Predsedavajući, kolege, dame i gospodo narodni poslanici, trebalo bi da se zapitamo da li je sve počelo tog 18, ili 21, ovde u Skupštini, ili je sve počelo mnogo ranije. Imali smo mi u ovoj skupštini i slučaj generala Tolimira, imali smo laž državnih organa. Kada ova skupština i njeni odbori nisu tu laž, kao najveći zakonodavni organ, doveli do svog logičnog kraja, onda smo imali drugu laž od 18. i hapšenje gospodina Karadžića i onda, po prirodi stvari, počelo je sve ovo da se dešava.
Ponižavanje ove skupštine traje, ja sam ovde već drugi saziv, to je, praktično, druga godina, od samog početka. Ova se skupština i njen predsednik nisu izborili za svoje mesto. Ona je transmisija i radi onako kako neko od nje traži.
Vidite, direktor BIA-e se nije udostojio ni da dođe na sastanak našeg odbora za odbranu i bezbednost. Takav čovek više nijedan jedini dan ne bi trebalo da bude na tom mestu.
Ali, to ne možemo da obezbedimo mi, za koje naša koleginica reče da se ne pitamo ništa u ovoj skupštini. To treba da uradite vi, pošto se vi pitate za sve u Srbiji. Vi treba da date odgovor na pitanje – ko je ubio Ranka Panića?
Sigurno je da ne možemo ići dalje s lažima u Srbiji. Sigurno je da u Srbiji ne možemo ići dalje s ubistvima. Protesti su počeli odmah po hapšenju, odnosno po našem saznanju da je uhapšen Karadžić. Bio sam na velikom broju tih protesta. Ovde to nije poznato.
Imali smo situacije kada je policija potezala vatreno oružje, pištolje, a objašnjenje komandira je bilo da se policajac uplašio. Tih dana sam sagledao da u policiji ima jedan broj ljudi kojima tamo nije mesto. Po prirodi svog posla, oni ne mogu da se uplaše. Po prirodi svog posla oni, kada je masa u pitanju, treba da reaguju na sasvim drugi način od načina na koji bismo reagovali mi kao pojedinci.
Ta režija od 29, to niko danas nije rekao, bila je od strane državnih organa. Kakva smo mi država kada jedan državni organ organizuje napad na drugi državni organ? Policija je bila napadnuta od strane drugog državnog organa, od strane državne bezbednosti, koja je organizovala napade.
Lično sam video da oni koji su gađali policiju beže, na određenim vratima su ih čekali operativci i zaklanjali. Demonstranti koji su bežali i pokušali da uđu na ista vrata bili su zaustavljeni i rečeno im je – vi ne možete ovamo, ovo je državna bezbednost.
Treba li nama takva država? Znači, neko u ovoj državi može da ubija, može da organizuje da se napada policija.
Ja sam bio na svim mestima te noći, video sam i policajce koji su pogođeni, koji su povređeni, bio sam sa njihovim komandantom. Pitao sam ga – znate li da je osnovna taktika policije izolovati one koji prave nered? Kaže – generale, mi se ovde sat vremena borimo s njima. Ali, kažem, vi ste morali, pošto nisu bili u masi, bili su u posebnoj ulici, televizija prikazuje da ste to mogli da uradite. Kaže – nismo imali dovoljno snaga. Onda su upotrebili sve te snage da tu grupu, koliko ih je bilo, stotinak, gurnu u ljude koji su mirno protestovali.
Mediji, takođe, imaju svoju, da ne kažem prljavu, ali neslavnu ulogu, stalno se isticalo koliko je povređeno policajaca. Treba da znate, gospodo, da je povređeno daleko više ljudi, a što se tiče policajaca, broj je, verovatno, tačan. Jer, video sam neke ljude, pa im kažem – što ne ideš da te previju, da ti ukažu pomoć? A oni – malo je što sam dobio batine, već sutra ujutru treba da mi dođu na vrata; jer, gde se pojavim, oni zabeleže i sutra ponovo dođe policija.
Tamo je bilo apsolutno svega. Kada sam ih pitao – dobro, ta grupa s kojom ste se sat vremena tukli, koliko ste ih uhapsili, kažu – nijednog.
Veliki je broj onih kojima će biti suđeno, dobili su batine, apsolutno ni u čemu nisu učestvovali. Jednostavno, nisu bežali jer nisu imali razloga da beže. Ja sam te večeri bio na svakom mestu. Istina, nisam imao takav problem kakav je imao Vučić, jer me poznaju svi komandanti i komandiri tih jedinica. Bili su sa mnom na Kosovu i Metohiji. Ali, video sam situaciju da policija, recimo, momka koji ide sa mnom otima i, posle moje intervencije, njihov komandir mora da tuče svoje policajce po šlemovima pendrekom zbog toga što ne može da ih urazumi.
Mora nešto da se preduzme. Mora nešto da se uradi. U policiji imamo mnogo ljudi koji ne zaslužuju da tamo budu. Ne mogu oni da komuniciraju s građanima na pravi način. Posebna priča je žandarmerija.
Mi smo već sutradan nastavili s protestima. Kada smo se pojavili na Trgu, opkolila nas je policija opremljena za razbijanje demonstracija. Rekli su – zabranjeno vam je okupljanje. Mi kažemo – naše okupljanje je prijavljeno, nismo dobili nikakvo pismeno naređenje. Kaže – mi vama prenosimo naređenje. Nismo pristali na to. Rekli smo da ćemo mi svakako krenuti u tu šetnju, ali oni su bili uplašili taj narod.
Jel nama treba policija od koje se ljudi plaše, ili nam treba žandarmerija koju nijedan mlad čovek neće i ne želi da vidi?
Zašto? Zbog utakmica, ali, sigurno, delom i zbog njihovog odnosa, ponašanja, jer su oni bili upravo ti koji su te večeri gazili ljude i po desetorica udarali jednoga. Žandarmerija je na ovim protestima obezbeđivala, inače, samo sedište DS-a i nije se baš puno pojavljivala na ulicama. Brigada koja je bila iz Beograda, u ostalim danima je bila korektna. Međutim, opet smo imali situaciju da je i pre toga jedan poslanik dobio pendrek. Zašto? Zato što je skočio da se postavi između nekih koji bi napali policiju i policajca. Sam sam bio tu i kažem – hajde, ljudi, objasnite kako možete da udarate obezbeđenje SRS-a koje vas štiti?
Danas čitam u novosadskom ''Dnevniku'' da je predsednik Poslaničke grupe DS-a u Vojvodini napadnut. Gospodin Đelić traži hitno da se pronađe učinilac. I mi tražimo da se pronađe učinilac, ali mi tražimo i da se pronađu ubice Panića, da se pronađe i onaj ko je pucao na Pelevića.
Niko ne može da kaže da je to nemoguće. Videli ste kako policija, kada hoće, može da bude efikasna. Na ovim protestima snimali su nas svaki dan, sa ko zna koliko kamera, sa svake strane. Tačno se zna koja je jedinica bila na kom mestu, gde se angažovala žandarmerija, gde je bio koji starešina. Znači, samo ako se ne želi istina, onda se neće pronaći ubice Ranka Panića.
Mi sada tražimo individualnu odgovornost. Ne može neko ubiti čoveka i dalje, navodno, nositi uniformu i štititi građane Srbije.
Ne može neko pucati u poslanika, ne može neko napadati poslanika, pa ni običnog građanina, i ne mogu desetorica gaziti nekoga ko je na zemlji. Znači, desetine i desetine njih treba da bude suspendovano, njihovi komandiri, takođe, treba da budu pozvani na odgovornost.
Ako ministar, direktor policije i ostali nisu sposobni da dođu do toga, ukoliko u policiji postoje takvi odnosi da oni ne žele da pronađu te učinioce, onda mora doći do političke odgovornosti, onda ministar, direktor policije, ovaj iz BIA-e, druge starešine, moraju biti smenjeni sa svojih dužnosti, a ministar bi trebalo, iz moralnih razloga, ako ne može da rukovodi policijom, ako ne može da dođe do tih saznanja, da sam podnese ostavku.