Poštovani ministre, iz iskustva smo mogli da shvatimo da ono što ne piše i ne stoji na papiru, dok ste vi na vlasti, ovih zadnjih šest godina, evo sedma godina, se vrlo često ne realizuje, tako da je mnogo bolje kada stoji na papiru, jer i kada stoji na papiru, neki zakon, vi se vrlo često ne pridržavate zakona u različitim oblastima, a da ne govorim ako je u pitanju nešto što ne piše.

Maločas ste rekli jednu stvar da je ova rasprava plodonosna i da je iznela jedan novi predlog i rekli ste da mi nismo podneli amandman za to o čemu sam ja govorio, a ja ću da vas ispravim i da vam kažem da jesmo podneli amandman da se izbriše ovaj član, odnosno mogućnost da privredno društvo može biti investitor bez jasno definisanih kriterijuma i odnos u državi ili potencijalnih privatnih investitora. Ako je država predviđena da bude investitor, zašto onda osnivate novo privredno društvo. Ako ga već osnivate, recite da li će biti 100% vlasništvo države ili barem to napišite u zakonu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Republike Srbije i premijeru Republike Srbije – kada će biti ukinut Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija? To sa razlogom zato što ovih dana slušamo o tome da i MMF, sa jedne strane, traži ukidanje ovog zakona, sa druge strane slušamo premijerku koja kaže da oni ne mogu da ukinu taj zakon, zato što bi se njime praktično smanjile penzije, što nema nikakve logike sa istinom i sa suštinom.

Danas čujemo iz Sofije predsednika Republike koji nam šalje poruku i kaže da je ovih dana slušao raznorazne gluposti o tome kako treba da se ukine zakon i kako je on nekome nešto uzeo, kako je penzionerima uzeo penzije. Zaista ne znam da li su gluposti, kada nekome a 40% penzionera je osetilo posledice tog zakona, njih 700.000 je od 2014. počelo da prima manje penzije nego ranije, da li je on to nekome uzeo ili nije uzeo. Dakle, radi se o tome da je uzeo penzije od 700.000 penzionera ili ... (Isključen mikrofon.)

Dakle, gospodine Arsiću, razumem ja jako dobro kako funkcioniše sistem, ja sam citirao predsednika Republike koji kaže da je slušao ovih dana gluposti da je on nekome nešto uzeo, a da on nije uzeo nikome ništa.

Dakle, pitao sam, upravo postavljam pitanje Vladi, jer Vlada treba da predloži taj zakon ovda, a zašto to pitam? Zato što su već počeli da stižu rešenja za one penzionere koji su tužili državu i koji su dobili na sudu da država iz budžeta mora da im nadoknadi štetu.

Pročitaću jedan primer čoveka koji je tužio za period od 1. novembra 2014. do 31. decembra 2015. godine, gde je doneseno rešenje da se mesečnim anuitetima isplati kompletan iznos koji je tom penzioneru oduzet neustavnim, odnosno protivustavnim zakonom, jer je penzija stečeno pravo. Zarada i imovina tužioca je garantovana Ustavom Republike Srbije, kao i međunarodnim pravima, konvencijama i ugovorima.

Govorim vam to zato što će neko morati da vrati tih 500 miliona evra koliko ste za sve ove godine uzeli penzionerima. To su njihova stečena prava, to je njihova imovina, to je nešto što su oni svojim radom stekli, zaradili i niko nema pravo da krši Ustav i da uzima nešto što su oni sami stekli.

Vi ste uzeli za pravo da to uradite sa penzionerima, sa zaposlenima, da smanjite plate, da smanjite penzije sa obrazloženjem da je država u problemu, da se moraju sprovesti određene reforme, ekonomska konsolidacija, ali nekako ste te reforme i konsolidaciju sproveli po leđima građana, po penzionerima, vojnicima, policajcima, zdravstvenim radnicima, profesorima, lekarima, dok su javna preduzeća ostala i nastavila da se bahate, da troše pare građana Srbije, istih tih penzionera od kojih ste uzeli i zato postavljam ponovo pitanje – da li i kada će ovaj neustavni, protivustavni zakon biti ukinut, odnosno kada će ga Vlada, kako vi predsedavajući kažete, poslati Skupštini u proceduru za usvajanje tog zakona?

Drugo pitanje postavljam predsedniku Republike – kada će se taj dijalog o Kosovu otvoriti ovde u ovom parlamentu, s obzirom da on ne propušta priliku da u medijima govori…

Molim?

Vi ste mi uzeli vreme, predsedavajući.

Kako niste?

Prekinuli ste me malopre…

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
(Darko Laketić: Da li mogu da odgovorim kao predstavnik predlagača?)

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Narodna stranka podržava osnivanje ove komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine i svakako to jeste važno zbog budućnosti i nacije i naše dece i jednom za svagda dođemo do valjanih informacija vezano za ono o čemu slušamo već decenijama.

Međutim, postavljamo pitanje – zašto se to baš sada sprovodi? Zašto se baš sada osniva jedna ovakva komisija? Zašto to nije ranije sprovedeno? Zašto ta komisija nije formirana odmah posle bombardovanja, još 1999. godine?

Ja ću vas podsetiti da je Vlada Mirka Marjanovića, koja je tada vršila vlast u Srbiji, do 2000. godine je praktično bila na vlasti i da je bilo dovoljno vremena da se od 1999. godine do 5. oktobra 2000. godine formira jedna takva komisija. I formirana je i to jeste suština problema.

Dakle, bilo je već ovakvih i sličnih komisija koje su formirane bez epiloga i bez rezultata. Dakle, 1999. godine je takođe jedna komisija formirana i pokrenuto je istraživanje odmah posle NATO bombardovanja Srbije 1999. godine na VMA. Pokušalo je da se dođe do odgovora na pitanje – koliko su vojnici sa Kosova, kao i njihovi potomci izloženi riziku zbog kontakta sa osiromašenim uranijumom? Stručnjaci sa VMA koji su učestvovali u ovom projektu tada, kažu da je formiran i praćen uzorak od 2000 vojnika. Ispitivanje je obuhvatilo i njihovu decu rođenu od 2000. do 2004. godine, koji se takođe leče i kontrolišu u sistemu VMA i deci je bilo ukupno 1752. Takođe, kao kontrola uzet je i uzorak dece koja su rođena i ranije, pre 1999. godine, od 1995. do 1999. godine, njih 1204.

Međutim, iako posle pregleda, medicinske dokumentacije su dobijeni alarmantni podaci tada, govorim o 1999. godini posle bombardovanja, da su deca rođena za vreme NATO bombardovanja imala učestale anomalije, endokrine i metaboličke bolesti, kao i maligne neoplazme. Iz nekog razloga, to istraživanje nije dobilo epilog.

Zvanično objašnjenje aktuelne vlasti 1999. godine bilo je da broj ispitanih nije bio dovoljan za naučnu analizu, a nezvanično, tadašnja vlast je zaustavila to istraživanje. U toj tadašnjoj vlasti, Vlade Mirka Marjanovića koja je bila na vlasti i kada je Srbija bombardovana 1999. godine, učestvovali su i neki ljudi koji i danas, gle slučaja, učestvuju u vlasti.

Pored aktuelnog predsednika Republike, Aleksandra Vučića, koji je 1999. godine u toj Vladi bio ministar informisanja, u njoj je učestvovao i Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković i predsednica parlamenta Maja Gojković. Dakle, isti ljudi su 1999. godine učestvovali u Vladi, kada je pokrenuta ta jedna slična komisija ovoj koju predlažete danas, pa ste rezultate te komisije sakrili u stranu i danas, u 2018. godini, u ovom trenutku, odnosno jedan broj ljudi koji je i tada učestvovao u vlasti naše zemlje, predlaže formiranje jedne ovakve komisije u ovom određenom trenutku.

Ako me pitate, najbolje bi bilo da se bombardovanje uopšte nije ni dogodilo i da nema potreba da razgovaramo danas o ovome, ali to nije pitanje za neke od nas. Pitanje je za neke druge koji su tada vodili politiku ove zemlje i čija politika je dovela do ovog o čemu danas treba ovde da razgovaramo, a to je ugroženost zdravlja građana Republike Srbije, naše dece i našeg prirodnog okruženja.

Mi smo stava da ovaj posao treba da rade najstručnija lica, institucije koje su relevantne i koje su nadležne da se bave ovim poslom. Iako podržavamo ovu komisiju, smatramo da u njoj, kao obaveznost članstva, treba da imaju oni koji su najrelevantniji u Srbiji da se bave ovom tematikom. Nisam siguran da među nama poslanicima ima stručnjaka iz ove oblasti koji bi mogli da daju kvalitetan doprinos ovo komisiji ili ukoliko je cilj komisije politikantske prirode, pa da sada u ovom trenutku, kada nam predsednik svakog dana kroz medije šalje poruku i priprema javnost da Kosovo treba priznati ili potpisati sporazum il da neće više dozvoliti ratove itd. pa sada, hajde da se malo poigramo i sa ovom komisijom, kao političari i napravimo komisiju.

Dakle, smatramo da je ovo posao koji se tiče stručnjaka i kompetentnih ljudi koji treba da se bave ovom oblašću.

Što se tiče nas političara, a imali smo priliku mnogo puta do sada, vi ste šest budžeta usvojili kao aktuelna vlast, da podignemo budžet Ministarstva zdravlja, pre svega za opremu za rano otkrivanje karcinoma. Nažalost, ni kolega dr predlagač nije prihvatio naše amandmane kada smo predlagali da se umesto gondola, jelki i fontana ulaže u zdravstveni sistem Srbije. Tada ste sve te naše amandmane odbili, niste govorili o njima, a mogli smo i tada da govorimo o tome da se deo sredstava treba usmeriti upravo na opremu i u medicinske centre za rano otkrivanje karcinoma i druge slične opreme.

Naravno, ova tema o kojoj danas govorimo je rezultat naših politika. Kad kažem naših, mislim na Srbiju ali i onh koji su vodili tu politiku tada. Žao mi je što danas isti ljudi koji su 1999. bili akteri svega što se tada dešavalo, ponovo su danas akteri, samo u jednoj drugoj ulozi. Želim da verujem da se neće nikada dogoditi to što je bilo 1999. godine, ali mi se čini da će isti ti akteri danas taj deo teritorije, zbog koga smo i bombardovani, zbog koga imamo ovakve komisije koje predlažete da se formiraju, danas dati deo te teritorije zbog koje se ginulo i ratovalo Albancima.

Sve govori o tome. U vlasti se sa Ramušem Haradinajem. Naši ministri, naši poslanici učestvuju u vlasti na Kosovu i sada eto naknadne pameti da vidimo šta se događalo, ko je kriv i kakve su posledice NATO bombardovanja, od istih ljudi koji su činili vlast kada je 1999. godine Srbija i bombardovana.

S toga, pozivam predsednika Republike da dijalog o Kosovu vodimo ovde u ovom parlamentu, da naučimo nešto iz grešaka prošlosti, da se ne ponovi to što je bilo u našoj istoriji i o čemu danas razgovaramo, nego da sada dođe u parlament i ovde poslanicima koji predstavljaju sve građane Republike Srbije bez obzira gde žive, u kom mestu, u kom selu ili u kom delu teritorije Republike Srbije, i da zajedno sa nama razgovara o tome šta je politika Srbije, da dođemo do zaključka kako ćemo pregovarati dalje i voditi dijalog sa Albancima, da taj dijalog krene ovde u parlamentu, a ne po medijima gde on razgovara sa voditeljima ili saopštenjima koje plasira kroz svoje režimske medije, i da tu raspravimo sa njime ko je junak, a ko nije junak, ko bi išao u rovove da sedi na minus 15, a ko ne bi. Jer, poslednji put dok su neki sedeli i ležali u tim rovovima, dok su se borili i ginuli za Srbiju, on je rešavao svoje stambeno pitanje i 1999. godine obezbedio sebi stan, kao ministar u Vladi za informisanje.

Prema tome… (Isključen mikrofon.)

Dakle, što se tiče Komisije, predlažem u ime Narodne stranke da se najstručniji ljudi i institucije angažuju za rad ove komisije, jer je pitanje jako važno i jako ozbiljno, da se ovo pitanje ne koristi u narednom periodu u političke svrhe gde ćemo neki od nas poslanika sedeti u toj komisiji i ponovo se nadmudrivati na relaciji vlasti i opozicije, već da to ima jednu ozbiljnost i da epilog rada ove komisije, koja bi trebala na svakih šest meseci da informiše parlament o rezultatima rada zaista postoji. Da se ne dogodi ista situacija koja se dogodila 1999. godine kada zbog rezultata tadašnje komisije i tadašnjih istraživanja koja su sprovođena na VMA ne budu, praktično, ni obelodanjena, niti se neko njima posle toga bavio, a naročito to govorim zato što su isti ljudi ili jedan broj njih tada učestvovali u vođenju države, isti ti ljudi 25, odnosno i više godina, učestvuju u vođenju ove države.
Danas, i upozoravam vas, da ovo nije tema ni za kakvo politikanstvo, niti za skretanje teme sa onoga što se danas dešava, a dešava se da polako nas vodite korak po korak ka nezavisnosti Kosova, svih ovih šest godina, i vi koji ste tada vladali kada smo ratovali zbog tog Kosova, danas ste spremni očito da potpišete pravnoobavezujući sporazum sa Kosovom i da ta naša zemlja postane druga država Albanaca na Balkanu.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovih dana smo svedoci da su poljoprivrednici širom Srbije izloženi, odnosno da su se dogodile jako velike štete na njihovim poljoprivrednim dobrima, imanjima od posledica grada.

Kao po ko zna koji put, i u prethodnim godinama i u ovoj godini se suočavamo, odnosno poljoprivrednici se suočavaju sa time da država nema efikasan sistem za odbranu od grada poljoprivrednika u Republici Srbiji, odnosno njihovih poljoprivrednih dobara, oranica, voća, povrća i bilo čega drugog.

Dakle, ja vas podsećam da od poljoprivrede u Srbiji danas živi preko milion i po ljudi i da su mala poljoprivredna porodična gazdinstva najveći poslodavac u Republici Srbiji danas, a da sa druge strane država to ne prepoznaje i najmanja davanja iz budžeta upravo se odnose na oblast poljoprivrede i ona su ispod Zakona o budžetu, dakle, ispod 5%, koliko je to predviđeno zakonom.

Zbog toga, danas naši poljoprivrednici i osećaju na svojoj koži rezultate te politike, ako je u pitanju oblast zaštite od grada, jer niti imamo dovoljno strelaca, niti imamo dovoljno raketa, niti imamo efikasnu zaštitu od grada. Dok je sistem zaštite od grada u zemljama EU efikasan i preko 60% uspešnosti, u Srbiji je ispod 20% efikasnost zaštite našeg sistema odbrane od grada.

Dakle, možemo reći da su poljoprivrednici ostavljeni da se mole Bogu da ne padne grad, jer država ne može da reaguje. Dakle, niti imamo u budžetu dovoljno opredeljenih sredstava za rakete, niti imamo dovoljno strelaca.

Postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, ministru poljoprivrede i direktoru Republičkog hidrometeorološkog zavoda – koliko imamo strelaca u ovom trenutku u Republici Srbiji koji su potpisali ugovore o privremenim i povremenim poslovima za obavljanje tih poslova, koliko aktivnih protivgradnih stanica? Koliko je onih koji nisu aktivni zato što nema strelaca? Koliko je strelaca raskinulo ugovore zato što ste predvideli da oni treba da rade za 4.000 dinara mesečno, 24-časovno dežurstvo, sedam dana u nedelji i tako šest meseci?

Zakonom o radu je definisano da ugovori o privremenim i povremenim poslovima ne mogu trajati duže od 120 dana. Vi ovde kršite zakon koji ste sami usvojili i vezujete ugovore na šest meseci sa protivgradnim strelcima i dajete im zaradu 4.000 dinara mesečno, a onda terate lokalne samouprave u Srbiji da krše zakon i da oni finansiraju dodatno strelce iz budžeta jedinica lokalnih samouprava, što takođe nije u skladu sa zakonom. Dakle, nemamo apsolutno efikasan, ni blizu efikasnog sistema zaštite od grada u Republici Srbiji.

Takođe, Zakonom o odbrani od grada definisano je da naknada protivgradnim strelcima može biti maksimalno 20% od prosečne zarade u Republici Srbiji, ako je ona 400 evra, dakle, 80 evra može biti maksimum, a oni ne primaju ni taj maksimum, nego primaju 4.000 dinara ili 35 evra mesečno za taj posao koji treba da obavljaju. Zato sada treba da se pitamo mi kako je to grad ubio maline u Valjevu, u Ivanjici, u Požegi, kako ubija širom Šumadije, širom Vojvodine, voćnjake? Kažemo - kako se to dešava? Dešava se zato što ljudi neće da rade za 4.000 dinara i zato što nemamo dovoljno raketa, nego to mora da kupuju opštine u Srbiji.

Ja sam jedan od predsednika opštine koji je dobio prekršajnu prijavu od državnog revizora zato što sam iz lokalnog budžeta kupio sto protivgradnih raketa, jer su mi rekli – vi nemate pravo to da kupujete, jer je to u nadležnosti Republike Srbije.

Postavljam pitanje premijerki, takođe, dakle, do 1. aprila tekuće godine Vlada mora da dobije izveštaj o pripremljenosti odbrane od grada i da 15.04. počne nova sezona. Pitanje je – da li je Vlada usvojila izveštaje koje je Republički hidrometeorološki zavod podneo, ako je podneo do 1. aprila tekuće godine i da li je usvojen plan odbrane od grada u 2018. godini? Ako nije, ja zaista postavljam pitanje – da li su za premijerku važnije gej slikovnice nego poljoprivrednici i poljoprivreda u Republici Srbije?

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarka, predstavnici Vlade, gledajući ovaj dnevni red današnje sednice, počeo sam da preispitujem sebe da li ja jedne te iste zakone iz sednice u sednicu vidim na dnevnom redu i sve ovo počinje da mi liči na dan mrmota. Dakle, mi na dnevnom redu imamo danas zakon koji smo imali pre dva meseca, dakle, radi se o Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, da ne govorim i o drugim zakonima, kao što je Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i nekim drugim zakonima. Dakle, nastavlja se rad koji ne daje nikakve rezultate, nastavlja se usvajanje zakona na kilo, ne znam kako bih to drugačije mogao da kažem, bez adekvatne pripreme, bez javne rasprave, u objedinjenoj raspravi.

Sa druge strane, moram da izrazim sumnju i da u ministarstvima ovi ljudi koje zapošljavate verovatno više predstavljaju političke funkcionere nego one ljude koji su stručni i kompetentni, pa onda imamo situaciju da mi iz godine u godinu jedne te iste zakone usvajamo ovde u Skupštini, a dolaze upravo od Vlade Republike Srbije, pa i ovaj zakon koji sam pomenuo – o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja, menjanje 2013, 2014, 2015, 2016. i evo 2018. godine već drugi put u ovoj godini, pre dva meseca smo ga imali ovde u raspravi. Toliko o ozbiljnosti rada i Vlade Republike Srbije, a bogami i parlamenta, gde je izgleda ideja da se što manje govori o zakonskim predlozima, da se ne čuje ni glas opozicije, da slušamo nekakve amandmane koje predlaže vlast na sopstvene zakone i članove zakona koje predlažu. Ali, eto, to je i na kraju rezultat stanja u državi i posledicu tih zakona i takvog načina rada, bez sistema i bez plana, najviše osećaju građani Republike Srbije.

Što se tiče zakona koji su na današnjem dnevnom redu, takođe moram reći da na početku postoje određene kontradiktornosti i to vrlo velike. U jednom delu predlozi zakona, koji su u tačkama 10, 11. i 12. odnose se na zamerke koje Republika Srbija dobila od Međunarodne organizacije za sprečavanje pranja novca i finansiranja međunarodnog terorizma, odnosno FATF-a, Srbija je stavljena na crnu listu zbog načina na koji funkcioniše, odnosno zbog toga što nije primenila sve one preporuke koje su pre šest godina, dakle, 2012. godine usvojene od strane 35 najmoćnijih zemalja sveta. Jedna od primedbi je upravo i ovo o čemu sam govorio, a to je usvajanje zakona po hitnom postupku bez adekvatnih procedura, javnih rasprava i leks specijalis.

Prva tačka današnjeg dnevnog reda je ponovo šta leks specijalis? Zakon po ugledu na zakon koji ste usvojili vezano za „Beograd na vodi“ i još neke slične koja je ustanovila ova vlast i sve Vlade 2012. godine i zaista se postavlja pitanje čemu tu? Zar nije bilo normalno da u jednoj normalnoj zakonskoj proceduri, u jednoj ovako važnoj temi kao što je izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ali možda i za neke druge uradimo onako kako treba, jer ne vidim čemu žurba. Pa, predsednik Republike je još pre tri godine, ako se ne varam obećao stanove po ceni kvadrata od 380 evra evo, prošlo je tri godine, četvrta godina od tog obećanja i sad navrat na nos mi ulazimo u proceduru usvajanje zakona koji je označen kao leks specijalis i postavlja se opravdano pitanje zašto? Ja nisam shvatio čitajući zakon, zašto mi to moramo da uradimo danas.

Naravno, čuo sam obećanje u predizbornoj kampanji tokom beogradskih izbora da će u martu mesecu krenuti izgradnja stanova i postavio sam poslaničko pitanje vama gospođo ministarka i zahvaljujem se na odgovoru, vi ste jedan od retkih ministara koji u rokovima i na vreme odgovara na pitanje poslanika. Zašto izgradnja nije krenula kad ste u kampanji pred beogradske izbore najavili izgradnju jeftinih stanova, a da nemamo još uvek ni zakon? I, evo, ulazi sada zakon po hitnoj proceduri i naravno na osnovu iskustva koje smo do sada videli sve što je ušlo po hitnoj proceduri nije imalo baš neki sjajan završetak.

Na samom početku hoću da kažem da niti ja, niti Narodna stranka, nismo protiv izgradnje ovih stanova, subvencionisanih za pripadnike snaga bezbednosti, niti naša poslanička grupa SDS, NS protiv toga, ali i te kako jesmo protiv toga, ali i te kako jesmo protiv načina na koji vi ovo želite da uradite. Nastavlja se netransparentnost realizacije planova koje vi predstavljate građanima Srbije i ovo je jedan u nastavku toga.

Dakle, vi ste najavili izgradnju tih stanova, naveli ste lokacije, pre toga ste sa oznakom „vrlo hitno“ uputili anketu predstavnicima, odnosno ljudima koji imaju pravo da ostvare ove subvencionisane stanove. Pa, evo, na primer i MUP gde ste naveli i mikro lokacije, koje nema u zakonu. Naveli ste gradove u kojima će se to graditi Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Vranje, Kraljevo, ali nema nikakvih lokacija. Pa, evo, ja ću zarad javnosti pročitati da se u Beogradu radi o Ovča Banji, Opština Palilula, zatim Čukarica – Makiško Polje, Novi Sad – Jugovićevo , Niš –Poslovni blok „Tesla“, Kraljevo – naselje Ribnica, Kragujevac – Dedino brdo, Vranje – naselje „Asambair“ kod Pete škole. Dakle, u tom anketnom listu postoje i rokovi kada bi to trebalo da se završi od 2019. do 2022. godine u zavisnosti od lokacija.

Cena koja je navedena varira od 450 do 550 evra u anketnom listiću plus PDV naravno na koji trebaju da računaju pripadnici službi bezbednosti koji žele da konkurišu pripadnici službi bezbednosti koji žele da konkurišu za ove stanove. Apsolutno je da treba pružiti njima podršku, ali ih ja upozoravam da malo razmisle pre nego što konkurišu i sami odluče šta je možda za njih bolje rešenje.

Evo, zašto? Pre izvesnog vremena, tačnije u julu prošle godine videli smo saopštenje gradskog, ako govorimo o lokaciji Beograd, odnosno Makiškom Polju, gradonačelnika Siniše Malog i gradskog arhitekte Milutina Folića da je izabrano novo arhitektonsko urbanističko rešenje za Makiško Polje.

Saopštenje BK grupe, odnosno Bogoljuba Karića, koji se time pohvalio na Tviteru je bilo da je sa gradonačelnikom Beograda dogovorena izgradnja 800.000 metara kvadratnih u Makiškom Polju tzv. „Tesla grad“ je nazvan i da se u drugim opštinama po Srbiji takođe na lokacijama koje odrede lokalna rukovodstva u gradovima i opštinama u Srbiji grade takvi kompleksi. Cena koju su oni tada naveli tih poslovnih prostora, odnosno kvadrata stambenih jedinica u „Tesla gradu“ je gle čuda 500 evra. Pa, sad ispada da Bogoljub Karić može po istoj ceni da gradi stanove isto kao i država Srbija koja će raditi tzv. subvencionisati izgradnju ovih stanova za pripadnike službi bezbednosti. Potpuno sada sa strahom postavljam pitanje – da li se ne radi o istom projektu? Ja to ne znam. Molim vas da mi odgovorite, ali je previše velika koincidencija da na istoj lokaciji i država gradi stanove i BK Grupa takođe gradi stanove. Naročito, ako u ovom vašem leks specijalisu imate jedno vrlo problematično pitanje, a to je da investitor ne mora biti Republika Srbija, nego može biti privredno društvo.

Dalje, u nastavku se ne navodi koliko su udeli tog privrednog društva, da li je to privredno društvo ono koga osniva Republika Srbija ili će biti, ja to ne znam, po principu „Beograda na vodi“, pa će Srbija imati 30% vlasništva u preduzeću, a Arapi ili neki drugi 70% i to je vrlo važno pitanje, a u zakonu ga niste definisali. Sve što preciznije definišete odredbe zakona to će on biti primenjiviji.

Naravno, što se tiče javnih nabavki i svega onoga što proizilazi u ovom projektu, naravno, da je to najviše diskutabilno, jer se sa opravdanjem može sumnjati ko će dobiti te poslove, na koji način će dobiti te poslove, da li će ovaj projekta zaista biti u cilju da obezbedimo stambene jedinice ljudima koji ih zaslužuju, koji rade za ovu zemlju, ili je krajnji cilj projekta da se neko obogati i da iskoristi državne pare, pod plaštom pomoći pripadnicima službi bezbednosti u Republici Srbiji. Imamo još nekih kontradiktornosti u predlozima današnje sednice zakona, pa tako i ovde imamo sledeći zakon o kome želim da govorim, a to je Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti. Imao sam priliku kao član NALED-a da se detaljno upoznam i član Ekonomskom kokusa sam, sa predlozima zakona i potpisao sam određeni broj amandmana sa kolegama iz Ekonomskog kokusa koji se nada da ćete prihvatiti. Podržavam to da kad katastar treba da radi efikasnije, ali isto tako smo slušali pričali i o kancelarijama za brze odgovore kao što danas slušamo o tome da se uvodi pojam e-šaltera, beležnika za građane gde će građani sve na jednom mestu završavati. To smo slušali i pre šest godina o kancelariji za brze odgovore i nismo osetili nikakve benefite te kancelarije koja usput i ne postoji, a prošlo je već šest godina.

Što se tiče katastra, takođe, je zanimljivo da uporedimo taj zakon i sa Zakonom o ograničavanju raspolaganjem imovinom u cilju sprečavanja terorizma, kao i sa Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, naročito tim zakonima. To vas pitam zato što danas usvajamo zakone koji treba Srbiju da konačno, nadam se u junu skinu sa crne liste FATF-a gde smo kao država osumnjičeni za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma. Vi ste zapravo, zanimljivo u ovim zakonskim predlozima, tu listu nazvali siva lista, blek lista je postala grej lista u vašem tumačenju. Trideset i pet moćnih zemalja su nas na tu listu stavili zajedno sa Severnom Korejom, sa Iranom, Trinidadom, Tunisom i Jemenom i drugim zemljama. Jedinu zemlju iz Evrope koju su stavili, stavili su Srbiju i jedan od zakona koji bi trebalo da otkloni te anomalije ja Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Sa druge strane vi, gospođo Mihajlović, i Vlada Republike Srbije, evo, niste u stanju već godinu dana da utvrdite ko je vlasnik i ko bespravno gradi na Kopaoniku, na Pančićevom vrhu objekat od 1000 kvadrata, bez građevinske dozvole, ne zna se ko je investitor, pominje se žena za koju se ne zna da li se zove Snežana Mitković ili Snežana Matković. Na adresi koja se nalazi, prijavljenoj u ličnoj karti, ona tu ne živi, niti je ko zna na toj adresi. U Brusu, koji je teritorijalno zadužena lokalna samouprava, kažu da niko za tu firmu nije ni čuo, a firma se zove „Pančić kop“ 2017. godina.

Nelegalni objekat je izgrađen i vi zapravo jeste odgovorili ispravno na pitanja koja su vam novinari postavljali vezano za tu izgradnju, ali ne mogu da shvatim da na jednoj takvoj lokaciji neko ko je dobio dozvolu za izgradnju 150 kvadrata montažnog drvenog objekta može da gradi objekat tvrde gradnje sa armaturom i betonom i da pri tome država Srbija na to ne reaguje. Ne da ne reaguje, nego vi izdate rešenje za rušenje tog bespravno podignutog objekta, ali se ništa ne dogodi.

Uđemo u upravni postupak, zašto? Zato što su se ti neki investitori fantomski snašli pa su sa službama Katastra, o kome danas razgovaramo, podelili parcelu na dva dela, pa više objekat nije na jednoj, nego na drugoj, i pri tome je Katastar upisao taj takav objekat nelegalno sagrađen na Kopaoniku u zvanične evidencije službe za Katastar nepokretnosti. Pri tome, nije stavio ni napomenu da se radi o objektu koji je sagrađen bez građevinske dozvole, odnosno koji je sagrađen po principu divlje gradnje.

Dakle, ozbiljna situacija je da odgovorite na to pitanje, ako već treba da pričamo o zakonu o evidenciji stvarnih vlasnika. Hajdete prvo država neka utvrdi ko je vlasnik tog bespravno podignutog objekta na Kopaoniku. Da li je to ta Snežana Mitković i Matković za koju niko ne zna? Da li je Opština Brus sa čuvenim predsednikom Opštine pomogla i dala određena rešenja da se sa tom izgradnjom krene? Da li su vlasnici ovi za koje mediji spekulišu Zvonko Veselinović, Zelja, Zoran Milojević i ostali funkcioneri i borci SNS?

Prosto, recite to javnosti da znamo da li svi zakoni važe podjednako za sve u ovoj državi, ili su oni koji su bliski vlastima i koji imaju određeni interes za predstavnike vlasti mogu da rade šta god hoće u ovoj državi.

Veoma je zanimljivo i to što smo dobili obaveštenje na pitanje mog kolege Marka Đurišića ministru policije da kaže da nemaju informaciju da je podneta bilo kakva krivična prijava za nelegalnu gradnju, odnosno građenje bez građevinske dozvole u ovom predmetu. Pa, zar treba da neko podnese krivičnu prijavu? Šta radi policija? Šta rade inspekcijske službe?

Vaše inspekcije su, gospođo Mihajlović, utvrdile da se radi o nelegalnoj gradnji. I šta je uradila policija po tom pitanju? Rekla – pa, nema krivične prijave, ne možemo da postupamo po tome.

Dakle, policija treba da radi ono što je po opisu njihovih poslova i bez toga da se neko od građana Srbije na to požali, zato što ste vi dužni da se brinete o interesu građana Republike Srbije.

Dalje, takođe jedna zanimljiva stvar u Predlogu zakona u ovoj sednici je, ovaj zakon koga svake godine menjate po jednom, Zakon o bezbednosti saobraćaja. Maločas ministarka Mihajlović reče kako mi ovde podnosimo amandmane „Briše se“ i da imamo sada na ovoj sednici 2.500 amandmana „Briše se“, da opstruišemo rad sednice, na isti način na koji to rade i predstavnici vlasti sa besmislenim amandmanima i hvalospevima ove vlasti.

Ali, ja ću vam reći da smo mi i pre dva meseca na sednici na kojoj smo takođe imali isti zakon na dnevnom redu, kao poslanička grupa Socijaldemokratske stranke, Narodne stranke, podneli amandman da se ograniči maksimalna dozvoljena brzina na autoputevima u Srbiji na 130 km na čas.

Tada ste vi, gospođo Mihajlović, kao predlagač zakona, odgovorili na sledeći način - u procesu donošenja važećeg zakona, nije prihvaćen predlog da najveća brzina kretanja vozila na auto putu bude 130 kilometara na čas, što je obrazloženo upravo odredbama Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.

Smatramo da bi, s obzirom na osetljivost pitanja brzine, kao uticajnog faktora nastajanja saobraćajnih nezgoda, predložena izmena trebala da bude predmet javne rasprave.

U tom smislu bi bilo celishodnije ovakav predlog razmotriti u procesi donošenja novog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, čija izrada je planirana u narednom periodu.

Dakle, niti je bilo javne rasprave, niti novog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Prošlo je svega dva meseca i amandman naš koji ste odbili na prethodnoj sednici da se sa 120 n a 130 kilometara podigne ograničenje brzine ste odbili i danas predlažete izmene zakona sa istom tačkom.

Dakle, nemojte, barem priznajte, ukoliko ništa drugo, na koji način funkcioniše rad ovde u ovom parlamentu i na koji način se vi odnosite prema amandmanima opozicije.

Pored tih „briše se“, ima i onih amandmana koji i te kako mogu da poprave zakonske predloge, ukoliko bi ste vi želeli njih da poslušate i da uvažite. Onda verovatno ne bi imali tu situaciju da iz sednice u sednicu, poput Dana mrmota, mi jedne te iste zakone usvajamo.

Evo za ovo kratko vreme, koliko sam ja u ovom domu, dve i po godine, ne znam koliko puta sam pričao o istim zakonima koji se iznova i iznova menjaju zbog loših procedura, lošeg ambijenta i načina na koji se ti zakoni usvajaju.

Na kraju, time završavam, pošto takođe na dnevnom redu današnje sednice imamo i određene sporazume, pa imamo i Sporazum o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, pošto ste pomenuli malo čas niški aerodrom, kako ste zadovoljni time koliki broj putnika danas prolazi kroz taj aerodrom, ja bih vas pitao pošto od 2012. godine slušamo najavu da će aerodrom „Morava“ u Kraljevu, odnosno Lađevcima, kao i aerodrom „Ponikve“, biti stavljen i u funkciju konačno i krenuti da služe za civilno vazduhoplovstvo, da li i kada će se to dogoditi jer evo prošla je šesta, sedma godina vaše vladavine ili oni su u paketu zajedno za niškim aerodromom, za koga je predsednik Vučić rekao da ste ga pustili da se razvija na uštrb beogradskog aerodroma, koga ste dali Francuzima, jer oni verovatno bolje znaju da upravljaju aerodromom Beograd, nego naša država?

Zato država sigurno bolje zna da upravlja aerodromom u Nišu, nego što su to do sada znali građani Niša. Verovatno i ova dva aerodroma koji su takođe lokalne prirode u odnosu na beogradski aerodrom, ne bi trebalo da se razvijaju, kao i ovi krajevi Srbije gde se nalaze ovi centri po tome na koji način vi tumačite da treba da se razvija Srbija i svi njeni delovi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Što se tiče ovoga da se ja bunim zbog velikog broja zakona, što je ministarka rekla, ne stoji, već u 15 minuta, 20 minuta, poštovana ministarko, nije moguće razgovarati o šest, sedam ili osam zakonskih predloga, kao što i sami znate, niti se detaljno njima posvetiti. To je moguće raditi samo u raspravi u pojedinostima, gde smo mi iz opozicije onemogućeni zato što slušamo amandmane vlasti dok se ne potroši vreme. Tako da, ne stoji vam ta primedba da nekog mrzi da čita zakon.

Što se tiče zakona koje kažete da ste vi, ko to vi? Ja nikada nisam doneo ni jedan zakon do pre dve godine. Vi ste tu na vlasti. Svi zakoni koji su loši, pa, trebali ste valjda da ih promenite. Ima šest godina kako vladate unazad, pa, vi ste valjda obećali građanima da će biti bolje kada vi dođete na vlast.

Što se tiče Kopaonika, kažete da je podneta krivična prijava. Ja vam čitam odgovor, odnosno objašnjenje ministra Stefanovića koji kaže da nije podneta nikakva krivična prijava. Vi kažete da mislite da jeste.

Što se tiče lokacija, ovo je upitnik koji su dobili predstavnici i radnici zaposleni u službi bezbednosti, gde kaže – zaokružite redni broj ispred jedne od ponuđenih trenutno raspoloživih lokacija na kojoj ste zainteresovani da kupite stan u okviru programa izgradnje stanova pripadnika snaga bezbednosti Republike Srbije, lokalitet grad Beograd, Palilula, Ovča Banja, lokalitet grad Beograd, Čukarica, Makiško polje. Ja čitam ono što vaša Vlada daje, ne izmišljam ništa.

Na kraju, što se tiče te koncesije, tek ćete odgovarati o tome kakvi su interesi Srbije ili ostvareni ili nisu ostvareni. Da vaša vlast aktuelna nije odgovorna ni za jedan nelegalno sagrađeni objekat, to govori ovaj objekat na Pančićevom vrhu, koji je za vreme vaše vlasti sagrađen. A, što se tiče pripadnika bezbednosti, oni će morati da plate, i neka je 500 evra taj stan koji će kupiti i platiti državi Srbiji, za razliku od Aleksandra Vučića, koji ga je 1999. godine dobio džabe i nije platio ni jedan jedini dinara.

Zahvaljujem.

Prvo bih ministarku pitao, pošto je ostala nedorečena u tom delu, šta je sa strukturom privrednog društva koje može po zakonu leks specijalis biti investitor umesto Republike Srbije? Vrlo je važno zarad građana i zarad javnosti.

Što se tiče toga da je gospodin Vuk Jeremić bio protiv nekakvo autoputa, nikada nije, niti će biti, ali je i te kako protiv, a i ja, prioriteta, jer vama, gospođo Mihajlović, i vašoj vlasti je važnije da se gradi autoput prema Tirani, nego da se gradi autoput Moravski koridor od Pojata do Preljine. I to je suštinska razlika između nas i vas, jer danas, na našu žalost, vi raspolažete sa parama građana Srbije i vi odlučujete o prioritetima. Mi te prioritete nikada nećemo staviti, kao što ste ih vi stavili, već ćemo, pre svega, interes građana koji žive u centralnoj Srbiji.

Što se tiče ovih para za finansiranje kampanja itd, prozivki, mi smo naš finansijski izveštaj uredno dostavili. Tu sve piše. I, za razliku od vas, mi nismo trošili pare građana Srbije koje ste izvukli kroz razno-razne koruptivne stvari.

Niko nam nije uplaćivao, kao i vama, osam hiljada uplata po famoznih 40 hiljada dinara sa objašnjenjem vašeg predsednika države da su se to verovatno dvojica sreli u kafani, pa je ovaj rekao ja bih da uplatim 800 evra, a ovaj rekao ne možeš po zakonu, hajde vas dvojica po 40 hiljada. To je objašnjenje predsednika države i način na koji vi vidite kako treba da se poštuju zakonske procedure.

Vi, kao SNS, kršite zakone ove zemlje, kao najveća stranka koja treba da pošalje poruku građanima Srbije i prozivate nas iz opozicije da smo mi nešto prekršili. Ako jesmo, pa gde su te vaše službe? Zašto ne rade? Sedmu godinu ste na vlasti, pa uhapsite onog ko je prekršio zakon. Dajte uradite nešto. Nemojte samo da kukate, sedam godina vladate, imate sve vreme ovih sedam godina da ispravite sve što je naše i svakog ko je kriv da uhapsite i osudite.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani narodni poslanici, po ko zna koji put po redu predlažem zakon o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi. Nudio sam mnogo puta ovaj predlog zakona i ministru prosvete i obrazovanja i poslanicima Srpske napredne stranke, zato što se radi o jednoj stvari koja bi trebalo da bude neupitna za sve nas, a to je da usaglasimo Zakon o lokalnoj samoupravi sa Zakonom o učeničkom i studentskom standardu. Dakle, da omogućimo predsednicima opština, gradonačelnicama, da mogu stipendirati najbolje đake i najbolje učenike iz svojih sredina, a da pritom ne krše zakon i ne strepe od toga da li će im doći državni revizor i podneti prekršajne prijave.

Nažalost, evo već dve godine ja uzalud predlažem ovaj zakon, ali se on ne nalazi na dnevnom redu. Čak mi je i ministar obećao, na jednoj od sednica, da će Vlada predložiti ovaj zakon, složio se sa mnom, ali to vas, izgleda, ovde, kolege poslanike, ne zanima. Jer, sve dok ne čujete zvonce, vi ne glasate za one stvari koje su od opšteg interesa i za koje sam siguran da se i vi slažete i da mnogi od vas u hodnicima dolaze i pričaju mi posle sednica kako su i oni za to, ali ne smete da glasate jer nemate nalog.

Dakle, ja ću vas podsetiti da je intelektualni potencijal jedne zemlje podjednak potencijalu u zlatu, nafti i ostalim prirodnim bogatstvima. Mi ga uzalud trošimo i ne treba da nas čudi što se Srbija suočava sa masovnim egzodusom radno sposobnih ljudi Srbije, ali sve više i studenata koji odlaze i ne vraćaju se u Srbiju, jer ne žele više ovde da planiraju svoju budućnost, u jednoj ovakvoj zemlji, sa jednim ovakvim autoritativnim režimom, koji o svojim građanima misli samo onda kada treba da idu kod njih da traže sigurni glas, kapilarni glas ili bilo šta vezano za njihovu politiku. U svim drugim varijantama oni zapravo za ovu državu i za ovu vlast i ne postoje.

Stoga, mislim da bi bilo mnogo pametnije da u mlade ljude, u studente, u nadarene đake uložimo one pare koje ste predvideli za beogradsku gondolu u iznosu od 360 miliona, ili, recimo, 50 miliona dinara koje ste dali za Kancelariju za saradnju sa Kinom, bivšem predsedniku Republike Nikoliću i raznoraznim drugim stvarima na koje bacate pare, ali kada su u pitanju đaci, kada su u pitanju studenti, kada su u pitanju njihove porodice, vi nećete da stavite ovaj zakon na dnevni red. Ali ste zato mogli vrlo efikasno da donesete zakon i da ukinete besplatne udžbenike, jer smatrate da je toliko dobar životni standard i da roditelji u Srbiji zarađuju jako puno, da bez problema mogu svojim učenicima i đacima i deci svojoj da obezbede knjige.

Pozivam vas da ovaj zakon stavite na dnevni red.