Hvala vam.

Ja nisam mislio da se javljam, ali moram radi istine da kažem. U Srebrenici nije bio genocid i nije se desio genocid. To je dokazala i Komisija gospodina Gideona Grajfa. To je bila nezavisna komisija. Za razliku od toga u Jasenovcu se jeste dogodio genocid, logor Jasenovac u NDH. Podsetio bih vas da je u Drugom svetskom ratu milion i 150.000 Srba, najmanje, izgubilo život i da su najveći broj njih ubile ustaše u sistemu logora Jasenovac.

Preporučio bih svakome da pročita knjigu koju je o tome upravo ovaj čovek, Gideon Grajf, koji je verovatno jedan od najpozvanijih ljudi da govori o toj temi, veliki stručnjak za genocid. Zaista bih preporučio svakome da to pročita, da se upozna sa terminom i da se upozna sa onim što jeste genocid.

Dakle, Srebrenica nije genocid, radi istine mora da se kaže. Eto, to sam želeo, neću oduzimati više vremena. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici.

Krenuo bih od onoga što, čini mi se, pogađa sve nas u ovoj Skupštini, a to je način sazivanja sednice. Ovo je sedmi put da imamo sednicu po hitnom postupku. Mislim da nijednom nismo imali sazvanu sednicu drugačije. Mislim da je to izuzetno loše. To je loša praksa. Vi ćete reći da vi imate pravo na to i to nije sporno. I da je i pre to rađeno, ni to takođe nije sporno.

Međutim, gospodin ministar Martinović je rekao jednu vrlo pametnu rečenicu. On je rekao, sada ću citirati: „Ne možete svojim pravom da ugrožavate prava drugog“. Čini mi se da je to upravo ovde slučaj. Znači, vašim pravom da sazivate svaku sednicu po hitnom postupku vi vrlo često ugrožavate prava poslanika opozicije da daju neke svoje zakonske predloge i da menjaju tačke dnevnog reda. To nije jedini problem u čitavoj ovoj priči.

Problem koji imamo je i problem oko nekih zakona koje mi ne možemo na neki ozbiljan način da sagledamo zbog toga što nemamo dovoljno vremena u diskusiji, ne možemo da se osvrnemo na njih, pa onda ti zakoni prođu, pa onda dođe do predsednika države, pa ih onda predsednik države vrati. To se nije dešavalo sada u ovom sazivu, ali se dešavalo ranije, čini mi se u prošlom sazivu dva puta. To je loše i to ostavlja jednu lošu sliku o radu parlamenta i o nama svima zajedno. Mislim da bi bilo dobro da sednemo da pokušamo da se dogovorimo zbog toga što nam svaka sednica liči jedna na drugu, svaka je ista, uvek su iste stvari i uvek su iste priče i mislim da bi trebalo da pokušamo da to zaustavimo, da nemamo ovakve hitne postupke i da razgovaramo na jedan drugačiji način.

Nadovezao bih se na ono što je rekla gospođa Paunović i slažem se potpuno, u smislu da treba da promenimo način ponašanja svih nas u Skupštini. Kažem svih nas, znači ne isključujem ni nas, zbog toga što stalno ovde čujemo optužbe.

Mi na svakoj sednici imamo Belivuka, sad smo čuli i za nekog Moravu, za ljude koji nisu ljudi i na kraju se optužujemo međusobno da smo kriminalci. Onda se postavlja pitanje – kako funkcioniše naša država kada u ovoj Skupštini sede kriminalci? To je onda i poruka i narodu Srbije da mi nismo ozbiljna država, da naše institucije ne funkcionišu kako treba. Ne mislim ja da su ovde kriminalci, ali trebalo bi da prestanemo da pričamo takve stvari, da počnemo sa nekim makar minimalnim uvažavanjem da se odnosimo jedni prema drugima.

Sve ovo pričam zbog onoga što sam juče video, a to je tih 500.000 ljudi manje za ovih poslednjih 10 godina, tu niko od nas direktno nije kriv. Tu nije kriva ni ova vlast, ni bivša vlast, to su neki tokovi u svetu koji se, nažalost, dešavaju, ali treba da uradimo sve da se to ne dešava. Dobar deo tih ljudi je otišao ne zbog toga što su bili ekonomski pogođeni, nego zbog toga što mi i dalje u Srbiji nismo uspeli da napravimo neko društvo pozitivne selekcije. Mi od 1945. godine imamo negativnu selekciju. Mi od 1945. godine imamo ono što danas zovemo „partijsko zapošljavanje“ i nismo uspeli to da promenimo, svi zajedno. Ne krivim vas iz vlast ili nas iz opozicije, svi smo zajedno krivi za to, neko više, neko manje, ali bi trebalo da pokušamo to da promenimo zato što to je ono što ubija naše društvo. Kad naši ljudi vide kako to izgleda oni su razočarani, ne veruju u državu i idu tamo gde je bolje, idu tamo gde je sređenije, naravno i tamo gde je bogatije.

Mi smo predlagali, ako se sećate, ministarstvo za dijasporu. Sad na ovom popisu se vidi da je veći broj ljudi koji su poreklom iz Srbije i Srbi sada živi trenutno u inostranstvu nego što živi u Srbiji. Kada pričamo o natalitetu, veliki problem je to što mi ne možemo samo natalitetom da se vratimo na pravi kolosek i da naša država kroz 100 godina ne prestane da postoji. Potrebno je i da vratimo neke ljudi koji su otišli. Zato smo mi svojevremeno predlagali to ministarstvo. Smatramo da je bio dobar potez. Nažalost, nije prihvaćeno.

U ovim teškim vremenima, a uporedio bih to sa 1939. godinom, niko tada nije znao da je počeo Drugi svetski rat. Danas, 2022. godine, ja mislim da i dalje nismo svesni šta ovo može da bude. Mislim da i predsednik i premijerka su govorili o tome i čini mi se da su bili u pravu, o teškim vremenima koja će biti. Zbog svega toga, mi treba da učinimo našu državu boljom, na neki način, na koji možemo. To neće ići ukoliko se vi na ovakav način odnosite prema opoziciji, a i ukoliko se opozicija odnosi prema vama, po nekim pitanjima. Zato, apelujem, nije ovo nikakvo držanje predavanja, nemojte pogrešno da me razumete, ali apelujem da svi pokušamo da se upristojimo.

Što se tiče ovih samih zakona, posebno je interesantan ovaj Zakon o državnim službenicima, meni je jasno zašto se to pomera. Očigledno je da niste uspeli da ih primite na neodređeno vreme. U pitanju su, dakle, 1.000 ljudi. Ja razumem tu potrebu. Ne vidim razlog zašto je to dve godine. mislim da je godinu dana dovoljno da bismo mi onda u tih godinu dana napravili prave konkurse.

Vi ste rekli jednu stvar koja uopšte nije logična. Rekli ste da 40% konkursa propadne zato što se niko ne javi. Čekajte, meni to zaista nije jasno. To nije logično, to nije normalno, zato što su ti ljudi koji su potrebni ovoj državi, koji su zaposleni u državnoj službi, jel tako, kao državni službenici zaposleni, valjda, po nekim kriterijumima. Da li je moguće da se oni, ako odgovaraju kriterijumima, a zaposleni su, ja se iskreno nadam, možda i nisu, ja bih voleo da jesu, kako je moguće da, znači, oni se ne prijave na te konkurse? Zbog toga onda ti konkursi propadaju. Ako je to razlog, ako sam ja vas dobro razumeo, a ja mislim da jesam. Znači, potpuno nelogična situacija.

Vi ste rekli da je to zbog loših plata. Neće ljudi da dođu da rade. Pa, oni već rade tamo. Dajte bar te ljude koji rade, tih nekoliko, osam, deset hiljada ljudi, koliko je, da primimo na stalno, da njima pomognemo i da nama pomognemo ukoliko su oni zaista potrebni ovoj državi. Tu se opet vraćamo na onu priču i stalno povezujemo. Dobrim delom povezujemo i zbog toga to partijsko zapošljavanje sa pričom o javnim preduzećima, sa ljudima koji su vodili određena javna preduzeća. Onda narod, ljudi koji gledaju ovo, koji slušaju Skupštinu sumnjaju. Naravno da sumnjaju. Njima nije jasno kako je moguće da takvi ljudi bez ikakvih kvalifikacija vode javna preduzeća.

Ne znam da li se sećate, svojevremeno današnji ambasador u SAD, Marko Đurić, je postavio čoveka koji se zove Miša Vacić za svog savetnika. Evo, ja vas pitam – da li postoji jedan savetnik, bilo koga, bilo gde u svetu koji je na nivou Miše Vacića, koji nije obrazovaniji, koji nije sposobniji, koji nije završio neke škole, koji ne može bolje da pomogne čoveku koji obavlja neki posao od Miše Vacića? Mislim da je to loše. To je ono što narod vidi i onda kaže – aha, pa vi zapošljavate, on je inače vaš član, nije to sporno, ali vi zapošljavate stranački. Logično da se ta priča stalno vrti u javnosti. treba i mi da pokušamo nešto, svi zajedno, da to zaustavimo, da to ne ide tako. To je prva stvar.

Druga stvar – takse. Zašto niste stavili 2027. godinu, zašto 2023. godinu, zašto kraj 2023. godine? Šta će se promeniti u međuvremenu? Mislim da je svima jasno da RTS ne može ovakav kakav je da funkcioniše bez budžeta, bez dotacija od strane države i zašto onda to ne ide direktno iz budžeta. Zašto ta taksa pada na račun građana. Istina je, da je 2012. godine ukinuta pretplata i da je kasnije 2016. godine uvedena taksa, ali ako mi za ovih koliko je to godina, šest godina, nismo uspeli da promenimo ništa, da nađemo bolji način finansiranja, zašto onda ograničavamo na 2023. godinu, zašto nije do 2027. godine. Zašto možda ne bismo ostavili neki rok od šest meseci da se uradi rebalans, pa da kompletno to finansiranje prebacimo na budžet.

Stalno pričamo o tome kako je naš budžet razvojni, kako smo odvojili puno para za mnoge stvari i to je naravno jako dobro, ali možemo da odvojimo i za RTS i za RTV, zbog toga što to jesu javni servisi. Mislim, da su oni potreba naših građana. Ne radi se ovde o tome koliko ćemo mi gostovati na RTS-u i koliko ćemo mi biti prisutni, nego se radi o tome da imamo i kvalitetan program, i kvalitetne emisije u svim oblastima, ne samo u oblasti politike, nego u oblasti kulture, nauke i mislim da je to ono što RTS treba da bude. On ne može nažalost da bude komercijalna televizija, ne može, hvala Bogu da ima rijaliti programe, ali može da bude kvalitetniji nego sad. Znači, ja bih istakao, evo sad smo imali ovo Svetsko prvenstvo u fudbalu i bila je jedna vrlo pristojna i dobra emisija koja je bila posvećena tome, ali vi nemate na RTS-u nijednu emisiju i nijednog dopisnika iz ratnih područja, iz onoga što je danas mogući ratni sukobi. Mislim da bi to takođe trebalo, ali sve to ne može i slažem se sa vama iz sopstvenih sredstava. Dakle, dajte da predvidimo ta sredstava u budžetu direktno da ne moraju to građani da plaćaju.

Na kraju ono što, odnosno na kraju praktično svakog zakona imamo priču o usklađenosti tog zakona sa propisima EU. Nekako ispada da svaki zakon koji je usklađen sa propisima EU je dobar zakon. Ne mogu, odnosno ne delim to mišljenje zbog toga što mislim da EU dosta u poslednje vreme je bila nekorektna prema nama. Čuli smo različite izjave, pa čuli smo i od gospodina Varheljija da članstvo u EU podrazumeva priznanje Kosova i Metohije. Čuli smo to i od Olafa Šolca.

Onda se postavlja pitanje da li je zaista naš put jedini. Da li je zaista jedina alternativa koju imamo, EU. Ja mislim da alternativa je Srbija. Ja mislim da Srbiju treba da gradimo i tu se slažem kada kažete da ne treba da imamo stranog gazdu, da treba da budemo svoji na svom. Treba zaista da budemo svoji na svome, ali taj put koji nema alternativu u kome stalno idemo, je put koji smo dodatno devalvirali. Mi smo cenu Kosova i Metohije dodatno devalvirali. Mi pričamo o tome šta će se desiti i to često čujemo u medijima, ako odustanemo od evropskog puta, koliko to košta ovu zemlju, kao da smo velike, neću da kažem izraz, da ne bih uvredio nekog, vidim da je bilo velikih problema oko toga.

Znači, mi godišnje dobijamo dvesta miliona evra, neke bespovratne pomoći od strane EU. Sada ću vam ja otprilike reći kolika je vrednost samo jedne rude na Kosovu i Metohiji. Mi na Kosovu i Metohiji, naše rudno bogatstvo, naše rezerve uglja su 14 milijardi tona, a kada to pomnožite sa 20 evra, to je 280 milijardi evra, sa jedne strane. Znači, ako idemo, ako izuzmemo sve naše emotivne, svu našu emotivnu vezanost za Kosovo i Metohiju, ako izuzmemo sve naše crkve, dakle, govorimo o onome u šta stalno hoće da nas gurnu, samo o parama, to je 280 milijardi evra samo uglja. Ne govorim o plodnoj zemlji Metohije, ne govorim o drugim rudama, dakle samo uglja.

Ovih 200 miliona koje dobijamo na godišnjem nivou, da li znate koliko je godina potrebno da bi došlo do 280 milijardi? Hiljadu i 400 godina. Pa, kada oduzmemo od današnje godine 1.400 godina, vraćamo se u vreme cara Iraklija. To je ono vreme kada se pričalo da su, navodno, Srbi došli, to jest Sloveni na teritoriju Balkana, 1.400 godina i stalno pričamo o tome.

Druga priča je priča koju smo ovde često čuli, kako je, recimo, dr. Miloš Jovanović, da bi ušao na Sorbonu morao da poštuje ono što su bila pravila i to je potpuno tačno. I mi treba da poštujemo ista pravila da bismo ušli u EU i to je potpuno tačno, ali Milošu Jovanoviću nisu tražili da odseče ruku ili nogu da bi se upisao na Sorbonu, za njega su važila potpuno ista pravila kao i za sve druge studente, a nama traže da se odreknemo dela teritorije, i to najvrednijeg dela teritorije naše zemlje, da bismo ušli u EU.

Zbog svega toga mislim da treba malo i da preispitamo i naše ponašanje. Poslednje izjave predsednika države i premijerke ukazuju na jedno licemerno ponašanje, u ovom slučaju, Nemačke. Podsetio bih i na Brionsku deklaraciju, ako se sećate, 1991. godine, kada je potpisana Brionska deklaracija. Obavezala se Evropska zajednica tadašnja da neće biti preuranjenog priznavanja Hrvatske i Slovenije i šta je Nemačka uradila? Odmah priznala Hrvatsku i Sloveniju.

Nije tu gospodin Grbović kao hroničar istorije. Vratio bih nas i na 1189. godinu, kada je, navodno, potpisan prvi međudržavni sporazum između Fridriha Barbarose i Stefana Nemanje u Nišu. Šta je Fridrih Barbarosa uradio čim je prešao granicu i otišao u Vizantiju? Pa, poništio je taj sporazum. Kako mi da verujemo njimaposle svega? Na koji način da verujemo njima?

Pogledajte, pominjemo Kurtija ovde. Taj čovek je apsolutno podržan od strane pojedinih zemalja zapada. Potpuno jasno i nedvosmisleno. Dakle, ono što je važno u ovom trenutku je da shvatimo i istorijski momenat i našu evropsku perspektivu ili neperspektivu i da razmislimo o tome da li zaista naš jedini put EU ili nije.

Hvala. Ostalo vreme ću iskoristiti kasnije.

Hvala.

Pošto juče na sednici nismo odbili oko stendbaj aranžmana sa MMF, moramo danas ponoviti to pitanje.

Dakle, Vlada Republike Srbije na sednici od 1. decembra usvojila je tekst pisma o namerama i tekst memoranduma, o stendbaj aranžmanu koji treba da se potpiše sa MMF. Taj stendbaj aranžman bi trajao dve godine, a iznos je oko 2,4 milijarde evra.

Svaki ovakav aranžman podrazumeva obavezivanje sprovođenja određene ekonomske politike koju ta institucija diktira. Zbog toga imam pitanje za potpredsednika Vlade i ministra finansija, Sinišu Malog.

Šta je tačno dogovorila Srbija sa MMF? Šta su preuzete obaveze? Da li će biti dodatnog otpuštanja zaposlenih i da li će biti privatizacija javnih preduzeća? Zašto finansijski jaka ekonomija, po rečima potpredsednika Vlade, najbrža rastuća ekonomija u Evropi mora da traži pomoć od MMF?

Osvrnuo bih se na ono što smo čuli malopre, dakle, gospodin Predrag Bubalo je pravosnažno oslobođen, a protiv Milenka Jovanova nije ni podneta nikakva prijava, tako mislim da ne stoje ove. Ne, samo radi istine moram da kažem.

Pitanje za premijerku Anu Brnabić, u 2022. godini, spoljnotrgovinski deficit je veći za tri milijarde evra nego prethodne godine, on iznosi osam milijardi evra što je čak 13% BDP. Koje će mere Vlada Srbije preduzeti kako bi zaustavila ovakav rast spoljnotrgovinskog deficita? Pošto je najveći deo tog skoka u stvari povezan sa onim što se dešavalo u EPS, dakle, sa kupovinama električne energije, sledeća pitanja tiču se Ministarstva rudarstva i energetike i ministarke Đedović.

Da li je istina da bivša ministarka Zorana Mihajlović, za koju mi je drago što više nije ministarka, potpisala obavezu o prestanku proizvodnje električne energije iz uglja u Republici Srbiji do 2050. godine? Na osnovu kojih planskih dokumenata, studije i analiza je bivša ministarka uradila ovo? Mi smatramo da je taj korak izuzetno loš za Republiku Srbiju i da je načinio veliku štetu. Zašto?

Da bih ilustrovao tako nešto navešću vam jedan primer. Dakle, u pitanju je izgradnja elektrane Kostolac B3, to je 350 megavata. Naime okvirni sporazum sa kineskom kompanijom potpisan je 2010. godine, sa izgradnjom se započelo 2017. godine, najava da će biti gotovo 2023. godine, a najverovatnije će biti gotov 2024. godine.

Dakle, od potpisivanja okvirnog sporazuma do završetka izgradnje prošlo je 14 godina, ukoliko nemamo spremne projekte nuklearne energije, a koliko znamo postoji moratorijum na nuklearnu energiju u Republici Srbiji, onda je sasvim moguće da smo zakasnili za 2050. godinu. Zbog toga tražimo od ministarke rudarstva i energetike da nam dostavi informaciju kako će Srbija 2050. godine pokriti svoje potrebe za električnom energijom?

Problemi u EPS očigledno i dalje postoje, strategija se menjala iz godinu u godinu i uglavnom se prilagođavala političkim potrebama i reaguje se uglavnom na posledice stihijski, dok se najosnovniji problemi ne rešavaju. „Elektro distribucija Srbije“ je vlasnik ISO standarda 9001, koji kao jedanu od osnovnih aktivnosti u sistemu kvaliteta prepoznaje preispitivanje. Na osnovu tog preispitivanja izgrađuje se plan preventivnih mera. U tom smislu, ministarku pitamo gde je izveštaj o tome koji su razlozi doveli do smanjenja proizvodnje električne energije i koje su mere i koji rokovi definisani na otklanjanju navedenih problema?

Na kraju, po kom kriterijumu je izabran norveški konsultant? Mi smo čuli ovde da je on najbolji. On možda jeste dobar i među najboljima po pitanju obnovljivih izvora energije, Međutim, osnovni problem je njihova energetska struktura, kada su u pitanju primarni izvori energije nije kao naša. Dakle, nama je primarni izvor energije ugalj, pa se postavlja pitanje kako su oni to najbolji. Mislim da imamo mnogo veće i bolje stručnjake kada su u pitanju termoelektrane i energija koja je nama primarni izvor energije. Hvala.

Hvala vam.

Dakle, naša ideja je da odustanemo od auto-puta Niš-Pločnik, ne zbog toga što smo mi protiv auto-puteva, nemojte pogrešno da nas shvatite, dobro je praviti auto-puteve, to jeste razvojna šansa, ali smatramo da je u ovom trenutku nekako logičnije i bolje, s obzirom na čitavu situaciju u energetskom sektoru na situaciju da moramo da kupujemo struju i da ne možemo da proizvedemo dovoljno struje za sve naše građane, da je bolje te pare usmeriti u revitalizaciju blokova A1 i A2 u Tentu, samo zbog toga.

Ono što smo čuli, koliko juče, a čuli smo i mesecima iza nas, oko norvežanske firme koja je konsultantska, šta su prvo oni rekli. Rekli su da nam je potreban profesionalni menadžment. Šta će prvo da uradi profesionalni menadžment? Pa, da podigne cenu struje, da podigne cenu električne energije i to građani naši neće moći da plaćaju. Čitav taj sistem je koncipiran tako da proizvodi jeftinu električnu energiju za naše građane. Šta znači taj profesionalni menadžment? Evo, napraviću vam jednu paralelu. Zapravo, 1979. godine došlo je do velike havarije u EPS-a, 60 kilometara dalekovoda je palo.

Temperature su bile minus 24, bila je elementarna nepogoda. Samo za četiri nedelje neprofesionalni menadžment, jer to nije bio profesionalni menadžment u to vreme EPS-a, je uspeo da sanira te štete. Znači, samo za četiri nedelje. Šta to kazuje? To kazuje da nam nije potreban profesionalni, nego stručan i pošten menadžment. Svaki stručan i pošten menadžment kada vidi situaciju u kojoj se nalazi i Blok A1 i A2 u TENTU-u će vam reći da vam je potrebna ta revitalizacija.

Razmislite o ovom amandmanu. Nije ovo ništa strašno. Bilo je u prošlim budžetima i trebalo bi da se prihvati.

Hvala vam.

Izvinjavam se, mislim da nije sada u redu da mi dajete reč, ipak treba da se uvede neki red.

Želim, samo ne bih da se nadvikujem.

Dakle, amandman je u članu 2. stav 1. reči – kao i sredstava opšte lokacije, specijalnih prava vučenja odobrenih Republici Srbiji, odlukom guvernera MMF-a o opštoj lokaciji specijalnih prava vučenja – brišu se.

Mislimo da nema potrebe da se posebno ističe MMF. On može da potpadne pod formulaciju koja je prethodno u tom delu rečenice – navedena sredstva obezbediće se iz zajma od domaćih i međunarodnih komercijalnih multilateralnih finansijskih institucija.

Postoje specijalna prava vučenja u okviru MMF-a. Ona predstavlja međunarodnu rezervnu aktivu koju je MMF 1969. godine doneo i takođe smatramo da ni to ne treba posebno isticati. Zbog toga smo da se ovaj deo briše.

Mi smo imali koliko znam, dva savetodavna aranžmana u okviru MMF-a sa nama, 2018. i 2021. godine. To su bili aranžmani popularno nazvani čuvarkuća. Trajali su 30 meseci svaki, međutim, u međuvremenu se očigledno nešto desilo. Mislim da je ministar Mali govorio da je naša ekonomija izuzetno jaka finansijski, da mi dobro stojimo, da ne moramo da uzimamo nikakva sredstva od MMF-a, međutim, očigledno da se u međuvremenu nešto desilo. To što se desilo nije samo rat u Ukrajini, ima puno toga i do nas i do onoga što je loše urađeno u EPS-u i do milionskih gubitaka koji su tu napravljeni. Zbog toga očigledno danas moramo da napravi stendbaj aranžman od 2,4 milijarde evra.

I sada je, juče ovde, citiraću, Siniša Mali je tvrdio da smo najbrže rastuća ekonomija u Evropi, pa mi nekako nije logično da mi kao takva ekonomija moramo da se zadužujemo kod MMF-a za 2,4 milijarde.

Ono što je meni ovde bitno i svima nama – koje obaveze je Vlada Srbije preuzela u okviru ovog aranžmana? Video sam da ste prošle nedelje usvojili pismo o namerama, da ste usvojili tekst memoranduma. Nisam uspeo da nađem, nije objavljeno na sajtu još uvek, pa bih voleo da čujem konkretno šta je to, a ne bih voleo da je to obaveza privatizacije određenih javnih preduzeća, pre svega EPS-a i „Telekoma“. Toliko. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani predsednici Vlade, ja se izvinjavam, prošli put vas nisam sve pozdravio, bila je takva situacija, nije bio predsednik Skupštine tu da vidi, tako da se izvinjavam.

Ovde je u pitanju ono što smo već pomenuli, a to je revitalizacija blokova A1, A2 u Termoelektrani „Nikola Tesla“. Mislimo da je to izuzetno važno i smatramo da je to greška što ne postoji u ovom budžetu i što se to neće raditi sledeće godine.

Naime, u prethodnih nekoliko budžeta vi ste imali poziciju koja se ticala garancija za ruske kredite u iznosu od 170 miliona evra za revitalizaciju „Đerdapa II“ i 208 miliona evra za revitalizaciju upravo ova dva bloka A1 i A2 u okviru TENT-a. Sada tih pozicija nema. Ja ne znam da li ste time želeli da pošaljete neku poruku Ruskoj Federaciji. Ja bih voleo da to nije tako.

Naime, kada su ranije pravljene ove elektrane, neko je razmišljao o onome što se danas zove diversifikacija, pa su različiti blokovi, različite elektrane koristile opremu iz različitih delova sveta, upravo zbog toga što su razmišljali o nekim vremena koja će možda doći pa nećemo moći da napravimo određenu opremu. Upravo „Đerdap II“ i blokovi A1 i A2 su naslonjeni na rusku opremu, tako da je bila logična pozicija koju ste imali ranije za ova dva kredita.

Što se tiče „Đerdapa II“, dobro je da on postoji u ovom budžetu samo je prebačen na neku drugu poziciju. Loše je što je od 170 miliona ta cifra narasla na 213 miliona, znači 25% je povećana. Loše je što se uopšte odustalo u potpunosti od revitalizacije blokova A1 i A2. Pitanje je zašto? Da li postoji neko stručno mišljenje, neka analiza zašto je to urađeno?

Naime, 2015. godine, i tu dolazimo do one tačke zašto se grešilo u EPS-u, Grčić je ukinuo stručni savet EPS-a. Taj stručni savet EPS-a nije bio politički savet, već su to bili stručni ljudi u EPS-u i znali su kako se vodi i radi posao. Danas 2022. godine novi direktor EPS-a je shvatio tu grešku i to je dobro što je uradio, ispravio je grešku i vratio je te stručne savete. Očigledno je greška nastala u tih nekoliko godina kada nije bilo nekih stručnih mišljenja koji bi mogli da pomognu gospodinu Grčiću da bolje vodi sistem EPS-a.

Zbog svega toga smatram, a reći ću vam i matematički zašto je to važno, ova dva bloka su ukupno 420 megavata. Premijerka je pogrešno rekla Kostolac B3. Nije 300 nego 350 megavata. Znači, mi ni Kostolcom B3 ne možemo nadoknaditi ovaj manjak. Poslednji put su revitalizovani ti kotlovi, ta dva bloka, neki kažu sredinom 80-ih godina. Dakle, A1 i A2, sredinom 80-ih godina. Nemojte mešati remonte. Remonti su nešto drugo. Revitalizacija je nešto drugo. Dakle, jako davno je bila ta revitalizacija i važno je da se sada uradi.

Pri tome, mi gubimo još jedan deo energije zbog toga što se sa tih blokova greje Obrenovac. Znači, mi ćemo sa bloka A3 morati da skidamo energiju i da grejemo Obrenovac. Znači, u pitanju je 420 megavata. Kostolac B3 neće biti gotov sigurno. Rekli su da će biti na mreži u septembru. Vrlo teško da će biti na mreži u septembru i zbog toga smatramo da je važno da se ova dva bloka revitalizuju.

Znate, kada prođe 300 hiljada radnih sati vi ne možete na pravi način više da koristite te blokove i oni moraju da ispadnu iz sistema. Jednostavno, u ovom trenutku mislim da nemamo taj luksuz i da je mnogo bitnije da odustanemo u ovom trenutku od autoputa do Albanije i da te pare preusmerimo na revitalizaciju ovih blokova. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, u pitanju je član 107. govornik je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne Skupštine, a prethodna govornica je rekla da smo mi licemerni i ja mislim da to nije u redu da se kaže, da smo licemerni, takva je izjava bila. Mislim da nije u redu na taj način da se obraća narodnim poslanicima, pod jedan, ako me ne čuju dobro, izvinjavam se. Samo da pojasnim, stalno se odnosi prema nama kao da smo mi tih godina o kojima se priča rukovodili strankom o kojoj je reč. Niko od nas tada nije bio, ne samo rukovodstvo, vi imate našeg potpredsednika Jovanova, koji je sada u vašoj stranci, pa ispada sada da smo mi…

Samo da pojasnim…

Samo da pojasnim zašto ne možemo mi biti licemerni i zašto na taj način.

Kako nije?

Pa nije u redu sada, ne umete da objasnite.

Ne, nije replika, hoću da kažem da ne može na taj način prema nama da se odnosi, zato što mi nismo odgovorni, mi nismo licemerni, mi tada nismo snosili….

Eto posle 12 sati. Hvala.

Dame i gospodo, prvo bih samo želeo nešto da pojasnim. Naš predlog o ministarstvima za Kosovo i Metohiju i ministarstvima za dijasporu ne bi bio dodat na vaših 25 ministarstava, nego bi on bio u sklopu 21 ministarstva koje smo mi predložili. Čisto da pojasnimo.

Što se tiče kancelarija, mi ne smatramo da te kancelarije neće raditi. Mislimo da će one raditi. Međutim, smatramo da je mnogo bolja poruka građanima Srbije i našim ljudima u inostranstvu da se ova dva ministarstva naprave.

Ja sam ovde čuo određene argumente sa kojima nikako ne mogu da se složim. Dakle, čuo sam da amandman nema smisla jer narušava koncept. To zaista nema logike nikakve, to nije argument. Amandman može da nema smisla ukoliko nije dobar, ali ne ukoliko narušava vaš koncept zato što je pravljen u okviru nekog drugog koncepta.

Zatim je rečeno da uprava može mnogo efikasnije da radi od ministarstva. To verovatno jeste tačno ponekada, ali vi ste to iskoristili argument zašto niste napravili neko ministarstvo. Onda se postavlja pitanje što niste napravili više uprava, a manje ministarstava? Zatim sam čuo jedan dobar argument, znači argument koji se ticao mosta. Tu ste bili u pravu. To jeste dobar argument i vi taj most, i mi taj most zajedno treba svi da napravimo, samo niko ne sme da se tuče, naravno. To opet nije argument za ministarstvo, nego za most. Malo je zafalilo tih argumenata, onoliko koliko sam ja video.

Ono što smo mi predložili ovim predlogom je da se spoje Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Vaše rešenje da se spoje nauka, tehnološki razvoj i inovacije ima logike zato što nova tehnološka rešenja i inovacije zaista dolaze iz sveta nauke. One nekada dolaze iz sveta privrede, iz namenske industrije npr.

Međutim, smatramo da je loše razdvojiti prosvetu i nauku, pre svega zbog univerziteta. Mi smatramo da ljudi na univerzitetu se bave u isto vreme i prosvetom i ozbiljnim naučnim radom. U projektima zajedno sa profesorima sa tog fakulteta, sa bilo kog fakulteta nalaze se i studenti. To je na najbolji način spajanje prosvetnog i naučnog rada.

Na fakultetima postoje instituti, postoje laboratorije koje u poslednje vreme izbacuju vrlo dobra tehnička rešenja i dobre inovacije. To je apsolutno jedan od razloga, a mislim potpuno opravdan razlog zašto smo mi predložili da se ova dva ministarstva spoje. Eto toliko, da ne trošim više vremena. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zaista pažljivo slušao sva ova izlaganja koja su se ticala ovog zakona, nažalost, nije ih bilo baš mnogo, i uočio sam neke određene nelogičnosti koje bih sada podvukao.

Dakle, čuli smo da je vreme u kome se nalazimo izuzetno loše i ja se potpuno slažem sa tim. Ne znamo šta će biti. Čuli smo gospodina Đukanovića da je ovo praktično ratna Vlada. Pa, nije logično da ratna Vlada ima 25 ministarstava, valjda je logično da ona bude kompaktnija, efikasnija. Uostalom, neko je ovde rekao i pitao – zar je bitan broj ministarstava? Predstavnicima većine bio je bitan broj ministarstava, i predsedniku Vučiću, 2012. godine, kada je rekao da je maksimalan broj ministarstava 15.

Godine 2014. je uradio dobru stvar, napravio je jednu kompaktnu Vladu. Zašto? Zato što su okolnosti u kojima se Srbija tad nalazila takođe bile loše. Takođe je bila ekonomska kriza, bili su veliki politički pritisci i to je bilo opravdanje za Vladu od 16 ministarstava. Ja mislim da je to bilo dobro, da je to bio dobar potez tada. Ne razumem zašto takav potez nije urađen sada?

Sada na potpuno isti način branite 25 ministarstava kroz situaciju koja je potpuno ista. Znači, imamo situaciju koja je, kako je gospođa Brnabić rekla, najgora situacija od Drugog svetskog rata, gde je velika kriza. Mislim da je bilo logičnije da se napravi broj ministarstava koji bi bio kompaktniji, s tim što se potpuno slažem sa vama, gospodine Jovanov, ja isto mislim, kao i vi, da je to stvar Vlade i da mi uopšte ne treba da imamo ovakvu vrstu zakona. Ali, šta da radimo, tako je kako je.

Još jedna stvar mi je zasmetala. Vi se opravdavali broj ministarstava time što određeni ministri ne mogu da stignu da obrade sva ministarstva. Jel tako? To je jako loše što ste rekli. Znači, to se ne rešava time. Jeste, gospodin Jovanov je to rekao. To se ne rešava time što ćete vi da povećate broj ministarstava, nego što ćete postaviti ljude koji to mogu da urade. To ste uradili 2016. godine.

Jer, ako je to tačno što ste rekli, šta to implicira? To implicira da vaše Vlade koje su imale manje ministarstava, a ja mislim da je to dobar put, i vi treba da vašu pozitivnu praksu primenite ovde, da su one bile loše, da ti ministri nisu dobro radili, da vi zbog toga sada povećavate broj ministarstava. Dakle, imamo 2014. godine 16, danas imamo 25. To je, naravno, vaše pravo i vi imate pravo da napravite ministarstava koliko hoćete, ali evo to je moj stav i mislim da to jednostavno nije dobar put i nije dobra poruka građanima Srbije.

Dalje, ministarstvo za KiM. Da, mi se zalažemo za to ministarstvo, ali ja potpuno razumem vaš stav što niste ukinuli ni Ministarstvo za evropske integracije. Niste želeli da u ovim teškim vremenima pošaljete lošu poruku EU. To je moj utisak. Ali, kakvu poruku građanima Srbije šaljete kad ste ostavili Kancelariju za KiM i niste je podigli na rang ministarstva. Ispada da je vama bitnija EU od KiM. Siguran sam da to nije tako. Zaista, iskreno verujem da to nije tako i da je vama stalo do KiM kao meni. Zaista, ali takvu poruku šaljete. Nije trebalo da pošaljete takvu poruku.

Dalje, govorimo o Vladi koja je ratna, tako je rekao gospodin, Đukanović. Da li je logično da ratna Vlada ima Ministarstvo za turizam? Jeste, zaista je turizam velika razvojna šansa ove zemlje, ali onda treba da uskladimo. To je moglo, i zaista mislim da je bilo mnogo bolje rešenje da taj deo bude u okviru nekog drugog ministarstva, kao što je bio do sada. Zaista, mislim, kako će ti turisti da dolaze ukoliko se zaista desi Treći svetski rat o kome priča i predsednik, o kome je pričala i premijerka. Znači, kako će da dolaze, na tenkovima. Čemu onda Ministarstvo za turizam? Nije logično.

Eto, ja bih sada ostavio gospodinu Radosavljeviću da nastavi. Mi nećemo glasati za to, to je naše pravo. Mislim da Srbija treba da ostane na ovom neutralnom putu. Mi nikada za EU nismo rekli da ne treba da sarađujemo sa EU, i zato nemojte da nas kritikujete, samo moramo biti svesni šta je na kraju tog puta, to je priznanje Kosova i Metohije. Hvala vam.