Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristim ovu priliku da vas pozdravim, pošto sam dugo vremena bio odsutan.
Javio sam se po ovom amandmanu jer on nekako odgovara onome što sam, boraveći u poslednje vreme u inostranstvu, imao prilike da vidim. O svojoj državi ipak najbolje možete razmišljati i zaključivati kada se nalazite van nje.
Ova poslednja 33 dana ja sam se nalazio u Haškom tribunalu. Tamo sam svedočio šest dana braneći one koji su tamo optuženi. Otišao sam po pozivu generala Lazarevića. Kada sam odlazio iz Haškog tribunala, rekli su mi da sam apsolutni rekorder i jedini čovek na svetu koji je svedočio 26 dana u Hagu i tamo proveo 96 dana.
Uočio sam da svi drugi optuženi koji se tamo nalaze imaju svoju državu osim Srba i onih koji dolaze iz Srbije, kojih je tamo najviše, a koji nemaju državu jer iza njih ne stoji niko.
Prošao sam više desetine puta pored naše ambasade. Za svih 96 dana nikada niko iz te ambasade nije došao da vidi nijednog svedoka. Predsedavajućeg sudiju je interesovalo, pošto me zna od 2005. godine, kada sam dva puta svedočio, šta sada radim, kakvo je moje mesto u Skupštini, interesovao ga je i rad ove skupštine. Ali, to nije interesovalo nikoga drugoga ko ovu državu predstavlja tamo.
Svi svedoci, bez obzira šta vi o tome mislili, tamo predstavljaju državu Srbiju i brane državu Srbiju, iako su došli po pozivu određenih pojedinaca.
Šta sam drugo uočio? Uočio sam da se sva dokumentacija koju ima ova država već nalazi tamo. Pitali su me i za neka moja dokumenta, koja ja nisam mogao da vidim dok sam bio ovde u Srbiji jer mi nisu data. Sad mogu da kažem da svi građani Srbije, kada ih nešto zanima, mogu da se obrate Haškom tribunalu – tamo će dobiti sve ono što im ovde, u Srbiji, njihova država ne da.
Zamislite, svi ste svedoci kako se kroz medije dugo vremena govorilo da je država Srbija talac određenih generala i određenog broja ljudi. U stvari, svi ti ljudi koji se tamo nalaze su taoci Srbije jer ona o njima ne vodi apsolutno nikakvog računa. Svi drugi na najbolji mogući način, angažovanjem svih svojih službi, pomažu svoje ljude, a Srbija i danas čini sve da oteža situaciju svojih ljudi koji se tamo nalaze.
Istina, ja nisam imao nikakvih teškoća. Otišao sam odavde i, iako sam imao od svih drugih najviše iskustva, pripremao sam se više dana po 20 sati dnevno. Međutim, dva sledeća svedoka, koji su još aktivni u Vojsci, kada su se ovde javili svojim starešinama da su dobili poziv da treba da svedoče, jedan iz Vojne akademije je odmah stavljen na raspolaganje i smenjen sa dužnosti, a samo je tražio da mu se da godišnji odmor da bi se pripremao. Rekli su mu: možeš da ideš. U međuvremenu mu je već pripremljeno i penzionisanje iako nije ispunio nijedan zakonski uslov.
Toliko sam se trudio da stignem ovde i da u ovoj prvoj klupi vidim ministra odbrane. Znam šta bih imao da kažem tom čoveku, koji je čak pokrenuo i medijsku harangu protiv nekih ljudi koji se nalaze u Hagu, konkretno protiv generala Ojdanića.
Zamislite vi ljudi, on je jednom svedoku koji sutra treba da svedoči, generalu Dikoviću, dao dva dana, dao mu je odsustvo od dva dana, i rekao da se u Srbiju mora javiti do 24.00 časa u utorak.
Taj čovek, taj ministar odbrane – rekao sam taj čovek jer ne želim da vređam ljudsku vrstu, pa i taj ministar pripada ljudskoj vrsti – direktno radi protiv interesa Srbije. Jer, posle mene, sledeći čovek koji će se naći tamo na udaru je taj general. Kako će on da se brani kada nikada nije bio u tom sudu?
Umesto da cela država stane iza njega, da mu kažu - evo vam 15 dana, evo vam mesec dana, pripremajte se u Hagu, jer vi ne branite generala Lazarevića, nego Srbiju - ministar mu daje dva dana. I verovatno mu već priprema penzionisanje, jer sudija, predsedavajući, gospodin Bonami nije prihvatio zahtev advokata da se prekine svedočenje generala Stojanovića danas, u ponedeljak, da svedoči general Diković kako bi stigao da se vrati u Srbiju do 24.00 časa u utorak. Kakve mi to monstrume imamo na mestima ministara, koji ne razmišljaju o svojoj državi?
Mi govorimo ovde o Ministarstvu spoljnih poslova. Svako od nas, kada se nađe u nekoj stranoj državi, bez obzira u kakvoj je ulozi, ipak predstavlja Srbiju. Naši ambasadori su naši sportisti, ali i svaki drugi građanin je predstavnik ove Srbije. Oni ljudi koji se tamo nalaze izgleda da su teret za Srbiju, kao i svaki onaj ko ode tamo da pokaže da sve to što se dešavalo '98. i '99. godine nije onako kako se predstavlja u svetu.
Ja znam kako sam ja prošao. Znam kako je prošao i tužilac koji je pokušao nešto da dokaže u mom slučaju. Ali se pitam kako će proći general Diković, kako će proći pukovnik Jevtić, koji znaju da ova država direktno, preko svog ministra odbrane, radi protiv njih, a oni su još uvek u državnim organima, u Vojsci te iste države.
To je jedan težak osećaj, gospodo, kada znate da ste van, a da protiv sebe imate i svoju državu. Ja sam to osetio i 2005. godine. Ovaj put to nisam osetio, ali sam video da se to i dalje radi u ovoj državi Srbiji. I želim da to javno kažem, da to znaju svi građani Srbije. Doći će neki izbori. Evo, sada su me pitali ruski novinari da li imamo vojsku koja može da odgovori ovim izazovima. Mogao sam samo da se nasmejem. Srbija nema ništa, a pogotovo nema vojsku koja može odgovoriti bilo kakvom, pa i najneozbiljnijem izazovu, a ne ovome što se danas radi u svetu i oko Srbije.
Gospodo, u poslednjih deset dana je prava haranga na televiziji u Evropi. Na različitim stanicama, eto, čak i drugorazrednim stanicama u Holandiji, već deset dana možete u toku večeri da gledate makar tri do četiri emisije koje su vezane za Srbiju. Sve su one priprema za rešenje Kosova i Metohije. Sve te emisije su posvećene vremenu Slobodana Miloševića. U svim tim emisijama se negativno govori o Srbiji.
Čak je i ona emisija na Bi-Bi-Siju, u kojoj je učestvovao naš ministar inostranih poslova, bila apsolutno kontraproduktivna za Srbiju jer on, po mom mišljenju, nije odgovorio izazovu. Čak je i način na koji je voditelj te emisije postupao prema njemu bio neprihvatljiv za jednog čoveka koji predstavlja jednu državu, pa makar to bila i Srbija.
Imao sam potrebu da to kažem i u ovom amandmanu sam našao mesta upravo u ovoj reči, gde se kaže da neko treba da bude smenjen i samim tim što povređuje ugled Republike Srbije. Mi imamo mnogo onih koji nas predstavljaju u svetu, a koji predstavljaju sramotu za Srbiju.