| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
Zahvaljujem se, predsedavajući.
Stigli smo do kraja ovog zasedanja i mogu vam reći i do kraja ove sednice koja je imala u sebi čak 60 važnih zakona, od kojih smo mi stigli danas do 4. tačke i vreme nam se smanjilo.
Ono što je recimo interesantno, ovaj zakon o kome ja sada pričam, trebao je da bude zapravo 5. tačka dnevnog reda, a ovaj koja je peta, četvrta, iz prostog razloga što se ovaj zakon sada, a koji treba da komentarišemo oslanja na zakon o kome još nismo raspravljali. Nismo raspravljali jer je napravljena neka greška. To nije ni malo čudno. Mi smo i u ponedeljak krenuli sa pričom o amandmanima, tako što nismo imali izveštaj Odbora. U ovom parlamentu nije se poštovao Poslovnik, nije se poštovalo nešto i što se dogovorimo, ali to je tako i to će tako biti obeležen ovaj saziv.
U ovom amandmanu, predložila sam, odnosno želela sam, tražila sam da se ne menja ime zakona i tražila sam da zakon ostane, ime zakona da ostane isto. Smatram da je jako važno da se ne menja ime zakona i isto tako smatram da je jako važno da kada se i promeni taj naziv da to bude potpuni naziv. To ovde nije slučaj.
Pored toga u amandmanima sam tražila i ukoliko promenimo zakona da onda u okviru zakona kažemo šta to ime znači, konkretno šta znače infrastrukturni objekti. Za mene kao inženjera, to znači most, nadvožnjak, podvožnjak, ali za nekog ko nije inženjer može da bude i neke druge stvari. Međutim ništa od toga nije usvojeno, pa ni ove naprosto inženjerske ili tehničke stvari.
Kada pričamo i ovom zakonu i neke definicije isto su prepisivane iz godine u godinu i napravljeno je loše i prepisivanje.
Ja sam negde izračunala još jedan amandman za ovaj zakon, ali nema veze vezano za ovaj amandman. Htela sam da kažem koliko se loše i prepisuje, znači, pravimo novi zakon, a prepisujemo ono što je bilo u starom, tako smo radili i u ovom zakonu i evo, ovo je vrlo interesantno i trebaju građani Srbije da znaju.
Znači, u zakonu piše – da je katastarski plan infrastrukturnih i podzemnih objekata jeste dvodimenzionalni prikaz infrastrukturnih i podzemnih objekata u ravne državne projekcije.
Ovo ne znači ništa, ravan državne projekcije apsolutno ne znače ništa, izmišljene reči složene jedna pored druge.
Ja sam na odboru to pitala i zamislite direktor RFZO mi je pokušao da objasni da to nešto znači. Onda sam pomislila, možda nisam zaista stručna, nije moja uža specijalnost, hajde da pozovem nekog kolegu geodetu sa gradilišta i da ga pitam šta to znači. Svaki geodeta koga sam pozvala sa gradilišta apsolutno je rekao isto, ovo ne znači ništa.
E sad, ukoliko bi ovde postojao neko ko bi možda i mogao da mi odgovori, pa da kažeš ne znaš ti ništa i taj tvoj kolega ne zna ništa, mogu da vam kažem da sam pitala da pet inženjera sa pet različitih gradilišta koji su na gradilištima ovim što se vi hvalite kako gradite i gradite zaista, ali da se zna da su inženjeri sa tih velikih infrastrukturnih objekata i ja sam tražila ovim amandmanom da se to promeni, da se lepo definiše šta je u stvari katastarski plan, ali to se nije moglo čuti nigde. Tako da, ovo je što se tiče ovog zakona. To je bio poslednji amandman. Sad za ovaj sledeći imam jedan vrlo interesantan i jedva čekam da ga čujete.
Evo šta je interesantno?
Znači, čovek je kupio stan 2016. godine i nije istog trenutka uknjižio svoj stan, jer je bila obaveza prethodnog vlasnika da obriše teret. On je to sačekao, neko vreme i zaboravio i posle kad se setio podneo je zahtev za upis vlasništva, pričam sve o katastru naravno. Izvršio je to elektronskim putem, ugovorio je i platio je takse, i sve je uradio čovek kako treba i onda je otišao da ponese ugovor koji je prethodno overen bio kod notara.
Međutim, u katastru su mu rekli da to ne može i da mora preko e-šaltera da to uradi. Čovek je inženjer i ima elektronski potpis, ima čak i firmu preko koje bi mogao to da uradi, ali zamislite u naš zakon to ne prepoznaje.
Znači, naš zakon ne prepoznaje da preko e-šaltera može da se podnese ugovor koji je već potpisan, koji je overen od strane notara i da se preda preko e-šaltera.
Ja sam smatrala da e-šalter zato i služi, ali čovek koji je inženjer, koji ima elektronski potpis, koji ima građevinsku firmu nije mogao to da uradi. Otišao je kod notara, notar mu je rekao da ne može ni notar to da uradi zato što je ugovor iz 2016. godine.
Onda je otišao kod advokata i advokat mu je rekao, naravno da može da uradi, ali da to košta 16.000 dinara, 16.000 dinara košta punomoćje za podnošenje zahteva preko e-šaltera i podnošenje zahteva. To je skandalozno i neverovatno.
Ja smatram i NS generalno se zalaže za digitalizaciju i modernizaciju Srbije, ali ovo znači da naši građani to ne mogu da urade, da ta digitalizacija nije jednostavna, da ta digitalizacija košta i traži određena sredstva i da sve to mora da ide preko advokata, znači ne može niko drugi samo advokatska kancelarija. To jeste skandalozno.
Ono što je možda još više skandalozno u tom slučaju, jeste što mu je taj advokat kad ga je pitao zašto ja dajem tolike pare? Rekao je, nemojte ništa da me pitate. Katastar je država u države.
Hvala.
Sa tog mesta često komentarišete sve nas i naše govore, ali hajde da vas, predsedniče ove Narodne skupštine, još jedanput podsetim na vaše dužnosti.
Dana, 13. juna postavila sam vam poslaničko pitanje na koje mi niste odgovorili. Pre dve nedelje takođe sam vas napomenula o tome, ali ni sada me ne slušate. Vama se obraćam, ali u redu. Možete i da me pismeno obavestite.
Po članu 287. stav 4. dužni ste da mi odgovorite u roku od 15 dana. To niste uradili ni posle više od mesec dana.
Neverovatno je da vi ne znate kada ćete zakazati sledeće skupštinsko zasedanje. Neverovatno je da vi ne znate da li će se raditi do kraja jula. Neverovatno je da vi ne znate da li će se raditi u avgustu, u septembru. Neverovatno je da vi ne znate da li će sledeća sednica biti po hitnom postupku, po vanrednom postupku ili možda po redovnom postupku.
Ukoliko ne znate sva ova pitanja, vi niste u mogućnosti i ne znate da vodite ovu Skupštinu. Ukoliko znate odgovore na ova pitanja, trebate da obavestite svoje poslanike.
Da, vama se obraćam. Niste vodili računa, ali pogledaćete šta sam vas pitala, pa vas molim da me pismeno obavestite.
Drugo pitanje koje sam vam tada postavila, 13. juna, jeste da li su završeni radovi na uređenju platoa pored Narodne skupštine? Da li je urađena konačna situacija? Da li je urađen tehnički prijem? Da li je urađen tehnički prijem električnih instalacija?
Na kraju, kada će biti sklonjena ograda oko platoa Narodne skupštine, s obzirom da ona nije u projektu i s obzirom da ona predstavlja ruglo ovako divne zgrade? Jedino lepo na njoj je zastava Republike Srbije.
Da pojedina ministarstva ne rade dobro svoj posao ukazuje i činjenica da sam 25. aprila ove godine na sednici Narodne skupštine postavila pitanje i ministru finansija, koje mi ni posle tri meseca nije odgovorio. Tražim da mi se odgovori na to pitanje, a danas ću postaviti novo pitanje ovom ministarstvu. Da li je istina da je ministarstvo u tajnosti i bez toga da obavesti ovaj dom i parlament Republike Srbije promenilo delove zakona o potvrđivanja ugovora koji se odnose na uklanjanje Starog železničkog mosta i izgradnju novog, kao i Ugovor o kreditu za izgradnju Nacionalnog stadiona.
Ovo je jako važno, zato što ovi ugovori se verifikuju u ovoj Skupštini i svaka njihova promena je kršenje zakona.
Da li je istina da je uvedena nova kineska firma u posao? Da li je istina da će Republika Srbija da plaća kaznene poene zato što grad Beograd nije dostavio određenu dokumentaciju i zato što radovi još nisu počeli?
Da se razumemo, Narodna stranka smatra da su ovo dva veoma štetna ugovora po Republiku Srbiju i smatramo da je dobro što se ovi krediti ne realizuju, ali javnost treba da zna kakve štetne ugovore potpisuje ovo ministarstvo, kakve štetne ugovore odobrava ova Vlada i kakve štetne ugovore verifikuju poslanici vladajuće stranke.
Sledeće pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova. Zašto Srbija nema nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja? Podsetiću vas da je Vlada 2015. godine usvojila Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja u periodu od 2015. do 2020. godine. Nakon ovog perioda nije urađena analiza dostignutih ciljeva i strategije, nije započeto na izradi nove. Zaključak struke je da Srbija nije dostigla ni jedan jedini cilj koji je zacrtan ovom strategijom, a da su ciljevi realizovani na putevima u Republici Srbiji sačuvalo bi se 730 ljudskih života, od čega 47 dečijih. Ako prevedete to u novac, to znači da bi u državnoj kasi bilo 4,3 milijarde evra više.
Postaviću i pitanje da u ovom trenutku se priprema Zakon o bezbednosti saobraćaja i pitanje je zašto nema spremnosti da se naučne institucije uključe i budu nosioci primene ZOPS-a? Zašto nema spremnosti za nove instrumente bezbednosti saobraćaja? Ko je odgovoran? Kome smeta da profesori i sa fakulteta stručnjaci budu nosioci ovog zakona? Opet imamo policiju. Policija predlaže zakone, reguliše zakon, primenjuje zakon, policija ima sve funkcije. U nekim zemljama to se zove monopol.
Sledeće pitanje postavljam Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture. Vrlo su konkretna. Ministre, koliko ima nelegalnih objekata u Srbiji? Ministre, koliko ima podnetih zahteva za legalizaciju objekata?
Sledeće pitanje - zašto Ministarstvo preko svojih javnih preduzeća „Putevi Srbije“ i „Koridori Srbije“ dozvoljava da na pojedinim gradilištima stručni nadzor obavlja investitor? Podsetiću, investitor može da ima investitorski nadzor, ali ne i stručni. Da li je to razlog zašto pojedina gradilišta kasne i da li je to razlog zašto je sistem zakazao i u ovom ministarstvu? Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, zašto današnja Skupština nije počela minutom ćutanja? Da li smatrate da Đorđe Mihajlović nije to zaslužio od nas? Predsedniče Narodne skupštine, dana 13. juna postavila sam vam poslaničko pitanje, na koje ste u obavezi, prema članu 287. stav 4, da mi odgovorite u roku od 15 dana. To što nisam dobila odgovor u predviđenom roku samo je dokaz mojih prethodnih tvrdnji da ne poštujete Poslovnik ovog doma, da ne znate da upravljate i organizujete rad ove Skupštine. Tražim od vas pisani odgovor na moje poslaničko pitanje.
Sledeće pitanje upućujem Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture. U poslednjih mesec dana svedoci smo užasnih gužvi, velikih kašnjenja, gubitka prtljaga putnika, otkazivanja letova na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“, kojim sada upravlja francuska firma „Vensi erports“. Za ovu situaciju direktno je odgovorna francuska firma, koja je morala da bude spremna za građevinsku sezonu i letnju sezonu. Građani su već godinama unazad bivali maltretirani usled nestručnog organizovanja radova na proširenju aerodroma, a sada posle proširenja kapaciteta, umesto podizanja nivoa usluge, desio se kolaps. Kolaps i dalje traje, iako stalno čujemo da je bolje nego juče. Nije bolje. Putnici su i dalje nezadovoljni, ljuti i kivni, s razlogom. Postavljam pitanje – zašto Ministarstvo već mesec dana odbija da izda upozorenje francuskoj firmi, na koje ima pravo, po tajnom ugovoru, a nakon čega mogu da slede i novčane kazne?
Da li će građani Srbije od ove firme dobiti bar zvanično izvinjenje? Kakve to tajne ugovore potpisujete sa stranim investitorima, kada stalno morate da ih molite da nešto urade, kao što je to primer sa ovom firmom?
Postavljam drugo pitanje. Zašto se projekat izgradnje brze saobraćajnice Požarevac-Golubac do dana današnjeg nije izdata građevinska dozvola? U izveštaju rada ministarstva od decembra prošle godine navodi se da je dobijeno pozitivno mišljenje na projekat. Pola godine nakon toga ministarstvo nije izdalo građevinsku dozvolu. Ko je odgovoran?
Narodna stranka sumnja da nije država izvršila eksproprijaciju, pa pitam. Da li je izvršena eksproprijacija na ovom projektu i u kom procentu? Zašto izdavanje dozvole ovoliko kasni? Da li je i u ovom ministarstvu sistem zakazao?
Danas 17. juna ove godine mogla je da se desi katastrofa kada se srušio most na Zapadnoj Moravi na opštinskom putu 123-9 čije su tragične posledice samo pukom slučajnošću izbegnute zato što je jedan meštanin neposredno pred rušenje mosta zaustavio autobus pun turskih radnika.
Ministar je obišao ovo gradilište i sa osmehom na licu konstatovao da niko nije odgovoran. Kako opet niko nije odgovoran? Da li ministre znate da je most oštećen još 2017. godine zbog bespravne eksploatacije šodera iz reke, na šta su građani stalno upozoravali, ali ni jedan državni organ nije reagovao i zabranio besplatnu eksploataciju šljunka?
Da li ministre znate da je 2. novembra prošle godine šef inspekcije za lokalne puteve Gradske uprave za inspekcijski nadzor grada Čačka, diplomirani inženjer građevine, dostavila zahtev za totalnu obustavu saobraćaja, ali da je zbog političkih razloga, zanemarujući bezbednost saobraćaja, saobraćaj samo delimično obustavljen?
Da li ministre znate da je traženo mišljenje Instituta za puteve koje nije bilo dovoljno jasno i nije se odnosilo za vanredne situacije i stabilnost mosta u slučaju poplava? Da li ministre znate da je firma koja održava taj put Javno preduzeće grada, po rešenju inspektora za puteve trebalo da izvrši snimanje poprečnih profila korita reke u zoni stubova, izradi projekat sanacije mosta, izradi projekat uređenja rečnog korita u zoni mosta, izradi projekat saobraćajne signalizacije i postavi tu signalizaciju?
Da li ministre znate da signalizacija nije postavljena? Nije postavljen znak ograničenja brzine, nisu postavljene barijere koje su trebale da suze kolovoz. Proverite ove navode ministre, pa mi odgovorite da li zaista mislite da niko nije odgovoran.
Ko je odgovoran za urušavanje još jednog mosta u opštini Čačak? Ko je odgovoran za iskakanje voza iz šina sa opasnim materijama kod Pirota? Ko je odgovoran za postavljanje temelja izgradnje višespratnice u centru Tutina kod bolnice, a preko korita reka Vidrenjak? Da li će neko u Srbiji bar za nešto da bude odgovoran?
Postavljam pitanje ministru građevine, saobraćaja i infrastrukture, a prvo pitanje ministru finansija.
Svedoci smo da se u Beogradu u Srbiji grade veliki infrastrukturni projekti za koje uzimamo kineske kredite. Kineski krediti su novac koji će Srbija da vrati Kini i to sa kamatom. To nije poklon. To nije investicija. To je kredit, zajam, pozajmica sa kamatom.
Od 2009. godine do danas Srbija je sa Kinom potpisala ugovore o infrastrukturnim projektima čija vrednost prelazi 10 milijardi evra. To će sve vraćati građani Srbije.
Kineski krediti su do skora bili najjeftiniji i jeftiniji od drugih, ali uvek tako da je cena izgradnje objekata višestruko veća. Kada se na ovaj način zadužujemo izvođač radova je velika tajna, transparentnosti nema, sve su direktni dogovori, ali sve pod velom koruptivnih poslova.
Postavljam pitanje – kako znamo koliko košta izgradnja nekog objekta ako izvođača direktno biramo, ako postoji samo jedan izvođač bez nadmetanja, bez najboljeg ponuđača, bez najpovoljnije cene?
Ako se već zadužujemo na ovaj način, zašto država ne upravlja delom kineskih kredita, tačnije – zašto je investitor, tj. ministarstvo ne bira podizvođača na tenderu nego to rade kineske firme u naše ime i za naš račun tj. kredit?
Podsetiću da prema ugovoru iz kineskih kredita izvođač radova mora da uposli minimalno 49% domaćih firmi. Kineski izvođač bira koga će da uposli. Zašto? Zašto bar to ne radi investitor?
Sledeće, bili smo svedoci posledica razornog zemljotresa u Turskoj i Siriji, gde se najmanje šest hiljada zgrada urušilo usred nepoštovanja propisa i procedura iz oblasti visokogradnje. U Turskoj je uhapšeno više od 12 lica za koje se sumnja da su gradili mimo propisa, a jedan od njih je imao i građevinsku firmu u Crnog Gori i gradio je zgrade u Budvi.
Postavljam pitanje – da li objekti visokogradnje u Srbiji radile turske firme čiji vlasnici su uhapšeni u Turskoj? Ako jesu, tražim od ministarstva da objavi koji su to objekti u pitanju i tražim da se hitno izvrši inspekcijski nadzor tih objekata sa ciljem utvrđivanja da li su poštovani zakonski propisi, pravilnici i ostali akti Republike Srbije iz oblasti građevine?
Treće, kada će se promeniti sistem održavanja puteva, kada će održavanje puteva biti na tenderu, s obzirom da su ugovori iz održavanja iz 1991. godine? Ovakav sistem održavanja puteva ne postoji nigde u svetu, samo u korumpiranoj Srbiji. Zato nam postojeći putevi izgledaju tako kako izgledaju sa puno udarnih rupa i dosta oštećenja. Zato tako brzo i propadaju.
Dokle se stalo sa projektom vrednim 3,2 milijarde evra koje je potpisao prethodni ministar 5. februara 2021. godine sa kineskom firmom, kojim treba da se projektuje i gradi kanalizacija, prečišćivači voda i deponije širom Srbije? Za dve godine od potpisivanja ugovora nije izdata ni jedna građevinska dozvola koja je preduslov da bi se započeli radovi koji treba da traju pet godina.
Zašto se ne primenjuje zakon o građevinskim proizvodima, tj. ni jedan proizvod nema oznaku AAA, a bez toga ne bi smeo na tržište? I dalje se od izvođača traže atesti za materijal, jer se zakon ne poštuje.
Zašto kredit za Projekat rehabilitacije puteva, 1.100 km putne mreže u Srbiji, koji je započet 2014. godine, koji je trebalo da se završi za četiri godine, nije realizovan? Zašto danas, devet godina posle toga, imamo rehabilitovano svega 600 km puteva? Ko je odgovoran za ovo kašnjenje?
Zašto država nije formirala preduzeće za upravljanje intermodalnim terminalom u Batajnici? Izvođač je terminal završio 4. novembra prošle godine, ali on ne služi ničemu. Niste ga obišli, gospodine ministre, da konstatujete da su radovi završeni, jer tamo nema radnika, nema mehanizacije, nema lokomotiva. Potrošen je kredit, izvođač je završio posao i gde nam je intermodalni terminal? Zašto nije u funkciji i koje odgovoran za ovo kašnjenje?
Poslednje pitanje. Svedoci smo da se prethodnih meseci učestala pojava iskakanja vozova iz šina, prevrtanje cisterni i curenje opasnih materija na srpskim prugama. Gde je odgovornost, gospodine ministre? Da li vam je javni tužilac dostavio izveštaj? Ako jeste, želim ga na uvid. Da li je odgovoran prethodni ministar, jer posle pet godina nije uspeo da potroši određeni kredit?
Podsetiću da je pruga Niš-Dimitrovgrad proglašena 2018. godine za jednu od najopasnijih pruga u Evropi. Tada su obezbeđena sredstva od ukupno 268 miliona evra. Zašto do dana današnjeg, pet godina nakon toga, ova pruga nije obnovljena? Da li je to pokazatelj neodgovornosti ove vlasti, koja nije sposobna da izradi dokumentaciju u uđe u proces tenderskih procedura po pravilima međunarodnih finansijskih institucija? Da li je to pokazatelj da se u ovoj zemlji grade infrastrukturni projekti jedino ako nema tenderske procedure i ako su samo direktni ugovori? Pričate da poslednjih 10 godina nije uloženo u železnicu. Zašto niste ulagali, ako ste imali odobrene kredite? Hvala.
(Beograd, 20.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Republika Srbija (do dana prijave nije bilo prihoda) | Republika | Mesečno | 0.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik u Skupštini Grada | Grad Beograd | Grad | Mesečno | 10000.00 | RSD | 18.06.2018 - |