Hvala. Dame i gospodo, predstavnici Vlade, dakle, nakon ove strašne tragedije ni novi DSS ni POKS se nisu oglašavali. Smatrali smo da nije bilo vreme za nekakve političke govore. Situacija je bila izuzetno teška, hteli smo da prođe određeno vreme i držali smo se jedne stare izreke koja kaže - ako ti reči nisu pametnije od tišine, bolje da ćutiš. Nismo ćutali, ali nismo imali pametnije reči i pametne reči da kažemo u ovom trenutku.
Gospođo Brnabić, ovih 20 dana u gotovo svakoj situaciji vaše reči nisu bile pametnije od tišine. Ne znam kako drugačije da objasnim ono što ste izjavljivali, ono što ste objavljivali na medijima i ono što se desilo ovde u petak. Da možete drugačije, ja sam siguran. Ne znam zašto to niste uradili. Vi ste ovde u petak rekli nešto, ja to neću ponoviti, nemam takav manir, to nije u redu, napravili ste veliki prekršaj i za to treba da snosite političku odgovornost, jer je to bilo ispod nivoa vaše funkcije, to je bilo ispod nivoa dostojanstva ovog doma, ispod nivoa trenutka u kom smo se svi našli. Vi tu imate najveću odgovornost i zbog toga treba da podnesete ostavku na mesto premijera. Mislim da će to biti lekovito za naše društvo i mislim da je jedina stvar sa kojom se slažem sa vama u vašem govoru od petka je to da se vlast menja na izborima.
Dakle, nama jesu potrebni izbori na svim nivoima, zbog toga što i jesmo u određenoj političkoj krizi. Ta politička kriza je izazvana delimično, moram da budem potpuno pošten, i vašim pogrešnim potezima, zbog toga što ste rekli nešto što ne bi trebalo da se kaže i što je u delu javnosti nekako shvaćeno kao politizacija čitave ove priče. Rekli ste da sistem nije zakazao. Niste to mogli da znate posle jednog dana. Ja ću kasnije oko ovog izveštaja da pokažem zašto mislim da postoji mogućnost da je sistem zakazao. Mislim da je trebalo da vodite računa o tome i da bi primerenije bilo reći da ćete ispitati da li je sistem negde zakazao.
Mislim takođe da ne bi bilo ljudski, s naše, s moje i s bilo čije strane, da kažem da ste vi krivi za ovo što se desilo. Ne. Niste krivi. Vi niste povukli taj obarač i vi niste krivi za ovo. Ali ste odgovorni za nešto drugo, i to najodgovorniji, zato što ste među prvim ljudima u ovoj državi, za ono što imamo u ovom sistemu, a to je kriza vrednosti. Ovaj sistem je, nažalost, postao sistem potpuno poremećenih vrednosti. Idoli u našem društvu, heroji u našem društvu, oni koji se promovišu jesu pevačice sumnjivog morala i kvaliteta, prostitutke, kriminalci i ubice. I to je na sve strane tako, nažalost. Ja bih voleo da nije. To ne znači da su oni idoli svima, naravno da nisu. Ovde ima mnogo kvalitetnih i dobrih ljudi, mnogo dobre dece i ta deca su primer, naravno.
I da ne kažem da je sve loše. Ako već niste bili sigurni kako treba da se nosite sa ovom krizom, imali ste primer u sopstvenoj Vladi, gospođu Grujičić. I izjavama i delovanjem ona je pokazala kako to treba da se uradi. Moram priznati da manje od toga nisam ni očekivao. Takođe, kao dobar primer želim da pohvalim i lekare i prosvetne radnike, koji su sigurno svojim delovanjem smanjili broj žrtava ove strašne, strašne tragedije. Ali moramo da se zapitamo svi gde smo pogrešili.
Rekli ste – treba da delimo odgovornost. Gospodin Gašić je to rekao. Ima tu istine, gospodine Gašiću, ali mislim da to nije u redu da kažete. Znate zašto? Vi ste 11 godina na vlasti. Vi kažete da je sve dobro u društvu što ste uradili plod vaše odgovornosti, onoga što ste vi uradili, ono što je Aleksandar Vučić uradio, napravio Hram Svetog Save, napravio puteve i bilo šta slično. U redu, a da li postoji i neka odgovornost?
Mislim da nije u redu da sad odgovornost prebacujete na nas. Ja je prihvatam. Svi smo krivi za to stanje u društvu, za taj jezik, za taj govor mržnje. Vi ćete nam reći verovatno u odgovoru kako smo mi hteli ovde da linčujemo predsednika. To, naravno, nije tačno. Verujte mi, to nije tačno. Taj incident se desio, molim vas da se saslušamo, taj incident se desio, ali nismo hteli da linčujemo predsednika, nikad, nijednog trenutka. Taj incident je nastao onog trenutka kad je vaš poslanik gurnuo našeg predsednika. Mi jesmo bili gore i mi smo napravili prekršaj, nesporan prekršaj, nismo bili tamo gde je trebalo da budemo, kao reakcija na nešto, ali to je izuzetak, gospodo i dame, u našem ponašanju, izuzetak.
A ja sam pratio parlament od 90-ih godina, imam dovoljno godina, postoji samo jedno pravilo, jedna konstanta u tom ponašanju, počev od mahanja pištoljem, od polivanja predsednika Skupštine, od čupanja kablova, od čupanja mikrofona, bacanja cipela, valjanja po podu. Ko je ta konstanta? Ja sam siguran da znate. I onog trenutka kada ste došli na vlast, a 11 godina ste na vlasti, morali ste da se promenite. Na tim izborima, ko god da bude pobedio, uopšte nije to sad pitanje ovde, taj koji bude pobedio mora da promeni sistem vrednosti u ovom društvu, mora da počne da se ponaša normalno i na uvredu da ne odgovara sa tri uvrede, jer je to loše. To možda donosi neki politički poen, u redu, ali to je loše za naše društvo. Odosmo dođavola, neće nas ostati.
Dičimo se putevima, auto-putevima, ne znam, fabrikama. Pa ko će da radi u tim fabrikama ako, što reče gospodin Jovanov, izazovemo građanski rat? Moramo biti odgovorni za reč koju kažemo, to je strašno, strašno važno. Takođe moramo biti odgovorni za nešto što je, nažalost, ovde tradicija, a to je da je stranačka knjižica iznad znanja, iznad kvalifikacija. I onda se pitamo kako je primljen, ja ne mogu da kažem čovek, na mesto da radi sa našom decom. Samo zato što je bio član neke stranke, nije imao kvalifikacije, i ispalo je da je pedofil.
Ne mogu da tvrdim da ste vi znali da je on pedofil. Niste znali da je pedofil sigurno, ali ste znali da nema kvalifikaciju. To je jako, jako loše.
Sada, sa ovim mitingom takođe pokazujete nešto što je nekako postao standard. Vi nikada ne smete da pokažete slabost, ali ste slabost pobrkali sa pristojnošću, pa ste često u vašim izjavama nepristojni. Zašto to kažem? Zato što ljude koji su na mitingu nazivate, kako ste rekli, lešinarima i hijenama, ruljom koja hoće da ruši vlast. Pa, ti ljudi nisu rulja, oni su izašli zato što su osetili, nakon velike tragedije u našem društvu, određenu potrebu da nešto urade, da nešto promene, da kažu svoj stav, da kažu – ne možemo više da živimo u ovakvoj mržnji, u ovakvoj agresiji, da se međusobno vređamo bez ikakve potrebe.
Nema potrebe za tim, to ne postoji nigde. Nigde. Sad vi na taj miting, šta radite, zovete ljude sa raznih strana. Zovete ih telefonom. Neke u određenim javnim preduzećima prisiljavate da dođu na taj miting. Verujte mi, nažalost je tako.
Ovde imam pismo. Vi kažete da to ne radite. To radite i kada skupljate kapilarne glasove. Znam, radio sam u jednom, znam kako to izgleda. Znam kako to izgleda. Mene, naravno, niko nikada nije pitao, znali su ko sam, pa jednostavno ne bi bilo primereno, ali radite to. To je pogrešno, ljudi. To je pogrešno.
Ovde imam pismo iz 2018. godine Bogoljuba Miloševića. On je nastavnik u osnovnoj školi bio. On je bio prisiljen. Znači, dobio je naredbu od svoje direktorke. Neću pročitati njeno ime. Rekao je da ne želi da ide na miting u Kosovsku Mitrovicu jer nije podržavao politiku predsednika. Ne želi da ide pod prinudom, jer odlazak na miting treba da bude odraz moje dobre volje, a ne naređenje.
Radite pogrešne stvari, znači, kad pozovete ljude, ovde reagujete vrlo često kada mi kažemo – nećete večno vladati, doći će do smene vlasti. Vi reagujete na to kao na pretnju. Jel tako? A, kada neko nekom u nekom određenom javnom preduzeću kaže – bilo bi dobro da dođeš na miting, znaš ti si primljen na privremeno-povremene ili određeno vreme to onda nije pretnja? Ja mislim da je to pogrešno.
Ove ljude koji su na ulici sa ove druge strane, kako vi kažete, a ja mislim da smo svi ista strana, ja mislim da ovi i mi ovde i vi sa druge strane podjednako volite državu, podjednako, samo nešto je, neki problem je u komunikaciji. Vi morate da rešite taj problem, vi ste vlast. Vi ste vlast. Jel vidite?
Šta je još problem? Biće priča o REM-u. Pogrešan sistem vrednosti, pa kažemo – na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom udeo naučno-obrazovnog programa je 0,17%, na drugoj je 0,002%. Kad sam ja bio dete ja sam gledao nešto što se zvalo školski program. Taj školski program je bio sjajan. Tu su bile emisije koje sam ja voleo – „Opstanak“, „Ne pitajte mene“. Ja sam odrastao u tom sistemu vrednosti. Ja sam odrastao u sistemu vrednosti, i to treba da promenimo, gde su profesori u školi svoju decu učili vrednostima, gde su profesori u školi vaspitavali decu. Kad to ne može roditelj kod kuće onda to profesor radi u školi pa mu kaže šta je dobro, a šta nije dobro. To je predlog.
Moramo da vratimo taj sistem obrazovanja gde su naši prosvetni radnici mogli da kažnjavaju tu decu ako su loša, na određeni, naravno, primeren način. Mi smo to izgubili, mi smo izgubili one osnovne vrednosti. Za to smo svi krivi, ali vi ste 11 godina na vlasti. Vi ste taj sistem vrednosti gajili. Mislite da vam to donosi određeni procenat, da je to dobro za stranku. Nije. Možda jeste za stranku, ali nije za društvo u celini.
Da se vratim na ovaj Izveštaj. Taj Izveštaj je nekako, po mom mišljenju, idealan. Znate zašto? Zato što su mere intenzivirane, vraćeno je… Rekli ste inače dva podatka u dva dana. Mislim da je danas preko 30.000, a vi ste prošli put rekli, gospođa Brnabić je rekla 23.000, vi ste rekli 23.000. Ne znam gde je nastala ta razlika, ali manje je važno.
Znači, ovako kaže, smanjena su krivična dela, smanjen broj saobraćajnih nezgoda, rasvetljena su sva ubistva, sva silovanja. Nekako, kao sve da je idealno i u ovom izveštaju nema odgovora da li postoji neka greška u nekom delu sistem bezbednosti. Ne znači da ste vi direktno odgovorni za to, a ja mislim da postoji greška. Ja imam ozbiljnu nedoumicu da li je ovo možda moglo da se spreči, posebno ovo u Mladenovcu.
Što se ovog prvog slučaja tiče, imate dečaka od 13 godina koji je za dva minuta, inače to vam je greška u sistemu, gospodine Gašiću, podatke koje ja imam, ja sam dobio iz medija, a vi ste rekli – ne mogu da kažem podatke zbog toga što je istraga u toku. Kako su procurili ti podaci u medije? To je greška u sistemu, ne znači da ste vi dali te podatke, naravno.
Dakle, kako je moguće da dečak za dva minuta ispali, ja ne znam koliko, preko 50 metaka, uradi to što je uradio. Promeni četiri šaržera, četiri okvira municije ili pet, iskoči kroz prozor, pozove policiju i sve to za dva minuta. Taj dečak je bio ozbiljno utreniran, ozbiljno. To je moja nedoumica. To je moja sumnja. Ko je njega trenirao? Gde je on trenirao? Gde je naučio tako da puca? Kažete, u nekoj streljani. Moguće je, ali on je morao intenzivno da trenira u toj streljani. Kako se nije upalila neka crvena lampica kod ljudi u toj streljani da vas obaveste? Šta se dešava? Ako nije bila streljana, ako je bila neka poljana, od kud mu municija? Dakle, to su legitimna pitanja, a mi nemamo odgovore. Znači, moguće je da je sistem pogrešio. Nisam siguran da jeste, ali moguće je.
U drugom slučaju, sumnja je još veća. Vi ste rekli da ste podneli prekršajne i krivine prijave protiv tih ljudi. Vi ste rekli da ste zaplenili veliku količinu naoružanja koje su oni imali, u nekoliko navrata. Da li je tako? Da li je te ljude neko štitio iz sistema bezbednosti? Ne znam, samo postavljam pitanje. Da li je istina da je otac radio u sistemu bezbednosti? Da. Da li je bilo političkog uticaja? Na kraju, pošto ste rekli da je 13 dana kritičnih nakon prve tragedije i prvog incidenta, da li je bilo logično da oni ljudi kod kojih ste već zaplenjivali oružje, a to su bili ti ljudi iz, ne znam kako se zove to mesto, taj mladić koji je ubio u Duboni i u Malom Orašju, da pošaljete neku patrolu da vidite kakva je situacija?
Samo iznosim pitanja na koje nemam odgovore. Ne kažem da ste vi direktno krivi ili odgovorni. Drugo, ne kažem da ste loše uradili nakon toga što se desilo. Ne, uradili ste dobro, poslali ste policiju, sve je u redu, ali negde mi se čini da u tom sistemu bezbednosti možda je bilo neke greške.
Tu na kraju dolazimo do onoga što meni najviše smeta, u čitavoj ovoj priči u vaših 11 godina, a to je jedan virtuelni svet, jedan matriks koji ste napravili. U tom matriksu vi nikada ni zašta niste krivi, ni za šta niste odgovorni. Vi ste najbolji, najlepši, najjači. Svaka kritika, od vas se shvati kao uvreda. To da istorija počinje od vas, to je drugi problem.
U tom sistemu, u tom matriksu, uvek vam je neko drugi kriv. Pa, su vam za stanje u društvu krivi žuti lopovi, pa su vam za stanje u saobraćaju u Beogradu krivi KentKard lopovi, a vi ste sa njima potpisali ugovor. Pa, su vam za stanje u EPS-u krivi EPS lopovi, a vi ste postavili te ljude i nikada to nisu vaši lopovi, uvek su to neki tuđi lopovi. I, za Kosovu su vam uvek drugi krivi. Pa, je ne znam, kriv Tadić, Koštunica, Milošević, sve bivše vlasti, kriv je i Stefan Nemanja, i car Lazar i carica Milica, svi su krivi, samo vi niste krivi. Niko od njih nije priznao Kosovo, niko niti radio na tome, naravno.
U tom vašem virtuelnom svetu nekako Srbija uvek pobeđuje, pet nula, šest nula, kada uhapse Marka Đurića, Srbija je pobedila, kada ne znam više ni ja, Kosovo pred Savetom Evrope, Srbija je pobedila. Sistem nikada ne zakazuje, nikad. Uvek sam se pitao šta će se desiti kada se jednog dana probudimo iz tog virtuelnog sveta i dobio sam odgovor 3. maja. To je bilo strašno buđenje i ne sme više nikada da se ponovi. Mi treba sve da uradimo da se to ne ponovi. A da se to ne bi ponovilo, moramo i mi da se menjamo. I, vi da se menjate i da počnemo da razgovaramo kao ljudi. Pa, možemo se razlikovati po ovome ili onome, ali da razgovaramo kao ljudi, da se ne vređamo, jer to donosi tu atmosferu u društvu, tu agresiju. To je ono što smeta. Da ne relativizujemo tragedije. Da ne pričamo odmah u startu prvi dan da je sve u redu, jer nije u redu. Možda sistem stvarno nije zakazao, ali vi to niste mogli da znate prvi da i to je bila pogrešna izjava, gospođo Brnabić. Pogrešna je izjava bila, što ne znači da je prosvetni sistem zakazao. Ne, mislim da je on bio u redu, ali trebalo je da sagledate i ove ostale stvari.
To je moje mišljenje, to je naše mišljenje. Mnogo grešaka. Svi grešimo, ljudski je grešiti, treba ovo da uradimo nešto da se više nikada ne ponovo, a to nešto je da ne vređamo ljude koji su na ulici, da se ne vređamo na Tviteru, da ne razgovaramo sa Tviterom.
Ako hoćete, jedan od poteza koji možda treba da se uradi je malo veća kontrola sadržaja na internetu koji se prati. Znate, ako neko prati, recimo, i pokušava na internetu, na Guglu da pronađe dečiju pornografiju, to treba da bude strogo zabranjeno i da se prati od strane ljudi koji bi trebalo time da se bave. Ne znam da li to postoji, ali mislim da bi bilo lekovito za naše društvo.
Sve ovo što sam rekao, nisam rekao zato što mislim da ste vi za sve krivi u društvu, niti za sve zaslužni, niti smo mi za sve krivi, niti za sve zaslužni. Moramo zajedno da radimo na ovome, svi zajedno, ali pre toga moramo da se pomirimo, pomirićemo se ukoliko raspišete opšte izbore na svim nivoima, da pokušamo da nađemo to rešenje, da zaustavimo i jedan ovaj vaš miting, koji je potpuno besmislen i nepotreban u ovom trenutku i da idemo da kao ljudi razgovaramo o budućnosti. Toliko.