| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
Zahvaljujem predsednice. Ja ću opet govoriti u ime potrošača Udruženja Efektiva, zato što sa tim ljudima sarađujem dugi niz godina, još od pljačke građana od strane banaka u kreditima u švajcarcima.
Ono što bih želeo da ponovim i što sam rekao juče, mi svakako možemo da podržimo ovaj zakon, ali pod uslovom da se stavi elemenat kolektivne tužbe kao što postoji u EU, Crnoj Gori i mnogim drugim zemljama, a isto tako da ovaj krovni zakon bude krovni zakon, a ne da bilo koja firma ili bilo koje preduzeće u Srbiji može da prenebegne to i da kaže, ako je rok za reklamaciju ili odgovor osam dana ili 10 dana, oni mogu da kažu, evo mi ćemo odgovoriti u roku od 6 meseci i želela bih da skrenem pažnju na još jednu stvar koja se dešava, a možda nije vezano sa ovim zakonom, ali opet ima sličnosti, to je da pojedina preduzeća, na primer „Parking servis“, u bilo kom gradu u Srbiji, ukoliko neko ne plati kaznu ili kartu od 5000 dinara, onda oni uzmu i prodaju nekom advokatu to isto za 500 dinara i onda taj advokat na sudu naplati 30, 40 hiljada dinara i to podeli sa nekim ovlašćenim licem ili direktorom firme, tako da ne mislim da na taj način treba da se oštećuje država ili komunalna preduzeća, ali bih molio da se povede računa o tim pojavama, tako da ako se pravi jedan zakon, on mora da bude iznad bilo kakve uredbe i smatramo da nikakva niža uredba, podzakonski akt ne može da bude jači od Zakona o zaštiti potrošača.
Znači, ako je taj zakon krovni, onda očekujemo da se taj zakon primenjuje apsolutno za sve i da niko ispod taj zakon ne može da promeni i da donese uredbe kakve njemu odgovaraju. Hvala.
10/3 VS/VZ
Zahvaljujem.
Amandmane koje smo predali koleginica Irena Živković i ja nismo pisali mi nego su pisali stručnjaci i eksperti iz Udruženja potrošača „Efektive“ koji se mnogo bolje razumeju u ovu materiju.
Ono što je važno kod člana 4. postoji nekoliko stvari koje su problematične. Jedna od njih je zato što krovni Zakon o zaštiti potrošača ne može biti pravi krovni zakon zato što umesto tog zakona često će moći određene firme i kompanije da koriste uredbe ili podzakonska akta koja će biti jača od ovog krovnog zakona.
Druga stvar koja je problematična u tome je ta što jeste on ili barem se tako kaže, usklađen sa propisima EU, ali imamo drugi problem, a to je da u propisima i zakonima EU oko zaštite potrošača postoji element kolektivne tužbe.
To u ovom zakonu ne postoji. Kada kažemo kolektivna tužba onda govorimo o tome da oko jednog istog problema mnogo ljudi može da podnese jednu tužbu i da se ta tužba na kraju odnosi na sve ljudi koji su to podneli.
Međutim, ovde se govori o tome da kolektivna tužba ne postoji, što je mnogo važno jer će praktično svaki oštećeni građanin morati pojedinačne tužbe da podnosi sudu. Znamo koliko je naše sudstvo opterećeno i da takve masovke ukoliko do njih dođe često budu predmet zloupotrebe.
Možemo da se setimo kakve su zloupotrebe bile kada su građani tužili banke jer su na taj način odlukom Vrhovnog suda ili kog god već, Kasacionog suda, došli smo u situaciju da jednostavno jedna odluka može da poništi sve odluke prethodnih nižih sudova koji su dosudili u korist građana.
Drugi problem je bio regres i topli obrok. Kada su radnici Srbije počeli da tuže državu, kompanije i poslodavce zato što im je uskraćen regres i topli obrok, kada su počeli to da dobijaju, onda je opet taj isti sud doneo presudu o tome da to ne
19/2 JD/CG
treba da se isplaćuje, onda su svi građani morali da plaćaju sudske troškove i gubili su procese zato što je jedan sud doneo mišljenje u korist države ili u korist poslodavaca.
Smatram da ovde mora da se prihvati element kolektivne tužbe. Ako se to bude prihvatilo ovaj zakon će svakako biti usklađen sa evropskim zakonima.
Mi insistiramo na tome da se kolektivna tužba uvrsti u član 4. Hvala.
Zahvaljujem.
Ako prekoračim vreme, koristiću vreme ovlašćenog.
Kada se ovde pokrene pitanje o radnicima, ja se osećam prozvanim ili pozvanim da nešto kažem, jer mislim da sam jedini poslanik koji evo već četvrtu godinu ovde svaki svoj govor, a do sada ih je bilo sigurno preko 100, koristio da ukažem na probleme u kojima se radnici Srbije nalaze. Uvek argumentovano, uvek iskreno i uvek tačno i istinito.
Ja nisam bio deo nijedne vlasti. Ja sam opozicija od kada znam za sebe. Znači, još od 1990. godine, još od prvih mitinga ja sam opozicija i evo do dan danas, znači, čitavih 36 godina, i mislim da sam možda jedan od retkih ovde u sali koji nikada nisu ni na koji način bili deo vlasti, nego su bili uvek protiv svake vlasti ne zato što apriori sam kontraš, nego zato što smatram da neko ko se bavi sindikatom i ko se bavi borbom za radnička prava mora da bude apriori uvek protivnik svake vlasti. Ne neprijatelj, nego protivnik.
Ja bih želeo da iskoristim ovu priliku i ono što je vrlo važno kada se ovde sada govori o tome da li je neko čitač vodomera, da li je neko nešto uradio, ja smatram da svaki čovek koji živi od svog rada u Srbiji je radnik. Mi ovde smo radnici. Svi mi, nas 250, koji sedimo u ovoj sali smo radnici, jer mi živimo od svog rada, zarađujemo svoju platu. Za mene je isto radnik i onaj ko čisti ulice, a isto tako i profesor ili doktor nauka.
21/3 GD/MP
Druga je stvar što neki ljudi sebe nazivaju ekspertima i intelektualcima, akademskim građanima ili kako god, ali su i oni radnici ako pošteno žive od svog rada, bez obzira čime se bave.
Ono što bih ja želeo samo ukratko da skrenem pažnju je to da bih zamolio i apelovao na nadležne da pomognu da se reši ovaj štrajk koji kamiondžije ili autoprevoznici imaju trenutno na našim granicama. Svi mi koji smo imali prilike da putujemo, imali smo mnogo puta slučaj da vidimo kilometarske kolone na granicama gde kamiondžije i ljudi koji voze i u EU i u neke druge zemlje, a i ovde kod nas, moraju danima da čekaju da pređu granicu. Ovaj sistem koji je sada uveden sa tim šengenom ili šta god već, tim ljudima pravi ozbiljan problem. Pored toga što mogu 90 dana da provedu u EU, oni moraju da čekaju danima na granici i na taj način postavlja se pitanje da li će ti ljudi imati od čega da žive, da li će neke fabrike koje rade ovde u Srbiji imati dovoljno materijala i mogućnosti da nastave svoj posao, jer i njihov posao i njihove fabrike i radna mesta tih ljudi zavise upravo od toga da li će te njihove sirovine biti dopremljene ili otpremljene.
22/1 TĐ/CG 13.35 – 13.45
Na drugu stranu to što smo ovim nekim novim sistemom, koji je uveden krajem prošle godine, mi kao građani Srbije i oni koji nisu deo EU dodatno poniženi. Svako ko je imao prilike da putuje automobilom u inostranstvo u proteklih nekoliko meseci, a ja sam nekoliko puta izlazio, mogao je da primeti da morate dva puta da se slikate kada odlazite iz zemlje, da morate da se slikate kada se vraćate u zemlju, i to je apsolutno, da kažem, ne samo ponižavajuće, nego će to napraviti na granicama takve gužve da će ljudi jednostavno morati da čekaju nekada i po pola dana da bi prešli granicu bilo koje države u okruženju, ne računajući naravno BiH i Crnu Goru.
Apelovao bih na državu i na sve nadležne organe da daju sve od sebe da se ovaj štrajk reši, da pomognu da ti ljudi dobiju papire i dozvole da mogu da rade i da žive od svog rada. To je još jedan od razloga zbog čega bismo mi trebali da budemo deo EU.
Naravno, ja sam bio prisutan prošle nedelje na sastanku sa delegacijom Evropske komisije i nisam iskren da budem nešto preterano ni oduševljen time, jer su oni samo saslušali ono što smo mi pričali, a to su priče koje mi slušamo godinama i nisam video neku reakciju.
U svakom slučaju treba raditi na tome da se ti problemi u narednom periodu reše i da svako ko živi od svog rada može da nastavi da radi svoj posao onako kako treba. Hoću da kažem da ću se ja i ubuduće javljati kada god čujem da neko ovde govorio problemima radnika. Zahvaljujem.
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 25.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 93850.00 | RSD | 12.08.2022 - |