Hvala poštovani gospodine predsedavajući.

Reklamiram član 104. Poslovnika, jer ste grubo prekršili taj član, jer mi niste dozvolili da se obratim na izlaganje ministara, gde jasno stoji da osnov za repliku nije samo uvreda, već i ukoliko se pogrešno protumači izlaganje nekog poslanika.

Ja sam najnormalnije hteo da odgovorim ministrima na ono što su mene oni pogrešno očigledno protumačili, vi mi to niste dozvolili i time ste prekršili ovaj član Poslovnika o radu.

Ne znam šta bi to bilo strašno da ministru finansija kažem da sa svog sajta Ministarstva finansija može da pogleda koliki je iznos javnog duga i koliko je to u procentima, da ne obmanjuje ovde svesno ili nesvesno nas poslanike i građane Republike Srbije, a i same penzionere. Na njegovom sajtu piše potpuno drugačije od onoga što je on ovde nama izneo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 103, jer dozvoljavate i dopuštate …

Ko je ukazao? Ukazao je onaj koji je vređao sve vreme.

Ali vi ste ponovo povredili isti član.

Zahvaljujem predsednice.

Postavljam pitanje predsednici parlamenta - Kada će biti zakazana posebna sednica na kojoj bi se raspravljalo o Kosovu, o dijalogu sa Prištinom i na kojoj biste poslanike, kao predstavnike naroda i sve građane Srbije upoznali sa onim što se razgovara u Briselu, sa platformom ili planovima predsednika Republike? Ovo pitanje vam postavljam naročito što ste vi prisutni u sali, jer do sada nismo dobili nikakav odgovor na zvanične inicijative i zahteve određenih poslaničkih grupa da se jedna ovakva sednica organizuje.

To šta se dešava i na koji način se vode pregovori najbolje govori činjenica da iz dana u dan slušamo kontradiktorne izjave, počev od predsednika Republike preko svih predstavnika vlasti, a znamo samo šta je ono što se dogodilo u proteklom periodu, od potpisivanja Briselskog sporazuma, pa nadalje, dogodilo se to da je Kosovu dat telefonski pozivni broj, da su ustanovljene institucije, data kompletna sudska izvršna i zakonodavna vlast, da ste ustanovili granične prelaze, da ste napravili vlast sa Ramušom Haradinajem, s kojim vladate danas na Kosovu. Da, je u međuvremenu ubijen Oliver Ivanović i da iz dana u dan, slušamo različite izjave koje teško da se mogu dovesti u vezu jedna sa drugom.

Naime, predsednik Aleksandar Vučić, ali i drugi predstavnici Republike su rekli da se razgovori u Briselu neće nastaviti sve dotle dok se ne otkriju nalogodavci i počinioci ubistva Olivera Ivanovića. Ne znam šta se dogodilo u međuvremenu ali briselski pregovoru su nastavljeni, sa druge strane ne zna se ko je učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića niti ko je to uradio.

Takođe, videli smo vest da je pre neki dan, održan sastanak predstavnika Srpske liste, a čiju delegaciju je predvodio Milan Radojičić, za koga je takođe predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao da nije u dobrim odnosima sa Oliverom Ivanovićem, da su imali sastanak sa Ramušem Haradinajem, i da su se vratili u parlament. Dakle, nastavljaju da obavljaju svoju dužnost u kosovskom parlamentu, kao i ministri u kosovskoj vladi. Vučić je izjavio da je nastavak razgovora sa kosovskim Albancima moguć samo ukoliko nema napada na Srbe, pokušaja zauzimanja teritorija, hapšenja kako kome padne na pamet. Sve se to dešava, a pregovori se i dalje nastavljaju.

Građani Srbije se suočavaju sa tajnim pregovorima o svojim nacionalnim interesima, o svojoj imovini, i dužni ste po Ustavu i zakonu da informišete građane šta radite na očuvanju nacionalnih interesa Srbije, i to morate da kažete jasno i glasno. Položili su ovde, u ovoj sali zakletvu i predsednik Republike i premijer i svi ministri da ćete se boriti za očuvanje Kosova u okviru Republike Srbije, i vi ovde morate da podnesete račun šta radite po tom pitanju.

Ono što su građani mogli čuti u prethodnim danima, a to je da predsednik Republike Aleksandar Vučić, čita dnevno između 500 i 600 strana dokumenata o Kosovu, ali i pored toga, nema trenutno nikakav predlog za rešavanje kosovskog problema. Obećao je da ćemo u martu, odnosno aprilu, kao građani Republike Srbije i poslanici dobiti platformu za pregovore i predlog za rešavanje problema. Nismo dobili taj odgovor. Čuli smo da neće ništa potpisivati. Čuli smo sada da moramo ići i na referendum, da građani preuzmu odgovornost, umesto njega, da se sakrije iza te veleizdaje, iza građana zbog svoje veleizdaje. Više puta je ponovio da je nemoguće da Srbija da sve, a da ne dobije ništa. Takođe, da bi za Srbiju bio dobitak ijedan metar na Kosovu, a danas nemamo ništa. Da je odbio nekakav američki paket, da se priča o razgraničenju itd, itd. Paralelno sa njim, premijerka kaže da su vrlo transparentni pregovori.

Postavljam pitanje, od premijerke Republike Srbije takođe i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - O čemu se tačno priča o u Briselu? Šta je do sada dogovoreno? Šta se nudi Srbiji? Šta je za Srbiju neprihvatljivo rešenje za Kosovo i da li je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma očekuje do kraja ove godine? I, kada ćete vi zakazati sednicu o kojoj će se raspravljati u ovom domu, u ovoj najvažnijoj političkoj temi u ovom trenutku, a tiče se očuvanja srpskih nacionalnih interesa? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine. Naime, naša poslanička grupa je prošle nedelje podnela inicijativu za zakazivanje posebne sednice sa temom – Izveštaji o političkim i tehničkim pregovorima sa Prištinom, i postavljam pitanje da li će ta sednica biti zakazana i da li će na toj prisustvovati ključne osobe koje vode pregovore u Briselu ili neće i ako neće, zašto neće?

Naime, mi kao poslanici i kao građani Srbije mogli smo videti ovih dana da je završena još jedna runda pregovora u Briselu i to runda koja, da su dosledni u svojim stavovima i izjavama predsednik Republike, pa i direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, ne bi ni bila održana, jer su rekli da dok se ne pronađu ubice Olivera Ivanovića, a se pregovori u Briselu neće nastaviti i da nema nikakve svrhe nastavljati bilo kakve dalje dogovore dok se to pitanje ne reši. Ipak je ta runda održana i ono što su građani Srbije mogli da vide, to su interpretacije novinara i medija šta se tamo dogodilo i šta se dogovorilo. Dakle, niko u ovoj državi osim nekolicine ljudi ne zna šta se razgovara i o čemu se razgovara vezano za najvažnije ključno pitanje Srbije u ovom trenutku.

Imali smo i najave predsednika Republike da će u aprilu mesecu izaći sa jasnim stavom i predlogom naciji za Kosovo. Evo, sada smo za neki dan u julu mesecu i nemamo tog stava.

Apsolutno ono što se stiče kao utisak jeste da Aleksandar Vučić i njegova vlast nemaju problem da stave potpis na pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, koji će im omogućiti stolicu u UN, ali imaju problem kako da na adekvatan način to predstave građanima Republike Srbije, kako ne bi imali političku štetu.

Ja mislim da, kao što je 2008. i 2009. godine Aleksandar Vučić govorio da parlament treba da da podršku za pregovore i da parlament treba da ima tu kontrolnu ulogu svake politike izvršne vlasti, pa i ako su u pitanju briselski pregovori, treba da se razgovara o tome iz tog razloga ovde u ovom domu i da on dobije mandat ili oni koji predstavljaju Srbiju da razgovaraju i zastupaju interese Republike Srbije, jer mi, poslanici koji sedimo u ovom parlamentu ovde smo predstavnici naroda, Republike Srbije i svih građana Republike Srbije i apsolutno je obaveza njega da u ovom domu se povede tema i razgovor o važnim i strateškim pitanjima, kao što su i briselski pregovori i pravno-obavezujući sporazumi.

Ono čega smo svedoci je da umesto da se to govori ovde u parlamentu, ovih dana se o tome govori širom Srbije po odborima SNS, gde aktivisti SNS i funkcioneri idu i ubeđuju svoje članove da treba da zađu među građane i da ih ubeđuju kako je dobro da Srbija potpiše pravno-obavezujući sporazum, čime se obezbeđuje stolica Kosovu u UN i da to bude jedna velika kampanja i da je to ključni trenutak za SNS koji treba preživeti, ali ja verujem da će građani Srbije ovog puta prozreti te podle namere koje idu u smeru izdaje nacionalnih interesa Srbije, konkretno Kosova.

Dakle, 50 godina je to aktuelna tema. Ono što Albanci nisu uspeli da urade ni 1999. godine, pa i 12 godina kasnije, uspeće očigledno sada, za vreme vladavine Aleksandra Vučića i ono što nisu hteli da prihvate ni Milošević, kasnije ni Koštunica, ni Đinđić, ni Boris Tadić, očigledno da će prihvatiti Aleksandar Vučić. I kako danas stvari stoje, najveći borac za nezavisno Kosovo je upravo Aleksandar Vučić. To proizilazi iz svega onoga što smo mogli ovih dana da slušamo i da vidimo.

Prema tome, apsolutno smatram da on treba o ovoj temi da razgovara sa nama ovde u parlamentu, a ne da neki mediji interpretiraju nešto što je pitanje da li je istina ili nije.

Dakle, glavna tema treba da bude – šta je dogovoreno, šta se dogovara i šta će to značiti za nacionalne interese Republike Srbije? Očigledno da i vama više odgovara da pričate o tome ko je kriv a ne da kažete da se borite za nezavisno Kosovo.

Ova vlast je najveći borac za stvaranje nezavisnog Kosova.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Prvo pitanje postavljam predsednici Skupštine gospođi Maji Gojković. Kada će se Skupština Republike Srbije izjašnjavati u vezi sa imunitetom predsednika Republike Aleksandra Vučića, na koji se Viši sud u Beogradu pozvao u slučaju tužbe Vuka Jeremića protiv Aleksandra Vučića.

Dakle, podsetiću građane da je Vuk Jeremić podneo tužbu protiv Aleksandra Vučića zbog povrede ugleda i časti koje mu je naneo izjavama, kada ga je proglasio za vođu međunarodne kriminalne banke lopova i da se sud praktično u ime Aleksandra Vučića, kao da je njegov advokat pozvao na imunitet, iako je gospodin Jeremić gospodina Vučića tužio kao građanina, a ne kao predsednika Republike. U ovom našem Poslovniku u članu 119. jasno stoji da predsednik Republike uživa isti imunitet kao što to uživaju i narodni poslanici u ovom domu. Ovo je jedan neviđeni pravni presedan, gde je sud doneo odluku da praktično bude zastupnik predsednika Republike Aleksandra Vučića.

S druge strane, ako je on siguran u ono što je govorio, ako stoji iza tih reči, a svedoci smo kako je govorio da se ne plaši suda, da se ne plaši Jeremića, ako je istina to što je govorio, zašto lepo sada ne ode na sud, pa neka objasni to na sudu i dokaže da sve to što je govorio je istina, a ne da ljaga i pljuje ljude bez ikakvog utemeljenja? Dakle, govori se o tome da se čovek krize iza suda, iza institucija ove države tako što gazi institucije sistema, em što ne sme da izađe na televizijski duel, ne sme očigledno da izađe ni na sud, nego mu je lako da tako osuđuje i optužuje ljude bez dokaza.

Drugo pitanje, koje postavljam takođe predsednici Skupštine, pročitaću citat koji će ujedno biti i moje pitanje. Dakle, tražimo hitno zakazivanje sednice Skupštine Srbije na kojoj bi se raspravljalo o svim merama koje Srbija treba da preduzme kako bi pomogla i državi i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

Dalje, da se sa merama koje će državni organi preduzeti moraju upoznati i svi građani Republike Srbije, a ne samo političke elite. Citirao sam Aleksandra Vučića i taj citat je moje pitanje. Apsolutno se sa njime slažem. Dakle, da li ćete sazvati posebnu Skupštinu na kojoj će se raspravljati o budućnosti građana koji žive na Kosovu i Metohiji i Kosovu i Metohiji kao delu Republike Srbije u skladu sa Ustavom?

To naročito postavljam kao pitanje zato što su političke elite, premijer Vlade Republike Srbije, odnosno gospođa Brnabić, koja je spletom nekih čudnih okolnosti postala premijer, dala sebi za shodno da ona kaže da Kosovo više nije Srbija. Citiraću, rekla je – Kosovo je nekada bilo Srbija i kako kompromis ne podrazumeva da Kosovo pripada Srbiji. Ja ću podsetiti vas kolege narodne poslanike i predsednika Republike i ministre šta stoji u zakletvi koju su ovde pred nama poslanicima, Miroslavljevim jevanđeljem i građanima Srbije kazali, zadnji deo zakletve glasi – da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.

Dakle, Narodna stranka traži sazivanje posebne sednice sa ovom temom, traži od predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine da traže odgovornost premijera i članova Vlade da podnesu ostavke jer nemaju pravo da oni krčme imovinu i nacionalne interese Republike Srbije i budućnost građana Republike Srbije, ma u kom delu Srbije živeli, da li na Kosovu i Metohiji ili u bilo kom drugom delu Republike Srbije. To nije njihovo porodično nasleđe da mogu sami da donose odluke o tome kako će to prodavati, krčmiti i dogovarati.

Verovatno je ovo deo jedne velike kampanje koju već mesecima i godinama režim SNS sprovodi sa ciljem predavanja Kosova i davanja stolice Ujedinjenih nacija Kosovu. Ovih dana imate pojačane partijske aktivnosti pa obilazite sve gradove širom Srbije i ubeđujete ih i govorite vašim članovima kako treba da krenu u narod, u građane i da im kažu zašto je za Srbiju dobro da se potpiše pravno obavezujući sporazum i da članstvo Ujedinjenim nacijama Kosovu.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, gospođo ministarka, predstavnici ministarstava, danas raspravljamo naravno po ustaljenoj praksi u objedinjenoj proceduri o 12 zakona, neki su povezani, neki nisu, ali to je praksa na koju smo već navikli. Problem je šta iz te takve prakse i takvog načina rada proizilazi vezano za živote građana u Republici Srbiji jer svaki zakon koji se usvoji ovde utiče na kreiranje njihovih života i ambijenta u ovoj zemlji. Ove hitne procedure sa kojima se susrećemo, sa objedinjavanjem rasprava, sa lažnim amandmanima dovodimo dotle da nas treba da opominje EU o tome kako radi naš parlament, a mislim da bi mnogo više trebali da vodimo računa o tome…

(Predsedavajući: Kolega, sad ja vas opominjem da privučete dnevnom redu kako znate i umete.)

Znate, gospodine Arsiću, ja ću govoriti naravno o dnevnom redu, kao i uvek što govorim, ali ne razumem zašto mi ne dozvoljavate da kažem nešto pre nego što krenem na tačke dnevnog reda jer i drugi govore o tome.

Što se tiče zakona koje danas imamo na dnevnom redu pokušaću da u ovo malo vremena koje imam razgovaram o 12 zakonskih predloga, kažem, barem po nešto smisleno…

(Predsedavajući: Zbog toga vas opominjem da pričate o dnevnom redu. I sami ste sada potvrdili da sam u pravu. Vratiću vam ovih 30 sekundi.)

Dakle, prvo ću govoriti o Zakonu o ratnim memorijalima koji jeste prvi na dnevnom redu i jako mi je zanimljivo što u okviru ovog zakona koji je nazvan Zakon o ratnim memorijalima mogao je verovatno da se zove – i o spomen obeležjima.

U amandmanima koje su dostavili poslanici vlasti stoji da se Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, pa onda sa posebnim osvrtom na fiskalnu disciplinu, sa posebnim osvrtom na razvoj Republike Srbije, digitalizaciju, implementaciju do 2030. godine, stabilnost kursa dinara, unapređenje pravosudnog sistema itd.

Dakle, Republika Srbija je u ratovima izgubila jako veliki broj ljudi. U Prvom svetskom ratu kažu da je 28% stanovništva stradalo, u Drugom preko milion žrtava u Jugoslaviji, da ne govorim o ljudima koji su streljani u Kragujevcu, u Kraljevu, pa na kraju i svim onim našim sugrađanima koji su svoje živote izgubili na Kosovu.

Ovako jednoj važnoj temi vi prilazite sa raspravom da potpuno devastirate temu i da ponižavate one građane koji su izgubili svoje najmilije i svoje pretke i kažete da to utiče na socijalnu ravnopravnost, unapređenje pravosuđa, unapređenje medicinskih ustanova, razvoj zdravstva. Na to smo navikli i tokom prethodnih sednica da slušamo.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Možete vi meni da dobacujete, nije nikakav problem, ovi amandmani su slika i prilika vašeg načina rada i pokazuju kako vi vidite građane Republike Srbije.

Što se tiče zakona o sezonskim radnicima ili Predlogu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, nešto ću više da govorim o tom zakonu.

Pažljivo sam slušao i ministra kada je obrazlagao ovaj zakonski predlog i razlog za donošenje ovog zakona je sprečavanje, odnosno, smanjivanje sive zone, koja iznosi 35.000 do 75.000 radnika, po proceni Ministarstva, koji rade kao nadničari u poljoprivredi, i ovaj zakon se isključivo tiče delatnosti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Igrom slučaja sam, kroz aktivnosti u NALED-u, zadnjih godinu dana upoznat sa inicijativom za donošenje ovog zakona i moram priznati da sam prilično iznenađen, da ovaj zakon nije ni blizu onoga o čemu smo mi razgovarali, kada smo u NALED-u pričali o uvođenju jednog ovakvog zakona.

Da se odmah razumemo, svaka inicijativa za uvođenja reda u državi, za uspostavljanje sistema je dobra. Pitanje je samo da li po svaku cenu treba ići na vrat, na nos sa zakonima koji u praksi neće biti primenljivi.

Zašto to govorim? Govorim i zbog toga što, evo, i danas, pored ovog zakona, mi na dnevnom redu imamo još dva zakona od kojih je jedan stupio na snagu 2016. godine, Zakon o privremenom radu u inostranstvu i drugi, Zakon o zapošljavanju stranaca, koji je stupio u primenu 2017. godine. I jedan i drugi zakon su podjednako isto predstavljeni kao revolucionarno rešenje, kao i što sada predstavljate ovaj zakon o sezonskim radnicima, i onda ga menjate posle godinu ili dve. Da ne govorim o Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je usvojen, poštovana ministarko, kao što znate, u decembru mesecu prošle godine, dakle, pre šest meseci, i to u objedinjenoj raspravi sa budžetom za 2018. godinu. Zbog toga što tada nismo ni mogli da govorimo o tom zakonu, verovatno ga vi danas već menjate posle šest meseci, ali ću nešto kasnije govoriti o njemu.

Što se tiče Zakona o sezonskim radnicima, vi ovim zakonom, koji neće biti primenljiv u praksi, još jednom ozakonjujete rad na crno i cilj ovog zakona svakako nije da uredi sezonsko angažovanje radnika, niti da pomogne poljoprivrednicima koji će ih angažovati. Imaće samo jedan cilj i jedan efekat, a to je efekat za državnu kasu. Dakle, još jednom Vlada zavlači ruku u džep građanima Srbije, ovog puta poljoprivrednicima, po ko zna koji put, jer će oni morati da plaćaju dodatno doprinose za radnike koji su sezonski. To nije sporno, ne bi bilo sporno da u prethodnih šest godina ste stvorili uslove i ambijent da ljudi koji se bave poljoprivredom budu dovoljno sposobni da mogu da plaćaju doprinose za sezonske radnike.

U Srbiji imate 631.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, od toga samo 3000 su pravna lica i preduzetnici, dakle, 628.000 su mala porodična poljoprivredna gazdinstva. Ovaj zakon zapravo pokazuje koliko ste se vi otuđili od naroda i ne znate kako izgledaju ta mala poljoprivredna porodična gazdinstva, ne znate koliko teško oni preživljavaju svakog dana i ne zante šta implicira ovaj zakon za njih.

Bavim se poljoprivredom sa svojom porodicom, moj komšija u mom selu Počekovina se bavi poljoprivredom, kao što se bave u Leskovcu, Topoli, u Vojvodini ili bilo gde. Ti ljudi neće moći da ispoštuju ove zakonske odredbe, a reći ću vam kasnije zbog čega, niti će država moći da sa ovim zakonom postigne cilj koji želi, a to je da radnike koji rade u nadnici, ako je to bio primarni cilj, da se za njih uplate doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje.

Dakle, da bi mogli da imate poljoprivrednika koji je spreman da podnese ovakav novi namet, govorim o poljoprivednom gazdinstvu kao poslodavcu, morali ste, ne da im smanjujete sredstva iz budžeta u zadnjih šest godina i da ih dalje siromašite, nego da im pomognete, da ne kasne subvencije, da se ne smanjuju subvencije, da ne bude manji budžet za poljoprivredu danas nego pre šest godina, kada ste došli na vlast, da imate sluha za elementarne nepogode i da pomognete poljoprivrednicima. Svega toga nije bilo u prethodnom periodu i oni su iz godine u godinu sve siromašniji, sve slabiji, bez kapaciteta da finansiraju radnu snagu kao i do sada što su finansirali.

Naravno, ovo je sada novi namet za njih i kada ovaj vaš zakon prevedete na praktičnu primenu, to bi značilo da svako od njih treba za jednog radnika da plati između 300 i 500 dinara preko one dnevnice koju su do sada dobijali.

Dakle, pored toga zakon predviđa da jedan poljoprivrednik koji ujutru krene na njivu u sedam sati, treba da isplanira vreme da do 10 sati svakog dana prijavi svoje radnike koji mu rade na imanju poreskoj upravi, i to kako, tako što će popunjavati poresku prijavu. Kažete – elektronskim putem. Kojim elektronskim putem? To pokazuje koliko vi ne shvatate u kakvom su stanju poljoprivrednici. Da, uradiće to 1000 gazdinstava, ovih velikih i jakih poslodavaca, koji su već privatne firme i koji imaju gomilu zaposlenih ljudi, oni svoje ljude već zapošljavaju za stalno ili na druge načine, ali ovi mali, koje će ovo najviše pogoditi, neće biti u stanju da to urade.

Kad ste već prepisali ovaj zakon iz drugih evropskih zemalja, i od Hrvatske, zašto bar niste uveli vaučere, kao što je uvela Hrvatska, pa da mogu da odu jednom nedeljno da kupe vaučere za celu nedelju i da onda popunjavaju sa radnicima koji im rade na imanju. Naravno, sve je to izostalo.

Mogu da govorim sada i o tome da usmenim dogovorom, koji ste predvideli bez ugovora, nećete postići ništa apsolutno, da kontrola radnika neće biti moguća, jer kako će to da izgleda u praksi? Neko je uzeo radnike da mu beru grožđe, okopavaju papriku, a onda dođu inspektoru rada ili poreske uprave, pa navuku čizme, pa krenu po njivama da jure radnike, oni će da beže itd. Ti inspektori, kojih nemate dovoljno ni za pravna lica i preduzetnike u Srbiji, zaista mislite, da će oni da zađu po seoskim atarima u celoj Srbiji i da kontrolišu radnike? Naravno da neće. Druga stvar, kad budu došli, ovi gladni i osiromašeni poljoprivrednici će sa tim motikama krenuti na njih. Pa, dovodite ljude u još jedan veći problem, te inspektore koji budu trebali da kontrolišu seljaka, seljaka koji danas treba da se bori za otkupnu cenu maline, koji treba da plaća dizel najskuplji u regionu, da nema subvencionisani dizel, koji treba da se moli Bogu da ga ne ubije grad zato što država nema sistem adekvatan i efikasan protivgradne zaštite, koji treba da se moli Bogu da ne budu poplave, jer nemamo sistem za odvodnjavanje, da ne bude suša, jer nemamo sisteme za navodnjavanje, kome kasne subvencije i podsticaji po godinu dana.

Evo, ispred sebe imam jedan dopis Uprave za agrarna plaćanja od 5. juna ove godine, gde se obaveštava korisnik sredstava koji je konkurisao za podsticaj za tov svinje za 2017. godinu, da mora da dopuni dokumentaciju, danas, više od godinu dana pre nego što je podneo zahtev. Ako je nešto falilo, gde je bila ta Uprava za agrarna plaćanja da ga ranije upozori sa tim?

Dakle, to su sve problemi koji govore da su poljoprivrednici osiromašeni, na kolenima i da im je ovo novi namet koji vi njima uvodite i nova obaveza, na kraju krajeva. Jedina dobra stvar za njih je što će ovaj zakon u praksi biti potpuno ne primenljiv. Niti će država imati kakve efekte, niti će nadničar imati kakav efekat, a i oni neće sigurno davati više novca. Ako budu trebali da daju više novca, ono će za toliko umanjiti nadoknadu ovim radnicima koji im rade u nadnici ili će se sa njima dogovoriti da kažu, kad dođe inspekcija – pa, mi smo tu, radimo besplatno. Kako ćete onda da ih kontrolišete? Došli su na mobu, pomažu jedni drugima, ne naplaćuju svoje usluge. Dakle, potpuno jedan zakon koji neće imati apsolutno nikakvu primenu u praksi.

Na kraju, kada govorimo o njemu, preko milijardu i po evra je dug prema PIO fondu poljoprivrednika Srbije, oni koji treba da budu poslodavci ovima i da plaćaju doprinose. Dakle, sad vidite o kakvoj ekonomskoj snazi govorite.

Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, taj zakon je, kao što sam i pomenuo, nažalost, usvojen u raspravi objedinjenoj, sa 30 tačaka, gde je budžet bio centralna tema i, evo, danas ponovo pričamo o tome i verovatno ćemo još koji put pričati o tome. Hoću da podržim i pohvalim, ministarka, inicijativu, jer sve što se uradi vezano za porast broja stanovništva u Srbiji je dobro, svaka mera je dobra, ali ta mera samo ne treba da se pretvori u to da to bude trgovina.

Govorile su i druge kolege o tome, govorili ste i vi, ne možete vi platiti majkama da rađaju decu. To je suština. Da ovo će biti jedna od mera koja može dati rezultat, ali ne može dati veliki rezultat. Zašto? Zato što je sveobuhvatni ambijent u državi Srbiji, u zadnjih šest, sedam godina takav da ljudi razmišljaju kako će da beže iz Srbije. nama desetine hiljada ljudi beži svake godine iz Srbije, a kamoli da formiraju ovde svoje porodice. Malopre neko od kolega je rekao da nam nije problem drugo i treće dete, već prvo. Da, tačno, nama je problem prvo dete. Rekli ste i sami da 600.000 parova nema ni prvo dete, ne usuđuju se da uđu u proces širenja porodice. Zašto? Zato što imaju finansijske probleme, zato što nemaju stabilne izvore prihoda, zato što nemaju stalna zaposlenja, zato što nemaju rešeno stambeno pitanje. To su problemi. To je ambijent. Ne može jedan zakon da podigne natalitet u Srbiji, niti da reši te probleme. Može da pomogne, ali moraju i drugi da pomognu.

Problemi, kao što su stambeno pitanje, nezaposlenost, plate, hrana, odeća, knjige, vrtić, ekskurzije, lekovi, gorivo, struja, porez, to što sam pobrojao su osnovne stvari koje treba da plati svaka porodica i da planira da proširi svoju porodicu. Ne može sa platom od 300 ili 400 evra, ne može tako što će biti jeftina radna snaga da plete kablove u „Juri, „Leoni“ ili nekom drugom i vi da kažete – evo super zaposlili smo u „Kromberg šubertu“ u Kruševcu 2.000 ljudi ili ćemo zaposliti za platu od 200 ili 250 evra. Sa tom platom ne mogu da plate ni režijske troškove koje imaju svakog meseca, kamoli da planiraju decu i proširenje porodice.

Dakle, politika je potpuno pogrešna ekonomska ovde postavljena i to je suština probleme. Vi kao ministar, ja vam želim uspeh u radu, i vama i ministru Đorđeviću u vašim resorima, ali se ovde radi o kompletnom sistemu institucija i jednoj sveobuhvatnoj politici koja treba da na kraju ima rezultate kojima težimo, ako uopšte težimo i ako uopšte imamo iste ciljeve.

Govorio sam, kada sam slušao različite ekspozee, različitih premijera, da nemam ništa protiv ciljeva i da neće niko u Srbiji, siguran sam, da kaže da nešto iz tih ekspozea nije dobro. Da sve je to dobro, samo je pitanje šta ćemo od toga ostvariti i kako doći do tih ciljeva. Nešto ne stižemo do tih ciljeva. Uglavnom se to sve svede ne jeftinu političku propagandu, borbu za političke poene, trenutno neke poruke koje šaljemo građanima i onda ti željeni rezultati i ciljevi iz godine u godinu izostaju.

Takođe, u ovom zakonu ste predvideli roditeljski dodatak i za prvo i za drugo i za treće dete, mi smo kao poslanička grupa u decembru mesecu podneli amandman da se definišu i precizni iznosi tada i kriterijumi i za roditeljski dodatak i za dečiji dodatak. Vi ste naravno odbili taj amandman, kao što ćete odbiti i mnoge druge koje smo podneli na ove zakonske predloge. Ništa to nije sporno. Imali smo na jednoj prethodnoj sednici sličnu stvar kada smo podneli amandman na ograničenje brzine na auto-putu da bude 130, vi ste ga odbili, posle ste doneli novi zakon i prihvatili to. Okej, to je način na koji vi vidite kako treba da funkcioniše Skupština, država i Vlada, ali vas sada, takođe, pozivam da precizirate i definišete kriterijume i oko dečijeg dodatka. Dečiji dodatak je takođe jedan veliki problem i takođe nešto što treba da bude u ovom zakonu definisano na isti način kao što je definisan i roditeljski dodatak.

Dakle, što se tiče naše poslaničke grupe nećemo podržati predložene zakone zato što se u neozbiljnom ambijentu i usvajaju, zato što nećemo imati raspravu u pojedinostima kao što je to postala praksa u zadnjih godinu dana. To više nije ništa novo kada slušamo ovde nekakve iste amandmane koje čitaju poslanici vlasti i oni ulažu amandmane na vaše zakonske predloge. To govori o tome, poštovana ministarko i ministre da vaši zakoni koje predlažete ovde nisu dobro, jer ako poslanici vlasti ulažu amandmane na vaše zakonske predloge, onda tu nešto ne štima.

Žao mi je što nećemo stići da govorimo o važnom zakonu kao što je ovaj vaš zakon ili o zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima. Mislim da su ti zakoni daleko važniji od ovoga koji je prvi, ali šta ćemo takav je parlamentarni rad koji, kako ga zamišlja ovaj režim i ova vlast, takvi su nam i zakoni koji izlaze iz procedure, takav nam je i život u Srbiji i napredak u Srbiji. Ne treba da nas čudi što nas je iz dana u dan sve manje i manje, umesto da nas bude sve više i više. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije i ministru poljoprivrede, vezano za to na koji način će Vlada i Ministarstvo poljoprivrede nadoknaditi štetu koja je nastala na poljoprivrednim kulturama i usevima u prethodnih nekoliko nedelja, a i nekoliko meseci, s obzirom da su razmere štete katastrofalne i da i ove 2018. godine, kao i svih ranijih godina poljoprivrednici Srbije trpe ogromne štete po svoju proizvodnju, a sve su u težoj situaciji vezano za svoju egzistenciju i za funkcionisanje u svojim poljoprivrednim gazdinstvima.

Dakle, ono što smo do sada videli šta su mere Vlade, to se uglavnom svodi na sažaljevanje poljoprivrednika kada se nešto dogodi, pa smo ovih dana mogli videti premijerku koja obilazi ubijene voćnjake i vinograde i sažaljeva poljoprivrednike i govori kako im je mnogo teško i kako ih razume i kako će država učiniti sve da im pomogne, samo zaboravlja da odgovori, da kaže – zašto Srbija nije u stanju da plati protivgradne strelce da bi sve protivgradne stanice bile u funkciji, da osavremeni sistem protivgradne zaštite.

Isto tako, imali smo prošle godine katastrofalne posledice od ogromnih suša koje su zadesile zemlju. Preko milijardu se procenjuje ta šteta. Prošle godine su, takođe, sažaljevali poljoprivrednike i govorili kako je velika suša, kako ćemo uraditi kanalsku mrežu za navodnjavanje, kako arapske pare samo što nisu stigle. Čekamo te arapske pare za ulaganje u sisteme za navodnjavanje i kanale za navodnjavanje od 2013. godine. Evo, već punih pet godina nemamo ništa od toga.

Godine 2015, takođe, su bile poplave i bio je grad. Godine 2014. su bile razorne poplave. Dakle, unazad pet ili šest godina svake godine su u poljoprivredi razmere štete abnormalne.

Dakle, i za same poljoprivrednike, a i za državu Srbiju, u smislu stvaranja bruto društvenog proizvoda. I, vi se setite seljaka samo onda kada kažete – biće BDP ove godine nešto manji zato što su bile velike suše ili zato što su bile poplave, itd, itd.

Dakle, suština je što država do dana današnjeg ništa nije uradila na ulaganju u prevenciju. Dakle, preventivno delovanje ne postoji, samo sažaljevanje kada se dogodi nekakav problem. A ja ću podsetiti da je čak i predsednik Republike, Aleksandar Vučić, 2015. godine na prezentaciji Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda naveo podatak da je svaki dinar uložen u prevenciju jednak sedam dinara koji se troše na obnovu i da će Srbija sada krenuti sa prevencijom. Evo, već tri godine ili šest godina nema ništa od te prevencije.

Dalje, postavljam pitanje ministru finansija – dokle će Vlada Republike Srbije da krši Zakon o budžetu i da izdvaja ispod 5% za poljoprivredu Republike Srbije, odnosno za agrarni budžet?

Od 2012. kada ste došli na vlast i obećali da ćete svake godine za po 1% povećavati agrarni budžet, on je danas manji nego što je bio 2012. godine. Dakle, ukoliko imate suficit u budžetu, ukoliko je sve onako kao što govorite da Srbija cveta, da iz dana u dan sve bolje i bolje, pa dajte malo tog novca usmerite i na poljoprivrednike, a nemojte samo da se poljoprivrednika sećate kada su predizborne kampanje i onda pričate o seljaku, obilazite njive i štale i govorite o njima kako su oni stub ove države.

Da, dva miliona ljudi danas živi u poljoprivrednoj proizvodnji, od poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji. Od ta dva miliona ljudi, najveći deo njih se profesionalno bavi poljoprivredom, od toga živi, a država ih ne prepoznaje u budžetu. Najveći poslodavac u Srbiji su mala poljoprivredna, porodična gazdinstva.

I, naravno, ono što je, takođe, istina je da niko nije u skorijoj istoriji lagan više nego poljoprivrednici od ove vlasti. Malinare svake godine obmanjujete sa obećanjima za cenu, obmanjujete ratare, obmanjujete voćare, obmanjujete povrtare, naši poljoprivrednici plaćaju najskuplje dizel gorivo. Postavljam pitanje – zašto se ne smanji akciza za poljoprivrednu proizvodnju na dizel gorivu, kako bi i naši poljoprivrednici plaćali jeftino i subvencionisano gorivo, kao što plaćaju Mađari, Hrvati ili bilo ko drugi i zašto ove godine tek od jula meseca će poljoprivrednici moći da konkurišu za mere podrške razvoja za 2018. godinu?

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Reklamiram član 103. Poslovnika, zloupotrebu Poslovnika. Ne znam zašto kao i u sredu i danas idete istim stopama da napravite haos na ovoj sednici. Dozvolili ste gospodinu Rističeviću da, kao i uvek najbrutalnije zloupotrebi Poslovnik. Govorio je o svemu u svoja dva minuta, osim o onome za šta je reklamirao Poslovnik. Vi ga niste upozorili na to, niste mu izrekli opomenu, niste oduzeli dva minuta od vremena njihove poslaničke grupe, već ste dozvolili njemu da govorim o dostojanstvu ovog parlamenta kao rijaliti zvezdi, da on govori o poštenju kao neko čija žena je robijala zbog krađe u robnim rezervama, koji je falsifikovao pasoš …

Zahvaljujem predsednice.

Ja podržavam ovaj amandman. Poštovani gospodine ministre, ja sam u raspravi u načelu, kada sam govorio o zakonu i izneo dosta stvari i mišljenja, postavio bezbroj pitanja i, nažalost, nisam dobio odgovor ni na jedno jedino moje pitanje, niti bilo koju sugestiju, pa se nadam da ću barem sada dobiti neke odgovore.

Dakle, ja cenim vaš napor i želju i inicijativu da se napravi sistem u okviru rada lokalnih samouprava u Srbiji, ali apsolutno sumnjam da je to moguće da uradi jedno ministarstvo, ukoliko nema želje i podrške od Vlade, od Republike i od samog predsednika. Što se tiče mog stava o tome je da i ovaj zakon koji se menja i koji je trebao mnogo ranije da se promeni neće dati rezultat, zato što politika ove vlasti prevazilazi želju da se u Srbiji uspostavi sistem institucija i da svako se pridržava zakona. Zakoni, nažalost, važe samo za one koji nisu na vlasti i za obične građane u Srbiji.

Dakle, što se tiče konkretnih stvari, definisali ste odnos lokalnih samouprava i mesnih zajednica. Prošli put sam vam rekao da nećete rešiti i imati funkcionalne mesne zajednice, sve dotle dok ne obezbedite njihovu finansijsku nezavisnost, dakle, da se deo poreza na imovinu daje mesnim zajednicama da sami ta sredstva koja se ubiraju sa njihovih teritorija mogu usmeriti tamo gde oni procene da su prioriteti.

Sa druge strane, samodoprinos i način zavođenja samodoprinosa u mesnim zajednicama je takav da ga je gotovo nemoguće zavesti zato što je potrebno izaći na glasanje i to više od polovine ljudi koji žive u jednoj sredini, vi to jako dobro znate. Dakle, mesne zajednice su mrtvo slovo na papiru bez para i bez jasno definisanih finansijskih nadležnosti. Što se tiče drugih stvari o kojima sam govorio, tiču se finansiranja jedinica lokalnih samouprava. Rekao sam vam da su opštine i gradovi u proteklih šest godina potpuno finansijski devastirani, potpuno, zato što iz godine u godinu se njima smanjuju prihodi Zakonom o finansiranju jedinica lokalnih samouprava i raznim drugim propisima, a sa druge strane, dok se njima smanjuju novci, povećava se tekuća budžetska rezerva iz koje ministar finansija može po ličnom nahođenju, želji da daje pare onim gradovima i opštinama za koje on smatra da su oni podobni.

To nije sistem ministre, to je samo centralizacija dalja države Srbije i mogućnost da se politički ucenjuju predstavnici jedinica lokalnih samouprava, bez obzira da li oni dolaze od strane vladajuće koalicije na republičkom nivou ili su opozicioni. Opozicioni se posebno maltretiraju i o tome će se 28. u Turskoj raspravljati i to će raditi Savet Evrope, a što se tiče ovih vladajućih, novcima ih disciplinujete. Onda, ove lokalne šerife, o kojima slušamo svakog dana, počev od Brusa, Kragujevca, Sremskih Karlovaca, Žablja, Nove Crnje, Subotice itd. oni u stvari su šerifi zato što neko njima daje mogućnost da budu šerifi ili ako se ne pridržavaju pravila budu smenjivani, ali ih smenjujete vi ministre Ružiću, što bi trebalo da bude. Kao ministar nadležan za lokalnu samoupravu, već ih smenjuje izvesni Zelja, neformalni politički centar moći SNS u okviru opština i gradova po Srbiji.

Tako imamo situaciju u Blacu gde je SNS bila na vlasti, gde se predsednik drznuo da ne podnese ostavku kada su mu tražili, gde su odbornici napravili grupu građana, za dva dana je krenuo Zelja od kuće do kuće, sa porukom da mu je predsednik SNS Aleksandar Vučić rekao da reši situaciju u Blacu. Oni su se za dva dana svi vratili zato što on ima verovatno efikasne metode, on je podneo ostavku i sada imate tamo jednu situaciju koja je nerešena.

Sa druge strane gospodine Ružiću, imate situaciju u Vladimircima za koju sam vas pitao. Vaša prethodnica, današnja premijerka, gospođa Brnabić je meni na poslaničko pitanje odgovorila da u opštini Vladimirci zbog problema koji je bio sa dve skupštine, sednica koja je održana, druga, gde je izabran novi predsednik Skupštine je validna. Isto te mi to odgovorili i vi kao ministar sadašnji, tog resora. U praksi situacija je potpuno drugačija. Tamo je stari predsednik Skupštine na vlasti i isti predsednik. Dakle, da li su zakoni isti za sve ili mi imamo neke teritorije koje držimo kao getoe, gde jednostavno nemate nadležnosti?

Zato sam predložio i predlažem vam, i amandmanom predlažem da ovde vi kao nadležni resorni ministar, umesto odredbe da možete raspustiti neku vlast u jedinici lokalne samouprave ili skupštinu, da morate to da uradite, ukoliko postoje razlozi za to, da ne bi imali ove lokalne šerife i ne bi imali ove slučajeve o kojima vam govorim.

Takođe, imate tri razloga zašto možete uvesti privremene mere u jedinicama lokalnih samouprava, a mislim da su vam Vladimirci primer da trebate imati još neku. Govorim o tome da bi se uveo i uspostavio sistem.

Dalje, kada govorimo o zaposlenima u jedinicama lokalnih samouprava, kada govorimo o njihovim prihodima, nažalost, jedinice lokalnih samouprava su svih ovih godina bile jedine koje su imale restriktivne propise u smislu primene Zakona o zabrani zapošljavanja. Apsolutno najmanje zaposlenih imate tamo, 116.000, 133 javna preduzeća i 330 Vlada, ministarstva, razno razne agencije itd.

Dakle, vi kao neko ko treba da zastupa interese jedinica lokalnih samouprava u Vladi, kao ministar zadužen za sve opštine i gradove u Srbiji, morate da se borite malo i za njihova prava. Dakle, nije dovoljno kada u zakonu kažete – omogućićemo da zamenik predsednika skupštine bude na stalnom radu. To nije rešenje, to je još jedno političko namirenje nekog ko pravi lokalnu vlast.

Imate gradove i opštine koje ne dobijaju saglasnost za nova zapošljavanja. Igrom slučaja sam bio jedan od njih. Godine 2012. smo imali 186 zaposlenih u opštini Trstenik, 2016. godine smo imali 161. Dobio sam samo jednu jedinu saglasnost za četiri godine. Ni sada nije bolja situacija i sada su dobili, mislim da protekle dve godine još jednu. Nemate ljude koji mogu da obavljaju posao. Isto važi i za plate. LJudi koji rade u jedinicama lokalnih samouprava u odnosu na one koji rade u državnim agencijama, javnim preduzećima itd. da ne govorim o dnevnicama i svim drugim ostalim stvarima.

Kada govorimo o finansiranju, što se finansiranja tiče tragedija je kada pogledate kako se kreće udeo raspodele sredstava centralnog nivoa vlasti i lokalnog. Od 2012. godine 17,7% ukupnih sredstava Republike Srbije je završavalo na lokalnom nivou. Danas je to, ministre Ružiću, nešto preko 10%. Dakle, mi konstantno imamo trend pada, a govorimo o nekakvoj decentralizaciji, odnosno vi govorite.

Govorite o jedinicama lokalnih samouprava, sama reč kaže – lokalna samouprava. Nema lokalne samouprave, ministre, dotle dok nemate finansijsku nezavisnost i dok nadležnosti ne prate i ovlašćenja jedinica lokalnih samouprava. To se ne dešava tako, u praksi se tako ne dešava. Ja vam želim da ovo što ste u ovom flajeru, koji je jako dobar i koga sam prošli put pohvalio, da sve ovo sprovedete zato što jedinice lokalnih samouprava i te kako imaju veze sa time kako se živi u nekoj lokalnoj sredini, barem u smislu efikasnosti rada jedinica lokalnih samouprava. Ali, to se neće dogoditi ako se nastavi dalja ovakva centralizacija.

Ukoliko Vlada ne bude imala sluha da shvati šta treba da rade gradovi i opštine, da oni zaista treba da budu jedinice lokalne samouprave i da mesne zajednice treba da postoje, kako na seoskom području, tako da postoje i u gradovima i da bude obaveznost formiranja mesnih zajednica i da se njima obezbedi finansiranje. Na taj način ćete doći do svakog građanina i pomoći mu da ostvari svoja prava na efikasan način, kao što se to dešava i u nekim zemljama gde postoji ozbiljan sistem.

Dakle, bez sistema ne možemo očekivati da rešite probleme niti građana, niti jedinica lokalnih samouprava, a naročito kada govorimo o finansijama. Tu je ključni problem. Kada budete rešili sistemski finansije, verujem da ne podržavate to da kao Deda mraz može ministar finansija da deli nekome novce kao što je to bio slučaj, evo, recimo, u 2016. godini Nišu 260 miliona, Kragujevcu 220, Novom Sadu 190, Jagodini 130, Zaječaru 115, pa 380 Zaječaru, Čačku itd, bez ikakvih kriterijuma. Dakle, dovoljno je da neko pošalje zahtev i da kaže – nemamo dovoljno sredstava za tekuću likvidnost, molimo Vladu da nam da neke novce, i onda sada neko donosi odluku koliko će ko kome dati.

To nije sistem, to je demonstracija sile, moći i pravljenja podanika i jedinicama lokalnih samouprava, ljudi koji predstavljaju i vode danas gradove i opštine, naročito iz razloga što najveći broj njih vode predstavnici koji predstavljaju republičku vlast. Pustite ljude neka, ili rade sami, ili one koji su nesposobni, pa nemojte im dati pare. Zašto dajete Nišu koji ima veći deficit nego što je republički deficit, po rečima predsednika države, dajete novce? Smenite gradonačelnika, uvedite privremene mere. Oni koji se zadužuju, koji nemaju kapaciteta da obavljaju taj posao, pa vi ste ti i treba da im uvedete privremene mere, pa neka dođe neko ko zna bolje da raspolaže novcem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Kada sam govorio maločas, očito me neki nisu razumeli. Podsetiću ih da smo mi danas u 2018. godini gde je SNS došla na vlast još daleke 2012, pre šest godina. Govorio sam o tome na koji način se raspodeljuju prihodi zadnjih šest godina jedinicama lokalnih samouprava. Kada sam rekao da ukupan iznos prihoda koji ide jedinicama lokalnih samouprava je nešto preko 10%, to bi trebalo svakome da bude jasno kada pogleda koliki iznos daju države u Evropskoj uniji. Prosek je da preko 30% ukupnih prihoda završava u budžetima jedinica lokalnih samouprava, u nekim zemljama to ide čak i do 50%. Dakle, tada možemo da govorimo o jedinicama lokalne samouprave.

To što se tiče dugova, ko je šta uradio, ko je šta naplatio, ko je kupovao auta, pa i danas se kupuju automobili novi, i danas se zapošljavaju partijski kadrovi svuda, možda i više nego ikada, i dalje se saglasnosti za zapošljavanje dobijaju samo za one koji su podobni i koji su na političkoj liniji, i dalje i lekari i profesori i zaposleni u javnim ustanovama moraju da pokažu svoju partijsku pripadnost vladajućim strankama da bi se zaposlili, a mi govorimo da je to bilo kao do 2012, od 2012. godine je sve drugačije. Pa, nije. Nije. Vi ste govorili da će biti drugačije, a zapravo je sve isto.

Govorim najviše o finansijama, jer je to ključni problem. Evo, kolega je pomenuo sada nepogode elementarne koje su se dogodile i juče i u prethodnih nekoliko dana. One su katastrofalne. Jedinice lokalnih samouprava treba da učestvuju takođe i u sistemu protivgradne zaštite, zato što država ne obezbeđuje dovoljno sredstava. Pa, kažu – kupite protivgradne rakete iz lokalnih budžeta, iako to nije zakonom definisano da rade jedinice lokalnih samouprava. Šta će da radi predsednik opštine? Da kaže – pa, ja neću da kupim ili će morati da potroši novac za to, iako ne bi trebao da troši. Pa da, kupiće, svaki odgovorni predsednik opštine.

U Trsteniku od 19 protivgradnih stanica, 10 ne radi zato što plaća država protivgradne strelce 4.000 dinara. Za te pare neće niko da dežura 24 sata dnevno, šest meseci, znate, da ne govorim o kupovini raketa. To su neke nadležnosti koje nisu čak ni zakonima poverene jedinicama lokalnih samouprava, a dato im je kao vruć krompir da se time bave. To je to o čemu ja govorim. To je taj sistem koji ne funkcioniše. Zato očekujem da se borite za lokalne samouprave, time ćete se boriti i za građane Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Dakle, kada govorim o odgovornosti, čekam već šest godina da konačno neko ponese taj teret i to breme odgovornosti. Šestu, sedmu godinu ste već na vlasti. Evo, počnite prvo od mene.

Sve to što je ovaj gospodin kroz povredu Poslovnika želeo da kaže o meni, da omalovaži moj rad kao predsednika opštine, neka ne iznosi neistine ovde da bi diskreditovao na bilo koji način mene. Neka prvo krene od mene.

Evo, ja vas pozivam, krenite od mene, i Zakon o poreklu imovine, usvojite, krenite od mene, i to šta sam radio u opštini, da li sam ja nekom nešto plaćao i da li sam imao zloupotrebu, šta god, slobodno. Evo, kažem, ja ću prvi da ponesem tu odgovornost, ali neka krenu i ostali, ovi vaši koji su na funkcijama od 2012, 2014. ili 2016. godine. Neka i oni podležu odgovornosti, da jednom za svagda položimo građanima račune.

Ključna stvar u državi Srbiji je to da nema odgovornosti, političke, kakve god hoćete, institucionalne. To nema zato što je zgodno ovako da se paušalno priča, da se u nekog upire prstom – ovaj je zadužio, ovaj uradio, ovaj ovo, ovaj ono. U žaru političke borbe nije to cilj. Ajmo, neka institucije odrade svoj posao i, opet vam kažem, počnite prvo od mene.

Kada govorimo o finansiranju jedinica lokalnih samouprava i načinu raspodele sredstava, slažem se ja da treba da postoje kriterijumi, ali nisu ti kriterijumi u ovom trenutku opredeljujući za dodeljivanje sredstva.

Ključni kriterijumi za dodeljivanje sredstava i koliko je neka jedinica lokalne samouprave u dubiozi, kolika je rupa u budžetu i šta time treba da finansira.

Obično oni koji su odgovorni, a ima ih, bez obzira da li su opozicija, da li su iz vladajućih struktura, ima ozbiljnih predsednika opštine i gradonačelnika, oni koji su odgovorni, ozbiljni, domaćinski raspolažu sredstvima, oni bivaju kažnjeni zato što kažu – pa njima ne trebaju sredstva, oni dobro raspolažu sredstvima, ne duguju, nisu zaduženi, izmiruju svoje obaveze i onda njima to ne treba da se da, a oni koji to ne znaju, njih čašćavamo iz budžeta. To je ključ problema.

Dalje, kada govorimo o tome da, ne znam, su penzije razlog ili šta god, svetska ekonomska kriza, razlog da se gradovima i opštinama oduzme deo sredstva, pa radi se samo o utvrđivanje prioriteta.

Dakle, vlast svaka utvrđuje prioritete. Dakle, vi ste pokazali da vama nisu prioriteti jedinice lokalnih samouprava, da su vam veći prioriteti pevajuće fontane, jarboli, gondole, nereformisana javna preduzeća. Čujem ovde priče o „Srbijagasu“, o EPS-u i tako dalje. Oni troše novac svih građana Srbije.

Dakle, vi oduzimate od penzionera, od vojnika, od profesora, od poljoprivrednika, od svih ljudi. Oduzimate od jedinica lokalnih samouprava i sve te novce gurate u državnu kasu da biste onda sa njima mogli da upravljate.

Dakle, radi se o prioritetima. Dakle, prva reč je odgovornost, druga prioriteti. Ako država smatra da treba da vodi politiku decentralizacije, da da veća ovlašćenja po dubini vlasti, a manje na centralnom nivou, vrlo lako će to uraditi. Dakle, to je stvar politike i stvar odluke. Para ima dovoljno, ali je pitanje kako i na koji način koja vlast želi da ih troši.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici ministarstva, danas raspravljamo u objedinjenoj proceduri 14 različitih i zakonskih predloga i drugih odluka i to nije čudno za nas koji sedimo ovde u poslednje dve godine. To su novi metodi rada i nastavak urušavanja svih institucija, počev od najvećeg zakonodavnog tela ove države, a to je Narodna skupština.

Na početku hoću da pohvalim ministre vas i vaše saradnike na posvećenosti i želji da na što bolji način predstavite zakonske predloge koje danas branite ovde u parlamentu i na ovom flajeru koji ste uradili. To do sada niko pre vas nije uradio, pa bi verovatno neke kolege mogle i u ovim okolnostima, kada nemate vremena da raspravljate ni u načelu, ni u pojedinostima o zakonskim predlozima, barem da na ovakav način predstave šta žele da urade sa zakonima, ali verujem da to neće biti praksa u narednom periodu, jer nije ideja transparentnost. Ideja je da što više stvari prođe onako nevidljivo ispod radara, kako se građani ne bi upoznali sa svim pogubnim odlukama koje donosi ova vlast, Vlada, a i Skupština.

Vi ste rekli gospodine ministre da se dugo čekalo da ovi zakoni uđu u proceduru i to je tačno. Čekalo se dugo i mnogo ranije je trebalo ući u izmene ovih zakona, naročito Zakona o lokalnoj samoupravi, ali to nije bio dovoljan razlog da to ne uđe juče za danas. Dakle, mi smo juče dobili saziv kao narodni poslanici da danas raspravljamo o 14 tačaka dnevnog reda.

Sada, ne možete ni očekivati naravno, da oni koji su želeli da se ozbiljnije posvete ovim tačkama dnevnog reda i zakonima, da se ozbiljnije i pripreme, ali nadam se da ćemo uspeti barem osnovne stvari da kažem. Ako ne danas u načelu, onda u raspravi u pojedinostima, kada ćemo moći jedino očigledno da raspravljamo o pojedinostima zakona o lokalnoj samoupravi.

Dakle, ključnu reč i rečenicu ste rekli kada ste rekli da jedinice lokalnih samouprava i državna uprava treba da postanu servis građana Srbije. To je tačno, apsolutno to podržavam i to je nešto na krilima čega je 2012. godine SNS pod vođstvom Aleksandra Vučića i došla na vlast. Sa pričama velikih reformi, da će država postati servis građana, da će se iskoreniti korupcija i razno razne priče koje kada pogledamo posle šest godina, nisam siguran da i oni mogu da pogledaju sebe u ogledalo i da kažu da, uradili smo to, to i to.

Niste uradili zato što je politika danas iznad institucija države i sistema. Sada, kada kaže neko – pa to je bilo i ranije, u redu, neka je bilo. Ako nije dobro, valjda ste vi 2012. godine, koji ste obećavali bolji život, prosperitetniju Srbiju, došli ovde da upravo to popravite, pa da se institucije grade, a ne razgrađuju, da politika ne bude iznad interesa društva, iznad interesa sistema.

Zato gospodine Ružiću, šta god pohvalno rekao danas o vašim zakonskim predlozima, pre svega o ovome vezano za lokalnu samoupravu, jer sam i sam bio predsednik opštine četiri godine i te kako znam sa kojim problemima se suočavaju gradonačelnici i predsednici opština u Srbiji, nisam siguran da ćete uspeti da postignete taj efekat kome težite, a to je da država postane servis građana, zato što jedna lasta ne čini proleće. Dok se ceo sistem ne napravi, dok ne bude želje i volje u ovoj državi da zaista se poštuju i grade institucije, stvara novi sistem vrednosti, da se kompetentni ljudi postavljaju na određena mesta, nema rezultata.

Danas je cilj podređen političkom cilju. Cilj ove današnje vlasti je ideja samo da se pobeđuje na izborima, da se takmiči vlast sama sa sobom, da kaže osvojili smo 45, 50, 46%. Šta su rezultati toga, kako se u Srbiji živi? Teško da će to da ih interesuje sve dotle dok njihov rejting ne bude počeo da pada i dok se ne budu suočavali sa time da građani polako počinju da se osvešćuju i bude iz ove velike hipnoze u koju su ih uveli zahvaljujući režimskim medijima.

Što se tiče ovih zakona, oni o kojima mogu da govorimo jeste svakako ovaj Zakon o lokalnim samoupravama i tu mogu dosta stvari da pohvalim koje se menjaju, neke delimično, neke smatram da su trebale da se promene u ovim izmenama zakona, niste ih obuhvatili. Pokušaću, kada budemo imali raspravu o amandmanima, da vam sugerišem na neke od njih.

Mogu da podržim i to što ste definisali broj funkcionera u skladu sa brojem stanovnika u jednoj lokalnoj zajednici. Mogu da podržim građanske inicijative koje će sada mnogo biti lakše primenjive. Mogu da podržim i to što ste delimično rešili problem mesnih zajednica. Namerno kažem delimično i odnos sa mesnim zajednicama, zato što ja ovde predlažem ko zna koliko puta, već sigurno unazad dve godine, da se Zakon o obaveznosti i finansiranju mesnih zajednica uvrsti u proceduru.

Dakle, ukoliko nemate finansijski nezavisne mesne zajednice, ne možete govoriti ni da imate funkcionalne mesne zajednice. Ovde nije predviđeno niti Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava da mesne zajednice imaju sopstvene prihode sa kojima će sami raspolagati i utvrđivati svoje prioritete. Mi smo svojevremeno deo poreza na imovinu sa određene teritorije lokalne samouprave vraćali mesnim zajednicama da oni sami odlučuju u šta će ulagati.

Oko matičnih knjiga, takođe, mogu da vas tu podržim. Naravno, ne mogu da vas podržim, jer ste ispustili priliku da u ovom zakonu usaglasite Zakon o lokalnoj samoupravi sa Zakonom o učeničkom i studentskom standardu i da predsednici opština, gradonačelnici mogu da stipendiraju učenike i studente da pritom ne krše zakon, tako da razmotrite to za budućnost.

Sve to o čemu ja sada govorim i hvalim neće biti dovoljno da se popravi stanje u lokalnim samoupravama i kao što ste vi rekli oni postanu servis građana. Zašto? Zato što u poslednjih šest godina je sprovedeno finansijsko i kadrovsko devastiranje i degradacija jedinica lokalnih samouprave, i objasniću vam kako, i to je ključni problem da biste vi mogli da kažete da imate efikasne lokalne samouprave koje funkcionišu u skladu sa zakonom i koje su tu da bi servisirale potrebe i odgovarale na potrebe građana Srbije.

Dakle, državna vlast od 2012. ili 2014. godine je svela opštine i gradove na puke izvršioce. Dakle, smanjeni su Zakonom o finansiranju jedinica lokalnih samouprava sredstva koja pripadaju građanima koji žive u opštinama i gradovima u Srbiji. Evo, kada pogledate sada kako se kreće odnos ukupnih sredstava između centralnog nivoa vlasti i lokalnog nivoa vlasti, videćete da od 2012. godine permanentno i u kontinuitetu opada deo sredstava koji se opredeljuje za lokalne sredine sa 17,7% koliko je pripadalo 2012. godine došli smo na 11% koliko je danas sredstava ostalo lokalnim samoupravama. Dakle, sve opštine i gradovi u Srbiji rade da bi se neki novac uštedeo i da bi mogao neko ko danas ima šapu nad centralnom kasom da te pare troši kako god hoće.

Praksa u EU, vi to vrlo dobro znate, za 30% ,zavisi od zemlje do zemlje, ide jedinicama lokalnih samouprava, u nekim razvijenim zemljama čak i polovina budžeta se usmerava na jedinice lokalnih samouprava, tako da su i opštine i gradovi pretrpeli taj teret fiskalne konsolidacije, kao i građani Srbije kojima je vlast zavukla ruku u džep najdublje nego iko pre njih.

Naravno, u takav način i vid finansiranja nije predvidela ni Evropska povelja na koju se vi pozivate ovim zakonima gde je takođe definisana što veća finansijska nezavisnost jedinica lokalnih samouprava. Ali, vi imate obrnutu stvar, imate potpunu finansijsku zavisnost i imate situaciju da je država sve više centralizovana, odnosno da bude decentralizovana kao što je nekada i pričano u kampanjama razno raznim u zadnjih šest godina.

Kada imate zavisne lokalne samouprave, kada nemate sistem i kada nemate institucije, e onda imate lokalne šerife. Lokalni šerif je, o kojima danas opet govore stranke, pa kažu – imamo lokalnog šerifa u Brusu koji je optužen za seksualno uznemiravanje, malverzacije sa prodajom građevinskog zemljišta Milutin Jeličić, pa imate Radomira Nikolića nenamensko trošenje para, pa Nenad Milenković Sremski Karlovci potrošio milion i po na kafane, pa Čedomir Božić nenamensko trošenje para, pa Pera Milankov Nova Crnja osuđen 22 meseca zatvora zbog mita, itd. itd.

Onda imate jednu ključnu rečenicu, kaže – Sanja Stajić iz Merošine, kršila stranački statut. Ministre, predsednici opština ne krše stranačke statute, nego se pridržavaju zakona i propisa koji vi ovde predlažete. Ne može nijedna politika biti iznad interesa države i sistema koji gradi ova država. Mogu da razumem da vi odreagujete, ukoliko neki građanin ili odbornik dobije ovakav odgovor od gradonačelnika Radomira Nikolića, a odgovor vezano za odborničko pitanje postavljeno na Skupštini, 9. maja ove godine, gde gradonačelnik odgovara sa – gradonačelnik ima dosta savetnika. To je odgovor. Dakle, za te stvari neko svakako treba da odgovara.

Takođe, gospodine ministre, vi ste meni poslali odgovor na poslaničko pitanje za situaciju u Vladimircu, gde imate dve skupštine, gde imate dva predsednika, gde imate potpuno poremećen sistem i rekli mi da tada, evo ga ispred mene dokument, da je validna Skupština na kojoj je smenjen prethodni predsednik Skupštine i da ovi drugi treba da vladaju Vladimircima. Ne vladaju oni i dalje je stara vlast u praksi i dalje je tu stari predsednik opštine. To vam govorim zato što u zakonu niste predvideli još nekoliko kriterijuma za uvođenje privremenih mera i što ste to stavili dosta klimavo da vi možete uvesti privremene mere, a ne da morate onda kada se neka zakonska načela prekrše.

U sklopu toga, moram da kažem još i da pored te finansijske problematike sa kojom se suočavaju gradovi i opštine, a ona zaista nije mala, jer imate situaciju poslednjih nekoliko godina da su milijarde iz centralne kase prebacivane podobnim predsednicima opština. Ovima za koje danas kažu da su lokalni šerifi, za koje sam sve ovo pročitao. Oni su dobijali pare za tekuću likvidnost i to znači da oni moraju da dođu da ljube skute nekome u Beogradu za njihove novce. Onda ste imali situaciju da se, početkom oktobra 2017. godine, 480 miliona dalo Zaječaru, Čačku, deset miliona za Beograd.

Krajem 2016. godine dve i po milijarde, ministre Ružiću, potrebe da se izvrše obaveze usled smanjenog obima prihoda budžeta pojedinih jedinica lokalnih samouprava, Nišu 260 miliona, Kragujevcu 220 miliona, Novom Sadu 190 miliona, Jagodini 130 miliona, Zaječaru 115, Bečeju 106, Vranju 100 miliona itd. Nema tu sistema ministre. Nema tu institucija. Ovde je zakon moćnika, onoga ko je danas alfa i omega kod koga su pare. On odlučuje, on još malo pa nije počeo da odlučuje ni kakvo će vreme biti u Srbiji, kamoli da govorimo o tome da su ravnopravni gradovi i opštine gde su na vlasti opozicione stranke, kao što je stvar u Paraćinu, kao što je stvar u Šapcu, Ćićevcu i još nekim drugim mestima.

Znate, u tome je suština problema i onda kada se Evropska komisija uključi u rešavanje tog problema i kada Savet Evrope kaže da će u Turskoj 28. juna raspravljati o odnosu vlasti prema tim opštinama, ne treba da se čudite. Nisu ti ljudi krivi. NJih neko treba da zaštiti. Vi ste ministre dužni da brinete o predsednicima opština i gradonačelnicima i da stanete na njihovu stranu. Vi ste njihov predstavnik u Vladi Republike Srbije, a ne da kažete da oni brukaju državu Srbiju time što se žale Savetu Evrope. Žale se Savetu Evrope zato što nemaju kome u svojoj rođenoj zemlji da se požale i moraju da se žale Evropi i svetu.

Što se tiče Zakona o javnim agencijama. Čuli smo tu danas od naših kolega ovde kakva je situacija i ja ću pročitati samo jedan citat, izjavu predsednika Vučića, tada premijera, koji je rekao: „Smanjenje broja poslanika, smanjenje ministarstava na 15, smanjenje broj agencija, zavoda, biroa i saveta sa 136 na manje od 50, ukidanje funkcija državnih sekretara. Time ćemo uštedeti ogroman novac, neću da kažem samo više desetina miliona evra, već više od stotinu miliona evra.“

Pitam vas, ministre Ružiću, da li znate koliko danas imamo ovakvih tela i ako je ukinuto, koliko je ukinuto i ugašeno, ako nije zašto nije? I zašto je predsednik Vučić, tada premijer, slagao da će to sve da ukine i uštedi stotine miliona evra? To vas pitam zato što oni danas troše pare, velike pare građana Republike Srbije. Pa, na primer, samo u Agenciji za energetiku plata predsednika Saveta Agencije za energetiku je tri hiljade evra, a plata članova Saveta će biti dve i po hiljade evra, samo u jednoj agenciji, da ne govorim o drugim agencijama, evo, recimo, Agenciji za bezbednost saobraćaja 150 hiljada direktor, rukovodioci od 122 do 133 hiljade.

Oni imaju veće plate nego što ima i predsednik države i ministri i poslanici i svi drugi ljudi. Dakle, to govori o tome da za šest godina tu ništa nije promenjeno. I sad vi danas kažete, vlast kaže da ne treba da protestuju malinari, povrtari, ratari, voćari i ostali zbog niskih cena i lošeg stanja u poljoprivredi, da ne treba građani da protestuju zašto što je gorivo najskuplje u regionu, vi ništa ne činite da njima olakšate, ali zato ovi se baškare već šest godina, i javna preduzeća i agencije i svi ostali. Dakle, to je taj sistem koji vi nećete ili ne znate da promenite svih ovih šest godina.

Na kraju, evo, imate i kancelariju bivšeg predsednika Tomislava Nikolića koja je dobila budžet oko milion evra za saradnju sa Kinom i Rusijom. Dajte te pare poljoprivrednicima, dajte mladim studentima i stipendistima, to bi dalo daleko veće efekte nego što će dati da se neko zbrine i prima danas platu od 150.000 dinara i plus 45.000 za odvojeni život od svoje porodice.

Naravno, ne mogu da ne pomenem i to da pojedine od ovih agencija ne znamo šta rade. Evo, na primer, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, koja treba da pomaže izvoz Republike Srbije i izvozne kompanije, u više tranši je kompaniji „Pink“ dala 10 miliona evra od 2014. do 2017. Dakle, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza je televiziji dala 10 miliona evra kredita i pozajmica u periodu od tri godine, para građana Republike Srbije, to su njihovi novci. To nisu tržišne pare, pa da od banaka uzima „Pink“ ili neko drugi i da plaća visoke kamate, nego su to pare građana Srbije. Zato građani treba da protestuju protiv ovakvog režima, jer je samo po njihovim leđima teret reformi, a ovi ostali se i dalje baškare u državi Srbiji.

Naravno, kada govorimo o izboru guvernera, viceguvernera, takođe i tu ću pokazati jednu veliku efikasnost i Skupštine i države. Što se tiče Predloga za viceguvernera koji će biti izabran ovih dana, Narodna skupština Republike Srbije, dakle ovaj dom, na sednici održanoj 22. marta ove godine doneo je Odluku o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama i postavio za direktora čoveka koji sada treba da bude viceguverner Narodne banke. Na prošloj sednici 28. maja, dakle, pre nekoliko dana ili pre dve nedelje, ste ukinuli to telo. Znači, čoveka ste pre tri meseca i nešto više od tri meseca postavili za direktora tela koje ste za tri meseca ukinuli i sad ga postavljate za viceguvernera.

Naravno, što se tiče Predloga za guvernera, čuli smo danas raznorazne moralne ocene samog kandidata gospođe Tabaković i njenih afera, koje i te kako imaju veze sa moralom i to da je „Telekom“ otplatio njen stan od 70 hiljada evra, da je „Farmakomu“ mimo propisa dala 25 miliona evra, da je njena ćerka direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i da je službeni vozač vozi od Novog Sada do Beograda da polaže ispite, da je zet neki sekretar u Ambasadi u Rimu, da je naručivala raznorazne naslone za noge, viski, kikiriki za svoje zaposlene u banci i, naravno, verovatno sve to nije bilo sporno da ona ponovo dobije mandat od pet godina, verovatno zbog toga što je nedavno zaposlila i Nikolu Popovića u Narodnu banku, brata žene Andreja Vučića, pa je verovatno to nadomestilo sve ove prethodne probleme koje je ona imala.

Inače, njena plata je 537 hiljada, viceguvernera 424 hiljade, ostalih zaposlenih od 200 do 300 hiljada dinara. Kada tako postavite stvari i takve poruke pošaljete građanima, ministre, budite potpuno sigurni da će se građani kad-tad osvestiti. Neće moći ni ovaj „Pink“ koji je uzeo 10 miliona, ni svi ovi drugi prorežimski mediji uspeti da zamagle tu činjenicu i ovo o čemu ja vama danas govorim, a mogao bih da vam govorim satima, i ja i moje druge kolege, i to da ćete prekršiti, da će Skupština Srbije prekršiti Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, jer poslat je predlog dva kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, zato što i nju želite da devastirate, zato što su tamo stopirani procesi i protiv Tomislava Nikolića i Siniše Malog i Aleksandra Vulina. Jedanaest funkcionera je bilo na udaru u Agenciji za borbu protiv korupcije. Protiv nekih od njih su tužilaštvu i prosleđene prijave, ali se ništa po tom pitanju ne radi jer ste vi vlast i smatrate da dok ste na vlasti možete da radite šta god hoćete, da se bahatite koliko god hoćete i da zloupotrebljavate funkcije za lično bogaćenje.

Rešite to. Prvo krenite od opozicije i onih koji su bili na vlasti ranije, usvojite Zakon o poreklu imovine, a onda podnesite i vi račune građanima Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovana guvernerko, predstavnici Ministarstva, evo, danas raspravljamo o 11 tačaka koje su na dnevnom redu, po starom i dobrom običaju u objedinjenoj proceduri, po hitnom postupku ponovo. Ruku na srce, kada govorimo o objedinjenoj proceduri, bivalo je to i mnogo gore na prethodnim sednicama, danas možemo naći i neku vezu između većeg dela zakona koji su danas na dnevnom redu. Međutim, ta praksa usvajanja zakona po hitnom postupku koji su jako važni, jedan od njih je i Zakon o privrednim društvima koji ima 161 član, dobili smo u sredu saziv sednice, on je u ponedeljak ušao u Skupštinu, dakle, apsolutno nedovoljno vremena za ozbiljnu pripremu, da ne govorim za ozbiljnu raspravu u parlamentu. Ali, to jeste način vođenja Srbije u poslednjih šest godina, koju aktuelni režim vodi.

Dakle, ako govorimo i o tim hitnim postupcima i težnji zapravo da Srbija postane evropski uređeno društvo, pročitanju vam samo jednu rečenicu iz evropskog izveštaja a ona kaže – treba smanjiti korišćenje hitnih postupaka, moraju se izbeći mere koje ograničavaju mogućnost Narodne skupštine da delotvorno razmatra zakonodavstvo. Dakle, svi na to upozoravaju, ali naravno, nastavlja se praksa starog rada da govorimo o velikom broju zakona, da se što netransparentnije donose zakoni, iako od svakog zakona građani Republike Srbije mogu na svojoj koži da osete ili greške ili ono što on može da donese dobro.

Kada govorimo danas o setu ovih zakona koje predlaže Narodna banka, možemo reći da zapravo monetarna politika i ekonomska politike Republike Srbije, odnosno Vlada Republike Srbije, imaju jedan te isti cilj, a to je da se teret kompletnih reformi o kojima slušamo već šest godina preko leđa građana Republike Srbije ostvari, da privreda i domaći preduzetnici zapravo imaju jedan podređeni odnos u odnosu na strane preduzetnike, strana preduzeća i strane firme. Ta politika stvaranja poslovnog ambijenta za razvoj preduzetništva, za rast privrede u Srbiji na duži rok je nemoguća, zato što Vlada Srbije sa svojom ekonomskom politikom i Narodna banka sa svojom monetarnom politikom žele samo da na kratak rok, radi nekakvih propagandnih ciljeva, stvaranja privida da se u Srbiji bolje živi, da je u Srbiji sve sjajno i bajno, da je u Srbiji sve odlično, zanemaruju ono što će na duži rok i na duže staze osetiti pre svega privreda Srbije, a odmah zatim i građani Republike Srbije koji žive u ovoj zemlji.

Godine 2016. najavili ste da ćete promeniti preko 40 zakona koji se tiču preduzetništva u Srbiji, da će to biti godina preduzetništva, danas se nalazimo u 2018. godini, dobili smo pre dva dana ovde u skupštinsku proceduru zakon sa 161 članom, Zakon o privrednim društvima, i sada treba na taj način da rešimo poslovni ambijent u Republici Srbiji.

Kakav je odnos i monetarna politika ove zemlje prema privrednicima, o tome najbolje govori podatak koliko je učešće malih i srednjih preduzeća u stvaranju BDP-a u Srbiji. Nadam se da guvernerka jako dobro zna da je to negde oko 30-ak procenata, tačnije, po zadnjim zvaničnim podacima sa 32% privatni preduzetnici učestvuju u kreiranju BDP-a. Prosek u Evropi je 60%. Jedna Bugarska ima 60%, Hrvatska ima 51%, u Srbiji preduzetnici učestvuju sa svega 30%.

Kada govorimo o tome, to ništa ne čudi, zato što vi vašu pažnju ne usmeravate prema malim i srednjim preduzećima, vi ste pre svega fokusirani na nekakve strane investitore koji od Srbije i od građana Srbije prave jeftinu radnu snagu i prave robovlasničko društvo, gde dovodite raznorazne pletače kablova i najavljujete to kao zlatno investiciono doba Srbije, gde građani Srbije treba da budu srećni i zadovoljni ako dobiju radno mesto u fabrici da pletu kablove, nose pelene i primaju 200 evra za to. Dakle, na tim osnovama se ne može izgraditi ekonomija i privredni rast u jednoj zemlji. Dakle, na tim i takvim osnovama gde dajete 10.000 i više evra strancu po jednom zaposlenom radniku, ne možete imati rezultat u Srbiji. E, kad nemate rezultat, vi onda pribegavate nekakvim drugim merama kako biste stvorili privid nekakvog rasta i ekonomskog razvoja u Republici Srbiji. Međutim, i to teško ide.

U zadnjih šest godina do 2017, Srbija je bila poslednja zemlja u regionu po visini stope rasta BDP. Prosečna stopa za pet godina je 1,3 procentna poena. Prosek na Balkanu je 2,3. Dakle, mi smo duplo manji od svih ostalih zemalja. Iza smo Crne Gore i Bosne i Hrvatske i Slovenije i Makedonije. To je istina. Dakle, govorim zvanično statističke podatke.

Dalje, Srbija spada među 40 zemalja sa najnižim rastom BDP. Vi govorite o nekakvom ekonomskom tigru, o nekakvom prosperitetu, nekakvom razvoju, a čini mi se sve gore i gore se stvari odvijaju ovde u Srbiji i tek će se odvijati. Tu ima, poštovana guvernerko, naročito i vašeg udela kada govorimo, pre svega, o vašoj monetarnoj politici, situaciji da sa jedne strane imamo najnižu stopu privrednog rasta. Ne govorim o 2018. godini, molim vas da, kada mi budete odgovarali, da ne govorite o stopi u prvom kvartalu ove godine, jer je i prošle godine u prvom kvartalu on bio preko 3,5% pa je spao na dva. To se gleda na nivou godine.

Dakle, imamo najnižu stopu rasta. Imamo javni dug koji je 60% danas BDP ili ti 24 milijarde i imamo dinar koji je ojačao prema evru za 5%, koji je ojačao prema američkom dolaru za 15 procentna poena i dinar je najjača valuta sada izgleda u svetu. Gde je tu logika? Nešto ne štima. Ako imate jaku valutu domaću, imate valjda i privredu, razvoj privrede, a mi kod nas nemamo razvoj privrede. Imamo konstantna i nova zaduženja i imamo jaku valutu. Odgovor je da se dinar precenjuje veštački. Tu nema nikakve dileme. To je potpuno jasno. Sada kada ste predložili ove zakone, pre svega Zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS, može se sublimirati u jednoj jedinoj rečenici, a to je da se ukida uprava za nadzor. Dakle, ne sadrži nikakve suštinske promene u radnu NBS niti neke stvari koje su vezane za vođenje monetarne politike u Srbiji, a trebali bi.

Reći ću vam kako vi utičete na stanje ekonomije u Srbiji. Kao prvo Narodna banka, kao institucija, koja između ostalog postoji sa jednim jedinim zadatkom, a to je da obezbedi dovoljnu količinu novca u prometu i vi to vrlo dobro zante, da Srbija danas ima tri puta manje novca u prometu nego koliko je to potrebno. Posledica toga je apsolutno zastrašujuća nelikvidnost privrede i građana Srbije i dugački rokovi plaćanja.

Kada govorimo o nelikvidnosti, gospođo guvernerko, danas u Srbiji imati 36.000 blokiranih privrednih društava, imate iznos blokade 2,5 milijarde evra. Pored vas i Vlada Republike Srbije kasni sa povraćajem PDV na koji imaju pravo i ostvarili su, dobili rešenje privrednici. Stalno je taj iznos negde oko tridesetak milijardi duga za povraćaj PDV. U toj, takvoj situaciji, normalno da ne možemo govoriti o privrednom rastu i privrednom razvoju.

Novčana masa jeste nešto veća nego što je bila 2012. godine. Tačno je, povećali ste u jednom iznosu, ali nedovoljno. I dalje nedovoljno koliko treba da bude dovoljno, praktično da bi mogla da funkcioniše privreda i građani. To što je povećana, povećana je, pre svega, kao posledica bede stanovništva Srbije, jer je ta beda uslovila rast kreditne aktivnosti tih naših građana.

Kada govorimo o jakom dinaru. To zaista deluje dobro. Znate, kada građani pogledaju, ne moraju da jure sada neke menjačnice, dilere po ulicama da menjaju devize, da jure da li će danas biti više ili manje, ali da li je to realno stanje Srbije i stanje ekonomsko u Srbiji? Nije. Prvo, što se tiče tog trenutnog kursa dinara, on je posledica, pre svega, interesa stranaca, kao što znate, koji državi pozajmljuju novac. I ovde ćemo govoriti sada o tome. Oni pozajmljuju državi novac i ostvaruju visoke prinose, visoke profite. Dakle, unose devize. Odnos ponude i potražnje definiše kurs, ako se ne varam.

Ovakav kurs odgovara uvoznicima. Gospođo guvernerka i te kako, ali je vrlo depresivan za sve one firme koje se bave izvozom u Republici Srbiji, a valjda bi i naša pažnja trebala da bude fokusirana na njih, da proizvodimo i izvozimo, ali ovakav kurs je depresivan za sve firme koje se bave izvozom.

Dalje, ako govorimo o monetarnoj politici, apsolutno sam stanovišta i smatramo, kao Narodna stranka, da referentnu stopu treba nadalje obarati sa ciljem da ona bude 2%. Pre svega zbog pojeftinjenja kredita, što bi zapravo dovelo i do povećanja privredne aktivnosti za razliku od ovoga što sam do sada govorio, a to je zamiranje privredne aktivnosti, jer 30% svega preduzetnici učestvuju u kreiranju BDP.

Vođenje pravilne monetarne politike jeste preduslov bilo kakvog privrednog napretka i tu verujem da se svi oko toga slažemo, ali nema sreće u privredi ove zemlje gde su kamatne stope sa troškovima kredita veće nego što su profitne stope. Dakle, kada dođete u takav stadijum ne možete govoriti o bilo kakvom privrednom rastu i razvoju jedne države.

Naravno, kao rezultat svega toga mi na sednici današnjoj na dnevnom redu imamo i zakone, odnosno sporazume o novim kreditima i novim zaduženjima. Republike Srbije, odnosno njeni građani danas duguju 24 milijarde evra, taj dug je 60% BDP. Godine 2012. pre vašeg dolaska na vlast, taj dug je bio 15 milijardi. Dakle, bio je skoro za deset, da budem precizan 9 milijardi je bio manji nego što je danas. E, sada kada vi govorite o svim vašim uspesima u ovih šest godina, ne možete da kažete da to nije istina. Deset milijardi evra je ova vlast zadužila Republiku Srbiju za šest godina vašeg mandata. Sada kao najveći uspeh predstavljate to što u zadnje dve godine nije nastavio da raste javni dug u odnosu na 2015. godinu kada ste dostigli vrhunac, kada je javni dug bio 25, 3 milijarde, odnosno 76% BDP.

Dakle, to je činjenica. Kada govorite o rastu BDP u prvom kvartalu treba da kažete i da ste u ovoj godini već zadužili građane Republike Srbije sa novih 504 miliona u prvom kvartalu emitovanjem hartija od vrednosti. Sada, danas na ovoj sednici zadužujete građane Republike Srbije za novih 225 miliona evra. Dakle, nastavlja se pogubna politika daljeg zaduživanja Republike Srbije i njenih građana, pri tom se stalno služite ekonomskim kategorijama suficita i deficita od kojih apsolutno ne zavisi život građana to jest zavisi ali onda kada nemate suficit kojim se hvalite, nego umesto što imate suficit isplaćujete vaše obaveze prema građanima Republike Srbije, bilo da su to preduzetnici, bilo da su poljoprivrednici, ali vi ne servisirate vaše obaveze, tekuće i dospele, pa kažete, imamo deficit, višak para u budžetu. To nije nikakva sposobnost, ali vi zbog propagande i laži kojima vladate šest godina želite da predstavite građanima takvu pogubnu ekonomsku politiku.

Kada govorite o padu, a maločas ste govorili, slušao sam vas pažljivo, odnosu BDP, odnosno padu duga u odnosu na BDP, tako je, rekli ste da je on danas 60-ak%, bio je 76% 2015. godine, rezultat tog pada nije povećanje privredne aktivnosti nego veštački podizanog dinara, odnosno održavanog dinara i kursnih razlika i odnosa evra i odnosa dolara. Dakle, vi da imate realan rast on bi se pokazao, ne bi govorili o 1,3 rastu nego bi govorili o rastu 4 ili 5%, govorili bi o investicijama, a ne da budemo na začelju da naš rast bude daleko manji od svih zemalja u okruženju. Znači, Srbija je iza Crne Gore, iza Bosne, iza Hrvatske, da ne govorimo o Rumuniji, o Bugarskoj i ostalim zemljama. Jedino možemo sa Makedonijom da se poredimo, ali kako stvari teku i Makedonci će biti iznad nas. Rezultat toga su i prosečne plate, gospođo. Prosečne plate su u Srbiji i dalje daleko od onoga što imaju naše komšije iz drugih susednih zemalja.

Jedino mi i Makedonci smo tu na 400 i nešto evra, svi ostali imaju više, i Crna Gora i Hrvatska i Bosna, i da ne pominjem stalno jedne iste. O minimalnim platama da ne govorim, jer smo tu poslednji, ubedljivo smo poslednji. Ne možemo čak ni sa afričkim zemljama da se poredimo.

Sad vi govorite da je to neki veliki uspeh što smo dostigli platu 400, dva, tri evra. Kad bi kurs dinara danas oslikavao stanje u privredi, ne bismo imali ni tih 400 evra, nego bi bilo ispod 400 evra. Dakle, sve je farsa i sve je predstava za građane Srbije, koji treba da poveruju da je u stvari njima mnogo bolje nego što vi govorite i nego što oni osećaju – da ovde teče med i mleko, da je dinar najstabilnija valuta, da oni imaju najveće plate u regionu, da je u Srbiji zadovoljstvo živeti, da privrednici rade odlično, ostvaruju ogromne profite. Ali, to je možda na vašoj televiziji. Možda biste to vi želeli da tako bude. Ali, vi to ne znate da uradite. Šest godina vladate i posle šest godina i dalje govorite o tome kako je neko drugi kriv za ovakvo stanje u Srbiji.

Još je veći paradoks zašto uzimate ove zajmove. Uzimate za javna preduzeća – za „Srbijagas“, za EPS, za železnice. Zadužićete Srbiju 160 miliona evra za javna preduzeća, koja su pri tom kancer srpske ekonomije i koje ne reformišete, znate zašto? Zato što oni služe za raznorazne koruptivne mehanizme, kampanje i šta ti ja znam sve, ali zato reforme idu po leđima građana, da li su u pitanju penzioneri, da li su u pitanju zaposleni, da li su u pitanju poljoprivrednici, da li su u pitanju mala i srednja preduzeća, a oni su zaštićeni kao beli medvedi. Na to vas upozorava i Fiskalni savet i MMF i svi ostali, ali, jednostavno to dalje i dalje teče tako. Šest godina ta ista javna preduzeća i dalje se finansiraju iz budžeta. Parama građana Republike Srbije se oni bahate i njihovi šefovi. Takođe, Poštanska štedionica, sa 40 miliona evra, za koju uzimate zajam i za zdravstveni sistem 25 miliona.

I sve to prolazi u ovakvim raspravama sa zakonima, gde ne možemo da se posvetimo, niti da građani znaju šta stoji iza nekog zakona u jednoj netransparentnoj raspravi, pa ću se osvrnuti samo na jedan član ovolikog zakona o privrednim društvima, koji ima 161 član.

Naime, u članu 259. ovog zakona predviđa se da se tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi.

Dalje, izmenom člana 475. ovog zakona preciziraju se odredbe kojima se utvrđuje postupak ostvarivanja prava na otkup akcija nesaglasnih akcionara, tako da se predviđa da javno akcionarsko društvo koje ispunjava kriterijume likvidnosti, definisane u članu 259, ima obavezu da od nesaglasnog akcionara otkupi akcije koje su predmet zahteva po vrednosti koja je jednaka tržišnoj vrednosti.

Dakle, prosto rečeno, da bi građanima bilo jasno, vi menjate zakon i da umesto, kao što je bilo do sada, vrednost akcije ponudite po tri aspekta – tržišna cena, knjigovodstvena cena ili procenjena vrednost akcija, to brišete sada u zakonu i ostavljate da se ne isplaćuje akcionarima najveći iznos od ove tri ponuđene, tržišne, knjigovodstvene i procenjene, već samo tržišna cena. Zašto? Zato što ćete isplaćivati, a kad govorim o akcionarima govorim o običnim akcionarima, dva miliona ljudi ima pravo na besplatne akcije, recimo, Aerodroma, sutradan „Telekoma“, možda i „Komercijalne banke“, oni neće moći da dobiju, da izaberu najvišu vrednost kada se pravi procena vrednosti akcije, već će im država ponovo zavući ruku u džep i uzeti deo sredstava, jer će im isplatiti po posebnim procenama tržišnu vrednost akcija. I to je verovatno, a želim da mi odgovorite, možda jedan razlog za to i sadašnje stanje Aerodroma Beograd, a sutradan i drugih društvenih sistema koja su budu privatizovala, i na šta će mali akcionari, odnosno građani Srbije koji su upisali akcije, imati pravo? Ovim zakonom im sasvim sigurno smanjujete vrednost akcije na koju bi građani imali pravo. Ponovo njima zavlačite ruku u džep, a javna preduzeća nastavljaju da se bahate. Zahvaljujem.