| 01.02.2023. | Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o osnovnim principima za dalje političke aktivnosti radi zaštite državnog i nacionalnog interesa na Kosovu i Metohiji |
u proceduri
|
| 21.10.2022. | Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu u delu grada poznat kao Savamala 25. aprila 2016. godine |
u proceduri
|
| 06.09.2022. | Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o osnovnim principima za dalje političke aktivnosti radi zaštite državnog i nacionalnog interesa na Kosovu i Metohiji |
u proceduri
|
Zahvaljujem.
U okviru dnevnog reda nalazi se nekoliko infrastrukturnih ugovora. Jedan od njih je vezan za železnički Koridor 10 i to deonicu Beograd - Niš. I pored toga što Narodna stranka smatra da je razvoj železnice važan za državu, ovim ugovorom se zadužujemo i zadužujemo se mnogo. Zadužujemo se 2,8 milijardi evra za 230 kilometara pruge. To je 12 miliona evra za jedan kilometar pruge samo za brzinu od maksimalno 150 kilometara na sata.
Danas vozovi u svetu idu brzinom od 300 kilometara na sat, a koštaju isto koliko u Srbiji za brzine od 150 kilometara na sat. Srbija skupo plaća male brzine vozova.
S druge strane, imajući u vidu da nije urađen plan razvoja Srbije, što je po zakonu koji je usvojen u ovoj Skupštini od strane ove vlasti 2018. godine, nije jasno i koji je ključan dokument koji opredeljuje u kom pravcu se razvija Srbije, nije jasno ko odlučuje koja deonica pruge će se raditi.
Recimo, pruga Niš – Dimitrovgrad, na kojoj se prevrnula cisterna sa opasnim materijama pre samo nekoliko meseci proglašena je 2018. godine za najopasniju prugu u Evropi. Tada su opredeljena sredstva za rekonstrukciju ove pruge u iznosu od 268 miliona evra, ali do dana današnjeg ta pruga nije rekonstruisana.
To samo pokazuje da neodgovornost ove vlasti koja nije sposobna da izradi dokumentaciju da uđe u proces tenderske procedure po pravilima međunarodnih finansijskih organizacija. To pokazuje da se u ovoj zemlji grade infrastrukturni projekti jedino i isključivo ako nema tenderske procedure, ako nema transparentnosti i samo i isključivo direktnim dogovorima sa prijateljima iz Kine koji za podizvođače biraju isključivo firme bliske ovoj vlasti.
Ukoliko se i pojavi neki časni policajac ili tužilac koji će ukazati na nezakonite radnje i korupciju, on biva ućutkan, proganjan i degradiran, što smo svedoci u poslednjih par dana upravo na izgradnji industrijskog železničkog koloseka od železničke stanice Stig do Kostolca.
Na dnevnom redu je i Izveštaj o postupcima javnih nabavki. Pa, gde su javne nabavke u infrastrukturi? Samo direktni dogovori. Svi projekti koji su juče ovde nabrojani, obilaznica oko Beograda, Moravski Koridor, Fruškogorski Koridor, čak je najavljen i tunel do Pančeva, sve su to direktni dogovori.
Prioritet države je da se grade infrastrukturni projekti, jer uz velike investicije idu velike pare, ali i mali brojevi, koji se tada ne primećuju. Mali procenat od velikog iznosa su ruke do ramena u narednoj tegli meda. Infrastruktura se gradi za ljude, ali državi su važni samo investicije, pare i nije važna bezbednost putnika, bezbednost imovine, bezbednost zdravlja, jer da jeste, Srbija bi imala nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja, koju danas nema.
Narodna stranka želi da se u Srbiji gradi, ali da se narodne pare ne rasipaju. Hvala.
Gospodine predsedavajući, mislim da ste povredili član 108. koji kaže da u radu sednice Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, odnosno vi.
Spisak govornika koji vi prozivate nije spisak govornika koji ja imam ispred sebe. Ja bih vas zamolila da ukoliko je spisak govornika po amandmanu drugačiji da to dostavite nama, da bi mogli da pratimo tok ove sednice. Mislim da nije korektno da gledate ko nije u sali i da na taj način govorite i prozivate te ljude. Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Poštovani poslanici, moj amandman odnosi se na povećanje budžetskih sredstava za projekat rehabilitacije puteva i unapređenje bezbednosti saobraćaja. Ovaj projekat započet je 2014. godine i trebao je da se završi za četiri godine, gde je trebalo da se obnovi 1.100 km putne mreže Republike Srbije. Danas je, osam godina nakon toga, obnovljeno svega 600 km putne mreže. Pričam o državnim putevima prvog i drugog reda.
Ako je prioritet jedne zemlje da se grade putevi, onda prioritet zemlje treba da bude i da se na tim putevima ne gine, a podsetiću. Poslednjih pet godina na putevima u Republici Srbiji dogodilo se ukupno 173.000 saobraćajnih nezgoda i ukupno je poginulo 2.647 naših građana. Samo u 2021. godini zbog uticaja puta, putne okoline, putne infrastrukture i zbog doživljaja puta i saobraćaja dogodila se 121 saobraćajna nezgoda sa poginulim licima. To znači da 25% svih saobraćajnih nezgoda koje se dešavaju na putevima dešavaju se zbog pogrešnog projektovanja, pogrešnog izvođenja i pogrešnog održavanja tih puteva.
Podsetiću Vladu Srbije da je 2015. godine usvojila savremenu i na nauci zasnovanu Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja od 2015. do 2020. godine. Međutim, Srbija do danas nije dostigla ni jedan zacrtani cilj iz Strategije za bezbednost saobraćaja. Da je realizovan taj cilj u saobraćajnim nezgodama na teritoriji Republike Srbije poginulo bi 730 ljudi manje, od čega 47 dece.
Kada pričamo o novcu, s obzirom da je to tema budžeta, samo na bezbednost saobraćaja 4,3 milijarde evra je izgubljeno, jer nisu dostignuti ciljevi Strategije. Srbija danas, odnosno Srbija od 2020. godine nema nacionalnu strategiju.
Za kraj ću reći sledeće, 70% novca od kazni koje idu u budžet ne koriste se za bezbednost saobraćaja. Samo 31% novca koji ide u jedinice lokalne samouprave namenski se koriste. Nema neophodnih izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja, nema spremnosti da se naučne institucije uključe i budu nosioci primene Zakona o bezbednosti saobraćaja, nema spremnosti za nove instrumente bezbednosti saobraćaja. Najrizičniji vozači ismejavaju državu, a kazne plaćaju samo naivni. Agresija se vraća na naše puteve, gospodo i gospođe ministri. Hvala.
(Beograd, 20.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Republika Srbija (do dana prijave nije bilo prihoda) | Republika | Mesečno | 0.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik u Skupštini Grada | Grad Beograd | Grad | Mesečno | 10000.00 | RSD | 18.06.2018 - |