosno građane Vojvodine u ovom slučaju.
Ne bih komentarisao ovu procenu oko izbornih rezultata. Imam samo još dve sugestije i neću se više javljati, a to je prvo da vas pitam i da na neki način tražim od vas da se ne mešate u nezavisnu odluku NBS po ovom pitanju, odnosno odluke, zahteva za dokapitalizaciju. Ukoliko to budete činili vi ćete sem toga što ćete prekršiti zakon napraviti ozbiljan presedan i pokazati da je Narodna banka jedna politička institucija, što ja ne bih voleo ni kao opozicioni poslanik.
S druge strane upozoravam vas na to još jednom da ova banka nije osnovana samo po jednom zakonu nego da ona uporište ima u Zakonu o nadležnostima AP Vojvodine i da ona na neki način svojim, ako bismo uzeli poređenja i komparaciju sa nekim zakonima koji se odnose na javna preduzeća ili ustanove od javnog značaja, ne likvidira se tek tako, odnosno ne stavlja se pod let tek tako. Znamo da javna preduzeća ne mogu tek tako otići u stečaj. "Razvojna banka Vojvodine" jeste jedan od ekonomskih oslonaca razvoja.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam. Mislim da vam poređenje oko droge nije dobro. Možda je droga i to što sam ja poželeo drugi put poslanik u Skupštini, možda je droga biti ministar tri ili četiri puta. To je legitimno pravo da se svako ponaša onako kako on smatra da je to za njega dobro.

Poštovana predsedavajuća dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, u situaciji kada imamo opšti porast kriminaliteta gotovo u svim oblastima, Vlada Republike Srbije na praktično prvoj sednici jesenjeg zasedanja je uzela za shodno da prvi zakon koji je donela, odnosno koji je dala ovom parlamentu na izglasavanje je Zakon o amnestiji, zakon sa 10 članova. Zakon koji bismo mogli nazvati zakon o opštoj amnestiji.
Nekoliko koleginica i kolega je obmanulo javnost tvrdnjom da ovaj zakon obuhvata samo osuđenike na kazne zatvora do tri meseca i na kazne zatvora do šest meseci.
Ovaj zakon ima odredbu opšte amnestije. U članu 1. ovog zakona stoji – oslobađaju se od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora lica pravosnažno osuđena za krivična dela koja su propisana zakonom Republike Srbije ili su bila propisana zakonima koji su prestali da važe, da ne čitam dalje ovaj stav. U sledećem stavu, stavu 2. ovog člana kaže se da se lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravosnažno osuđena na kaznu zatvora od tri meseca oslobađaju od izvršenja kazne zatvora u celini, a lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona prvi put pravosnažno osuđena na kaznu zatvora od tri do šest meseci oslobođena od izvršenja 50% određene kazne zatvora. Dakle, kolege i koleginice govore samo o stavu 2, a ne i o stavu 1. koji praktično predviđa amnestiju, odnosno oslobađanje jedne četvrtine kazne svih zatvorenika koji su osuđeni na kazne zatvora do 30 godina.
U članu 2. jesu dati izuzeci, ali ne kako je koleginica malo pre napomenula, za kazne zatvora koje su manje društveno opasne. Da li su, koleginice ili kolege, manje društveno opasna ubistva, svirepa ubistva, napad na službena lica, krivična dela teških telesnih povreda itd, da ne nabrajam? Sva ova krivična dela obuhvaćena su ovim zakonom o amnestiji i to građani Srbije treba da znaju.
Obrazloženje za donošenje ovog zakona kaže da je akt amnestije akt političke volje najviših organa državne vlasti, republičke skupštine, odnosno republičke vlade. Kao poseban razlog za amnestiju navodi se činjenica da je položaj osuđenih lica promenjen iz razloga što su se izmenile društvene, ekonomske i političke prilike. Koje su se to društvene, ekonomske i političke prilike izmenile ovde ne piše. Mogu da naslutim i neki su podaci vrlo relevantni. Društvene prilike su se izmenile da građani danas žive lošije nego što su živeli pre tri meseca, da su cene proizvoda više, da jedva sastavljaju kraj sa krajem, da je izgleda postalo društveno opravdano vršiti krivična dela i to bi mogli biti društveni i ekonomski razlozi.
Političke prilike su se izmenile. Na vlast je došla nova koalicija SNS, SPS i stranka regiona, stranka Rasima Ljajića. To su novi politički okviri. Međutim, jedan od političkih okvira je svakako i ono što je koleginica Mićić rekla, a to je da je sadašnji predsednik Republike Srbije obećao u predizbornoj kampanji amnestiju za zatvorenike, za lica osuđena za krivična dela i oni su to znali da cene. U zavodima za izvršenje kazne zatvora predsednički kandidat Tomislav Nikolić dobio je 78,81% glasova, a predsednički kandidat Boris Tadić je dobio 16,64%.
(Poslanici dobacuju s mesta.)
Dakle, razlika između jednog i drugog kandidata je 3.845 glasova, što nije malo uticalo na izborne rezultate.
Predsedavajuća, zamoliću vas da obezbedite nesmetan rad, odnosno da mogu da nastavim da govorim bez dobacivanja.

Na taj način su se ispunili uslovi da Vlada i ovaj parlament danas zdušno, govorim o vladajućoj koaliciji, govore o volji da se amnestiraju lica osuđena za krivična dela.
Sa druge strane, ne treba zanemariti da ovim zakonom nisu izuzeta lica koja su izvršila krivična dela napad na službena lica, krivična dela ubistva i teška ubistva, čak ni krivična dela razbojništva. I oni su ovim zakonom obuhvaćeni amnestijom. Ako razmišljamo o humanosti prema ljudima koji se nalaze u zatvorima, a treba da razmišljamo i treba i prema njima da se odnosimo humano i da žive u humanim uslovima, da li treba da razmišljamo i o porodicama lica koja su ostala bez sinova ili kćeri, licima koja su ostala teški invalidi, da li treba da razmišljamo o službenim licima koja su preživela teške telesne povrede, koji su ubijeni, od lica koji zaslužuju kaznu koje vi danas velikodušno puštate na slobodu ili ćete ih vrlo skoro pustiti na slobodu prema ovom zakonu.
Cilj krivične sankcije jeste kažnjavanje i to se svakako uči već na prvoj godini pravnog fakulteta. Rudolf Jhering kaže između ostalog da cilj prava i ime prava zaslužuju samo one norme postavljene od društva koje iza sebe imaju prinudu ili pošto država poseduje monopol na prinudu. Profesor Kezler kaže da se smatra efikasna primena i da je ona bitno obeležje celine pravnog poretka, dok je za pravnu normu bitno da sadrži sankcije kao bitan normativni element. Sa druge strane, postoje i drugi teoretičari po svemu sudeći kojima su skloni predlagači ovog zakona i koji kažu i razvijaju stav da pravo nije bitno za organizovanu državu, nego prinuda kao spontana reakcija ljudi na kršenje pravnih pravila i društvenih vrednosti. Ovi teoretičari, među kojima je najpoznatiji Leon Digi u suštini zagovaraju i protivnici su postojanja države, već su za to da ljudi preko svojih moralnih normi uzmu stvari u svoje ruke.
Dakle, studenti prve godine prava uče šta to znači sankcija i šta znači primena sankcija u jednom društvu koje na neki način kao naše društvo dominira kršenjem pravnih normi i dominira porastom kriminaliteta.
Koju poruku dajemo ovim zakonom? Dajemo poruku potencijalnim učiniocima krivičnih dela da je društveno opravdano krasti, otimati, vršiti krivična dela, krivične delikte i da će oni jednog dana biti nekim zakonom o amnestiji amnestirani. Dajemo poruku ljudima koji su sada osuđeni za krivična dela i izdržavaju kazne da je društveno opravdano to što su činili krivična dela i da im se država na taj način odužuje time što ih pušta na slobodu.
Kakvu poruku dajemo licima koja su pretrpela posledice tih krivičnih dela, o tome sam već govorio. Kakva je ovo poruka policiji i policijskim organima? Kakva je ovo poruka policajcima koji svakodnevno na ulici štite građane od prestupnika?
Da li je to poruka njima da na slobodu puštamo 1.100 ljudi koji su osuđeni za krivična dela da bi oni sutra brinuli o njima i da bi stavili svoje živote u rizik da će ta lica biti ponovo oslobođena? Kakva je to poruka porodicama lica koji se brinu o bezbednosti nas, naših porodica i građana Srbije? Koja je to poruka žrtvama koje su bile, na neki način, žrtve krivičnih dela za ova lica koja su sada na izdržavanju kazne?
Na slobodi će se, ako se usvoji ovaj zakon, naći za pet, šest dana 1.100 lica osuđenih za razna krivična dela. Gospođa Malović je rekla neka od tih imena. Ne važi za plašljivog čoveka u svojoj sredini, međutim ne bih se usudio da nastavim sa nabrajanjem svih tih imena lica koja će se naći na slobodi u narednih šest, sedam dana. Radi se o veoma opasnim kriminalcima.
Kažete da je razlog za donošenje ovog zakona pomanjkanje kapaciteta i loši uslovi u zatvorima. Slažem se. Međutim, po tom principu bismo mogli da kažemo da i neke druge ustanove imaju veoma loše smeštajne kapacitete, da su uslovi u njima na granici čovečnosti. Iz stručnih razloga bio sam u poseti psihijatrijskoj bolnici u Kovinu, psihijatrijskoj bolnici u Vršcu i verujte mi da još uvek nosim traume iz tih poseta. To se ne bi moglo nazvati bolnicom, već sabirnim centrom. Tamo ljudi žive u veoma teškim uslovima, sa opasnošću da im krov, odnosno strop padne na glavu, sa vrlo lošim uslovima gde se u jednoj sobi nalazi po 30 do 40 štićenika. Da li bi nešto trebalo preduzeti i sa tim ustanovama? Šta bi trebalo da učinimo sa školama u kojima deca nemaju toalete? Da li bi te škole trebalo da zatvorimo i decu poslati kućama? Da li je to način da rešimo to pitanje? Da li je neko pomenuo standarde u zatvorskim ustanovama, da li samo tamo treba da popravimo standarde i da li prvo tamo treba da popravimo standarde, pa onda da se osvrnemo na sve ostale standarde kako naši ljudi žive?
Sa druge strane, gospodo iz vladajuće koalicije, niste konsultovali stručnu javnost, niste održali javne rasprave povodom ovog zakona. To se vidi, pisan je vrlo nestručno i teško ga je propratiti. Dao sam predlog amandmana, ali taj zakon je veoma teško popraviti.
Međutim, imamo jedan problem, nama je ugrožen tzv. beli šengen. U obrazloženju zakona se kaže da niste uskladili ovaj zakon sa evropskim zakonima jer u ovoj oblasti ne postoje zakoni sa kojima bi mogao da se usaglasi ovaj zakon. Međutim, kaže se i nešto drugo, ovaj zakon nije preveden ni na jedan od svetskih, odnosno evropskih jezika i da nije bilo ko konsultovan vezano za ovaj zakon. To znači da niste konsultovali ni eksperte, niti političke predstavnike EU. Znači li to, gospodo, da ćete i sa ovim zakonom ugroziti beli šengen, da ćete, kao što je Rumunija, omogućiti da lica iz zatvorskih ustanova, nemajući mogućnost da se socijalizuju u Srbiji, jer im to niste omogućili, idu trbuhom za kruhom, kako se to kaže, ili da nastave posao koji su započeli pre odlaska na odsluženje kazne zatvora? Možda ste trebali da konsultujete evropske partnere. Premijer juče reče da je ovo Vlada koja ima najbolje moguće odnose sa EU od nastanka Srbije pre dvesta godina.
Da li vi, gospodine Selakoviću, preuzimate na sebe odgovornost, pošto ste vi predlagač ovog zakona, da ukoliko lice koje se za šest, sedam dana nađe na slobodi i izvrši krivično delo, recimo, razbojništvo, ubistva ili neko drugo krivično delo? Vi ste predlagač ovog zakona zajedno sa Vladom. Preuzimate veliku odgovornost na sebe. Ovo je zakon koji je veoma ozbiljan. Ovo je zakon koji je društveno opasan iz više razloga. Smeškate se i pričate sa kolegama sa strane, a ne slušate šta govorim. Imali ste vrlo ozbiljnih kritika vezanih za ovaj zakon. Niste se osvrnuli na njih. Dakle, radi se o zakonu o opštoj amnestiji sa par izuzetaka. Puštate na slobodu lica koja su izvršila najteža krivična dela iz razloga što ste to obećali u predsedničkoj i parlamentarnoj kampanji. Veoma ozbiljnu odgovornost stavljate na sebe.
Na kraju, imajući u vidu težak položaj ljudi koji se nalaze u tim zatvorima, predložio sam amandman da se ovim zakonom obuhvate lica koja su prvi put osuđena na kaznu zatvora do tri meseca, da im se oprosti 50% kazne i da se sa 50% kazne oslobode lica koja su osuđena do šest meseci. Sve ostalo je, gospodo, veoma ozbiljan rizik. Ovo je jedan od zakona koji ste vi prvi stavili u proceduru, nemajući ideju šta dalje. Drugi zakon koji je danas na dnevnom redu je predložio naš poslanik Srđan Miković. Treći zakon koji je na dnevnom redu je predložila prethodna Vlada. Gde su vaši zakoni? Prvi zakon vam je bio o Narodnoj banci, kojim ste počeli partizaciju ove države…
(Predsedavajuća: Vratite se na temu, molim vas.)
Završavam. Pozivam Vladu da povuče ovaj zakon iz procedure i da o ovom zakonu otvori javnu raspravu kako bi došli do rešenja kojim bi bili zadovoljni i građani, gde bi obezbedili sigurnost građana, a gde bi se na neki način stvorili bolji uslovi licima koja su na odsluženju kazne zatvora. Hvala.

Neću se osvrtati na ovaj deo koji je bio mimo dnevnog reda, govoriću isključivo o delu koji se odnosi na ovaj zakon i činjenicu da kolega nije rekao istinu. Dakle, ovim zakonom će na slobodu biti puštena lica koja su izvršila krivično delo ubistvo, teško ubistvo, svirepo ubistvo, razbojništvo, osim ako su osuđena na kaznu zatvora preko 30 godina.        
Gospodine Selakoviću, molim vas da se oglasite i da razjasnite koji zakon usvajamo. Pred sobom imam tekst u kome se u članu 1. kaže da se oslobađaju sva lica kazne zatvora 25% i u članu 2. su dati izuzeci. Ovo što smo malopre čuli nema u izuzecima. Molim vas da objasnite građanima. Koleginica je malopre rekla da će biti oslobođena samo lica koja su osuđena na kaznu zatvora do tri ili do šest meseci. Očito da ne čitamo isti zakon. Molim vas da nam kažete da li imamo dva različita teksta u proceduri?

Zaista se izvinjavam, ali ovde se radi o ozbiljnom nesporazumu. Da li vi nemate stav 1, imate samo stav 2? U stavu 1. ovog zakona se kaže – oslobađaju se od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora lica pravosnažno osuđena za krivična dela koja su propisana zakonima Republike Srbije ili su bila propisana zakonima koji su prestali da važe, a koja su se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalazila na izdržavanju kazne zatvora u Republici Srbiji ili još nisu stupila na izdržavanje kazne zatvora ili čiji je premeštaj radi izdržavanja te kazne izvršen u inostranstvu. Dakle, sva krivična dela.
Molim vas, nemojte više da sejete nerazumevanje pre svega ljudima koji gledaju ovaj prenos. Gospodine Selakoviću, molim vas, recite kolegi da nije u pravu. Sva lica se oslobađaju kazne zatvora do 25%. To je za kaznu zatvora od 30 godina 7,5 godina. Ako su odslužili deo kazne, oni će izaći na slobodu. Pomenula je koleginica o kojim se to licima radi.

Više se neću javljati za reč pošto je kolega potvrdio da sam u pravu. On govori o zakonu pre 10 ili ne znam koliko godina, a ja govorim o zakonu koji je danas na dnevnom redu. Još jednom ponavljam da će po osnovu ovog zakona na slobodu izaći lica koja su činila i učinila najteža krivična dela. Obzirom da se ministar ne oglašava, obzirom da je i kolega priznao da sam u pravu, ne eksplicitno, nego implicitno, poredeći jedan i drugi zakon, zaista mislim da je sve jasno. Međutim, čini mi se da su danas i neki mediji obmanuli javnost kada su rekli da će ovom amnestijom biti obuhvaćena samo lica osuđena na kazne zatvora do tri, odnosno do šest meseci. Ne, biće obuhvaćena sva lica do 30 godina osuđena, uz određene izuzetke. Hvala.

Povreda Poslovnika, poštovani predsedavajući, član 27, a tiče se nadležnosti predsednika Narodne skupštine gde se kaže da - predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom.
Molim vas da mi ovo vreme ne oduzimate, dok sam čitao odredbu člana 27.
Vi ste povredili ovu odredbu, predsedavajući, jer ste vi ovih dana nastupa mimo odredbe koja vam daje ovlašćenje sa jasnim odredbama šta možete da radite.
Vi ste ovih dana bili i sudija i tužilac, a sa druge strane, vi ovu Skupštinu ne vodite u skladu sa zakonom i Poslovnikom, povredili ste gotovo sve članove Poslovnika, povredili ste Ustav i u sazivanju sednice i kada su u pitanju Krivični zakon, a već su kolege pominjale član 359. gde se ne zna zbog čega se traži ukidanje imuniteta, pa vam ja predlažem da podnesete ostavku na vašu funkciju, a ako to hoće da vas zaštiti vaš kolega predsednik Administrativnog odbora, neka on podnese ostavku, jer ovo je narušavanje ugleda Skupštine i ovo je grubo kršenje Poslovnika, ne samo Poslovnika, nego i Ustava i svih pratećih zakona.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ovaj član pokazuje šta je nova Vlada, odnosno nova vladajuća koalicija obećala, a šta čini. Naime, da bi poslanicima u Skupštini i onima koji prate ovaj prenos bilo jasno, reč je o članu zakona koji se menja, kojim se poreska stopa, osnovna poreska stopa sa 18 povećava na 20%. Dakle, PDV, u narodu poznat, se povećava sa 18 na 20%. Od dana kada ovaj zakon bude usvojen cene proizvoda, mogli bismo reći, od igle do lokomotive biće veće za 2%. Istina, tu nije obuhvaćena hrana, ali hrana je, kao što znamo, već poskupela ili je nema na rafovima za onu koja nije poskupela.
Predsedavajuća, molim vas, koristiću i vreme poslaničke grupe, tako da kada prekoračim vreme ne morate me prekidati.
Dakle, od načela socijalne pravde, poruke ili slogana – nema stezanja kajša, koju smo i pre neki dan čuli od premijera, raspodeliti teret na bogate, odnosno raspodeliti teret prema mogućnostima građana, a rasteretiti siromašne, nema ništa.
U ovih 45 dana, koliko Vlada vlada, predlaže i verovatno usvaja, ako predsednik pre toga ne odleti u Njujork, zakon kojim građanima steže kaiš. Zbog toga, molite boga da predsednik ostane u Njujorku što duže, jer ćete do tada moći da kupite proizvode po nešto nižim cenama.
Kaže se u obrazloženjima koje čujemo ovih dana da neće poskupeti hrana. Rekao sam da je ona već poskupela. Znači li to da siromašnim građanima ne treba sapun, da ne treba da peru ruke, da ne treba da peru veš, da ne treba da peru zube, jer će pasta za zube poskupeti i svi drugi proizvodi? Gospodo, ne živimo u 12. veku. Građani već oskudevaju i imaju poteškoće da sastave kraj s krajem. Da li je ovo socijalno odgovorna Vlada? Da li povećanje PDV sa 18 na 20% znači da je ovo socijalno odgovorna Vlada?
Imao bih razumevanja zaista, nije nikakva demagogija, da ste vi ukupan budžetski deficit zadržali makar na istom nivou kakav je bio predviđen u planu prethodne Vlade, čiji ste takođe bili član. Međutim, vi ste rashode Vlade, odnosno države povećali. Ovo što će građani stezanjem kaiša morati da uštede ide na ono što je neki dan prvi potpredsednik Vlade, i šta ne već, pošto ne mogu sve njegove funkcije da pobrojim, rekao da je puno rotacionih svetala u ovoj Srbiji. Tako je, puno je rotacionih svetala, ali ovaj PDV, povećanje PDV delom ide i na ta rotaciona svetla. Niste srezali rashodnu stranu onoliko koliko je ona mogla da se smanji.
Dakle, zaista DS nema problema u tome, ni poslanici DS da podrže i podržaće one zakone iz ovog seta zakona koji imaju određenog smisla i koji imaju adekvatno obrazloženje. Ovde nam niste dali adekvatno obrazloženje. Pored toga, ovaj član zakona je rezultat partizacije, rezultat namere da se namire svi u ovoj koaliciji, koja nije mala, rezultat činjenice da se postavljaju novi partijski direktori, da broj činovnika neće biti smanjen. I sami kažete – ukinućemo agencije, a nećemo smanjiti broj zaposlenih. Šta onda radite? Znači, ti ljudi umesto da rade posao za koji su stručni, radiće neki drugi posao, možda čistiti ambroziju, kao što su radili u nekim mestima u Srbiji, podsetite mi u kojim mestima je to bilo, ili će sedeti besposleni.
Ukidate Fond za zaštitu životne sredine …

Predsedavajuća, zaista mislim da sam na temi. Sem toga, trošim vreme poslaničke grupe.

Zaista imam razumevanje, predsedavajuća, za vašu delikatnu poziciju. Zaista pričam o svom amandmanu. Dakle, moj amandman se tiče povećanja poreske stope sa 18 na 20%. Amandmanom tražim da se taj član briše i da poreska stopa umesto 20 ostane 18%. Građanima se sada obraćam, a ne poslanicima. Obrazlažem zbog čega smatram da taj član treba da se briše. Zbog toga što ta sredstva neće ići u prave namene. Imao bih razumevanja da će ići u prave namene, ali završiću. Imao bih razumevanja da će ova sredstva otići u namene koje će ići u korist siromašnih građana. Suprotno tome, ovaj amandman ide ka tome da se uzme od običnih građana i da sredstva odu u svrhe za koje još i ne znamo, odnosno za sredstva za koja još i ne znamo kako će se trošiti. Hvala.