Zahvaljujem.

Takođe, ovo je jedan jako važan zakon koji sam predlagao dve godine unazad, tiče se poslovanja privatnih preduzetnika u Republici Srbiji, domaćih preduzetnika, a ne stranaca. Ja ovim zakonom predlažem da svi oni koji se zaposle u periodu od dve godine na neodređeno vreme određeni broj radnika im se osnovica za poreze umanji za iznose isplaćenih zarada sa doprinosima i da svi oni koji posluju i osnivaju nove firme u nedovoljno razvijenim privrednim područjima u Srbiji budu oslobođeni plaćanja poreza na dobit u roku od tri godine.

Vi ne prihvatate taj zakon, ali ste zato sve ostale namete koje ste mogli da usvojite, a tiču se naših domaćih preduzetnika, vi ste to usvojili. Najavljivali ste da ćete promeniti preko 40 zakona, proglašavali ste godinu preduzetništva dok je jedan od ministara privrede bio ministar Sertić 2016. godine. Od svega toga naši privrednici su dobili samo veće namete, dobili su dugovanja za povraćaj PDV-a, dobili su haračlije koji idu i uteruju im raznorazne namete. Ali, sa druge strane, vi iz polupraznog budžeta bez problema čašćavate raznorazne strane kompanije koje dobijaju po više desetina hiljada evra po jednom radniku, koji tretiraju naše zaposlene radnike kao robove, a za to vreme naši preduzetnici se muče da održe svoje poslovanje.

Danas imate u Srbiji blokiranih 36 hiljada domaćih privrednih preduzeća. Iznos blokade je 2,5 milijarde evra. To je rezultat vaše politike koju sprovodite prema malim i srednjim preduzećima. Zato u Srbiji danas sa 30% jedva da učestvuju u stvaranju BDP-a mala i srednja preduzeća, dok recimo je prosek u EU 58%, u Bugarskoj 60%, u Hrvatskoj 51,6%. Dugujete 30 milijardi našim preduzetnicima za povraćaj PDV-a. Govorite o nekakvom blagostanju u budžetu, o punoj kasi itd. Zbog toga danas Srbija jeste zemlja koja ima najniže minimalne zarade u regionu, manje od svih država, i Crne Gore i Makedonije i Bosne itd.

Što se tiče prosečnih neto plata, Srbija je danas u rangu, odnosno ima manje plate nego Angola, Libija, Zambija, Kongo i druge slične zemlje sa kojima smo mi, nažalost, danas uporedivi sa vašom vlašću.

Na kraju, kako vi vidite privredu Srbije, najbolji primer je firma „Kajzen“ u Smederevu, koja je svoje radnike terala da rade prekovremeno, a nije im isplaćivala taj rad. To je pravi primer investicija i privrede kakvu vi u Srbiji vidite. Zato Narodna stranka neće nikada podržati ovakvu politiku. U centru naše politike biće mala i srednja preduzeća i razvoj ekonomije ćemo bazirati na domaćoj privredi, a ne na koja kakvim strancima koji tretiraju naše radnike kao robove.

Zahvaljujem.

Posle usvajanja seta zakona iz oblasti medija, koje je vaša vlast usvojila, u Srbiji je nastupio potpuni mrak, nastupio je mrak pod parolom da će država izaći iz vlasničke strukture medija, ali ste samo jednu stvar ispustili da kažete, a to je da ćete nastaviti kontrolu medija putem finansija, jer danas vi putem projektnog finansiranja, sa kojim ste napravili jedan korumptivni mehanizam za finansiranje medija bliskih vlastima, državnim parama, parama građana Srbije finansirate one medije koju su vama bliski i koji pišu i govore o hvalospevima ove vlasti. To traje već sedmu godinu za redom.

Jedna besomučna medijska propaganda je na delu, sa idejom da se istina zameni lažima. Zapravo, želite da manipulišete građanima, da im govorite kako je u Srbiji blagostanje, kako se Srbija razvija, kako Srbija napreduje, a u Srbiji je iz dana u dan stanje sve gore i gore. Ali, nemojte zaboraviti da će se građani Srbije jednog dana probuditi. Budili su se i ranije kad su ih neki drugi lagali. Probudiće se i sada. Doći će taj trenutak.

Zato vas pozivam da, ukoliko ovo što ja govorim nije istina, formirate ovaj anketni odbor i demantujete me i kažete da to nije tako, da danas u Srbiji nisu nekolicina ljudi bliski SNS, među kojima i gospodin Gašić, šef BIA, vlasnici velikog broja lokalnih medija. Demantujte me. Demantujte me da se danas iz budžeta lokalnih samouprava finansiraju mediji na kojima niko izuzev funkcionera SNS ne sme da se pojavi na tim medijima.

Evo, sada je bila najavljena medijska strategija. Premijerka je sa predsednikom države odlučila da ono što je najavio ministar Vukosavljević se povuče iz procedure, a to je nova medijska strategija. Pa, šta će vam nova medijska strategija ako ne znate šta ste uradili usvajanjem seta medijskih zakona.

Zato i predlažem anketni odbor, da se utvrdi trenutno stanje, a onda posle toga može da se pravi normalna medijska strategija. Ali, vi to ne želite da uradite, jer ako bi se to uradilo, otkrile bi se sve laži, sve laži ovog režima. Ako biste oslobodili medije, ako biste se usudili da dođete u duel na televizijsku emisiju sa bilo kim iz opozicije na javnom servisu ili na nekoj drugoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, razotkrile bi se vaše laži i to je vaš problem. Predsednik Republike zadnjih šest godina, sedmu godinu ni sa kim se nije usudio da uđe u studio i da razgovara o svemu onome što on zna da priča sa voditeljima, sa raznoraznim njegovim pevačicama ili glumcima koji su mu potaman i idu mu uz dlaku dok on govori i obmanjuje građane Srbije.

Zalažemo se za slobodno novinarstvo, za slobodne medije i Narodna stranka će onog trenutka kad bude bila u prilici potpuno promeniti ovu situaciju, ovu medijsku diktaturu sa kojom se suočavaju građani Srbije već šest godina, ne zbog nas, nego zbog građana Srbije koji žive i zbog Republike Srbije kao države.

Zahvaljujem.

Ovim zakonom predlažem da se omogući mesnim zajednicama na teritoriji gradova i opština da mogu da imaju nezavisno finansiranje, da se deo poreza na imovinu koji se ubira na njihovim teritorijama njima i dodeljuje, da ne zavise od ničije samovolje ili raspoloženja nekog predsednika opštine ili gradonačelnika, da im daje neku crkavicu iz budžeta, da ne zavise ni od ministra finansija, da ne zavise ni od premijera, već da decentralizujemo vlast u Srbiji i da novac tamo gde se stvara, gde se ubira, gde država naplaćuje od ljudi, da tim ljudima omogući da sami odlučuju u šta će uložiti taj novac, a ne da neko dođe i neka stranka im kaže – e, dobićete novac ovaj put, ali hajde da vidimo koliko imate sigurnih glasova u ovom zaseoku da biste dobili ta sredstva. E, to se zove korupcija, korupcija koju vi sprovodite u celoj Srbiji već šest godina, institucionalna korupcija, zloupotrebljavajući institut države, Republike, lokalne samouprave, zloupotrebljavajući institut budžeta.

Dakle, vi ste centralizovali Srbiju umesto da je decentralizujete. Kad ste dolazili na vlast, jedno od obećanja je bila decentralizacija Srbije. Šta imamo danas? Centralizaciju veću nego ikada. Svake godine su sve veći nameti i obaveze lokalnim samoupravama, a sve su manja davanja. Samo u jednom danu ste uzeli 10 milijardi promenom Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, ali vam zato ne smeta da tokom godine premijer može da odluči koje su to opštine podobne, a koje ne, da im se iz budžeta da za tekuću likvidnost pet, 10, 20 ili 30 miliona dinara ili kao Beogradu, recimo, 100 miliona koje ste dali Beogradu, za koga govorite da stoji finansijski sjajno, da je ekspert Siniša Mali toliko dobar posao uradio da kao nagradu treba da mu date da bude ministar finansija.

Dakle, postoje i oni gradovi i opštine u Srbiji na koje možete da se ugledate koji su sami odlučili to poput Šapca ili nekada Trstenika, dok se nije promenila vlast, i koji su uveli participativno budžetiranje, gde su građani mogli sami da glasaju koje će projekte realizovati na svojim teritorijama.

Naravno, vama ne odgovara da državom upravlja narod, da upravlja demokratija, vama odgovara diktatura, vama odgovara da upravlja jedan koji je glavni šef, a svi ostali da budu sluge. Vama odgovara gazda i tako ste uspostavili ovaj sistem u Srbiji.

Samo ću vam reći da to ne može da da rezultate, niti u onim reformama koje ste najavljivali, niti u borbi protiv korupcije, niti razvoju privrede, niti bilo čemu. Dakle, Srbije nazaduje svakog dana. Pogledajte samo kakvi su vam izveštaji Evropske komisije u zadnjih šest godina, svaki naredni je gori od onog prethodnog. To je čist pokazatelj i pravi pokazatelj kojim putem danas ide Srbija.

Zahvaljujem.

Kad ste došli na vlast, citiraću, rekli ste da ćete poljoprivredu smatrati kao ključnu industrijsku granu i stratešku delatnost kojoj se predaje poseban značaj i tretman, da će agrarni budžet značajno biti povećavan i njegova visina treba da iznosi minimum 5% budžeta u 2012. godini sa minimalnim povećanjem od 1% u svakoj narednoj godini. Šest godina vladate, on danas nije ni 5%, nego je ispod 5%. Dok vi niste došli na vlast 2012. godine građani su, odnosno poljoprivrednici Srbije su dobijali 12.000 po hektaru, danas dobijaju dve, premije su bile veće, subvencije su bile veće, regresi za dizel, gorivo i đubrivo su postojali. Vi ste sve to danas ukinuli.

Dakle, poljoprivrednici osećaju na svojoj koži rezultate ove vaše vlasti i žao mi je što vi ne shvatate da u Srbiji danas su mala poljoprivredna porodična gazdinstva najveći poslodavac u Srbiji. U 630.000 gazdinstava radi preko milion i po ljudi i obezbeđuje egzistenciju za sebe i za svoje porodice. Najveći poslodavac i oni nisu prepoznati u budžetu, jer ne mogu da stignu na red.

Ima tu raznoraznih Turaka, Arapa, Nemaca kojima vi morate da pomognete, jer je to neko od vas obećao, verovatno vaš predsednik. Obećao je da će dolaziti Nemci, da će dolaziti Francuzi, Turci, svima njima treba dati novac, ali se tako ne razvija poljoprivreda. Nećete razviti poljoprivredu tako što ćete usvojiti lek specijalis za „Tenis“ i njegovu mesnu industriju, niti za Arape kojima ste poklonili 10.000 hektara oranica u Vojvodini. Poljoprivredu ćete razviti, a i Srbiju ćete razviti samo onda kada se okrenete našem seljaku i poljoprivredniku, našem privredniku i našem preduzetniku i kad njima date novac, ali vama to ne odgovara zato ne možete da se slikate. Vama trebaju kobajagi stranci da napravite medijske događaje i kroz ove medije, koje kontrolišete, predstavljate ovu vlast kao čarobnjake koja ima danas u Srbiji više posla više nego što ima radnika. U Srbiji više nema zaposlenih. Poljoprivrednici su srećni, samo što nema ko da im kupi protivgradne rakete, da ih odbrani od grada.

Pogledajte ovih dana, skoro u celoj Srbiji se poljoprivrednici suočavaju sa gradom i ostaje im samo da se mole Bogu da će Bog da ih spasi, jer država ne može da plati strelce, plaća ih po 4.000 dinara mesečno, ne može da plati protivgradne rakete, ali zato može da da subvencije i „Tenisu“ i Arapima 10.000 hektara plodnih oranica u Vojvodini, ali naš poljoprivrednik može da plaća i najskuplju naftu u regionu, može da ima sva moguća opterećenja kako bi bio što ne konkurentniji sa poljoprivrednicima iz okruženja. Zato danas propada i seljak, propada i država Srbija, jer vi niste u stanju da shvatite šta bi značilo i kolika bi dobrobit bila za Srbiju kada biste uložili u našeg seljaka i u našu poljoprivredu.

Dakle, predložio sam formiranje ovog anketnog odbora da se utvrde činjenice i okolnosti i odgovornosti u vezi sa uvođenjem stečaja nad akcionarskim društvima iz sistema „Prve Petoletke“. Pažljivo sam pročitao da bi se čulo.

Dakle, pod jednim potpuno neobičnim okolnostima ste pokazali sav kriminal i korupciju ove vlasti koja danas upravlja Srbijom. Dakle, firmu, odnosno deo firmi koje nisu imale obaveze prema komercijalnim poveriocima, prema bankama ste na silu oterali u stečaj uz prevaru radnika da se sami dobrovoljno jave za socijalni program, da ćete ih zaposliti u neku novu firmu i da tako stvorite uslov za uvođenje stečaja. Posle toga se formira nova firma, privatna, koju vode isti oni ljudi koji su vodili „Petoletku“ do stečaja. Samo što je to sada društvo sa ograničenom odgovornošću, ali je nastavilo da koristi i društvenu imovinu i društveni kapital i sve ono što su građani četrdeset devete godine stvarali. Pod tim okolnostima, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i stečajni upravnici im omogućavaju da dobijaju u bescenje repromaterijal, zalihe i gotove proizvode i da nastave da to prodaju po 10 puta većim cenama istim onim firmama sa kojima je radila „Prva Petoletka“ dok je bila društveno preduzeće. Danas radnici ne primaju plate kao nekada 40 ili 50 hiljada dinara, nego primaju 20 i 25 hiljada, jer danas nisu svi na neodređeno vreme tamo zaposleni, već rade na ugovorima o delu po mesec dana. To je to kako vi vidite danas Srbiju i razvoj Srbije, ali zato oni vlastodavci, njihovi nalogodavci koji su ih podučili da to tako urade uzimaju sve za sebe, i to će trajati dotle dok im ne isisaju sve ono što je ostalo u toj kompaniji.

Da ne pominjem spregu sa Stečajnim sudom gde je stečajni sudija suda u Kraljevu odobrio potraživanje novoosnovanoj firmi od 170 miliona dinara, 170 miliona dinara firmi koja nije postojala kada su delovi „Prve Petoletke“ otišli u stečaj. Voleo bih da mi neko objasni kako se stvorilo to potraživanje. Ako ste sigurni u to da ja nisam u pravu, molim vas da ovo stavite na dnevni red, pa da utvrdimo stanje i činjenice. Sada vam kažem, ja ću se izviniti svima vama, građanima Srbije i radnicima „Prve Petoletke i građanima Trstenika, ako nisam u pravu, ali hajde da isteramo stvari na čistac i da vidimo ko je odgovoran što je danas dve hiljade ljudi na ulici, što ovi koji su ostali tamo u privatnoj firmi nemaju nikakvu sigurnost, niti bilo kakvu budućnost. Dakle, zloupotrebom zakona, institucija, korupcijom i kriminalom ste napravili jedan sistem koji ne može da održi Srbiju i to ne samo „Petoletke“, nego i onih…

Dakle, prošlo je više od dve godine od kada je na jednom delu države Srbije suspendovana vladavina prava, zakona, suspendovana država, a to je Hercegovačka ulica, kada je pod okriljem noći porušen jedan broj objekata i do dana današnjeg građani Srbije nisu dobili informaciju ko je nalogodavac, ko stoji iza rušenja objekata u Savamali, zašto se to tako uradilo, ko su ti koji su sa bagerima porušili objekte, ko su ti koji su vezivali građane koji su se te noći našli u toj ulici, oduzimali mobilne telefone, ko su ti koji nisu reagovali, odnosno dali su nalog institucijama, policiji da ne reaguje u tom slučaju. Pitam vas – da li bi se vi prijatno osećali da je neko iz vaše porodice, da se neko od vas našao i bio vezan od strane ljudi sa fantomkama usred Beograd, u centru Beograda? To se ne dešava u normalnim, uređenim društvima, društvima u kojima vladaju zakoni.

Predsednik Republike je pre više od godinu dana rekao da odgovornost za to snose idioti iz vrha gradske vlasti, ali do dana današnjeg nije rekao ko su ti idioti. Da li je to Siniša Mali? Da li je to isti taj Siniša Mali koji se tada pokazao dobro u toj akciji rušenja, pa sada kao nagradu dobija resor finansija, pa će biti ministar finansija, jer je ekspert za afere sa 45 bankovnih računa, 24 stana itd. ili je neko drugi odgovoran? Možda i sam predsednik? Dajte odgovor građanima Srbije.

Siguran sam u jedno da to nije Goran Stamenković, koji se nagodio sa tužilaštvom i koji je priznao krivicu da je nesavesno obavljao svoj posao u policiji, kad su građani zvali i prijavili da ih neko vezuje tamo, on nije reagovao, nije pozvao svoje kolege da kaže – ej, nemojte to da radite. Ili je možda taj Stamenković sam vozio bager ili je taj Stamenković sam dao nalog? Verovatno taj šef smene, u tom trenutku, policije je glavni krivac za to što je srušen deo grada. To će biti simbol vaše vladavine, zapamtite simbol vladavine Aleksandra Vučića i svih vas biće način na koji ste porušili objekte u centru Beograda i da za dve godine, verovatno nikada niste našli odgovorne niti one koji su bagerima tokom noći ružili objekte. Pri tome se podsmevate građanima Srbije, obećavate da ćete im naći krivce, obećava predsednik Republike, upire prstom u nekakve idiote iz vrha beogradske vlasti, ali, evo, prolazi mesec za mesecom, godina za godinom i mi nemamo niti nalogodavca, niti krivca za to što se dogodilo 24. aprila pre dve godine.

Dakle, ova vlast naravno centralizuje Srbiju iz godine u godinu sve više i više i to se potpuno jasno vidi po odnosu prema lokalnim samoupravama, gde one imaju sve manje i manje samostalnosti iz godine u godinu. U normalnim zemljama Evrope preko 50% sredstava odlazi na račune lokalnih samouprava. U Srbiji je to 11%. U nekim razvijenim zemljama sveta i 90% direktno odlazi lokalnim samoupravama, jer su to pare građana koji tu žive, ali u Srbiji sve to mora da dođe u jednu kasu, kod jednog šefa, a onda će on da vidi ko ga sluša bolje, a ko lošije, pa će tako i da im daje milostinju. Pa, nije to njegovo. Nije to njemu ostavio ni tata, ni deda, to su pare građana Srbije, pare naroda. On njima samo raspolaže, njima raspolaže kao što raspolaže i sa imovinom Srbije, jer su mu građani dali priliku da čuva imovinu građana Srbije, a ne da je rasprodaje i da pregovara sa Tačijem i Haradinajem kako će da otcepi deo teritorije Srbije. To nije njegova dedovina, to je vlasništvo svih građana Republike Srbije.

Dakle, što se tiče ovog finansiranja, vi u jednom danu prošle godine ste prebacili 40 miliona evra opštinama i gradovima u Srbiji bez ikakvog kriterijuma, 29. decembra 2017. Godine. Pre toga ste vrlo često čašćavali Niš sa po stotinak, 150 miliona, Kragujevac sa 200-300 miliona, Beograd sa 100 miliona, taj Beograd koji je procvetao od kad ste napravili jelku od 83 hiljade evra, jarbole, 54 fontane koje ćete napraviti, uredili Slaviju i njima ste dali 100 miliona dinara, iako je tamo finansijski ekspert Siniša Mali sa svojim prvim pomoćnikom Goranom Vesićem, ali vi ne želite sistem. Zato predlažem ovaj zakon, da se porez na zarade građanima u gradovima i opštinama u kojima žive vraća u onom iznosu u kojem, i uplaćuje u tu kasu, a ne da cela Srbija radi da bi vi ovde predstavljali „Beograd na vodi“ kao ne znam kakav projekat koji će pokrenuti celu Srbiju.

Ja nisam čuo nijednog građanina Niša, Leskovca, Sombora ili Šapca koji je rekao da mu je bolje danas nego pre tri godine ili četiri, kad ste krenuli da radite „Beograd na vodi“. Ali, vi želite da uzmete od svih građana Srbije, jer nema sistema i da onda sami raspolažete po svojoj volji i svom nahođenju tim sredstvima građana Srbije. Ali, nemojte da više obmanjujete građane Srbije. Shvatite to, to nisu pare, niti su penzije u vlasništvu premijera i Aleksandra Vučića, niti bilo šta drugo. To su novci građana Republike Srbije i sa njima treba da se upravlja u skladu sa zakonima, ali vi ne želite takve zakone, ni takvu državu, ni takve institucije, ni takav sistem, jer vam odgovara anarhija.

Slušamo stalno priče kako će se rasteretiti privreda da bi se povećao broj zaposlenih ljudi, kako će se smanjiti nameti za poslodavce, ali to nikako da se dogodi. Zato smo i predložili umanjenje poreza na dohodak građana, kako bi se napravio barem jedan mali, minimalan korak u tom smeru, ali vi ne želite to, iako je vaš predsednik najavio to još 2017. Godine, čini mi se u martu ili maju, do dana današnjeg se to nije dogodilo.

Dakle, zbog toga i jeste Srbija danas na začelju i po nivou prosečnih zarada, da ne govorim po nivou minimalnih zarada u regionu i danas, kada govorite o nekoj prosečnoj plati u Srbiji, koja je valjda prešla tih 400 evra, slušamo te najave tri godine, 400, 410, 420, nažalost, dragi moji prijatelji, dve trećine građana Srbije danas ne prima ni blizu tog iznosa od 400 evra. Jedna trećina građana Srbije danas prima minimalnu zaradu i to je stanje, to je slika Srbije. Pri tom, država ne čini ništa da im pomogne da dobiju veće zarade.

Voleo bih da mi vi kažete kako bi se snalazili, kako bi živeli sa zaradama od 22.000, 23.000 ili 25.000 dinara, sa koliko moraju danas da žive naši građani u Republici Srbiji. Zbog svega toga je Srbija, odnosno 25% stanovnika Srbije su na granici apsolutnog siromaštva. To su građani Srbije. Vlast ne sme da se otuđi od ljudi, trebate da čujete malo te ljude. Znam da vam je lepo danas kada sedite u foteljama i uživate sve pri nadležnosti vlasti, imate funkcije, službene automobile, imate dobre plate, ali dajte malo, vidite kako žive danas građani Srbije.

Nećete moći još dugo da ih lažete medijima i propagandom koju sprovodite. Vrlo brzo će oni to shvatiti, kada ne budu mogli više da sastave mesec dana. To će se dogoditi Srbiji i zato je ovaj zakon jedan od važnih zakona kako bi predupredili tu situaciju. Predlažemo da ovo stavite na dnevni red, jer je to predložio i vaš predsednik, ali nažalost, on jeste predložio, ali nije imao ko to da čuje, odnosno onaj ko stiska zvonce, očigledno da nije čuo i zato ovog zakona danas nema na dnevnom redu i zato je Srbija danas zemlja u kojoj je jaz, odnosno razlika između bogatih i najsiromašnijih najveća u Evropi. Odnos je devet prema jedan. To je danas slika stanja u Srbiji.

Dakle, izgubili smo srednju klasu zbog svih mera i onog načina na koji vidite razvoj Srbije. Zato bi bilo dobro da što pre to shvatite i što pre se okrenete nekima koji možda znaju, a vi ne želite da ih pitate, da vam kažu kako treba da se vodi država, a ne da se građani iz dana u dan dovode u sve gore stanje.

Predlažem izmene ovog zakona zato što je usvajan onda, pre dve godine, kada smo vas upozoravali kakve će posledici biti tog zakona, niste tada želeli to da čujete i danas se dešava upravo ono na šta smo mi pre dve godine upozoravali. To je da će se ugroziti ekonomski položaj zaposlenih u javnom sektoru, da će se dovesti i doći će do odlaska stručnih kadrova, ali sve to vas nije zanimalo, jer ste ostvarili jedan jedini cilj, a to je da ste ojačali partijsko zapošljavanje i da danas u javnom sektoru Srbije se zapošljavaju ljudi samo ukoliko imaju partijsku knjižicu SNS, više ne i ovih drugih koalicionih partnera, jer retko gde ko uspeva i ima hrabrosti da uopšte pita one koji su iz vladajuće najveće stranke, da zaposli nekog svog.

Danas, nažalost, u javnom sektoru u Srbiji, širom cele Srbije su zaposleni botovi. LJudi koji imaju zadatak da se bave politikom, a ne da rade u interesu društva i građana koji ih plaćaju.

Danas ti isti uposlenici i stranački botovi idu od grada do grada kad god su negde vanredni lokalni izbori i rade u kampanji, voze službene aute, sakupljaju sigurne glasove, dele šećer, dele zejtin, dele brašno i ko zna šta još, i bore se za glasove stranke koja ih je zaposlila, umesto da obavljaju časno i pošteno svoj posao i da odrade platu koju im obezbeđuju građani Republike Srbije.

Dakle, koliko imamo tih zaposlenih danas, to niko ne zna. Slušamo godinama već najave da imamo mnogo ljudi u javnom sektoru, ali ih za šest godina vi niste prebrojali i ne znamo koliko je njih, ali zato znamo da ovaj zakon nije obuhvatio niti predstavnike Narodne banke Srbije koji primaju zarade od po nekoliko hiljada evra, čak i 5000 evra, a imamo i predstavnike BIA, predstavnike javnih preduzeća, pa čak i javnog medijskog servisa, na kojima se ne primenjuju ovi zakoni i ne znam zašto bi oni bili izuzeti u odnosu na sve druge koji rade u javnom sektoru.

Dakle, predlažemo ovaj zakon i smatram da će on dovesti do toga da se vodi računa ko se zapošljava, da ti ljudi koji se zapošljavaju u javnom sektoru obavljaju svoj posao, da nam se ne bi dogodilo da Srbija ponovo bude osumnjičena zemlja za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma, jedina u Evropi kao takva od starne Međunarodne institucije za sprečavanje pranja novca i borbe protiv terorizma, ali upravo zbog toga se i dešavaju takvi propusti, pa onda neko iz sveta ili Evrope treba da nam govori šta se zapravo u Srbiji radi i šta se dešava. Zato će jedna od ključnih stvari na kojoj će insistirati Narodna stranka biti usvajanje ovih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Evo, sad smo pre nekoliko meseci, odnosno kada je usvajan Zakon o budžetu, pred nama imali i Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, ali zbog toga što vi želite da objedinite raspravu i da se što manje priča o životnim problemima građana Srbije, to je bila jedna od 31 tačke na toj sednici Skupštine, tako da pored budžeta, koji je bio najvažniji na toj sednici, niko gotovo da nije ni jednu reč rekao ni u raspravi u načelu, ni u raspravi u pojedinostima o ovom zakonu.

Zbog toga se danas, pet meseci ili četiri meseca posle toga, probuđujete i kažete da Srbija ima problema sa belom kugom, pa predsednik Republike izađe pred građane Srbije na javnom servisu, pa se onako pokunji i kaže da Srbija ima strašan problem, da ćemo kroz nekoliko godina ili desetina godina imati oko četiri miliona stanovnika, između četiri i pet, ako se nastavi ovaj trend, da mladi ljudi odlaze itd. Ali, vi vladate sedmu godinu, kako ste se tek sada probudili? Mi godinama ovu istu stvar pričamo, ali ste se vi kasno setili toga, u trenutku kada se suočavamo sa time da nam desetine hiljada radno sposobnih ljudi svake godine odlazi iz Srbije, kada se sve manje porodica odlučuje da u Srbiji zasniva porodicu i da rađa decu.

Onda vi kažete – da, evo sad ćemo dati za prvo dete 100.000 dinara jednokratno, za drugo 10.000 mesečno itd. Kao da dajete vaše pare. Izađe predsednik Republike i kaže – ja dajem. Vučić daje. Pa, kako Vučić daje? Čije pare daje? Pa, daje pare građana Srbije. Nisu to vaše pare, to su pare svih nas. Pritom, ministarka zadužena za ovu oblast izađe i kaže – oni koji ne mogu da imaju decu biće dužni da rade za one koji imaju decu. Dakle, to je skandal.

Za takvu izjavu se leti iz Vlade, ali to nije problem, raznorazni ministri koji su prodefilovali kroz ovih šest vlada, što izabranih, što rekonstruisanih, u ovih šest godina su i mnogo gore stvari izjavljivali, imali i afere i nisu mogli da daju odgovore građanima na ključna pitanja koja su im postavljali i to tako prolazi, pa u Srbiji ne čudi i kakvo je stanje po pitanju nataliteta, ni po pitanju kriminala, ni po pitanju korupcije.

Ali, znajte jedno, da biste imali natalitet i porast broja stanovništva u jednoj zemlji, treba napraviti ambijent, a ne ponuditi novčanu nadoknadu majkama da rađaju decu. Nisu one mašina za rađanje, one su slobodni građani i stvorite im ambijent, pa ćete videti kako će se stvari u Srbiji promeniti. Ne postoji primer u svetu da se ekonomija jedne zemlje razvijala, a da to nije pratio porast broja stanovnika. Stoga vas pozivam da stavite ovaj predlog zakona na dnevni red.

Dakle, ovim zakonom smo predvideli da se uvede akciza na veštački zaslađena pića i to pre svega iz zdravstvenih razloga. Zato što, nažalost, danas u Srbiji imamo jako veliki broj ljudi koji boluje od dijabetesa, imamo decu koja boluju od gojaznosti i po statističkim podacima iz godinu u godinu ta brojka je sve gora i gora.

S obzirom da vi vašu politiku bazirate svih ovih godina na uzimanju para od građana Srbije po različitim osnovama, a stavljanjem para vama na raspolaganje, bilo da su u pitanju penzije koje ste smanjili i oduzeli, bilo da su u pitanju plate koje ste smanjili, bilo da su u pitanju poljoprivrednici, zaposleni u javnom sektoru, naši privrednici, svima uzimate polako kroz povećanje računa, akciza. Nenajavljeno samo iz dana u dan građani mogu videti kako su im troškovi života sve veći i veći.

Kad je već situacija takva, dajte barem da poslušamo ljude koji se bave oblašću zdravstva i budućnosti nacije, pa da uvedemo akcize na ono što nije zdravo, na ono što je izbor, na ono što nije moranje. Neko će odlučiti da li će imati novac da konzumira veštački zaslađena pića ili neće. Zato i predlažemo ovo, a posebno iz tog razloga tražimo da se uvede akciza i na ovakva pića zato što ste uveli akcizu i na kafu, zato što niste želeli da svih ovih godina ukinete akcizu na dizel gorivo.

Dakle, ako uzimate poljoprivrednicima akcizu na dizel gorivo i oni plaćaju najskuplje gorivo u regionu, ako ste uveli akcizu na kafu i na raznorazne druge stvari, PDV na bebi opremu, pa dajte barem da uradimo jednu ovakvu stvar i da to što je izborna stvar, ne tiče se svakodnevne potrebe ljudi koji u Srbiji žive, da barem mislimo malo na budućnost nacije, na zdravstveno stanje, na gojaznost i na ljude koji danas u Srbiji boluju od dijabetesa.

Stoga vas pozivam da stavite ovaj predlog zakona na dnevni red, jer smatram da je u opštem interesu i nema nikakvih političkih ambicija, već isključivo interes svih građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Na prošloj sednici smo imali Zakon o poreskom postupku i poreskoj adminsitraciji i to je bila osma promena tog zakona od 2012. godine, od kada ste vi na vlasti, peta promena jednog zakona od kada je ministar Vujović, već sada bivši ministar finansija, postao ministar finansija, dakle od 2014. godine.

Dakle, osam puta ste jedan zakon promenili. To govori o načinu usvajanja zakona, o odgovornosti, o institucijama i o onome šta proizvode ti zakoni koje usvajate. To će se desiti i na ovoj sadašnjoj sednici, gde ćemo ponovo raspravljati o Zakonu o bezbednosti saobraćaja, a on je pre dve sednice takođe bio u plenumu i o njemu se raspravljalo.

Dakle, vi fabrikujete zakone samo da to što pre prođe, da se to stavi u jednu veliku gomilu, da se što manje o tome govori, izmišljate nekakve amandmane na zakone koje vi predlažete da biste potrošili vreme za raspravu. Onda ne treba da vas čudi kada i sami po osam puta za četiri godine menjate jedan te isti zakon.

I u ovoj promeni sada niste predvideli u ovom zakonu obavezu za instituciju koja naplaćuje porez da jednom godišnje dostavi obaveštenje svakom poreskom obvezniku o stanju prispelih obaveza, o tome da li duguje, da li je platio više ili manje itd. Jednostavno, ne želite da uvedete sistem, već želite da građani i dalje tumaraju u mraku i verovatno ćete u jednom trenutku promeniti i taj zakon kao što ćete sada promeniti i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Dakle, poreski postupak se sveo samo na to da oni koji rade u poreskim upravama ispune kvotu, zadatak koji dobiju od centrale koliko treba popuniti budžet, da bi se reklo da imamo suficit u budžetu, ali onda kada naši preduzetnici ispune uslov i dobiju rešenje o povraćaju PDV onda se to ne isplaćuje. Čekaju po šest meseci, po šest meseci, nekada i više i po devet meseci da im država vrati ono što je njihovo, zato što vi raspolažete njihovim parama, ali kada treba da se plati kazna, kada treba da se donese neko poresko rešenje, onda ste vrlo efikasni, onda ide blokada momentalno, bez obzira da li ima uslova ili ne, odmah se donosi presuda, pa onda stranka u postupku neka sama dokazuje da li je u pravu inspekcija bila ili nije, pa ako dokaže da inspekcija nije bila u pravu možda mu se nekada nadoknadi šteta. Ali je važno da vi pre toga uzmete novce.

Zato danas ne možemo govoriti o Srbiji koja ima normalan poslovni ambijent, već imamo državu koja reketira svoje građane i protiv toga se moramo boriti mi, pošto je očigledno da vi kao aktuelni režim ne želite, već želite da nastavite ovakvo stanje u državi.

Zahvaljujem.

Evo, ovaj zakon koji mi predlažemo od 15. septembra 2015. godine, a radi se o zakonu koji je već, evo, četvrtu godinu za redom na snazi, a nazvali ste Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, dakle privremeni zakon je na snazi četiri godine, evo sada i vaš omiljeni MMF u koga se zaklinjete i vi i vaš predsednik i premijerka, rekao da taj zakon treba da se ukine, odnosno da se penzije vrate na onaj nivo koji je bio pre umanjenja. Oni su vam učinili uslugu zato što će to morati da se vrati građanima Srbije. Vi ste oduzeli zakonom stečena prava, prekršili Ustav, uzeli penzionerima ono što su oni sami zaradili, niko im ništa ne daje. Radili su godinama u firmama da bi stekli to pravo. Vi ste to pravo ukinuli i onda rekli, da biste naravno sproveli vašu propagandu, bravo, penzioneri su spasili državu. Super, da nije bilo vas država bi bankrotirala.

Samo ja sada vas da pitam, ko će da vrati te novce koje ste uzeli penzionerima? Pa kad MMF to kaže, onda se pojavi premijerka, pojavi se predsednik i kažu – a MMF to što hoće, to u stvari ne znači da se povećavaju penzije, nego da se smanjuju. Zamislite molim vas, kažu da će 80% penzionera Srbije dobiti manje penzije nego što su imali pre smanjenja. Zamislite sada tu zamenu teza. Dakle, onima kojima nije smanjeno, pa nema šta da im se vraća, a onima kojima je smanjeno, daleko ste od tog nivoa koji je bio pre smanjenja. Dakle, to pokazuje svu vašu propagandu koju sprovodite u Srbiji svih ovih godina.

Zato predlažem ono što je igrom slučaja i MMF predložio, jer su shvatili šta se dešava, pa traže da se taj zakon ukine. Ja, evo kažem vam, bolje poslušajte nas iz Narodne stranke i našeg poslaničkog kluba Socijaldemokratske stranke i Narodne stranke, pa stavite ovaj predlog zakona na dnevni red. Nemojte da ispadne da samo slušate MMF. Poslušajte nekada i nas iz opozicije. Mi iz Narodne stranke se nećemo buniti ako ovaj naš predlog zakona stavite na dnevni red zato što je on u saglasnosti sa onim što od vas danas traži MMF, a to će tražiti pre ili kasnije penzioneri.

Ali, ja razumem da danas to ne zanima premijerku, jer je ona svesna da će i ona kao i razni ministri koji su prodefilovali i premijeri u prethodnih šest godina otići jednog dana, ali će to vraćati građani Srbije, vraćaće njihova deca, vraćaće deca ovih penzionera koji će tužiti za svoja prava koja su stečena, i koja im niko nije mogao oduzeti. Zato vas pozivam da ovaj zakon stavite na dnevni red i da ne kršite Ustav.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje premijerki Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, koji su razlozi za rekonstrukciju Vlade i da li će biti rekonstrukcija Vlade kao što je ona to najavila, s obzirom na činjenicu da je ona još u martu mesecu najavila rekonstrukciju sa obrazloženjem da postoji prevelika lična sujeta pojedinih ministara u Vladi koji imaju suviše samo promocije, kako je rekla i guraju svoju ličnu agendu.

Vidim ovih dana da je ministar Vujović podneo ostavku, čujemo da će njegov naslednik biti Siniša Mali, i ta sapunica i te španske serije koje traju od 2012. godine se nastavljaju.

Dakle i ta rekonstrukcija će verovatno da se razvlači tokom cele godine. time ćete zamajavati građane Srbije, skretati pažnju sa suštinskih, životnih problema, sa svih velikih problema sa kojima se građani Srbije suočavaju. Dakle ta rekonstrukcija Vlada neće rešiti ni standard građana, ni plate, ni nezaposlenost, ni to što nemamo protivgradne rakete da odbranimo naše poljoprivrednike od gradonosnih oblaka, ali eto imate temu. Naravno, to neće skrenuti, to zapravo treba da bude i razlog da se skrene tema sa onoga što želite da potpišete, a zove se sporazum sa Prištinom o neblokiranju članstvom u međunarodnim institucijama.

Dakle, postavlja se pitanje, prvo, zašto je ministar Vujović podneo ostavku, da li je iz ličnih razloga ili zato što nije želeo više da sluša naloge onih koji su protiv interesa države i koji su u interesu one države, one družine koja zapravo danas rukovodi Srbijom. Da li je razlog izveštaj Evropske komisije gde je eksplicitno navedeno da Srbija ima ozbiljne probleme sa pranjem novca, sa finansijskim kontrolama, sa sumnjivim kapitalom koji se investira u Srbiji? Da li je problem i to što se Srbija našla na crnoj listi FATF-a kao država koja je osumnjičena za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma, zato što nisu usvojeni određeni zakoni iz finansijskih oblasti ili je razlog što ministar Vujović ne želi da radi u cilju i interesu onih mafijaških kriminalnih organizacija koje žele da kradu novac građana Republike Srbije, pa je onda potreban neko sposobniji da umesto njega uđe u Vladu, poput Siniše Malog, dokazanog majstora za afere, čoveka koji je najprepoznatljiviji u ovoj vlasti u korupcionaškim poslovima?

Naravno, kada njega dovedete na mesto ministra finansija, pored premijerke Ane Brnabić, sa kojom je on imao poslove van Vlade i van politike, dovešćete verovatno još i Igora Isailovića i brata od Ane Brnabić i cela ta ekipa koja je radila privatne poslove će se sada naći na čelu države da raspolaže parama naroda, da upravlja sa Srbijom i da nastavlja da se bavi korupcijom, kako se bavila i do sada.

Siniša Mali, ako bude bio ministar finansija imaće sledeće reference, Uprava za sprečavanje pranja novca je o Siniši Malom rekla da je imao najmanje 45 računa u različitim bankama, da je uplaćivao desetine hiljada evra nepoznatog porekla na svoj račun svoje supruge i svoje dece, iz of šor zona Britanskih devičanskih ostrva, Ligenštajna, Švajcarske i Hong Konga. Jednim fiktivnim poslom Siniša Mali je sebi uplatio 525.000 evra sa računa u švajcarskoj banci na račun u Srbiji. Siniša Mali je bio jedan od aktera 24 sporne privatizacije. Siniša Mali je bio jedan od aktera afera 24 stana u Bugarskoj, kada se branio da mu je falsifikovan potpis.

Takođe se istakao u akciji rušenja objekata u Sava Mali, kada se pokazao kao vrlo sposoban, jer je tokom noći uspeo da suspenduje državu. Predsednik Republike je njega kao čelnika gradske vlasti prozvao da su učestvovali u rušenju objekata u Sava Mali, nazvao ih kompletnim idiotima, e sada ti kompletni idioti verovatni više nisu idioti. Malo im je bilo što su bili gradonačelnici Beograda i obavljali druge funkcije, a sada treba da budu ministri finansija, tako da su to reference novog ministra finansija. Zapravo, tužno je za Srbiju da jedan častan čovek i profesionalac, kao što je bio ministar Vujović, jedan od retkih u ovoj i prethodnim vladama Aleksandra Vučića napušta ovu Vladu, a na njegovo mesto dolazi ovakav čovek kao što je Siniša Mali.

Zahvaljujem predsedavajući.

U svetlu ovih zakonskih predloga o kojima raspravljamo ovih dana, postaviću pitanje premijerki Ani Brnabić i ministarki građevine gospođi Zorani Mihajlović, vezano za obećanje koje krajem 2017. godine još predsednik Republike Aleksandar Vučić dao to je da će se u martu ove godine, krenuti sa izgradnjom jeftinih stanova za pripadnike Vojske, policije i BIA.

To obećanje je predsednik Republike dao u jeku predizborne kampanje pred beogradske izbore. Iza toga je to ministarka građevine potvrdila, i u februaru mesecu rekla da već kraj marta kreće izgradnja jeftinih stanova za pripadnike Vojske, policije i BIA. Da će cena biti 500 evra po kvadratu, da će se ti jeftini stanovi graditi u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Vranju i Kraljevu. Evo, danas na kraju aprila meseca ne da nisu počeli radovi, nego još uvek nije usvojen ni taj „leks specijalis“ iz koga su najavili, koji je neophodan i preduslov da bi se krenulo sa tom izgradnjom.

Ovo ne treba da čudi građane Republike Srbije, jer ovakva obećanja su bezbroj puta u poslednjih šest godina davana. Setimo se samo obećanja predsednika Republike današnjeg, koji je bio premijer 2014. godine kada je najavio izgradnju jeftinih stanova po ceni od 380 evra po kvadratu i da će oni biti sagrađeni tokom 2015. godine. Mi smo evo danas u 2018. godini nema ni stanova, ni zgrada, a nema ni jeftinih stanova. Imamo samo Beograd na vodi koji predstavlja luksuznu građevinu za one tajkune koji su bliski režimu i koji verovatno imaju novca da daju pet, šest ili deset hiljada evra po kvadratu za jedan stan.

A što se tiče pripadnika Vojske, policije, BIA i ostalih građana i mladih bračnih parova koji su takođe bili u jednom trenutku slagani, a obećano im je da će i oni morati da čekaju ili da se mole i oni odnekud da dođu do neke tetke iz Kanade poput ministra Vulina koji će im dati 200 hiljada evra da kupe sebi nekretninu.

Pitanje je dokle se stiglo i zašto još po ko zna koji put obmanjujete građane Republike Srbije dajući im lažnu nadu o nekakvim stanovima jeftinim, o nekakvim boljim uslovima za život, i tako dalje?

Drugo pitanje postavljam ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanović. Pitanje je: kada će nadležni organi u okviru MUP postupiti po prijavama koje su bivši radnici „Prve petoletke“ podneli protiv aktuelne privatne firme i rukovodioca koji su vodili „Prvu petoletku“ do uvođenja u stečaj, a zatim napravili privatnu firmu sa kojom sada crpe sve ono što je godinama stvarano i ulagano u „Prvu petoletku“?

Ta prijava je obuhvatila i Agenciju za licitiranje stečajnih upravnika, obuhvatila je i stečajne upravnike i privatnu firmu, a i stečajnog sudiju koji je privatnoj firmi dao, odnosno potvrdio potraživanje od 170 miliona dinara firmi privatnoj koja je osnovana posle nego što je firma od koje se potražuje otišla u stečaj.

Dakle, radi se o brutalnoj pljački, o brutalnom kriminalu i nadležni organi policije moraju da postupe po zahtevu preko 2.000 radnika koji su ostali bez posla u ovom procesu. Ja ga pitam kada će se to procesuirati? Podneo sam i zahtev za formiranje anketnog odbora, da se utvrde sve činjenice sa odlaskom „Prve petoletke“ u stečaj i svim onim šta se dešavalo posle toga.

Na delu je jedna velika pljačka i pozivam ministra da uradi sve što je u njegovoj nadležnosti da organi MUP ispitaju ko je odgovoran i ko će snositi odgovornost za pljačku desetina miliona evra građana Republike Srbije? Zahvaljujem.