ŽELJKO VESELINOVIĆ

Stranka slobode i pravde

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Željko Veselinović prvi put je izabran za narodnog poslanika u 13. sazivu kao 19. na listi Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka), mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe UJEDINjENI - SSP, PSG, PREOKRET, SLOGA. Član je Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, i zamenik člana Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

BIOGRAFIJA

Rođen 1974. godine u Smederevu.

Sindikalnim radom počeo da se bavi krajem 2000. godine, u tadašnjem smederevskom „Sartidu“, a 2003. godine postao je najmlađi predsednik sindikata u istoriji fabrike. Ubrzo po dolasku USS Steel doveo je sindikat do reprezentativnosti u fabrici koja je tada imala gotovo 10.000 radnika.

2005. godine je izabran za predsednika Granskog sindikata metalaca.

2008. godine preuzeo je vođenje Udruženih sindikata Srbije SLOGA, čiji je jedan od osnivača.

2014. godine postavljen je za savetnika predsednika Pokrajinske vlade u oblasti radnih odnosa i socijalne politike.

Član je mreže sindikalista pri Evropskoj levici i Evropskog socijalnog foruma.

Vodio je i organizovao više štrajkova i protesta.

Od 2018. do 2022. bio je odbornik u Skupštini grada Beograda.

Predsednik je Udruženih sindikata Srbije „Sloga“.
Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 08:06

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 3
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.12.2022.

Poštovani predsedavajući, uvaženi koleginice i kolege narodni poslanici, reklamiram član 106. Poslovnika gde je prethodni govornik govorio van teme van dnevnog reda, uvredljivo se obraćajući predstavnicima opozicije, što nema apsolutno nikakve veze sa ovom tačkom o kojoj mi danas govorimo.

Ja bih pretpostavio kada je ministar malopre govorio o finansiranju RTV i RTS da država treba da stane i da pomogne u takvim nekim situacijama, ali mislim da mi treba da čujemo i da pričamo o tome kako recimo na tim medijima treba da se čuje o problemima radnika o štrajkovima, o tome kako radnici Pošte štrajkuju glađu, kako štrajkuju radnici Ziđina, radnici Resavice, itd.

Da smo u ovoj tački dnevnog reda i u ovom zasedanju mogli da predložimo dopunu dnevnog reda, mi bismo predložili jedan zakon o radu čime bismo pomogli i ministru i Vladi da mogu da reše probleme tih državnih službenika, nameštenika, jer na taj i takav način posle godinu dana rada, svako od njih bi dobio …

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, uvek je veliko zadovoljstvo slušati predstavnike Vlade kada govore o blagostanju u kojem živimo, kada pogotovo ministar Mali i premijerka Brnabić govore o zaposlenosti, nezaposlenosti. Ja mislim da sam prošli put uspeo da uverim ljude da je ta nezaposlenost došla samo tako što je promenom metodologije računice nezaposlenost preko noći smanjena sa 26% na 12%, ali to sada nije ni toliko važno.

Žao mi je što zbog jednog veoma čudnog zakazivanja ove sednice nemam prilike da danas govorim o jednom zakonu o radu, jednom sistemskom zakonu, zakonu koji bi radnika vratio u centar dešavanja, radnika bi vratio da napokon radnik bude gospodin čovek. Ali, svakako će biti prilike da govorimo i o tome.

Svi znamo onu anegdotu i onu staru priču da su i robovi nekada imali posao. Imali su posao, radili, ali robovlasnik je morao da im obezbedi krov nad glavom, hranu, odeću da bi mogli dobro da mu rade. Današnji moderni srpski robovi nemaju pravo na to. Moderan srpski rob danas radi za 35 hiljada dinara, toliko je danas minimalna zarada u Srbiji i za tu minimalnu zaradu radi negde oko 400 hiljada ljudi.

Kada ta minimalna zarada bude povećana na 40 hiljada dinara, imaćemo preko 500 hiljada ljudi koji će raditi za minimalac. Ako uzmemo galopirajuću inflaciju po kojoj je minimalna potrošačka korpa danas negde oko 50 hiljada dinara, prosečna potrošačka korpa 90 hiljada dinara, onda možemo videti da će trećina našeg radno sposobnog stanovništva živeti ispod granice siromaštva i raditi za platu koja će biti ispod granice siromaštva, i to je poražavajuće.

Ja ne znam na koji način vi možete da obrazložite građanima Srbije da oni žive lepo, da žive dobro kada svi znamo kolika je danas zarada, da je ona oko 50 hiljada dinara. Ne znam koliko ljudi danas radi za takvu zaradu.

Kada govorimo subvencijama, svi smo svedoci da se subvencije ovde daju stranim niskobudžetnim kompanijama. Te niskobudžetne kompanije, koje tako same sebe zovu, mogli bi se raspitati koliko kolektivnih ugovora ima u takvim kompanijama, koliko su radnici zadovoljni u takvim kompanijama i kakva je ekonomska logika davati nekome 10, 20, 50 ili 100 hiljada evra po svakom otvorenom radnom mestu kada on za taj državni novac može 10, 15, 20 ili 30 godina čak da isplaćuje zarade zaposlenima.

Na samom kraju, gospodine Mali, hteo bih da vas pitam zašto izbegavate temu o Zakonu na ekstraprofit kada svi znamo da su sve države, ozbiljne države taj zakon stavile, da kažem, u temu razmatranja? Hvala.