Predlažem izmene ovog zakona zato što je usvajan onda, pre dve godine, kada smo vas upozoravali kakve će posledici biti tog zakona, niste tada želeli to da čujete i danas se dešava upravo ono na šta smo mi pre dve godine upozoravali. To je da će se ugroziti ekonomski položaj zaposlenih u javnom sektoru, da će se dovesti i doći će do odlaska stručnih kadrova, ali sve to vas nije zanimalo, jer ste ostvarili jedan jedini cilj, a to je da ste ojačali partijsko zapošljavanje i da danas u javnom sektoru Srbije se zapošljavaju ljudi samo ukoliko imaju partijsku knjižicu SNS, više ne i ovih drugih koalicionih partnera, jer retko gde ko uspeva i ima hrabrosti da uopšte pita one koji su iz vladajuće najveće stranke, da zaposli nekog svog.

Danas, nažalost, u javnom sektoru u Srbiji, širom cele Srbije su zaposleni botovi. LJudi koji imaju zadatak da se bave politikom, a ne da rade u interesu društva i građana koji ih plaćaju.

Danas ti isti uposlenici i stranački botovi idu od grada do grada kad god su negde vanredni lokalni izbori i rade u kampanji, voze službene aute, sakupljaju sigurne glasove, dele šećer, dele zejtin, dele brašno i ko zna šta još, i bore se za glasove stranke koja ih je zaposlila, umesto da obavljaju časno i pošteno svoj posao i da odrade platu koju im obezbeđuju građani Republike Srbije.

Dakle, koliko imamo tih zaposlenih danas, to niko ne zna. Slušamo godinama već najave da imamo mnogo ljudi u javnom sektoru, ali ih za šest godina vi niste prebrojali i ne znamo koliko je njih, ali zato znamo da ovaj zakon nije obuhvatio niti predstavnike Narodne banke Srbije koji primaju zarade od po nekoliko hiljada evra, čak i 5000 evra, a imamo i predstavnike BIA, predstavnike javnih preduzeća, pa čak i javnog medijskog servisa, na kojima se ne primenjuju ovi zakoni i ne znam zašto bi oni bili izuzeti u odnosu na sve druge koji rade u javnom sektoru.

Dakle, predlažemo ovaj zakon i smatram da će on dovesti do toga da se vodi računa ko se zapošljava, da ti ljudi koji se zapošljavaju u javnom sektoru obavljaju svoj posao, da nam se ne bi dogodilo da Srbija ponovo bude osumnjičena zemlja za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma, jedina u Evropi kao takva od starne Međunarodne institucije za sprečavanje pranja novca i borbe protiv terorizma, ali upravo zbog toga se i dešavaju takvi propusti, pa onda neko iz sveta ili Evrope treba da nam govori šta se zapravo u Srbiji radi i šta se dešava. Zato će jedna od ključnih stvari na kojoj će insistirati Narodna stranka biti usvajanje ovih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Evo, sad smo pre nekoliko meseci, odnosno kada je usvajan Zakon o budžetu, pred nama imali i Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, ali zbog toga što vi želite da objedinite raspravu i da se što manje priča o životnim problemima građana Srbije, to je bila jedna od 31 tačke na toj sednici Skupštine, tako da pored budžeta, koji je bio najvažniji na toj sednici, niko gotovo da nije ni jednu reč rekao ni u raspravi u načelu, ni u raspravi u pojedinostima o ovom zakonu.

Zbog toga se danas, pet meseci ili četiri meseca posle toga, probuđujete i kažete da Srbija ima problema sa belom kugom, pa predsednik Republike izađe pred građane Srbije na javnom servisu, pa se onako pokunji i kaže da Srbija ima strašan problem, da ćemo kroz nekoliko godina ili desetina godina imati oko četiri miliona stanovnika, između četiri i pet, ako se nastavi ovaj trend, da mladi ljudi odlaze itd. Ali, vi vladate sedmu godinu, kako ste se tek sada probudili? Mi godinama ovu istu stvar pričamo, ali ste se vi kasno setili toga, u trenutku kada se suočavamo sa time da nam desetine hiljada radno sposobnih ljudi svake godine odlazi iz Srbije, kada se sve manje porodica odlučuje da u Srbiji zasniva porodicu i da rađa decu.

Onda vi kažete – da, evo sad ćemo dati za prvo dete 100.000 dinara jednokratno, za drugo 10.000 mesečno itd. Kao da dajete vaše pare. Izađe predsednik Republike i kaže – ja dajem. Vučić daje. Pa, kako Vučić daje? Čije pare daje? Pa, daje pare građana Srbije. Nisu to vaše pare, to su pare svih nas. Pritom, ministarka zadužena za ovu oblast izađe i kaže – oni koji ne mogu da imaju decu biće dužni da rade za one koji imaju decu. Dakle, to je skandal.

Za takvu izjavu se leti iz Vlade, ali to nije problem, raznorazni ministri koji su prodefilovali kroz ovih šest vlada, što izabranih, što rekonstruisanih, u ovih šest godina su i mnogo gore stvari izjavljivali, imali i afere i nisu mogli da daju odgovore građanima na ključna pitanja koja su im postavljali i to tako prolazi, pa u Srbiji ne čudi i kakvo je stanje po pitanju nataliteta, ni po pitanju kriminala, ni po pitanju korupcije.

Ali, znajte jedno, da biste imali natalitet i porast broja stanovništva u jednoj zemlji, treba napraviti ambijent, a ne ponuditi novčanu nadoknadu majkama da rađaju decu. Nisu one mašina za rađanje, one su slobodni građani i stvorite im ambijent, pa ćete videti kako će se stvari u Srbiji promeniti. Ne postoji primer u svetu da se ekonomija jedne zemlje razvijala, a da to nije pratio porast broja stanovnika. Stoga vas pozivam da stavite ovaj predlog zakona na dnevni red.

Dakle, ovim zakonom smo predvideli da se uvede akciza na veštački zaslađena pića i to pre svega iz zdravstvenih razloga. Zato što, nažalost, danas u Srbiji imamo jako veliki broj ljudi koji boluje od dijabetesa, imamo decu koja boluju od gojaznosti i po statističkim podacima iz godinu u godinu ta brojka je sve gora i gora.

S obzirom da vi vašu politiku bazirate svih ovih godina na uzimanju para od građana Srbije po različitim osnovama, a stavljanjem para vama na raspolaganje, bilo da su u pitanju penzije koje ste smanjili i oduzeli, bilo da su u pitanju plate koje ste smanjili, bilo da su u pitanju poljoprivrednici, zaposleni u javnom sektoru, naši privrednici, svima uzimate polako kroz povećanje računa, akciza. Nenajavljeno samo iz dana u dan građani mogu videti kako su im troškovi života sve veći i veći.

Kad je već situacija takva, dajte barem da poslušamo ljude koji se bave oblašću zdravstva i budućnosti nacije, pa da uvedemo akcize na ono što nije zdravo, na ono što je izbor, na ono što nije moranje. Neko će odlučiti da li će imati novac da konzumira veštački zaslađena pića ili neće. Zato i predlažemo ovo, a posebno iz tog razloga tražimo da se uvede akciza i na ovakva pića zato što ste uveli akcizu i na kafu, zato što niste želeli da svih ovih godina ukinete akcizu na dizel gorivo.

Dakle, ako uzimate poljoprivrednicima akcizu na dizel gorivo i oni plaćaju najskuplje gorivo u regionu, ako ste uveli akcizu na kafu i na raznorazne druge stvari, PDV na bebi opremu, pa dajte barem da uradimo jednu ovakvu stvar i da to što je izborna stvar, ne tiče se svakodnevne potrebe ljudi koji u Srbiji žive, da barem mislimo malo na budućnost nacije, na zdravstveno stanje, na gojaznost i na ljude koji danas u Srbiji boluju od dijabetesa.

Stoga vas pozivam da stavite ovaj predlog zakona na dnevni red, jer smatram da je u opštem interesu i nema nikakvih političkih ambicija, već isključivo interes svih građana Republike Srbije. Zahvaljujem.

Na prošloj sednici smo imali Zakon o poreskom postupku i poreskoj adminsitraciji i to je bila osma promena tog zakona od 2012. godine, od kada ste vi na vlasti, peta promena jednog zakona od kada je ministar Vujović, već sada bivši ministar finansija, postao ministar finansija, dakle od 2014. godine.

Dakle, osam puta ste jedan zakon promenili. To govori o načinu usvajanja zakona, o odgovornosti, o institucijama i o onome šta proizvode ti zakoni koje usvajate. To će se desiti i na ovoj sadašnjoj sednici, gde ćemo ponovo raspravljati o Zakonu o bezbednosti saobraćaja, a on je pre dve sednice takođe bio u plenumu i o njemu se raspravljalo.

Dakle, vi fabrikujete zakone samo da to što pre prođe, da se to stavi u jednu veliku gomilu, da se što manje o tome govori, izmišljate nekakve amandmane na zakone koje vi predlažete da biste potrošili vreme za raspravu. Onda ne treba da vas čudi kada i sami po osam puta za četiri godine menjate jedan te isti zakon.

I u ovoj promeni sada niste predvideli u ovom zakonu obavezu za instituciju koja naplaćuje porez da jednom godišnje dostavi obaveštenje svakom poreskom obvezniku o stanju prispelih obaveza, o tome da li duguje, da li je platio više ili manje itd. Jednostavno, ne želite da uvedete sistem, već želite da građani i dalje tumaraju u mraku i verovatno ćete u jednom trenutku promeniti i taj zakon kao što ćete sada promeniti i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Dakle, poreski postupak se sveo samo na to da oni koji rade u poreskim upravama ispune kvotu, zadatak koji dobiju od centrale koliko treba popuniti budžet, da bi se reklo da imamo suficit u budžetu, ali onda kada naši preduzetnici ispune uslov i dobiju rešenje o povraćaju PDV onda se to ne isplaćuje. Čekaju po šest meseci, po šest meseci, nekada i više i po devet meseci da im država vrati ono što je njihovo, zato što vi raspolažete njihovim parama, ali kada treba da se plati kazna, kada treba da se donese neko poresko rešenje, onda ste vrlo efikasni, onda ide blokada momentalno, bez obzira da li ima uslova ili ne, odmah se donosi presuda, pa onda stranka u postupku neka sama dokazuje da li je u pravu inspekcija bila ili nije, pa ako dokaže da inspekcija nije bila u pravu možda mu se nekada nadoknadi šteta. Ali je važno da vi pre toga uzmete novce.

Zato danas ne možemo govoriti o Srbiji koja ima normalan poslovni ambijent, već imamo državu koja reketira svoje građane i protiv toga se moramo boriti mi, pošto je očigledno da vi kao aktuelni režim ne želite, već želite da nastavite ovakvo stanje u državi.

Zahvaljujem.

Evo, ovaj zakon koji mi predlažemo od 15. septembra 2015. godine, a radi se o zakonu koji je već, evo, četvrtu godinu za redom na snazi, a nazvali ste Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, dakle privremeni zakon je na snazi četiri godine, evo sada i vaš omiljeni MMF u koga se zaklinjete i vi i vaš predsednik i premijerka, rekao da taj zakon treba da se ukine, odnosno da se penzije vrate na onaj nivo koji je bio pre umanjenja. Oni su vam učinili uslugu zato što će to morati da se vrati građanima Srbije. Vi ste oduzeli zakonom stečena prava, prekršili Ustav, uzeli penzionerima ono što su oni sami zaradili, niko im ništa ne daje. Radili su godinama u firmama da bi stekli to pravo. Vi ste to pravo ukinuli i onda rekli, da biste naravno sproveli vašu propagandu, bravo, penzioneri su spasili državu. Super, da nije bilo vas država bi bankrotirala.

Samo ja sada vas da pitam, ko će da vrati te novce koje ste uzeli penzionerima? Pa kad MMF to kaže, onda se pojavi premijerka, pojavi se predsednik i kažu – a MMF to što hoće, to u stvari ne znači da se povećavaju penzije, nego da se smanjuju. Zamislite molim vas, kažu da će 80% penzionera Srbije dobiti manje penzije nego što su imali pre smanjenja. Zamislite sada tu zamenu teza. Dakle, onima kojima nije smanjeno, pa nema šta da im se vraća, a onima kojima je smanjeno, daleko ste od tog nivoa koji je bio pre smanjenja. Dakle, to pokazuje svu vašu propagandu koju sprovodite u Srbiji svih ovih godina.

Zato predlažem ono što je igrom slučaja i MMF predložio, jer su shvatili šta se dešava, pa traže da se taj zakon ukine. Ja, evo kažem vam, bolje poslušajte nas iz Narodne stranke i našeg poslaničkog kluba Socijaldemokratske stranke i Narodne stranke, pa stavite ovaj predlog zakona na dnevni red. Nemojte da ispadne da samo slušate MMF. Poslušajte nekada i nas iz opozicije. Mi iz Narodne stranke se nećemo buniti ako ovaj naš predlog zakona stavite na dnevni red zato što je on u saglasnosti sa onim što od vas danas traži MMF, a to će tražiti pre ili kasnije penzioneri.

Ali, ja razumem da danas to ne zanima premijerku, jer je ona svesna da će i ona kao i razni ministri koji su prodefilovali i premijeri u prethodnih šest godina otići jednog dana, ali će to vraćati građani Srbije, vraćaće njihova deca, vraćaće deca ovih penzionera koji će tužiti za svoja prava koja su stečena, i koja im niko nije mogao oduzeti. Zato vas pozivam da ovaj zakon stavite na dnevni red i da ne kršite Ustav.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje premijerki Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, koji su razlozi za rekonstrukciju Vlade i da li će biti rekonstrukcija Vlade kao što je ona to najavila, s obzirom na činjenicu da je ona još u martu mesecu najavila rekonstrukciju sa obrazloženjem da postoji prevelika lična sujeta pojedinih ministara u Vladi koji imaju suviše samo promocije, kako je rekla i guraju svoju ličnu agendu.

Vidim ovih dana da je ministar Vujović podneo ostavku, čujemo da će njegov naslednik biti Siniša Mali, i ta sapunica i te španske serije koje traju od 2012. godine se nastavljaju.

Dakle i ta rekonstrukcija će verovatno da se razvlači tokom cele godine. time ćete zamajavati građane Srbije, skretati pažnju sa suštinskih, životnih problema, sa svih velikih problema sa kojima se građani Srbije suočavaju. Dakle ta rekonstrukcija Vlada neće rešiti ni standard građana, ni plate, ni nezaposlenost, ni to što nemamo protivgradne rakete da odbranimo naše poljoprivrednike od gradonosnih oblaka, ali eto imate temu. Naravno, to neće skrenuti, to zapravo treba da bude i razlog da se skrene tema sa onoga što želite da potpišete, a zove se sporazum sa Prištinom o neblokiranju članstvom u međunarodnim institucijama.

Dakle, postavlja se pitanje, prvo, zašto je ministar Vujović podneo ostavku, da li je iz ličnih razloga ili zato što nije želeo više da sluša naloge onih koji su protiv interesa države i koji su u interesu one države, one družine koja zapravo danas rukovodi Srbijom. Da li je razlog izveštaj Evropske komisije gde je eksplicitno navedeno da Srbija ima ozbiljne probleme sa pranjem novca, sa finansijskim kontrolama, sa sumnjivim kapitalom koji se investira u Srbiji? Da li je problem i to što se Srbija našla na crnoj listi FATF-a kao država koja je osumnjičena za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma, zato što nisu usvojeni određeni zakoni iz finansijskih oblasti ili je razlog što ministar Vujović ne želi da radi u cilju i interesu onih mafijaških kriminalnih organizacija koje žele da kradu novac građana Republike Srbije, pa je onda potreban neko sposobniji da umesto njega uđe u Vladu, poput Siniše Malog, dokazanog majstora za afere, čoveka koji je najprepoznatljiviji u ovoj vlasti u korupcionaškim poslovima?

Naravno, kada njega dovedete na mesto ministra finansija, pored premijerke Ane Brnabić, sa kojom je on imao poslove van Vlade i van politike, dovešćete verovatno još i Igora Isailovića i brata od Ane Brnabić i cela ta ekipa koja je radila privatne poslove će se sada naći na čelu države da raspolaže parama naroda, da upravlja sa Srbijom i da nastavlja da se bavi korupcijom, kako se bavila i do sada.

Siniša Mali, ako bude bio ministar finansija imaće sledeće reference, Uprava za sprečavanje pranja novca je o Siniši Malom rekla da je imao najmanje 45 računa u različitim bankama, da je uplaćivao desetine hiljada evra nepoznatog porekla na svoj račun svoje supruge i svoje dece, iz of šor zona Britanskih devičanskih ostrva, Ligenštajna, Švajcarske i Hong Konga. Jednim fiktivnim poslom Siniša Mali je sebi uplatio 525.000 evra sa računa u švajcarskoj banci na račun u Srbiji. Siniša Mali je bio jedan od aktera 24 sporne privatizacije. Siniša Mali je bio jedan od aktera afera 24 stana u Bugarskoj, kada se branio da mu je falsifikovan potpis.

Takođe se istakao u akciji rušenja objekata u Sava Mali, kada se pokazao kao vrlo sposoban, jer je tokom noći uspeo da suspenduje državu. Predsednik Republike je njega kao čelnika gradske vlasti prozvao da su učestvovali u rušenju objekata u Sava Mali, nazvao ih kompletnim idiotima, e sada ti kompletni idioti verovatni više nisu idioti. Malo im je bilo što su bili gradonačelnici Beograda i obavljali druge funkcije, a sada treba da budu ministri finansija, tako da su to reference novog ministra finansija. Zapravo, tužno je za Srbiju da jedan častan čovek i profesionalac, kao što je bio ministar Vujović, jedan od retkih u ovoj i prethodnim vladama Aleksandra Vučića napušta ovu Vladu, a na njegovo mesto dolazi ovakav čovek kao što je Siniša Mali.

Zahvaljujem predsedavajući.

U svetlu ovih zakonskih predloga o kojima raspravljamo ovih dana, postaviću pitanje premijerki Ani Brnabić i ministarki građevine gospođi Zorani Mihajlović, vezano za obećanje koje krajem 2017. godine još predsednik Republike Aleksandar Vučić dao to je da će se u martu ove godine, krenuti sa izgradnjom jeftinih stanova za pripadnike Vojske, policije i BIA.

To obećanje je predsednik Republike dao u jeku predizborne kampanje pred beogradske izbore. Iza toga je to ministarka građevine potvrdila, i u februaru mesecu rekla da već kraj marta kreće izgradnja jeftinih stanova za pripadnike Vojske, policije i BIA. Da će cena biti 500 evra po kvadratu, da će se ti jeftini stanovi graditi u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Vranju i Kraljevu. Evo, danas na kraju aprila meseca ne da nisu počeli radovi, nego još uvek nije usvojen ni taj „leks specijalis“ iz koga su najavili, koji je neophodan i preduslov da bi se krenulo sa tom izgradnjom.

Ovo ne treba da čudi građane Republike Srbije, jer ovakva obećanja su bezbroj puta u poslednjih šest godina davana. Setimo se samo obećanja predsednika Republike današnjeg, koji je bio premijer 2014. godine kada je najavio izgradnju jeftinih stanova po ceni od 380 evra po kvadratu i da će oni biti sagrađeni tokom 2015. godine. Mi smo evo danas u 2018. godini nema ni stanova, ni zgrada, a nema ni jeftinih stanova. Imamo samo Beograd na vodi koji predstavlja luksuznu građevinu za one tajkune koji su bliski režimu i koji verovatno imaju novca da daju pet, šest ili deset hiljada evra po kvadratu za jedan stan.

A što se tiče pripadnika Vojske, policije, BIA i ostalih građana i mladih bračnih parova koji su takođe bili u jednom trenutku slagani, a obećano im je da će i oni morati da čekaju ili da se mole i oni odnekud da dođu do neke tetke iz Kanade poput ministra Vulina koji će im dati 200 hiljada evra da kupe sebi nekretninu.

Pitanje je dokle se stiglo i zašto još po ko zna koji put obmanjujete građane Republike Srbije dajući im lažnu nadu o nekakvim stanovima jeftinim, o nekakvim boljim uslovima za život, i tako dalje?

Drugo pitanje postavljam ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanović. Pitanje je: kada će nadležni organi u okviru MUP postupiti po prijavama koje su bivši radnici „Prve petoletke“ podneli protiv aktuelne privatne firme i rukovodioca koji su vodili „Prvu petoletku“ do uvođenja u stečaj, a zatim napravili privatnu firmu sa kojom sada crpe sve ono što je godinama stvarano i ulagano u „Prvu petoletku“?

Ta prijava je obuhvatila i Agenciju za licitiranje stečajnih upravnika, obuhvatila je i stečajne upravnike i privatnu firmu, a i stečajnog sudiju koji je privatnoj firmi dao, odnosno potvrdio potraživanje od 170 miliona dinara firmi privatnoj koja je osnovana posle nego što je firma od koje se potražuje otišla u stečaj.

Dakle, radi se o brutalnoj pljački, o brutalnom kriminalu i nadležni organi policije moraju da postupe po zahtevu preko 2.000 radnika koji su ostali bez posla u ovom procesu. Ja ga pitam kada će se to procesuirati? Podneo sam i zahtev za formiranje anketnog odbora, da se utvrde sve činjenice sa odlaskom „Prve petoletke“ u stečaj i svim onim šta se dešavalo posle toga.

Na delu je jedna velika pljačka i pozivam ministra da uradi sve što je u njegovoj nadležnosti da organi MUP ispitaju ko je odgovoran i ko će snositi odgovornost za pljačku desetina miliona evra građana Republike Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovana premijerko, poštovani gospodo ministri, pre nekoliko dana smo imali priliku da vidimo Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji i ono što ste vi izjavili kao premijer je, gospođo Brnabić, da je Izveštaj pozitivan, izbalansiran.

Pozivam sve građane Republike Srbije da na sajtu Ministarstva za evropske integracije sami odu i pročitaju šta u tom izveštaju stoji o Republici Srbiji. To što tamo stoji i što tamo piše neće uspeti da pronađu ni u jednim medijima, niti u jednoj izjavi bilo kog iz Vlade Republike Srbije. Dakle, Izveštaj pokazuje da je Srbija devastirana, uništena država, uništenih institucija i uništeno društvo i predstavlja pravu sliku o Republici Srbiji.

Ja ću vam pročitati samo neke od stvari iz Izveštaja, a to je da nema napretka u borbi protiv korupcije, ili ga jako malo ima; da je Srbija na crnoj listi FATF-a, visokorizičnih zemalja za finansiranje međunarodnog terorizma i pranja novca; da su mali rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala; da nije postignut napredak u pogledu slobode izražavanja; da rad Narodne skupštine nije na adekvatnom nivou; tabloidizacija društva itd.

Neke od rečenica u tom izveštaju su sledeće – dakle, borci za ljudska prava predmet su oštre kritike tabloidnih novina; Narodna skupština ne vrši efikasan nadzor izvršne vlasti; Srbija mora da ostvari ubedljive rezultate, naročito u borbi protiv korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala, uključujući pranje novca; kriminalne grupe se uključuju u sve veći broj profitabilnih ilegalnih aktivnosti i reinvestiraju značajan profit u srpsku privredu; nije ostvaren nikakav napredak u slobodi izražavanja. Na kraju – pravno obavezujući sporazum je hitan i presudan kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svojim evropskim putevima.

Dakle, to su samo delovi, ja pozivam sve građane Republike Srbije da sami pročitaju i sami shvate šta radi Vlada ili različite Vlade, na čelu sa SNS u zadnjih šest godina u Srbiji.

Pitanje za vas, da li ste u skladu sa Izveštajem i poslednjom rečenicom oko Kosova, koju sam pročitao, spremni da potpišete kao premijer pravno-obavezujući sporazum sa Prištinom, kojim se Kosovu obezbeđuje odnosno daje stolica u UN? Da li ste vi kao premijer spremni da potpišete takav sporazum i da li su predstavnici vaše Vlade spremni da potpišu jedan takav sporazum?

Dalje, da li ste se u Beogradu sastali sa predstavnicima lobističke kuće „Trnberi“, Majkom Rubinom i DŽejsonom Ozbornom i razgovarali o lobističkim uslugama, ko će platiti i kakvu će korist građani Srbije imati od toga?

Zahvaljujem.

Po ustaljenoj mantri govorili ste o onome šta ja vas nisam ni pitao i uglavnom ste pričali o nekakvim rezultatima koje treba da nam saopšte neki ljudi koji ne žive u Srbiji. Zato, pozivam građane Srbije da oni pročitaju ovaj izveštaj pa neka sami procene šta je istina, a šta je laž.

Dalje, postavljam ponovo pitanje vama, gospođo premijerka na početku da ne bi ponovo preskočili odgovor, da li ste spremni kao premijer da potpišete pravno-obavezujući sporazum sa Prištinom u kome će biti definisano da se Srbija i Kosovo neće blokirati u članstvu u međunarodnim organizacijama, tj. da im omogućite stolicu u UN?

Drugo pitanje – da li ste se sreli sa predstavnicima lobističke kuće „Trnberi“ u Beogradu, sada kada je Levandovski ovde bio? Da li ste dogovarali usluge, da li ste dogovorili ko to plaća i šta će građani Srbije dobiti zauzvrat?

Dalje, što se tiče interpretacije ništa ja, gospođo ministre, nisam ovde interpretirao, već sam čitao ono što stoji na vašem sajtu. Dakle, ovo su dokumenti, odnosno citati iz dokumenta koji stoji na sajtu Ministarstva za evropske integracije.

Što se FATF-a, ja se zahvaljujem ministru Stefanoviću koji je bio vrlo korektan ovde kad smo govorili o zakonima o policiji i koji je rekao da imamo propust i da treba da se isprave do juna.

Vi ste, gospođo premijerka, rekli da izveštaj FATF-a više ne odražava realnu situaciju mnogo pre te skupštine kad smo usvajali i raspravljali o tim zakonima koje moramo da donesemo da bi bili sklonjeni sa te crne liste. Znate sa kim smo na toj crnoj listi? Vi znate, sa Severnom Korejom, Etiopijom, Irakom, Iranom itd, jedina zemlja iz Evrope je Srbija, jedina zemlja. To je činjenica.

Dalje, što se tiče medija, ja ću da vam kažem da je Srbija danas u 2018. godini za 10 mesta po Izveštaju o medijskim slobodama nazadovala tri zadnje godine 2026, 2017. i 2018. Svake godine nazadujemo za po 10 mesta unazad. To je podatak i to govori o tome da nezavisnim medijima preti nestanak, verovatno, u Srbiji, da će Srbija ostati crna rupa gde će se građanima plasirati samo ono što je u interesu vladajuće većine i sprovoditi i ona propaganda koja je u interesu vlasti.

Četvrto, jako važno, a vi ste maločas rekli da je ozbiljan posao sprovesti rekonstrukciju, da, jeste, ali ste odustali od te rekonstrukcije onog trenutka kada je predsednik rekao da nije važno da li će ona biti za 15 dana, dan ili dva meseca, potrebno je da razgovaramo o celom paketu, a taj ceo paket podrazumeva i noramalizaciju odnosa i potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom.

Da li to znači da će u međuvremenu neki ministri samoinicijativno da se povuku iz Vlade koja će taj sporazum potpisati? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Da konstatujem, što se tiče Pravno obavezujućeg sporazuma, rekli ste da ćete ga potpisati i čestitam vam na tome i vama i vašoj Vladi. Bićete upisani u istoriju ako tako nešto uradite.

Drugo, niste mi odgovorili na pitanje oko lobista. Nisam vas pitao za Levandovskog, nego sam pitao za dve druge osobe, Majka Rubina i DŽejsona Ozborna koji su boravili ovde u Beogradu. Vrlo precizno sam postavio pitanje.

Dalje, što se tiče Međunarodnog suda pravde, šta je to promenilo. Da li je možda promenjena rezolucija, jer možda ne odlučuje Savet bezbednosti UN o tome, jel je to uticalo na vaš pregovarački postupak u zadnjih šest godina u Briselu jer ste implementirali sve što je na štetu srpske strane bilo predviđeno Briselskim sporazumom a sada kukate i plačete što Albanci neće da formiraju Zajednicu srpskih opština i pravite koje kakve predstave. To je dokaz vaše nesposobnosti u pregovorima da zaštite interese Republike Srbije. To je početak i kraj svake priče i građani to treba da znaju.

Što se tiče rezultata ove Vlade, građani će to najbolje osetiti i najbolje osećaju u ovih šest godina, pa neka oni sami procene, ali kako sada stvari stoje, gospođo premijerka, oni beže glavom bez obzira iz ove države.

To je nešto čime vi treba da se bavite, a ne ovde različitim spinovima, zamenama teza i kojekakvim pričama. Pričate bajke već šest godina i držite pod potpunom kontrolom medije, da bi građani mogli da raspoznaju šta je istina u ovoj državi, a šta nije istina.

Tako da vas pozivam da malo više radite na onome za šta se zalaže ova Vlada, a to su evropske vrednosti u Srbiji, evropsko zakonodavstvo, vladavina prava, medijske slobode, sloboda izražavanja i da pri tom sačuvate nacionalne interese Republike Srbije koje izgleda nećemo uspeti posle vas da sačuvamo po pitanju Kosova, pravno obavezujućeg sporazuma i učešća i članstva Kosova u UN. To je praktično suština priznavanja Kosova.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre, poštovani gospodo oficiri i predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o važnim zakonima iz oblasti bezbednosti, odbrane Vojske i, naravno, praksa i način rada u ovoj Skupštini nastavlja da se objedinjuju sve tačke u jednu tačku dnevnog reda, kako bi što manje vremena imali da se posvetimo detaljnije ovim predlozima zakona.

S druge strane, vi danas ovde imate devet zakona koji se usvajaju po hitnom postupku.

Zaista bih voleo da mi neko objasni zašto se po hitnom postupku usvajaju ovi zakoni, recimo, Zakon o vojnom obrazovanju, koji je danas na dnevnom redu? Zar to nije moglo da ide kroz jednu redovnu proceduru i da se manje greške prave? Time bi se izbeglo da se na svakih godinu, dve ili tri menjaju pojedini zakoni.

Naravno, kada se tako radi, onda i ne možemo imati kvalitetno izgrađene institucije, niti možemo imati adekvatne zakone, ni vladavinu prava. To je ono na šta nas upozorava i svet, na šta nas upozorava i EU kojoj mi težimo. Dakle, sve smo dalji svakoga dana od tih standarda i načina funkcionisanja u uređenim zemljama i u uređenim društvima i sistemima i naročito kada dođemo do rasprave u pojedinostima, kada zaista postoji prilika da o svakom od ovih zakona raspravljamo član po član i možda i mi iz opozicije damo neki kvalitetan predlog koji bi popravio zakon i što bi mi mogli da podržimo. Naravno, nemamo priliku za to jer je sada najnovija metoda da poslanici vlasti zapravo predlažu amandmane na predloge zakona koji dolaze od strane vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije.

Što se ovih zakona tiče koji su na današnjem dnevnom redu, dve reči ih opisuju, jedna je ovlašćenja, a druga je odgovornost i jedna ne prati drugu. Dakle, ovlašćenja političkih funkcionera, kako u Ministarstvu odbrane, tako i u BIA, se dramatično povećavaju, a sa druge strane njihove odgovornosti gotovo i nema. Obrazložiću o čemu se tu tačno radi.

Naravno, ono što još upada u oči svima koji su čitali ovaj materijal i ove zakone jeste da onaj deo koji se tiče profesije i struke iz oblasti vojske je dosta dobro postavljen, ali svuda gde se težilo davanju veće težine političkim funkcionerima, konkretno ministru odbranu koji ovde sedi, nije se štedelo ni malo, pa je onda dodatno politizovana institucija Ministarstva odbrane.

Što se tiče prve i druge tačke dnevnog reda, kao i sedme tačke, to je učešće u multinacionalnim operacijama. Što se tiče Narodne stranke, mi to možemo da podržimo, možemo da podržimo zato što se to tiče naših vojnika i naših ljudi koji i te kako imaju loš status u Vojsci i većina njih se prijavljuje za učešće u ovim multinacionalnim operacijama iz jednog jedinog razloga, a to su finansijski razlozi, jer je to način da oni poput nekih gastarbajtera odu u svet i zarade nekakav novac, da posle kupe stan, da kupe auto. Oni nemaju tetku iz Kanade koja bi mogla da im pomogne i oni se moraju sami snalaziti kako i na koji način će finansirati i održavati svoje porodice i planirati svoj život.

Naravno, oko 700 lica iz Vojske i 11 lica iz MUP je predviđeno za učešće u ovim operacijama i oni su svakako spremni da rizikuju živote zbog finansijskih razloga, i to je jedan od razloga zašto po nekim statistikama, koje govore o tome, dva vojnika dnevno napušta Vojsku. Voleo bih da me ispravite ako to nije tačno. Dakle, vojnici polako traže drugi način za uhlebljenje i za svoje profesionalno angažovanje.

Takođe, kada govorimo o ovim zakonima, godinama se profesionalnim vojnicima obećavaju beneficije, pripadnicima policije, pa i BIA, obećavaju se jeftini stanovi. Trebali su da krenu u martu da se grade. Nisam čuo da su krenuli. To je pompezno najavljeno tokom izborne kampanje za beogradske izbore, ali se to očito nije dogodilo, što i ne čudi nas jer šest godina slušamo obećanja, najave, laži, propagandu vladajućeg režima, ali je problem kada se to dešava u institucijama kao što je Vojska Republike Srbije.

Što se tiče Zakona o vojnom obrazovanju, da, on je trebao da se promeni zato što je poslednji usvojen, kako reče ministar, davne 1994. godine, ali se postavlja pitanje – da li ste ovaj zakon postavili malo ambicioznije, nego što bi to bilo realno i da li se on zapravo više odnosi na zadovoljavanje i legalizaciju ambicija pojedinih profesora ili za polaznike vojnog obrazovanja u Republici Srbiji? Dakle, ako pogledate sam zakon, videćete da se dve trećine zakona odnosi upravo na profesore, na ambicije pojedinih profesora za stvaranje univerziteta odbrane, a da se vrlo malo pominju polaznici, odnosno da se zakon jako malo na polaznike odnosi. Pitanje je da li ta vojna akademija, odnosno univerzitet treba da bude krovna organizacija vojnog školstva i da li je u strukturi Generalštaba?

Vojska danas, na žalost, ima veoma malo uticaja na vojno školstvo koje vi ovim zakonom predlažete, i to govori o tome da je on ambiciozno postavljen. Ako pogledamo iskustva iz prethodnih godina kada smo imali sve veći broj polaznika na onim smerovima Vojne akademije, kao što su finansije ili IT sektor ili neki drugi sektori, daleko manje od bazičnih i osnovnih rodovskih kurseva kao što su pešadija, artiljerija ili neki drugi, a iz razloga zato što ti mladi ljudi imaju veću alternativu i lakše mogu da dođu do posla i da se bave drugim poslovima van Vojske i tako reše svoju egzistenciju, ali sa druge strane trpi Vojska, jer prelazak na bolje plaćeni posao stvara manji broj rodovskih oficira koji bi trebalo da obavljaju svoj posao u Vojsci.

Takođe, ovde uvodite i pojam nekakve mešovite vojne škole, kao nekakav hibrid između Vojne gimnazije i strukovnih vojnih škola. Nije baš najjasnije zašto ste to uradili, ali generalno u ovom zakonu vojni sistem neće biti u funkciji realnog razvoja i popune Vojske, već zadovoljenja ambicija profesora ili pojedinih rukovodilaca na ovom univerzitetu.

Što se tiče Zakona o odbrani, ovaj zakon ima jednu ključnu stvar koju ste vi naveli, a to je da se izmešta rasprava o izveštaju o stanju priprema za odbranu iz Narodne skupštine u resorni odbor. To znači da idemo korak dalje u transparentnosti. Umesto da se ovde raspravlja o tome, raspravljaće se na odboru i na taj način verovatno izbegnuti ozbiljna rasprava o ovoj temi, kao što je priprema za odbranu.

Ovaj zakon uvodi jednočlana privredna društva, javna preduzeća, privredna društva i preduzetnike. Potpuno nejasno šta će oni raditi. U obrazloženju zakona to nije baš najjasnije rečeno, jer ta privredna društva praktično omogućavaju stvaranje određenih privilegovanih javnih preduzeća, subjekata pod partijskom kontrolom ili možda kontrolom nekih pojedinaca. Da li je ideja da ta preduzeća, koja ćete formirati, praktično drže monopol u oblasti odbrane.

Naravno, ono po čemu je ministar Vulin naročito poznat, u ovom zakonu su navedena i udruženja koja će doprineti jačanju sistema odbrane i koja mogu steći status udruženja od posebnog značaja za odbranu. Sećamo se afere sa udruženjima dok je bio ministar u prethodnom svom resoru i gde je govorio o nekakvim udruženjima koja će licima u stanju socijalne potrebe omogućiti uslove za funkcionisanje, pa je tu bilo nekih dva miliona evra, a od čega se posle naprasno odustalo, kako je on rekao tada zbog pritiska medija ili ne znam čega drugog. Vidim da nastavljate tu praksu ovde.

Ono što je najzanimljivije, kriterijume za dodelu sredstava propisuje lično ministar. Jako zanimljivo. To govori o tome koliko ste izgradili ovu instituciju.

Takođe, u domenu ovog zakona imamo još jednu problematičnu stavku, a to je uređenje i zaštita tajnosti podataka. Dakle, jako proširujete tu oblast. Sa jedne strane, onemogućavate javnost da dobije uvid u neke podatke koji možda do sada nisu bili državna tajna, da li su u pitanju građani, da li su u pitanju neka strukovna udruženja, da li su u pitanju sindikati, da dobiju uvid, recimo, u to šta se dogodilo i ko su krivci za helikoptersku nesreću ili da dobiju uvid u to ko je odgovoran i ko će snositi odgovornost zato što se u vozilu Ministarstva odbrane kod državnog sekretara pronašla droga, da li vozilo ministarstva služi za prevoz droge. S druge strane, ovako postavljen pojam tajnosti podataka takođe omogućava samom ministru ili nadređenima da kažnjavaju određene pripadnike Vojske Srbije za koje se, po toj širokoj, slobodnoj proceni, može reći da su prekršili pravilo tajnosti podataka.

Dalje, takođe u ovom zakonu, kao jedan od posebnih razloga za donošenje i izmenu ovog zakona jeste primena posebnih mera bezbednosti za lica koja se bave poslovima odbrane i uvođenje posebnih kriterijuma za popunu takvih radnih mesta. Naravno, još jedna politička stvar gde će se povećati politička moć ministra u samom ministarstvu.

Što se tiče Zakona o Vojsci Srbije, takođe je taj zakon vrlo bitan sa političkog aspekta, jer se tu prvo uvodi termin da ministar raspoređuje i premešta profesionalna vojna lica unutar i van Vojske na predlog ili mišljenje načelnika Generalštaba, ali odmah u nastavku tog istog zakona se kaže da ministar može da delegira ove poslove na načelnika Generalštaba ili svoje pomoćnike.

Sa jedne strane, ako vas interesuje neki slučaj da nekog vi želite sami da raspoređujete, premeštate, ako je to u nekom političkom vašem interesu, to ćete raditi vi, a u nekim drugim slučajevima će raditi načelnik Generalštaba ili vaš pomoćnik.

Takođe, ovaj Zakon o Vojsci koga predlažete vam daje mogućnost smanjenje osnovice za računanje plata profesionalnih vojnika, ukoliko bi se verovatno uočila manja lojalnost ovih lica prema onome i onoj politici koju vi budete zastupali u ministarstvu. Takođe, ustanovljavanje i evidencija civilnih lica koja bi se primila na službu u Vojsci bez javnog konkursa naglašavam. Dakle, ministar ovim zakonom dobija mogućnost da može da određuje specifična formacijska mesta bez javnog konkursa. I van Vojske gde se primaju civilna lica, ali i u samoj Vojsci.

Dakle, proširuju se nadležnosti, proširuju se ovlašćenja ministara na uštrb institucija, dalje se uporno radi šest godina na izgradnji svih institucija Ministarstva odbrane.

Zakon o proizvodnji i prometu i naoružanju vojne opreme, prethodni je usvojen 1996. godine i on naravno vrlo jasno govori šta je namera stvaranja jednog ovakvog zakonskog predloga - stvaranje novih privrednih subjekata i društava u ovoj oblasti i lica koja će biti registrovana i način za njihovu registraciju koja će se baviti trgovinom i proizvodnjom vojnom opremom i naoružanjem.

Takođe, ovde se uvodi i stvaranje grupacije odbrambene industrija Srbija kao kategorije koja će biti pod apsolutnom kontrolom ministra odbrane i naravno da se ovde ide na to da pojedini trgovci i mešetari mogu da budu povlašćeni i da rade ove poslove koji se tiču trgovine naoružanjem i vojnom opremom.

U ovom zakonu se predviđa i strani ulagač, strano ulaganje i ministar je to malopre rekao kako će to sprečiti privatizaciju. Ne, ministre. Do sada su ta preduzeća bila strateškog interesa za državu Srbiju, a vi sad uvodite kategoriju da ih neko može da kapitalizovati i da će neki stranac, a i neka i nije stranac brinuti više o tim preduzećima nego što je do sada brinula država Srbija. To ste ovde naveli kao ključnu novinu. Protiv toga se bune sindikati i „Nezavisnost“ i vaši vojni sindikati ili vas to očigledno ne interesuje. Jasno je da vi želite da sve stavite pod svoju apsolutnu kontrolu.

Što se tiče Zakona o prodaji i proizvodnji naoružanja naročito trebate da se zamislite zbog toga što se Srbija danas nalazi na crnoj listi „Fatfa“ i to je u izveštaju Evropske komisije, osumnjičena za finansiranje terorizma i za pranje novca. I vi znate ministre, pretpostavljam jako dobro da svake nedelje iz Niša poleće avion „Antonov“ koji je iznajmljen od ukrajinske firme, koji vozi naoružanje, koje se skuplja iz fabrika namenskih po Republici Srbiji. Dobro je da ljudi rade, da imaju svog posla, dobro je da se proizvodi ali je pitanje samo na koji to način raditi i da li će to ugroziti opšti interes Republike Srbije.

Dalje što se tiče Zakona o BIA, žao mi je što tu nema šefa BIA, već treba taj zakon da brani ministar Vulin. Ne znam zašto danas nema ovde i on je trebao sam da obrazloži ovo što je predložio.

Ja ću pročitati nekoliko stvari ključnih iz Zakona o BIA. Da bi građani pre svega mogli da čuju. Dakle, akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji donosi direktor Agencije uz prethodnu saglasnost Vlade. Dakle, donosi direktor BIA uz političku saglasnost aktuelnog režima. Za popunjavanje radnih mesta u Agenciji nije obavezan konkurs. O zasnivanju radnog odnosa u Agenciji rešenjem odlučuje direktor. Dakle, direktor odlučuje koga će primiti i kako će primiti i na koje mesto.

Pripadnici Agencije dužni su da pohađaju stručnu obuku, kao i da se stručno usavršavaju i da polože poseban stručni ispit, a program i način pohađanja stručne obuke, stručnog usavršavanja i polaganja posebno stručnog ispita utvrđuje se takođe aktom direktora.

Dalje, rad pripadnika Agencije se ocenjuje jedanput godišnje i možete misliti ko ga ocenjuje, ocenjuje ga direktor. Uslovi za sticanje i gubitak zvanja određuje se aktom direktora uz prethodnu saglasnost Vlade. Koeficijenti za obračun plate utvrđuju se aktom direktora uz prethodnu saglasnost Vlade, odnosno politike ove vlasti. Dalje, pripadnik Agencije BIA može biti trajno ili privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto. Za premeštaj za potrebe posla nije potrebna saglasnost pripadnika Agencije, već to direktor može uraditi sam.

Ovo ovde što piše u ovom zakonu je samo povećanje i davanje političke moći direktoru da može da radi šta god hoće sa pripadnicima BIA, da sa druge strane, on izvršava političke naloge onih koji su ga tu postavili i to je urušavanje institucija i sve smo dalje od uređenog društva, od institucija i od Evrope i ovaj zakon takođe potvrđuje to šta će se dešavati.

Sa druge strane, gde je odgovornost? Da li je neko pitao ko je odgovoran možda iz BIA za smrt Olivera Ivanovića? Oliver Ivanović je najavljivao svoje ubistvo. Niko nije odgovorio za to. Šta su naše službe radile? NJih finansiraju građani Republike Srbije iz budžeta. Dužni su da brinu i o državi Srbiji, o interesima države Srbije, ali i o svakom pojedincu koji živi u ovoj državi. To je posao BIA i treba da izađu i kažu ko je odgovoran za propuste kojih je bilo, a ako ih nije bilo, zašto ćute i po čijem nalogu ćute, u ovom konkretnom slučaju, da ne govorim i o nekim drugim slučajevima.

Na kraju, kada sve ove zakone pregledamo i sublimiramo, jasno se vidi da sve ove predloge od kadrovskih do materijalnih, oni se dimenzionišu ne shodno potrebama Vojske, već mešetara koji će trgovati naoružanjem i vojnom opremom i koji su srasli sa ovim režimom.

Dalje, jačanje nadležnosti ministra i direktora BIA i u oblasti zapošljavanja, unapređivanja, raspoređivanja pripadnika Vojske i zaposlenih u BIA, time se naravno urušavaju svi propisani kriterijumi i kadrovska politika u jednom uređenom sistemu i omogućava naravno zapošljavanje partijskih kadrova bez obzira na stručne kompentencije.

Ono što je najveći problem je što se povećava rizik po odbrambenu moć zemlje kao posledice izmeštanja odlučivanja o izrazito propisanim vojnim pitanjima na određene političke, smem reći, nekompententnosti pojedinaca koji danas upravljaju sistemom kao što je Vojska Republike Srbije.

Na kraju, posledica jednog ovakvog odnosa Vučićevog režima prema sistemu odbrane i bezbednosti je urušavanje odbrambene moći zemlje. Vojska je, gospodine ministre, sve manje stub države, a sve više državna firma koja nudi visoko rizičan posao za mizerne plate i kao takva predstavlja instituciju kojom režim kupuje socijalni mir, a sebi priređujete parade uz povremene ratno huškačke izjave sa zemljama u regionu sa kojima Srbija treba da ostvaruje partnerske odnose. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ne znam čemu ovolika nervoza pojedinih kolega poslanika, očekivao sam da će biti malo kreativniji, da ne iznose ove laži koje iz sednice u sednicu iznose o meni. Ako je neko, valjda ste vi izgradili pravnu državu, pa će neko u njoj da odgovara za neka zlodela, krađe, korupcije koje je uradio. Vi pucate iz nečega, jer ne znate šta ćete da kažete o ovome što sam ja govorio.

Očekujem da mi ministar odgovori, njemu sam se obraćao, nisam se obraćao ovim ovde partijskim vojnicima, koji imaju zadatak samo da na ličnim osnovama vređaju nas iz opozicije, nego odgovorite i recite da ja nisam u pravu po svim ovim stavkama koje sam izneo, obrazlažući predloge zakona. Dakle, to je suština, a to ko je šta radio pre šest godina, pre 10 godina, pa da li neko treba da se vraća u 1999. godinu da vas pita gde je tada bio Aleksandar Vučić, da li je tada bio u vladi, da li je bio u vladi koja je izazvala rat, da li je bio u vladi posle koje su građani ginuli na tom Kosovu, koje on sada brani tako što ga ponovo predaje Haradinaju, sa kojim danas vlada na Kosovu. To je nešto što treba da odgovorite građanima Srbije, a ne ovde da lažima, klevetama i ličnim nekakvim prozivkama prozivate bilo kog poslanika u ovoj sali.

Sve to što govorite o meni, nemam nameru da odgovaram. Postoje institucije, nadam se, u ovoj zemlji, pa neka svako kaže ko je od nas šta radio, a ove laži i bljuvotine o kojima vi govorite su davno već shvaćene od strane građana Srbije, jer to nije način na koji možete vi pokazati da ste u pravu. Dakle, to pokazuje samo koliko ste nesigurni i koliko ne stojite iza svega ovoga što govorite i koliko vas boli istina. Sve što vam se kaže u oči što je istina, odogvarate ličnim uvredama, lažima, klevetama i pretnjama. To je politika koju zastupate u ovom parlamentu i u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Pošto je ministar maločas optužio mene da ja lažem i ne govorim istinu, dužan sam samo da ga pozovem da pročita naslovne strane ovih predloga zakona koji su ušli u Skupštinu. Ja ću pročitati prvu tačku dnevnog reda, gde se kaže – Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini, sa predlogom da se na osnovu člana 167. Poslovnika Narodne skupštine donese po hitnom postupku. I tako 2. tačka i tako 3. i tako devet tačaka, sve po hitnom postupku. Ovo je materijal koji je potpisala Ana Brnabić, predsednica Vlade, gospodine ministre. Toliko o tome ko govori ovde istinu, a ko ne govori.

Što se tiče toga da li sam ja uvredio vojnike na bilo koji način, mislim da nisam i vojnici nisu tema. Ovde ste tema vi, ovde je tema politika koju vi sprovodite u Ministarstvu prema profesionalnim pripadnicima Vojske Republike Srbije. Kada govorite ovde o „Petoletki“ iz Trstenika, ja ću vas podsetiti da je „Namenska“ samo jedan deo od 12 fabrika koje su u okviru tog holdinga poslovale, preživele su i ratove i sankcije i ekonomske krize od 1949. godine, ali nisu vlast Aleksandra Vučića i 2016. godine je najveći deo otišao u stečaj.

Juče sam podneo Predlog zakona za formiranje anketnog odbora da se utvrde činjenice ko je odgovoran, pa da vidimo zašto, na koji način i šta danas te fabrike u Trsteniku rade u sklopu privatne firme koju ste vi formirali i koja se lažno predstavlja kao nekadašnja „Prva petoletka“, nasledila je ugovore sa kupcima, koristi repromaterijale, poluproizvode i robu koja je ostala u magacinima u dogovoru sa stečajnim upravnicima i Agencijom za licenciranje stečajnih upravnika. Zahvaljujem.

To je bila reklamacija Poslovnika, gospođo predsedavajuća i dobro je da ste došli tu, inače reklamiram član 103. jer je vaš prethodnih sve vreme dozvoljavao kolegama poslanicima da kroz reklamaciju Poslovnika praktično meni repliciraju. Najgrublje su povredili Poslovnik o radu, odnosno predsedavajući govoreći raznorazne optužbe na moj račun, lične prirode kakve god hoćete, zaboravljajući samo i preskačući svesno sve one koje im ne odgovaraju kao što su recimo i sadašnji predsednik opštine iz SNS i njegova žena koji su bili u upravnim odborima „Prve petoletke“ i u ovom fondu o kome govori ovaj gospodin, pa zaboravi ženu aktuelnog predsednika opštine iz SNS i tako dalje.

Dakle, to je grubo kršenje Poslovnika i govorenje tendeciozno stvari koje nisu istinite sa idejom da se ono što sam ja ovde govorio obesmisli na jedan način kroz kršenje rada i dostojanstva ovog parlamenta. Ja vas molim da ubuduće vi kao predsedavajuća sedite tu ili upozorite vaše predsedavajuće, potpredsednike koji vode sednicu da se ponašaju u skladu sa Poslovnikom.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnji dan je tačno dve godine od kada su tokom noći porušeni objekti u Hercegovačkoj ulici i do dana današnjeg nemamo odgovor niti ko je nalogodavac tog rušenja niti ko je rušio.

Postavljam pitanje predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić, ko je rušio i po čijem nalogu pre dve godine objekte u centru grada Beograda u Hercegovačkoj ulici? Ko je bespravno vezivao građane koje su se u tom trenutku našli na toj lokaciji? Ko je u policiji odbio da postupi po prijavama nekih građana koji su telefonskim pozivom uspeli da dozovu policiju i traže pomoć, jer su neki građani vezivani tokom noći, lišavani pravde bespravno? Ko je odgovoran i koje institucije će snositi odgovornost zato što je tokom te noći u Republici Srbiji srasla država sa organizovanim kriminalom, prestala da važi vladavina prava, prestali da važe zakoni, već zakon jačeg, moćnijeg i politički zakoni oni koji danas vladaju Srbijom?

Dakle, to su pitanja i to je početak i kraj svake ocene o jednoj o vlasti i o načinu na koji jedna vlast upravlja državom. Dakle, mi do dana današnjeg nismo uspeli da saznamo ko su bili ljudi u fantomkama. Nismo uspeli da saznamo koja je to firma koja je bagerima to rušila u Beogradu. Pa, zamislite da se nečije dete od vas našlo tokom noći tamo i da ga je neko vezao lisicama i stavio mu fantomku na glavu i skloni na stranu, ne daj Bože. Da li biste možda tada reagovali?

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je 8. juna prošle godine rekao da iza rušenja objekata u Savamali stoje kompletni idioti iz vrha beogradske vlasti. Međutim, do dana današnjeg, iako je rekao da će to biti vrlo brzo objavljeno, nismo saznali ko su ti kompletni idioti, niti je iko sankcionisan, niti je iko smenjen i snosio političku odgovornost, a koga je predsednik njegove partije i današnji predsednik Republike optužio da je učestvovao u rušenju tih objekata, čiju gradnju, praktično, „Beograda na vodi“ predsednik Republike i te kako podržava. Čak imamo sada informaciju da će ti neki kompletni idioti iz vrha beogradske vlasti ili nastaviti da i dalje upravljaju Beogradom, što će im biti nagrada za dobro učinjeno delo, verovatno, bespravnog rušenja tokom noći ili će neki možda biti i ministri u Vladi, pošto očigledno da nema kompetentnijeg u korupcionaškim poslovima od Siniše Malog da se bavi poslom ministra finansija i njemu treba dati tu priliku u ovoj vašoj Vladi i ovoj vašoj vlasti.

Dakle, o tome kakvo je stanje po pitanju vladavine prava, medijskih sloboda, primena zakona, institucija u Srbiji, vam govori izveštaj Evropske komisije, koju vi selektivno predstavljate građanima, zato što ne smete da kažete istinu. Ako pogledate izveštaj, iza svake rečenice da je nešto urađeno dobro stoji „ali“, pa tako i u oblasti vladavine prava, tako i u oblasti borbe protiv kriminala i korupcije, što je obeleženo kao veoma rizična situacija u Republici Srbiji, zato što korupcija i kriminal u Srbiji rastu, a ne da se smanjuju, po pitanju medijskih sloboda i po pitanju stvaranja institucija.

Ovim što ste uradili pre dve godine, rušenjem objekata u Savamali, ste urušili i stavili ste tačku na postojanje institucija u Republici Srbiji. Dakle, ukoliko institucije u jednoj pravnoj, suverenoj državi nisu u stanju da za dve godine otkriju nalogodavce i počinioce koji su rušili objekte u Hercegovačkoj ulici tokom noći, ta država nema institucije, u toj državi nema vladavine prava. To je država koja je privatizovana od strane jedne grupe ljudi koja sebi dozvoljava da se igra sa državom, da se igra sa svojim građanima i da građani budu u strahu i zaplašeni šta se može sutra očekivati od ovakve vlasti.

Zakoni ne važe podjednako za sve. Nekima se gleda kroz prste, prema nekima se zakoni primenjuju i to nije država. Postavljam pitanje i tražim odgovor na ovo, na dvogodišnjicu rušenja objekata u Savamali.