Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9506">Predrag Marsenić</a>

Predrag Marsenić

Nova Demokratska stranka Srbije

Govori

Koristiću vreme ovlašćenog po amandmanu.

Dakle, kolega Šulkić je stvarno sve rekao što je trebalo da se kaže, samo bih dodao neke podatke. U poljoprivredi smanjeni su podsticaju za nabavku mašina i opreme za primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju za dve milijarde dinara. Dakle, to sam ja rekao i u obraćanju pre neki dan i nije mi jasno zbog čega je to. Mislim da nam je potrebno da imamo veće podsticaje da naši poljoprivredni proizvođači kupuju savremeniju opremu da bi imali veće prihode po hektaru.

Rekli ste, mislim juče, da je 70% svega što srpski seljak proizvede ide na tržište EU. To je tačno, naše dve, tri, najbolje, da kažem industrije, sva industrija, poljoprivreda i prehrambena industrija, međutim da li ste napravili ijednu analizu koja bi se ticala uticaja onoga što će se raditi sa litijumom, dakle, otvaranje rudnika litijuma i uticaja na poljoprivredu, ne samo poljoprivrednu proizvodnju, nego odnos EU prema tome, odakle se uvoze ti prehrambeni proizvodi i da li to znači da će naša poljoprivredna proizvodnja biti delimično oštećena za jedan deo toga izvoznog potencijala?

Govorili smo ovde o tome zašto smo tražili neki porez na ekstra dobit? Pa, mi smo imali takvu situaciju u Italiji. Italija je prošle godine uvela porez na 40% na neočekivani prihod banaka, 8. avgusta, a ove godine razmišlja da od banaka traži da da deo prihoda u prethodne dve godine kao donaciju. Mi imamo 350 miliona evra dobit banaka u periodu od 2014. godine do 2021. godine, one će ove godine biti milijardu i 350 miliona evra. Znači, nismo mi tražili da se neka dobra firma, neko dobro preduzeće, koje dobro radi dodatno oporezuje, mi smo tražili da to bude za banke i za kladionice.

Znate, moramo raditi malo i na tome kako određene kladionice vrše uticaj na društvo, uticaj na našu decu. Mislimo da je taj uticaj negativan. Zamislite Albanija je rešila to stanje, a mi nismo u stanju da to rešimo, ispada da oni više vole svoju decu i svoje mlade nego mi, što nadam se da nije tačno.

Druga stvar, koja je takođe ovde interesantna je ono što ste pominjali o vremenskoj vrednosti novca. To ne objašnjava određene cene i mi smo stalno pričali o tome. Dakle, ovde imamo put koji ide, gospodin Vesić je iskreno odgovori, rekao je da je ta cifra dogovorena i da je to fiksna cena, međutim da li je sve zaista uzeto u obzir, u pitanju je put koji će koštati 15,2 miliona evra, put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, a u isto vreme imamo u Rumuniji auto-put koji će biti izgrađen od Temišvara do Moravica koji košta četiri miliona evra po kilometru. Znači, da li je odluka zaista dobra. Mislim, na osnovu koje procene je tako nešto urađeno. Istina je da skaču cene, mislim, to je potpuno jasno i cena auto-puteva na svetskom tržištu, ali mislim da je trebalo možda obrazložiti to malo konkretnije.

Ono što smo takođe tražili, je oporezivanje rijaliti programa. Znate, ako neko kome je pomognuto, a vi ste pomogli kada je bilo pitanje poreza, u trenutku kada je bilo loše, zašto onda ne bismo oporezivali nešto što predstavlja jako loš i negativan uticaj na naše mlade.

Kako je rekao gospodin Lane Gutović jednom prilikom, pokojni, vidite, kaže, nije tačno da ne vredi narodu govoriti. Tamo gde se ulaže, tamo ima rezultata i onda imate sve više kriminalaca, sve više da ne kažem prijateljica noći i sl. Dakle, jednostavno mi moramo da promenimo taj koncept. Govoreno je ovde o određenom vozilu koje vozi jedan predstavnik Vlade. Nije sporno da se vozi, nije sporno i niko ne kaže da vi treba da vozite „jugo“, ali da li ste razmislili o tome kakvu poruku šaljete kada vozite takav automobil? Kakvu poruku šalje građanima Srbije predsednik koji nosi te i takve farmerke, koje koštaju koliko koštaju, na gradilište? Dakle, treba predsednik da ima normalnu odeću, on predstavlja zemlju u inostranstvu i kada ide u Ujedinjene nacije normalno da treba dobro da se obuče, ali je nekako poruka, morate malo da smanjite taj doživljaj, kako kažu. Jednostavno morate malo da shvatite da vi utičete na to kakvo će biti naše društvo, šta su one vrednosti u društvu. Vi ste ministri i treba malo da se upodobite.

Što se tiče litijuma, optuženi smo, Dejan Šulkić, kolega, rekao je da je ovo dvadeseti dan kako radimo. Dakle, imali smo dovoljno vremena. Juče sam pričao sa vama, gospođo Brnabić, ovo nije tumačenje zakona, ovo je zakon koji je izričit. Znači, član 17. Zakona o izboru narodnih poslanika jasno kaže – nov saziv Narodne skupštine dužan je da imenuje nov stalni sastav RIK-a u roku od šest meseci od dana konstituisanja Skupštine. Tu nema mogućnosti tumačenju. Dakle, 20. marta je završena ta sednica. Trebalo je to da uradimo. Nismo uradili. Pogrešili smo. Nije to naša greška. Jednostavno, promaklo je, možda ste bili bolesni, nije sada da vas pravdam, u redu, nije uopšte sporno, ali jeste greška. Treba priznati grešku. Mi moramo da se držimo zakona. Čemu mi ovde kao narodni poslanici koji treba da kontrolišemo rad Vlade, a ne držimo se mi sami zakona? To je prvo.

Drugo, vi to tumačite i mnoge stvari tumačite onako kako vama padne na pamet. Dakle, prošle godine mi smo imali, u Ustavu stoji vrlo jasno, član 106. stav 2. – drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru. Nama je prvi radni dan počeo 23. oktobra. Okej. Vi ste rekli – počelo je zasedanje, ali je samo prva sednica bila tada. Pa šta je onda problem da Prva sednica redovnog zasedanja bude 10. oktobra, a da u međuvremenu mi završimo litijum? To ne može? Jel? Zašto? Zato što je to vaše tumačenje. To je vaše tumačenje i to je to. To je taj problem o kome ja pričam sve vreme. Dakle, tumačenje zakona da nije prekršen zakon o tome da nismo izabrali novi sastav RIK-a. Znači, neverovatno je. I onda ide ona priča Tomasa Mora, znači kada vam dođe đavo, kojim zakonom ćete se braniti od đavola? Pred kojim zakonom? Sa čim, kada kršite ove stvari koje su evidentne i ovde nema tumačenja? Jednostavno, džaba njemu pare, tamo u paklu para nema.

Na kraju, govorili smo o ovom izdvajanju koje bi trebalo da se uradi o tom porezu na rijaliti programe. Vi ste podržali naš predlog. Složio se predsednik Vučić, za muzej nacionalne istorije kod železničke stanice. Toga takođe nema u ovom budžetu. Mislimo da je to veoma važno i mislimo da bi to zaokružilo jednu priču, taj spomenik Stefanu Nemanji, ne ulazeći uopšte u priče da li je lep, da li nije lep. To neka drugi procene.

Dakle, zašto pare za to nisu odvojene? Mnogo ovde ima propusta i mi smo rekli nekoliko puta da bi to trebalo popraviti. Ako iko bude odgovarao. Molim vas, nemojte mi odgovarati šta je bilo onda, šta je bilo sada. Dajte da razgovaramo normalno. Mislim da je sve ovo bilo vrlo jasno i konkretno i da nije bilo ni vređanja, nikakvih netačnih podataka. Dakle, to je to.
Pozdravljam to ako je istina. Ja sam samo komentarisao, te cifre u budžetu nema. Dakle, nema tih dve milijarde. Možda će biti u rebalansu, možda će biti u budžetu, možda neće, videćemo. Pozdravljam ako je istina. Treba sačekati proceduru. Vi ste nama dali ovaj zvanični dokument. Mi moramo da komentarišemo ono što vidimo ovde i zato sam tražio razjašnjenje.

Što se tiče sednice. Mi smo 23.10. prošle godine imali rebalans budžeta. U međuvremenu mi smo, sada pre nego što je stigao rebalans budžeta, podneli ovaj zahtev za sednicu o litijumu. U međuvremenu je stigao rebalans budžeta. Prošle godine on je bio 23.10, ove godine je bio dvadeset i nekog septembra. Nije naša namera bila da sprečimo tu sednicu, niti je sada. Mi se zalažemo za tu sednicu. Vidite juče, iako to ne ulazi u ovo vreme, to je posebno vreme, kada su bila pitanja poslanika.

Predstavnici Vlade su govorili dva sata i 30 minuta od tri sata ukupno, oko, ja sam to ovako okvirno izračunao. Gledao sam koliko je bilo postavljeno pitanje. Nekada se zloupotrebljava to vreme kada i nema šta da se kaže. Evo gospodin Martinović je odgovorio konkretno i direktno i hvala vam na tome. Mi samo tražimo takvu vrstu ponašanja i onda ćemo stići sve.

Drugo, sećate se kada smo imali sednice koje su trajale do dva, tri noću, isto o budžetu. Jurili smo, trebalo je da završimo ili o nekim drugim pitanjima. Moralo je, bio je neki zakonski rok, možda nije o budžetu. Nije bilo razloga sada, ako zaista nemamo vremena da započnemo tu sednicu, da ne završimo ovo što pre. Da li je tako? Nije uopšte u pitanju naša namera da te sednice ne bude. Naprotiv, mi želimo tu sednicu.
Kada mogu svi ovako da pričaju, mogu i ja.

Kada pričamo o ideologiji, bila je ovde jedna ideologija, neko je sprovodio tu ideologiju i zalagao se za nju. Otkad? Od svog osnivanja, pa je onda došao na ideologiju Čedomira Jovanovića. Ovde neko sedi u Vladi koja je uvela sankcije Belorusiji, a izdaje se za rusofila, tako je rečeno.

Imamo drugi problem. Ovo sada što imamo je očigledan prikaz toga da vi nećete dozvoliti, ne samo sednicu o litijumu, nego prvo i osnovno, ono što je najvažnije, sednicu o Kosovu i Metohiji, da dozvolite da Miloš Jovanović bude ovlašćeni predstavnik, da ima više vremena od Aleksandra Vučića, koji treba da prisustvuje tu na toj sednici. Te stvari su, nažalost, sada potpuno jasne.

Umesto da vratimo sve ovde institucije, da razgovaramo normalno, šta mi radimo? Pričamo o ideologijama, o glupostima, pokazujemo nekakve slike. Znate šta se dešava i dole i znate šta će se tek dešavati. Zato hajde da se uozbiljimo, da završavamo ovu sednicu i da idemo na ove dve sledeće sednice o litijumu i o Kosovu i da pričamo kao ljudi normalno.
Hvala.

Ako je zaista tako, dajte tu sednicu, pa da razgovaramo, hajde da razgovaramo. To ko je izdao Kosovo, to ćemo tek da vidimo. Na sajtu Vlade u vreme Vojislava Koštunice nije stajao Sporazum koji priznaje lične karte, zvanična dokumenta Kosova i Metohije. Na sajtu ove Vlade to stoji. Niko nije priznao Kosovo…

Samo polako. Nemojte se sekirati. Ima vremena, pričaćemo kada bude došla ta sednica, ali ćemo onda mi biti ovlašćeni pa ćemo i mi imati pravo da radimo ovo što vi stalno radite – zloupotrebljavate vreme. Ja sam svaki put govorio direktno o amandmanu, svaki put sam se trudio, svaki put, osim sada zato što sam bio izazvan polemikom gospodina prethodnog koji je govorio, izazvan sam bio zato što sam podržao njegovu odluku, ja, tada kada je izašao 2013. godine i rekao – ja podnosim ostavku kao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Godine 2013. neko je podneo ostavku, i onda je rekao ovako, ovim rečima - Ako me bude pozvao Aleksandar Vučić, biće ili da ili ne, a ja moram otvoreno da kažem da je to "ne". Jel mi govorimo grčkim jezikom? Jel "ne" znači "da"? Hajde da budemo potpuno otvoreni. Uvek se pominje tih 1.300, ali mi nismo priznali Kosovo. Mi nismo okačili na sajt Vlade nikada, nijednom, nijedan dokument koji je implicitno priznavao Kosovo, nikada. Mi smo Vladu rasturili zbog toga što smo došli u problem, prvo zbog SSP-a, drugo, upravo zbog toga što je Kosovo samo proglasilo nezavisnost. Samo.

Šta sad, mi treba da radimo na tome da popravimo odnose sa KiM? Napravićemo stadion da bismo imali sa Albanijom zajedničko prvenstveno Evrope ispod 21 godine u fudbalu. Jel to budućnost? Super, odlično, divno, sjajno, fantastično. I sve je tako fantastično, sve je ekonomija, sve je super, najjači smo na svetu, a Kosovo polako klizi, klizi.

Kosovo i Metohija, bravo, tako je, slažem se potpuno.

Kosovo i Metohija polako klizi, klizi. A ko je zaslužan za to? Onaj koji sprovodi tu politiku. Onaj koji sprovodi tu politiku, a njegovo ime je Aleksandar Vučić, ne Predrag Marsenić nego Aleksandar Vučić. On nije dobio mandat za to, niti ima Ustavom zagarantovano pravo za to. To je potpuno jasno i nedvosmisleno.

Zato dajte tu sednicu da razgovaramo. Razgovaraćemo o temi. Tema će biti Kosovo i sve što je urađeno i svaka institucija srpska koja je predata. Neću se više javljati, izvinjavam se što sam potrošio toliko vremena, stalo mi je da budu ove dve sledeće sednice zaista. Ali, imam pravo, jer mi, gospođo Brnabić, imamo 20 minuta, 20 minuta kao ovlašćeni da nešto kažemo. Svi predstavnici Vlade imaju zaista mnogo više. Dopustite i nama nekad da iskoristimo to vreme. Hvala.
Hvala. Kratko ću pošto je bilo reči o određenim agregatnim stanjima. Dakle, voda se uglavnom nalazi u tri agregatna stanja, tečno, čvrsto i gasovito, ali postoji četvrto agregatno stanje za koje verovatno ljudi ovde ne znaju, to je stanje kada voda iz tečnog prelazi u čvrsto stanje, ali taj poslednji trenutak su fizičari vrlo interesantno nazvali, to je taj poslednji, zanimljiva je činjenica da je to kvantno spinska tečnost. Dakle, to je još jedno agregatno stanje.

Interesantno je u tom četvrtom agregatnom stanju vode, činjenica da atomi gube svoj dipolni momenat i čim se nađu u novoj konfiguraciji više se ne ponašaju kao što su se ponašali, jer molekuli nemaju mogućnost i sposobnost da se povezuju sa ostlim molekulima i ponašaju se onako kako nalaže agregatno stanje. Ne znam da li će se neki ljudi prepoznati, ali samo sam to hteo da razjansim.
Hvala.

Mislim da ste malo izgubili vođenje ove sednice. Trebalo bi ipak da opomenete određene ministre koji vređaju. Nije primereno i zato imamo ovo.

Ne znam zašto se određeni ministar našao prozvanim u toj kvantnoj spinskoj tečnosti, da li taj spinski, taj deo drugi, ili karakteristike te tečnosti su važne, ne znam, tako da nije bilo nikakvog razloga da se ja pominjem.

Što se novog DSS-a tiče, mi trajemo već 32 godine. Stranka smo koja je opstala i pored toga što od 2008. godine nije na vlasti.

I dalje baštinimo ideologiju DSS-a, jer to mi zaista i jesmo i uvek ćemo biti, za razliku od nekih koji su krenuli od ideologije Karlovac-Ogulin-Karlobag-Virovitica, a završili sa pečenjem palačinki u trenutku kada se na Kosovu dešavalo to što se dešavalo.

Mi od 2008. godine ukazujemo na to da se sprovodi politika puzajućeg priznavanja Kosova. Ukazujemo na to da se predaju srpske institucije jedna po jedna. To radi ova vlast, nažalost. Od 2012. godine pa do danas predate su mnoge srpske institucije - pravosuđe, policija, dat je pozivni broj, elektrodistribucija, elektroenergetski sektor na Kosovu. Dakle, sve što je moglo da bude predato. Priznati su pasoši, lične karte, zvanična dokumenta. Prihvaćen je francusko-nemački sporazum koji se nalazi na sajtu Vlade.

Dakle, mi ukazujemo na to. Ja znam da smetamo, ali zaista nema razloga, prvo, da se vređamo i, drugo, taj koji sprovodi tu politiku trebalo tu i takvu politiku da kandiduje na izborima i da kaže da sprovodi politiku Čedomira Jovanovića, a ne ono što su nekad oni bili.
Nije nikakav problem.

U pitanju je član 5. Hoću da ukažem na nešto što se desilo u međuvremenu. Mi smo imali konstitutivnu sednicu 6. februara 2024. godine. Ona je završena 20. marta, kada su izabrani predsednica Narodne skupštine, potpredsednik, svi potpredsednici i sekretar. U međuvremenu, imali smo dve sednice Prvog redovnog zasedanja, 22. aprila i 10. maja i nismo ispunili član 17. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome stoji da nov saziv Narodne skupštine je dužan da imenuje nov stalni sastav Republičke izborne komisije u roku od šest meseci od dana konstituisanja Skupštine.

Dakle, taj rok je istekao. Danas je 24. septembar, mi smo prekršili, praktično, ovaj zakon, a razlog je u tome što ova Skupština nema redovna zasedanja, niti je bilo zasedanje po hitnom postupku.

Zakonski rok je bio šest meseci za izbor Republičke izborne komisije i praktično ova Republička izborna komisija, koja je donela ovu odluku, njoj je istekao mandat, a mi nismo izabrali novu. Na to sam samo hteo da ukažem.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, drago mi je što ste rekli, citiram vas, da nije idealno, da ništa nije idealno. Nekako uvek bojite mnogo lepše situaciju nego što ona zaista jeste.

Rekli ste da je pozitivan rebalans budžeta, ali niste rekli da smo imali povećanje rashoda i da je praktično naš ukupni fiskalni deficit 2,2 milijarde evra, što je 500 miliona manje od onoga što je bilo predviđeno. Do sada ste se uglavnom trudili, u prethodnim rebalansima, da to smanjite, sada ste povećali, tako da je to sad 2,9% BDP-a.

Ono što zabrinjava je dug. Mi dugujemo danas 30 milijardi evra više nego što smo dugovali 2008. godine. Danas je to 38,7 milijardi evra. Ako nastavimo tim tempom, a jasno je da hoćemo, 2027. godine doći ćemo do cifre između 51 i 55 milijardi evra.

Ono što takođe brine je rast kamata. Nama kamate rastu od 900 miliona evra, preko milijardu i 250 miliona evra, do ove cifre koju imamo danas milijardu i 580 miliona evra, što je u ovom trenutku 2,1%. To je naš dug, 2,1% kamata u okviru BDP-a.

Sad ću preći na ono što su govorili o procentima. Posebno je, moram da kažem, neobično i uzmite to i saslušajte ovo, zato što je važno. Govorili ste da je 89% BDP u Evrozoni. To je zaista istina.

Međutim, zemlje centralne i istočne Evrope imaju 1,5% kamata. Francuska ima 110,5% duga u okviru BDP-a, a ima 1,7% kamata, a mi imamo navodno najbolji odnos. Znači, mi imamo 50% duga u okviru BDP-a, ali imao 2,1% kamata, i to onda govori da ćemo zaista 2027. godine i kamate imati mnogo više i da će oni biti između dve milijarde i 100 miliona evra i dve milijarde i 300 miliona evra.

To je ono što je problematično i zato ja mislim da u budžetu imamo ove pozicije. Mi smo ih imali i u budžetu i u rebalansu. U pitanju su dve pozicije: to je finansiranje podrške budžetu Srbije. U budžetu smo imali dve pozicije od tri i po milijarde evra, dakle ukupno sedam milijardi evra, a danas imamo četiri milijarde evra i jednu poziciju, dakle, koja je povećana. Ukoliko je, jel, situacija takva, kako vi kažete, da je Srbija nikada jača, ja mislim da zaista nije baš tako. Ukoliko Srbija zaista nikada nije bila jača, zašto se onda ne razmišlja o tome da se smanje akcize, da se u stvari ukinu akcize na struju i smanje akcize na gorivo?

Dakle, 2008. godine evro je bio 78 dinara, a gorivo je bilo 75 dinara. Danas je situacija takva da je nama gorivo u evrima 65% veće. Dakle, danas je gorivo 1,65 evra. To jedna država koja je stabilna i koja je, kako vi kažete, jaka mogla bi sebi da dopusti da građanima spusti tu cenu akcize, iako su naravno prihodi, kako vi kažete, dvanaest milijardi, ali pet i po milijardi od tih prihoda od akciza je upravo na gorivo.

Treba naravno i reći da nam je međugodišnja inflacija 4,3% i da je prosečni rast 4,7%. Sve to su pokazatelji da određenih problema ima i da zaista ovo nije, kako vi kažete, pozitivan rebalans.

Najveća stavka je EKSPO. Ja sam našao u budžetu 488 miliona, to je sve u razdelu Ministarstva finansija, za stadion i za prateće sadržaje i 754 miliona za sam projekat EKSPO-a, tačnije za sve ono što prati taj projekat.

Sećam se imali smo sednicu, kada je bio ekspoze predsednika Vlade, i onda je došlo do, čini mi se, jedne situacije gde je predsednik Vlade rekao jednu cifru, a mislim da je gospodin Vesić rekao drugu cifru. Kada uzmete sve što imate u ovom budžetu, a to je do sada ovde 1,4 milijarde, meni se čini da smo mnogo bliži toj cifri koju je izrekao gospodin Vesić od dve i po milijarde evra za taj projekat EKSPO-a.

Upravo zbog toga što ne možemo da se složimo oko tih cena, to će možda biti i cele tri milijarde, mislim da je dobro, ja sam juče predložio gospodinu Malom, da napravimo jednu komisiju čiji zadatak će biti da prati realizaciju projekta EKSPO 2027. Znači, da Narodna skupština, da građani imaju uvid, pre svega, u tendere, u način trošenja finansijskih sredstava i, ono što je najvažnije, u rokove i kvalitet izvođenja radova.

Vi se sećate da smo mi predlagali desetogodišnju garanciju na određene radove koji su se izvodili po Beogradu. To nažalost nije prihvaćeno, ali plašimo se da zbog iskustva prošlosti, koja nije baš najbolje i na Trgu Republike, da će jednostavno dobro doći, a i vama će dobro doći, da napravimo tu komisiju, jer ako je napravimo onda će biti sigurno da vi ništa tu ne krijete. Tako da mislim da bi trebalo to da prihvatite.

Spoljnotrgovinski deficit je takođe povećan. On je u periodu januar – jul povećan, iznosi 5,2 milijarde evra, a to je povećanje od 14,2%. To je dobro i mi smo stalno imali predloge koji se tiču načina kako da smanjite taj deficit. To je ta tzv. supstitucija. Dakle, ako imate proizvod koji možete sami da napravite, nema razloga da ga uvozite. Mi smo ove godine uvezli 150 miliona evra hrane više nego prošle godine. Zaista država Srbija, mislim ako išta drugo može da proizvodi hranu, ne bi smela da sebi dozvoli da ima povećanje od 150 miliona evra u ovih sedam meseci. Mislim da je to izuzetno veliko povećanje.

Postoje pozicije u zaduživanjima koje mi nismo mogli da razlučimo gde se one nalaze u pravom budžetu i dve pozicije takve su 200 i 300 miliona evra, znači ukupno 500 miliona evra, i tiču se puteva, znači putne infrastrukture. Ja sam razmišljao šta to može da bude i onda sam se setio svega onoga kada Aleksandar Vučić obilazi građane i kada obećava puteve, pa kaže – gospodinu 10 kilometara, gospodinu 100 metara, gospođi 200 metara, pa sam mislio da on to sam plaća. Šalu na stranu, mi smo svesni da to moramo svi da platimo i da su to ozbiljna zaduženja, oko 500 miliona evra, ali ono što brine je takav način ponašanja.

To je radio Miloš Obrenović pre 200 godina. Pre 200 godina mi nismo imali državu. Mi smo se trudili da državu napravimo, da postavimo institucije. Danas, šta se desilo, pa valjda imamo neke institucije osim predsednika države, i to nije njegov posao, on to ne treba da radi. To deluje prilično neozbiljno i razumem da je u pitanju kampanja, ali ona je pogrešna, jer nas vraća u pretpolitičko društvo. Ja razumem da je želja da se kopira Miloš Obrenović, pošto je on bio srpski veliki vladar, ali nema mnogo sličnosti. Miloš Obrenović je širio srpsku državu, a mi danas imamo obrnute proces. Treba prestati sa tim. Mi nismo pretpolitičko društvo i ne treba da se vraćamo 200 godina unazad.

Drugi problem koji smo uočili u ovom budžeti i već je govorio jedan kolega o tome, a to su rashodi za novčane kazne i penali po osnovu rešenja sudova. To su kazne koje država mora da plaća po osnovu izgubljenih sporova. Godine 2012. te kazne su bile 600 miliona dinara, prošle godine su one bile 10 milijardi, a ove godine su 15 milijardi dinara. Šta to znači? To znači da mi na te izgubljene sporove, kao država, moramo da platimo više nego što je budžet jednog Kragujevca ili malo manje nego što je budžet jednog grada Niša. Videli smo situacije kada su se takve stvari dešavale. Na primer, problem Miškovića i navodno isplata od 30 miliona evra, koliko je država navodno bila dužna njemu da isplati iz znamo kojih razloga.

Očigledno je da imamo problem i to je taj nedostatak pravne države na koji mi stalno ukazujemo. Isti problem smo imali i kada se kršio Ustav, a on je prekršen prihvatanjem francusko-nemačkog sporazuma, jer to nije po Ustavu. Predsednik je izašao iz ustavnih ovlašćenja. On je prekršen, takođe, u situaciji kada su neki potpisi došli u ovu Skupštinu, pa su naprasno nestali. Dakle, moramo početi malo drugačije da se odnosimo i mi prema državi, a bogami i jedni prema drugima, jer 15 milijardi dinara je ogromno. To je skoro 130 miliona evra koje mi gubimo na neke sporove koji ne bi trebali da se dešavaju u ozbiljnoj državi.

Sad hoću da vas pohvalim, eto, može neko iz opozicije da vas pohvali. Dakle, postoji jedan strateški plan i to je nešto što je dobro za ovu zemlju, a to je vraćanje vojnog roka. Meni se čini da ste nesrećno izabrali vreme, trenutak da kažete tako nešto zbog toga što je bila teška situacija na Kosovu i Metohiji. Mislim da ste želeli da jednostavno na neki način zabašurite i sklonite tu priču, i to je jedan krah kosovske politike ove vlasti, ali bez obzira na to mi ćemo podržati vraćanje vojnog roka.

Smatramo da je to zaista strateški važan poduhvat i potez koji treba ovoj državi s obzirom na geostrateške okolnosti u kojima se nalazimo, a i na budućnost. Naravno, treba sada da razgovaramo o tome da li je možda bolja varijanta da to bude šest meseci, a ne ovih 75 dana, ali podržavamo što u budžetu postoje sredstva za to. Postoji 18 miliona evra ove godine, 17 sledeće godine. Ne verujem da ćemo stići ove godine da potrošimo tih 18 miliona, ali predlažem da to prebacite za sledeću godinu, pa da sledeće godine, ukoliko ne uspete ove godine, bude 35 miliona evra.

Sada dolazimo do autoputeva. Grdelica je koštala, završena je 2019. godine, 15,3 miliona evra, autoput, koji je pravljen u Crnoj Gori, bio je 25 miliona evra, govorim po kilometru. Dakle, vi ste u pravu, gospodine Vesiću, rekli su 31 milion evra po kilometru košta ovaj novi autoput koji se pravi u Crnoj Gori. Mi imamo zaista, opravdano ili neopravdano, veliki rast cene kilometra autoputa. Jedan autoput ovde Niš-Merdare, znači Niš-Pločnik, bilo je rečeno da će koštati 255 miliona evra, ali poslednja cifra koju sam video je 273, za 33 kilometra, i on će iznositi negde oko 8,2 miliona evra.

Godine 2012. su proseci bili mnogo niži. Dakle, u Hrvatskoj su autoputevi pravljeni za negde 6,9 miliona evra po kilometru, u Danskoj za 5,8, u Nemačkoj za 8,3. Dakle, mi vidimo nešto što, meni je to gospodin Bajatović juče rekao, i dobro je rekao na Odboru, nešto što se u stvari preliva kod nas i ono utiče i na kvalitet našeg života, a to je štampanje para od strane EU. Evropska unija ozbiljno štampa pare, ozbiljno, i ta inflacija koja je prikazana to nije jedino što se dešava u našim novčanicima.

Dakle, mi imamo pad vrednosti evra i kad kažete 818 evra je prosečna plata, vi kada uđete u prodavnicu vidite da ne možete da kupite ono što ste mogli pre, recimo, pet ili šest godina za 600 evra. Dakle, evro je izgubio na vrednosti i nisu ovi jedini primeri. Imate primer upravo u zaduženjima od jedne milijarde, koliko je bila jedna vetroelektrana od jednog gigavata, danas godinu dana kasnije ona 1,4 milijarde, solarne elektrane od istog jednog gigavata su u budžetu bile 1,4 milijarde evra, a sad su 1,9 milijardi evra. Znači, imamo povećanje od 40% i od 36% što je vrlo visoko.

Možemo i ove druge autoputeve komentarisati, ali posebno je interesantan ovaj Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Uvek govore da zavisi od konfiguracije terena ja nisam uspeo da nađem kalkulaciju. Ovaj put košta 15,2 miliona evra po kilometru, vi ste rekli milijarda i 596 miliona evra. Dakle, voleo bih to neko objašnjenje zato što smo imali Moravski koridor i Požega-Voljare koji otprilike koštaju 40,5 miliona evra po kilometru.

Dakle, u čemu je, gde je nastala ta razlika? Da li su to ova dva mosta Tisa-Begej, da li će biti mostovi i nadvožnjaci? Ne znam, ali zaista, nekako meni ne objašnjivo. Ima naravno i skupljih autoputeva u Rumuniji, pravi se kroz Transilvaniju do Moldavije, 40 miliona evra košta po kilometru, ali definitivno nešto sa tim cenama treba da bude razjašnjeno da ne bi ostavilo nikakvu sumnju.

Što se tiče poljoprivrede, postoji nešto što je strategija i ja sam čuo da se pravi nacrt strategije, pričalo se o tome da će stranci učestvovati, mislim da je dobro pozovite Izraelce, nekoga iz Izraela koji zaista ima znanje, zbog toga što oni imaju 10 puta veću dobit po hektaru, znate kakav je Izrael i koja je ono pustinja, deset puta veći dobit po hektaru, nego Srbija i zbog toga brine ovaj jedan podatak koji imamo u budžetu, a to je da su smanjeni za dve milijarde evra podsticaji za nabavku mašine i opreme za primarnu biljnu i stočnu proizvodnju.

Ja mislim da treba da podstičemo ljude da kupuju novu opremu i da na to treba da odvojimo ove pare, jer je veoma važno da oni imaju savremenu tehnologiju kako bi postigli tu dobit po hektaru.

Mi imamo nažalost 130 hiljada, od 2014. godine do danas, 130 hiljada gazdinstava manje. Naš stočni fond, naše stanje u stočarstvu je otprilike na nivou iz 1910. godine, što je veoma, veoma loše i ovde su ista odvajanja, subvencije su 18 hiljada dinara po hektaru i 19 za mleko dinara premije po litru.

Dakle, treba razmisliti o ovome, napraviti dobru strategiju. Mislim da je izostala primena strategije 2014/2024. godine, pa se nadam da će ova strategija biti bolja i da će neka poboljšanja u oblasti poljoprivrede da se dese.

Na kraju ono čega u rebalansu nema. Dakle, nema obećanog povećanja penzija. Ministar Mali obećao je da će između avgusta i oktobra da dođe povećanje penzija, toga u ovom rebalansu nema. Znači da pre januara meseca od toga neće biti ništa.

Nema povećanja plate za prosvetu i zbog toga imamo proteste, ali ono neverovatno što ste uradili, napravili ste ili ste hteli da napravite spisakove nepodobnih ljudi. Mislim, ljudi, nije 1947. Nećemo nikoga slati na Goli otok zaista je besmisleno da se prave takvi spiskovi, ako je to istina, a dokument postoji.

Ono čega nema takođe, nema vanrednog oporezivanja ekstra dobiti, ekstra profita, pre svega banaka i kladionica, dakle samo dve kladionice u 2022/2023. godini su imale ekstra dobit. Imale su dobit od 100 miliona evra. Logično je da jedna država oporezuje tu ekstra dobit.

Banke su imale od 2014. do 2021. godine dobit na godišnjem nivou, sve banke, 350 miliona evra, a ove godine postoji verovatnoća, ona je već dostigla milijardu i 200, postoji verovatnoća da će ići do milijardu i 350 miliona evra dobiti.

Dakle, logično je da jedna država napravi jedan zakon, mi ćemo predložiti oba zakona, o jednostavnom oporezivanju ekstra dobiti banaka. Oni koji snose jednostavno trošak te dobiti banaka su uglavnom građani, a ne vlasti.

I ono što je veoma važno, nema oporezivanja šunda i kiča. Nema oporezivanja rijaliti programa. Vi imate jedan rijaliti program na nacionalnoj frekvenciji koji promoviše kriminal, koji promoviše prostituciju. U isto vreme čovek koji je zadužen za to nam se smeje, sprda se sa vama, ljudi, iz Vlade. Poručuje da treba građani da pojedu dva jaja dnevno, a on pravi hram i smeje nam se kao hijena, svima nama ovde zajedno bez da ga iko dodatno oporezivao. Taj porez treba da uvede ova Vlada i to je ono što mislim da nedostaje u ovom budžetu.

Ono što takođe smo primetili i to ću na kraju reći je nešto što je primetio naravno i Fiskalni savet, u pitanju je korišćenje budžetske rezerve. To smo imali u julu mesecu, u izveštaju Fiskalnog saveta. Otprilike to je 4% od prihoda. To su velika sredstva. To je 740 miliona evra i vrlo često se ta sredstva troše netransparentno. To je ukazao Fiskalni savet. Mislim da bi trebalo malo prvo smanjiti, vrlo je visok, to 4% je samo u Hrvatskoj, u svim državama je malo niže. To je prvo.

Drugo, treba malo efikasnije koristiti, jer dolazimo u situaciju da neke lokalne samouprave poput Beograda dobiju četiri puta više para u odnosu na Niš na primer po glavi stanovnika, što suštinski nije dobro.

Ono što takođe mora da se uradi je transparentnost trošenja tih sredstava da bismo videli gde smo i kako utrošili ta sredstva.

Dakle, sve su ovo razlozi zašto koalicija NADA, Novi DSS i POKS neće glasati za ovaj budžet.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, postoji jedna izreka u našem narodu - kasno Marko na Kosovo stiže. Ona otprilike dobro objašnjava ovu situaciju u kojoj smo se našli. Ja se ne sećam da je ikada u jednoj pravoj demokratiji se dešavalo nešto slično, tačnije da se o izbornim uslovima, o biračkom spisku razgovaralo u trenutku kad su izbori raspisani, u trenutku kad kampanja uveliko traje, u trenutku kad su predate skoro sve liste. Kod nas je to nekako postao običaj i slučaj. Upravo zbog toga ovi izbori, pre svega, u Beogradu, za nas i nisu izbori i na njih nećemo izaći.

U ovom zakonu od nas se traži da imamo poverenje u vas da ćete ovaj zakon sprovesti. Meni je tu posebno interesantno, pa postojali su i neki drugi zakoni. Dakle, postojao je Zakon o prebivalištu pa smo videli da se on nije baš toliko poštovao. Vi kažete da su to laži, pa te laži smo čuli od vaših ljudi. Mi smo čuli od predsednika jedne opštine da je morao da uđe u SNS da ne bi izgubio opštinu zato što bi mu doveli jedan određen broj ljudi iz drugih opština da glasaju protiv njega, a za SNS. Sličan slučaj smo čuli u Surdulici, takođe je vaš član pričao o tome.

Danas o ovome ne bismo pričali da se nije desio 17. decembar i da se nije desila Arena. Arena se desila, na vašu žalost, a da se nije desila vi biste imali 56 odbornika u Skupštini grada i danas ne bismo govorili ni o izborima, niti o bilo čemu drugom. Interesantno je da pred svake izbore nekoliko dana, nakon ili oko zaključenja biračkog spiska, izađe vaš predsednik Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i kaže – oni su vodili, ali mi smo preokrenuli. Kako ste to preokrenuli baš kad se zaključi taj birački spisak?

Upravo zbog toga sve ovo mene podseća na jednu izjavu Emira Kusturice. Kada su ga pitali šta misli o nekoj osobi, on je rekao - šta da vam kažem o tom čoveku, on vam ukrade novčanik, a onda vas pozove na večeru i plati parama iz vašeg novčanika. Nekako ovaj zakon i ovo što sada radite mene podseća na čitavu tu situaciju. Jednostavno, nemam poverenje da ćete vi do kraja, zaista pošteno raditi na ovom zakonu zato što do sada niste pokazali kroz ovu istoriju vašeg ponašanja.

Kada pričamo o izborima, naravno, idemo o biračkom spisku, ovo nije sređivanje biračkog spiska. U ovom zakonu, ponavljam, ne postoji kontrolni mehanizam na koji vi možete da utičete da li je neko zaista u poslednjih 11 meseci bio prijavljen, ili nije. Mi ne znamo da li ćete vi možda antidatirati te prijave ili ćete uraditi nešto slično. Kada pogledamo birački spisak i broj ljudi, jasno je da u Srbiji ima 1.200.000 ljudi više na biračkom spisku, nego što realno može da glasa. Ako uporedite sa brojem od 3.820.000 koji su izašli na ove izbore sa pet miliona i 300 i nešto malo više, a koji su punoletni u ovoj državi po popisu, vi imate činjenicu, i to je činjenica, da je 72% ljudi izašlo na ove izbore. Da li stvarno verujte da u Srbiji izlazi 72% ljudi na ove izbore? Teško, jako teško.

U Beogradu imate 230.000 ljudi više na biračkom spisku, nego što realno može da glasa. To su problemi sa biračkim spiskom. Mi to ovim zakonom nismo rešili.

Mediji. Od početka godine do danas, evo danas je 10. maj, Aleksandar Vučić se pojavio na medijima sa nacionalnom frekvencijom 93 puta. Verujem da je vama malo. Od toga u aprilu mesecu, od 30 dana aprila, 23 puta. Za isto to vreme niko od opozicije, od parlamentarne opozicije, nije mogao da gostuje na televizijama na one četiri televizije poznate sa nacionalnom frekvencijom. Da li su to slobodni i fer i pošteni izbori? Ne bih rekao.

Izborne liste. Mi i danas imamo fiktivne izborne liste. Dakle, potpuno je neverovatno da u Beogradu imate četiri liste koje su navodno skupile potpise. Vrlo sličnu situaciju smo imali 17. decembra, pa je dokazano da su neki potpisi falsifikovani. Neki ljudi su svedočili da oni nisu dali svoj potpis za podršku toj listi. Da li je neko za to odgovarao? Nije. Mi smo ovde imali, među vama u vašim redovima postoje poslanici koji su kršili izborni zakon. Godine 2017. godine slikajući se sa imenom i prezimenom jednog zaokruženog kandidata na izbornom mestu. To je kršenje izbornog zakona. Da li je neko odgovarao za to? Nije. I dalje postoji kupovina glasova, kapilarni glasovi, i dalje postoje pritisci u javnim preduzećima, a to smo mogli da vidimo i pre neki dan, da se dođe na skupove SNS, da se glasa za SNS. To nisu slobodni i demokratski izbori.

Na kraju, kontrolori kad govorimo o izborima. Dakle, i dalje je 2.000 nadoknada za kontrolore. Vi sami, to ste mi pričali, imate problem da nađete ljude koji će zaista biti kontrolori. Ta kontrola je sve manje kvalitetna, ljudi ostaju duboko u noć zato što ne mogu da se izvuku i da isprate te izbore do kraja i da saberu ono sve što je glasano i način na koji je glasano. To je veoma loše i to je pogrešno. Nekako nemam poverenje u vas da ćete tako nešto ispraviti.

Rečeno je da se ovim zakonom smanjuje mogućnost dovođenja tih fiktivnih ili fantomskih glasača. Ni to nije tačno, jer ponavljam, nema kontrolnog mehanizma. Postoji mogućnost uvida i vi uđete i vidite da li je neko prijavljen ili nije prijavljen, ali vi ne znate da li je on bio prijavljen ranije, kad je zaista ubačen u taj birački spisak, i da li je možda antidatirano to njegovo ubacivanje.

Znate, u svemu ovome, nažalost, učestvovali su određeni delovi policije, određeni delovi nekih ministarstava. Opet niko nije odgovarao. Ono što smo mi tražili, vrlo jasno je, revizija biračkog spiska sa mogućnosti kontrole od 2018. godine do danas, pa da vidimo šta se zaista dešavalo, da vidimo da li je…

Pazite, možda u nekom imaginarnom svetu, u toj fikciji koju ste stvorili niste dovodili te birače. Nažalost, mi imamo dokaze da jeste, sami ste priznali da jeste, ali dajte nam mogućnost da vidimo. Ako stvarno niste, što nam ne dozvoljavate da vidimo.

U tom cilju, u cilju činjenica da smatram da niste kredibilan partner i da bez kontrolnog elementa ovaj zakon ne može da se prihvati, ja ću izneti sledeće činjenice, činjenice koje otprilike, kada odete u banku, pa postoji nešto što se zove kreditna istorija, a to je način da banka proveri da li može da ima poverenje u vas ili ne može. Ovo što ću sada pročitati je vaša kreditna istorija. To je spisak određenih neistinitih činjenica, da ne kažem laži, koje ste izneli, neki od vas, u proteklom periodu.

Avgust 2019. godine Doljevac. Neko je obećao da će ta dva minuta snimka, da će zamoliti nadležne državne organe da pokažu ta dva minuta snimka i da vidite sa kakvim su se lažima služili svih prethodnih meseci. Ja i dalje nisam video ta dva minuta. Dakle, to je bila laž.

Rečeno je da se ne gostuje, jedan čovek je rekao da često ne gostuje po televizijama, nego eto koristi ovu priliku koju ima u tom trenutku. Ja sam rekao – 93 puta je bio od samog početka godine. Na televiziji je bio, u pet meseci, tri meseca.

Za Rio Tinto je rečeno da bi trebao narod da odluči. Rekli ste da nikakve suštinske odluke i strateške nećete donositi bez toga da se pita narod. Jel neko pitao narod? Pa nije.

Godine 2015, 2016, 2017. – sigurno se neću kandidovati za predsednika, narod me je izabrao da vodim Vladu, ne pada mi na pamet da budem predsednik. Šta bi? Izabran čovek za predsednika.

Jul 2022. godine, niko kao srpski predsednik u mandatu svog predsednika nije bio u Jasenovcu. Ja videh gospodina Tadića 2010. godine. Ponavljam, sve ovo pričam da bih diskreditovao vas kao partnera kome može da se veruje u sprovođenje ovog zakona. Dakle, nemojte da mislite da odstupam od teme, ovo je sve vrlo jasno u temi.

Govorilo se o povratku naših 1.000 vojnika na Kosovo i Metohiju, kao da to nikada pre niko nije tražio. Godine 2003. to je tražio Zoran Đinđić.

Savamala. Rečeno je da niko nije rušio u fantomkama, pa je rečeno da će se za sedam do 10 dana znati istina o Savamali. Ja i dalje ne znam istinu o Savamali.

Rečeno je da će ubice Jelene Marjanović biti uhapšen za 48 sati. Ja i dalje ne znam ko je ubica.
Pitanje ovog zakona je pitanje poverenja u vaše ponašanje, u ono što ste radili u proteklom periodu, u ono što ste pričali u proteklom periodu. Ove činjenice koje ja iznosim, ma sve su činjenice i to je sistem logora Jasenovac i Donja Gradina. Jeste, to je sistem logora Jasenovac i tu je 2010. godina na 65. godišnjicu probijanja zatvorenika, pošto ova, ona država Jugoslavija nije radila ono što je trebalo da radi, nije oslobađala logor Jasenovac, ali to je sad nebitno.

Ono što je važno je poverenje. Mi ne možemo imati poverenje da ćete vi ovaj zakon sprovoditi bez kontrolnog elementa. On ne postoji u zakonu. Ja hoću da pokažem na ovim primerima da ne postoji poverenje opozicije, vrlo jasno i nedvosmisleno, ne postoji poverenje opozicije zato što ste toliko puta do sada slagali nas da mi jednostavno nemamo mogućnost da podržimo ovakvu vrstu zakona bez kontrolnog elementa. Šta je problem? Ja ne vidim šta je problem. Šta je problem?

(Milenko Jovanov: Što nama govoriš?)

A što vi vičete? Pa, vi ćete glasati za ovaj zakon, vi ste se dogovorili da…
Ako mogu samo da nastavim?
To, naravno, što ste rekli nije sasvim tačno. Dakle, to je bio plod vašeg dogovora, da li je tako? Vi ste se nešto dogovorili i vi ovde predstavljate državu, vi ste većina u ovoj državi. Vi treba da sprovodite ovaj zakon.

Kako ste sprovodili Zakon o prebivalištu? Da li ste ga sprovodili na način koji jeste zakonit, koji je ustavan? Pa, niste. Logično je da ja imam sumnje, sumnje i želimo da ispravimo ovaj zakon.

Mi nemamo poverenja u to, kakav je izborni i kakav će biti ovaj izborni proces? Nemamo poverenje. U vas, u vas nemamo poverenja. Kako možemo da imamo poverenja, prevarili ste nas svaki put? Svaki put, ali apsolutno svaki put i svaki put ste našli način da ponovo prevarite.

Ono što se desilo u decembru, 17. decembra 2023. godine to je verovatno nezapamćeno u istoriji ove zemlje, da ste toliko brutalno dovodili ljude iz ostalih krajeva da ne biste izgubili u Beogradu i sad nam donosite ovaj zakon bez kontrolnog elementa. Zaista smešno.

Neću više, zaista nema razloga da na ovakav način pričamo, niste mi dozvolili da završim svoje izlaganje do kraja. Ne, ne hvala, ne treba. Ne treba, hvala vam. Nakon svega ovoga i nakon vašeg oblačenja te „jagnjeće kože“ preko onoga što vaš karakter zaista jeste, a to ste pokazali mnogo puta pre nama, jasno je da su ovi izbori u Beogradu farsa i jasno je kako će oni opet završiti. Hvala vam.
Hvala.

Gospodine Vučeviću, rekli ste da je ova Vlada kontinuiteta i ja sa tim imam najveći problem zato što je to tačno, nažalost.

Ova Vlada jeste Vlada kontinuiteta jedne pogrešne politike koja se vodi od 2008. godine i koja staje u jednu rečenicu - Evropa nema alternativu.

Mislim da ste u vašem ekspozeu morali mnogo više vremena da posvetite Poglavlju 35. i da objasnite građanima šta to Poglavlje znači i da na kraju tog našeg puta, a mi to, nažalost, pričamo od 2008. godine u EU nalazi se ono što je, nažalost, priznanje Kosova i Metohije.

Za nas je to neprihvatljivo, a ukoliko je za vas neprihvatljivo onda morate da budete mnogo konkretniji u tome.

U vašem ekspozeu nije bilo izjašnjenja o francusko-nemačkom sporazumu, tačnije o tome da li ćete ga sprovoditi i šta ćete iz njega sprovoditi, a šta nećete.

Kada uzmemo u obzir tu rečenicu da je ovo Vlada kontinuiteta, trenutno se na sajtu Vlade nalazi Ohridski sporazum, koji u jednoj tački kaže da će sve tačke francusko-nemačkog sporazuma biti sprovedene brzo i u dobroj nameri.

Ako je to Vlada kontinuiteta, taj sporazum će i dalje biti na sajtu Vlade. Ja se iskreno nadam da neće, ali morate to konkretno reći i nama i građanima ove zemlje.

Kada smo kod kontinuiteta, mi i dalje, nažalost, spadamo u red šest najsiromašnijih zemalja Evrope. I dalje smo zemlja siromašnih građana koji se najčešće klade i zadužuju u bankama i to su dve najprofitabilnije oblasti.

Samo jedna kladionica je imala dobit u 2023. godini 50 miliona evra. Oni su ostvarili ekstra profit. To se takođe odnosi i na banke. Sve banke u 2023. godini imali su dobit od 1.180.000.000 evra. To su ogromne sume i ogromne cifre i do pre nekoliko godina to nije bilo tako. Nažalost, niste reagovali i niste se osvrnuli u tom vašem ekspozeu.

Mi smo napravili jedan zakon o dodatnom oporezivanju ekstra profita kladionica i banaka i mislim da bi trebalo da pogledate taj zakon i da prihvatite taj naš predlog.

Još jedna stvar je ovde nekako mera kontinuiteta i to se odnosi na sve ministre koji će biti u ovoj Vladi. Nažalost, niko od vas ministara i ministarki neće biti dovoljno poznat javnosti. Od vas će uvek biti poznatiji jedan ambasador strane zemlje koji se ovde ponaša kao kolonijalni upravnik vrlo često, koji je ovde bio gost i pre neki dan, a i pre nekog određenog vremena i koji je, zamislite, kršio zakon ove zemlje u jednoj situaciji bez reakcije prethodne Vlade. To nije dobar kontinuitet. Sa takvim kontinuitetom treba da se prestane.

Vi ste nažalost i bićete Vlada kontinuiteta politike zaduživanja. Naime, sve vlade od 1945. godine, pa do 2012. godine zadužile su se ukupno 15 milijardi evra. Vaša Vlada za 11 godina zadužila se 22 milijarde evra i tu dolazimo do jednog dela vašeg ekspozea, ekspoze treba da ima i EXPO, i do dodatnog zaduživanja od 18 milijardi evra. Dakle, u 15 godina vaše vlasti vi ćete se zadužiti, ne vi nego država Srbija, 40 milijardi evra.

Kad smo kod EXPO-a, doneli ste Zakon o posebnim postupcima radi realizacije tog projekta, tzv. leks specijalis. Ja pitam na šta se on odnosi? Vi ste, gospodine Vučeviću, juče rekli da je cifra jedna milijarda. Da li je tako? Ukupna cifra je 17,8 milijardi, a ja ovde imam izjavu gospodina Vesića koji je rekao da će izgradnja Sajma, izložbenog prostora i stambenog bloka za EXPO koštati 2,5 milijardi. Dakle, vi između sebe ne možete da se dogovorite šta koliko košta. Pritom, Goran Vesić nije rekao i nije pominjao ni Stadion, ni Akvatik centar.

Ja sam, gospodin Mali je svedok, u jednoj emisiji, a i ovde tražio nekoliko puta da dobijemo analizu troškova, da dobijemo tehno-ekonomsku analizu da vidimo na šta će te pare biti potrošene. U pitanju je 18 milijardi evra. Mi kao narodni poslanici valjda imao pravo da znamo šta će, na koliko i gde će otići. Mislim da je to korektno sa naše strane. I dalje nismo dobili odgovor na to.

Ovde ste dali tri primera. Nažalost, sva ti primera su pogrešna. Prvi primer oko EXPO-a se tiče Pariza. Znate, dugo je nekoliko hiljada godina najviša građevina na svetu bila Keopsova piramida, pa su onda zamenili neke katedrale i na kraju se pojavila ta Ajfelova kula i Ajfelov toranj. On je visok skoro 300 metara, možda preko 300 metara i to je u to vreme bilo nešto veličanstveno. To ljudi do tada nisu videli, ali šta je Francuska time poručivala? Pa da su prvi u oblasti čeličnih konstrukcije, da su prvi u svetu u oblasti izrade liftova, pošto je postojao lift koji vodi do vrha Ajfelove kule i profit koji su oni ostvarili nije bio profit od turizma na tom sajmu, nego upravo činjenice da su dobili gomilu poslova u oblasti čelične konstrukcije koju su radili po celoj Evropi.

Vrlo slično se desilo u Čikagu četiri godine kasnije. Dakle, SAD su tada uradile nešto fascinantno, što je naravno delo Nikole Tesle, i tu ste u pravu kad ste rekle, a to je naizmenična struja. Naizmenična struja je pobedila, jer SAD su bile prve u svetu koji su tako nešto počele da sprovode, pa ste imale „General Electric“, „Vestinghaus“ itd. Dakle, oni su unovčile to.

Šta ćemo mi unovčiti u našem EXPO-u? Stadion, pa će turisti da dolaze da gledaju stadion? Pa, neće biti. Nije to toliko fascinantno, a za sve to moramo da damo koliko? Dve i po, tri i pet milijardi evra.

Onda ste dali treći primer Astane. To je najgori mogući primer. Dakle, imamo Kazahstan koji je u suštini energetski izuzetno potentna i vrlo važna zemlja. Dakle, imaju gas, imaju naftu, imaju uranijum. Oni mogu sebi da dozvole da potroše određene pare ne iz kredita, jer oni ih imaju, a potrošili su između dve i pet milijardi evra, a znate kolika im je bio povraćaj investicije? Pa, nikakav. Zaradili su 500 miliona evra i danas je sve to tamo prilično zapušteno, a sve ovo što ćemo mi napraviti, nažalost, mene podseća na Atinu 2004. godine i na Olimpijadu, kada su se oni zadužili 13,5 milijardi evra. Danas pola tih objekata gotovo da ne postoji, zapušteni su, nisu iskorišćeni i nažalost, mislim da će slično tako nešto da se desi i sa našim EXPO-m.

Na kraju, govorili ste o kulturi sećanja. Vi ćete u vašoj Vladi imati ministra koji je konstantno umanjivao žrtve logore Jasenovca. To nije dobra poruka i to nije dobra kultura sećanja.

Taj ministar će biti u našem timu koji će se boriti da se ne usvoji ono što naravno nije istina, a to je Rezolucija o genocidu u Srebrenici. Tri vodeća svetska stručnjaka su izjavila da to nije istina - Jehuda Bauer, Efraim Zurof i Gideon Grajf, koji je na kraju i knjigu izdao i o tome i stručni rad i knjigu o onome što jeste genocid i sva trojica se slažu da to jeste bio genocid i sva trojica se slažu da je tamo stradalo 750 hiljada ljudi. Govorim o Jasenovcu, naravno, a imate čoveka u Vladi koji će, nažalost, ja se nadam da neće, da ćete ga u tome sprečiti, ali nažalost sprovoditi i dalje tu svoju politiku ili ideju smanjenja žrtava Jasenovca.

Hvala vam.
Dakle, ako želite da učestvujete u raspravi, treba da siđete dole. Mislim da ste u jednom trenutku u vašem izlaganju kada ste odgovarali gospodine Jovanoviću, prešli granicu i počeli da ulazite…
Član 100. Rekao sam na početku.

Hteo sam da vas pohvalim. Svo ovo vreme je vaše vođenje ove sednice bilo relativno korektno i prošli put je bilo tako i mislim da nije bilo potrebe da sada ulazimo u tu vrstu odgovaranja, jer niko nikome ovde nije pretio. Svi treba da snosimo odgovornost za sve naše postupke, koliko mi, toliko i svako od vas.

Neću tražiti da se glasa po ovom članu, ali zaista apelujem da nastavite onako kako ste radili do sada i da ne pravite ovakve greške. Hvala vam.